20. oktobar

Стамена Вујић ради на пет разбоја

умни, радни градић: Текстилна ни-

лустрија, Засвођене, свеже окре-

чене улице. Црвене пароле, што бодре и позивају на залагање у производњи. Редови машина у ритмичном покрету и шуму, МИ стотине напрегнутих пажњи, концентрисаних енергија, повијених леђа, брзих, спретних руку... А онда: текстил, који непрестано извире, тече, гомила се,

Пет је рејона у овоме граду. Пет оде« њења у мравињаку. У њима се припрема материјал, преде, боји, тка и обављају канцелариски послови, А свако одељење има свој посебан живот, темпо, звук, па и свој мирис, Свако има своје бриге, напоре, настојања. То све налази одјека у брзо добаченој речи, у погледу, који код радника на истом послу много значи, А сва одељења везана су заједничком мишљу: повећати и побољшати производњу, У току рада ходници су пусти, Тек; с времена на време, потмуло се проко-= грљају точкови ручних колица са брдом готовог текстила. Али, зато, иза лво-= крилних вратница добују, ударају, хуче одјеци рада.

Ткачница: непрегледна, са таванице осветљена просторија. У њој: покретна шума полуга, каишева, чункова и разапетих нити. Све се то креће н зуји, Све се слива у моћан радни тропот, који таваса ваздух у целом одељењу,

И. МАШИНА | ПОСТАЈЕ ЖИВИ

СТВОР,,. тим сплетовима нити, белих, сивих, «жутих и модрих, у том кретању и

треперењу: мале, ситне жене, Побелеле ол влакана, која се откидају им лебде. Као посуте паперјем. Занете су послом. Крећу се од разбоја до разбоја, Њихове руке спретно и увежбано облећу око машина. Покрет, додир, неки пут скоро ииловање, даје животни потстипај справама. Жене су, део њих и оне су део жена. Прилагодиле су се узајамно. Једне дају снагу, друге дух. М машина постаје живи створ.

Има нечег дирљиво интимног у одно• су раднице према разбоју. Она га негује ни пази, проматра његове ћуди и мане, труди се да развије његове могућности. Грди га, тепа му. А кад га упозна, кад од њега добије много, машина по-

стаје другарица и живот је одједном леп,

и пун,

ВИШЕ, БОЉЕ... х

ди играју велику,улбгу у так» 1 мичењу. А такмичењем одише све: рно се осећа по окреченим зидовима, у весело-пирвеним паролама, у гразничавом хуку и дахтању машина и у погледу радвице, У погледу, који непрестано трвори: — Јесте, учинила сам толико. . : Али фмишљам како ла учиним више, ..

боље, ., више, боље, ,. та-

— Више,

Рад делице Михајловић је нај. чистији, најуреднији;

МУ

ко и ритам разбоја говори. Ритам машисве; са којом се поступа као са живим

бићем.

4, ЖИВОТ ЈЕЛИЦЕ МИХАЈЛОВИЋ ВЕЗАН ЈЕ ЗА ФАБРИКУ. . .

езиком постотака говорећи: 96% _Искоришћује своје машине Јелица Миокајловић. Још тридесет и три жене раде на четири разбоја, као она. Али, само још таи мо 7Рју сд машине толико. Па ипак. њен гал је најчистији, најуреднији.

Тиха је и мекбг осмеха, За два месеца она ће бити мајка, Зато је на њеном лицу израз унутарњег задовољства и олаженства, у

Живот Јелице Михајловић тесно је вечан за њену фабрику, Ту се упознала са чонекбом који јој је постао друг, Он је бравар. Раде под истим кровом.

Док се окреће од разбоја, разбоју, она мисли на будућност свога детета. Кад буде стало на ножице, фабрина Ње већ амзти своје обданиште, Тада ће спокојво радити.

— ... више, боље... Више, боље...

Баш тако, како лупка њен разбој, камо трепте, у напону, сви редови разбоја.

Више, боље, за срећнију будућност свих, а онда и ње саме,

НА ПЕТ РАЗБОЈА РАДИ СТАМЕНА ВУЈИЋ

тамена Вујић три месеца је радила на четири разбоја. Сада, већ 15 дана,

ради на пет.

_ Задовољан је осмех на њеном липу. Обилази своје машине, које су поређане једна за другом, са изразом мајке која надгледа малишане. Од једног до другог.. . свакога се дотакне, поправи, по мери,

Незгодно је радити на тако постављевим разбојима., ИМ напорно,

~ Јесте, каже Стамена, Али ја сам одавнб желела да постигнем ово, И нећу се на томе задржати, Имам брига, па и тешкоћа у животу, али кад се сва овде унесем, ко ће онда да се бринер После рада журим на аналфабетски течај. Самоука сам ја: читам н пишем. Али, хоћу да научим боље и више, ..

Стамена је из Калуђерице, А тамо има оца и три сестре, — Сељанке су н лепе као јабуке. Ја знам њихов посао, али оне још нису виделе мој... Молићу у“

„Чету“ од осам аутомата надгледа Ружица Игњатовић

правника да ми дозволи да их довеДЕМ, . :

Олједном насмејане црте постају још мекше:

= А имам ни брата: борца... Кад чује како се залажем, биће му мило, знам. .. Што више радим и самој ми је милије. И лакша сам и срећнија,

малих великана

ка у напону. Он се проноси кроз сва

одељења. Осваја, потстиче,

ОНИ ИМАЈУ ДАНАС МНОГО ДА НАПИШУ

У бквиру овог малог радног града брганизована је основна школа а почело се и са првим разредом гимназије,

За време учења, у тишини, главе су повијене, руке се одмарају. Али, савлађује се градиво, напредује се,

И они који нису знали ни да читају, ни да пишу, дају први своје чланке за зидне новине свога одељења. То су језгровити редови, пуни чињеница, Они коди су годинама срамежљнво погледали на оловку и хартију, данас имају много да напишу.

И чланци говоре о жељама. Великим, светлим, непоколебивим. И у њима речи »боље и више« дају такмичарску боју, такмичарски првомајски замах.

Дрхти зграда. Трепере зидне новине. Крећу се каишеви, полуге, чункови. Облећу радне руке,

И зида се, изграђује, срећна будућност кроз напоре малих великана, кроз вољу, радост. Јулија ЛУЧЕВ

Стана Лончар, радница на два велика штофарска разбоја, увек је са омладином

МАЛЕ ВЕСТИ ИЗ ФАБРИКА И ПРЕДУЗЕЋА

- ПРОНАЛАЗАЧ

из ФАБРИНЕ МОТОРА У РАКОВИЦИ

Радник Филип Капларевић ради већ дуже време у предузећу Индустрије мотора у Раковици и спада у ред највреднијих радника. У свој рад он улаке све своје знање трудећи се да побољша и убрза производњу. Он познаје многе врсте послова и све ради са у“ спехом.

У првомајском такмичењу његов нај“ већи успех је проналазак поправке старих свећица за аутомобилске моторе. Радећи у проблој станици за испитивање мотора он је видео како гомила старих свећица остаје неискоришћени и покушав је да те старе свећице поправи, Аутомбобилске свећице прегоре због тога што се сагоревањем бензина и уља сталожи на изолацији свећице угаљ који улази у поре порцулана и упропашћује свећицу, Капларевић је покушао да и“ звуче гар из изолатбора загревајући свеницу у ретортној пећи дб температуре од 250—300 степени, Угљеник из порцулана се при томе таложиб на површини у виду црне глазуре. Потом је у апарату за пескирање пескирао свећицу и приликом пробања свећице под оптерећењем мб“ тора установио је да стара свећица ра-

ОМЛАДИНА У ПРЕТКОНГРЕСНОМ ТАКМИЧЕЊУ

ТРОЈИЦА НАЈМЛАЂИХ МЕЂУ НАГРАЂЕНИМА

а Конференцији у част нај| бољих радника Београда

стајали су један до другога, неспретно држећи титовке у рукама, између осталих награђених такмичара и најмлађи ученици Светозар Крстецки и Рада Крњајић.,

„Сви су се такмичили пасу ин мене научили“ |

у (2 ветозар Крстецки|је ковачки уче“ у ви

КЕ на савском пристаништу. " Нашли смо га у радионици пред којом | леже наслагане гомиле израђених колица и у којој је сваки радинк био "заузет _ својим послом. На средини радионице, окренут леђима, радно је би мали Крстецки. Пришли смо му неопажено и посматрали са каквом истрајношћу буши ручке за нова кКолица, док му се пешеви капута њи хају час на једну час на другу страну. — Из Македоније сам, из Струге, | едговара он на питања, не оставЉљи“ |јући рад.

Довео га је са собом отац који је такође радно на пристаништу. Док је "отац радио, Светозар је скупљао џугађ око пруге и продавао. Завиривао је у све радионице и одлучио |да ступи Као ковачки ученик. Иако

је радионица помоћна, он се брзо сна-

лазио у свим пословима · које су старији другови и сам да израђује ватраље п ђубрав'|нике за остале радионице, а стари радници су се залагали да га што боље оспособе у своме занату.

Упитан како живи, Светозар уздишући брише чело. „Није лако... Не би било тешко кад бих био сам, али отац нас је напустио — оставиб је мајку и децу у Струги ма Морам ја да их помажем. Због Тога и не идем у шегртеки дом.. Не би ми ништа претекло за њих,“

Мало касније упитао нас је на који начин би могао и он поћи у Чехословачку, да учи.

— Било би мојима тешко, али зато бих касније постао бољи мајстор.

— А како си почео да об такмичиш» — питамо.

— Ето, сви су се такмичили, и мај-

Живе очи Стаменине гокоре више но ||Стори и омладина, па су и мене на.

њене речи, Док прича како са својом ударном групом намерава да посети инвалиде, у очима јој блиста обиље енергије, коју ће она, у племенитом такмичењу, уложити за добро заједнице.

НА ОСАМ РАЗБОЈА РАДИ РУЖИЦА ИГЊАТОВИЋ

ванест _ аутоматских _ разбоја, – поправљених, пуштено је у погон. А на осам од њих већ недељу дана ради једна од најбољих такмичарки, Ружица Игњатовић, Хитра је и окретна. Са своје 22 године брзо облеће своју чету аутомата. Контролише их. :

= Радост је: толико избаченог текстила у исто време!

Широк покрет руку употнуњује речи, а онда додаје поуздано: !

— А квалитет мора да буде добар. Са-. ;

мо кад се хоће...

То »хоће« је у целом бићу ове девојке из Бачке.

УДАНАС НЕ ТРЕБА ЧОВЕК ДА ЈЕ САМ. . |

Ј едина у нашој држави ради на два "велика штофарска разбоја Стана Лончар. А добија више бд сваке машине, но она која ради на једном разбоју.

_Из Кордуна је, родитељи су јој настрадали 1942 године. Ситна, између великих разбоја, окреће се једном, па друтом, Сва је у покрету.

— Кад нисам на послу, са омладином бам... Никад нисам код куће. А и шта ћуг Хећу у свему да будем међу првима. Не због себе, већ због свих, И никад нисам сама. Заштор Данас и не треба да је човен сам. Кад је у заједници, он пружи оно што зна, а научи много што не зна, Ја имам само три разреда основне школе, зато имам доста да учим.

Звук великих штофарских разбоја као и речи ове девојке, искива лепшу будућност, још светлије дане:

— Више, боље... ; |

Намеће се тај ритам, Такав, и никако. друкчији. Њиме подрхтава цела фабри- ||

учили. Кад сви раде биће добро це лој држави,. И у Македонији 18 лЕеба јевтинији да буде..,

„Стидљив сам још,“

ој смо у кругу Вајфертове пи варе на тринаестогодишњег уче. вика Раду Крњајића. Полако нам је пришао п претотавио се његов мајстор Раде Власвић. Позвао нас је у браварску радионицу и, са зебњом да ученик не чује похвале причао о дечаку п његовом животу:

— Што мале Радине очице виде то упамте. Џећам се, — смешка се радник, = кад је ТЕК ступио. Гледамо Га ја и пословбђа, а он нас не види. Жао ти, турпија тежа од њега, а п радост ти кад Видиш како запиње ручицама,

пали Светозар поред свог мајстора, на раду

обављали. Почео је,

Већ су се приближавали лаки дечачки кораци и Влаовић је само још имао времена да нас упозори да Раду не питамо 0 породићи.

Радо је из Међеђе кед Босанске Дубице. Логори и мучења нису Мимонишли ни њега ни породицу. По изласку из логора био је сам све

док га 1943 године нису повели пар-

тизани. Прошле године пријавио се за рад као демобилисан и дошао у пивару. Машнско-браварски занат и

школа били су његов давнашњи сан

и дечак сб сав предао раду. Настав-. |

ници и радници обраћују му пуну пажњу, а тринаестогодишњи _ дечак се све боље сналази и повезује школско знање са практичним искуством, Тако је он за седам месепи савладао посао одраслог квалитикованог рад“ ника и добио основ за даље усавр. шавање.

— Нијв то једноставан посао, каже његов пословођа. — ИМ старији раднипи праве грешке, јер не раде прорачунато, Чекам само да Раде научи разломке. Тек онда ће се пока»

зати његов дар... За то време Раде стидљшво стоји поред боровог пулта, Питамо га да ли и даље мисли да настави са

такмичењем;

Један стидљив такмичар који неће да се фотографише (Снимљено кришом).

= Па како Не бих кад волим и државу и занат и школу.

Нервозно и збуњено мали херој рада чупка ноктима крај од пулта и сав ниже сбсагиње главу, а када покуша. вамо да му поставимо још Које пМитање, он скоро плачним гласом за» вршава своју шкрту изјаву:

— А шта ћу! Стидљив (ам још. Кад порастем, нећу св стидети.

„Има да се лије 1000 комад дневно“ у

едамнаестогодишњи Велимир Тр-

бојевић. је најмлађи од тројице награђених радника у предузећу „Те. леграфија“, Он је још ученик, тек кроз месец дана полагаће калфенски испит, а У производњи је надмашио квалификоване раднике.

Мако смо му рекли циљ посетв бон је мирно остао над својом машином и чекао да доврши стругање неких делова за столарско одељење. Тек потом нам је говорио о својим успе-, сима, и то Као да говори об нечем обичном и једноставном.

— Почео сам да радим на обради термичких калемова алатом који је пронашао _ друг _ Рада — Крчединан. Првог дана радио сам 200 комада, другог 250 и Затим увежбавањем достигао до 450 комада дневно,

Велимир Трбојевић из фабрике „Телеграфија“

Сада је Велимир прешао на ливење закивки за претплатничке теле. фовске обигураче. И у томе постиже одличне резултате и то, како сам истиче, само увежбавањем и пажњом, без увећаних напора.

Док разговарамо, прилази Други на. грађени радник Лазар Крчединац и као да и он жели да протумачи разлог успеха свога ученика, каже: Велимир сваког дана допуњује своје знање. Изграђује се и у практичном ралу и теориски у школи је одличан ђак, а доста и чита..."

— Ни на боловање није отишао, нако Му је то било пбтребне, — додаје један омладинац, поносан на оваквог друта.

= Није сад за то времб, одтовара Велимир. Када св започело са такмичењем не сме се заостати. Има да се лије 1000 комада дневно, а рудом ће

3 се и ћо постићи,

Прегалачки блан. не напушта овог омладинпа и поред свих тешкоћа које поднеси. Велимир надржава породину; ђади на Славији, школа му је у Југ Богдановој улици, а стан на Банбвом Брду. Дотрајале пипеле чији врхови стално запињу при хд. ду, најбоље потврђују ба колико са напора Велимир бори да пружи што боље резултате у раду на обнови земље.

Једну једину жељу је би изјави: „Када бих добно дозвблу да купим точак, у свему бих дад боље резултате, Уптедебо бих снађу и здравље, а имаб бих много више времена за

читање..." Даница ПЕРИЋ

НЕ ПЕРА УУ

ди као и нова. Капларевић је задовољан

штб је на овај начин успео да реши пи-

тање свећица. С. ЛОНЧАР ж

НА ЈЕДНОЈ МАШИНИ РАДЕ ИСТО- ВРЕМЕНО ДВА РАДНИКА

Столарска прерађивачка задруга у 0. блаковској улици број 51 отворена је одмах по ослобођењу. Ниједна машина није била исправна и рад је отпочео са најоскуднијим алатом. :

Захваљујући упорном раду својих чланова, задруга је ипак напредавала. Да» нас се у њој израђује намештај за пре» дузеће »На-Ма«.

Норма у ручној радионици пребачена ј6 34 27%, 3 У машинској за 40 и 509; Оспосббљене су све машине за рад.

Прдизводна моћ задруге повећана је не самб тиме што су поправљене машини. не које раније нису радиле, него и тиме што су проналаском радника машине тако оспособљене, да на једној машини иставремено раде два радника. Поред повећања прдизводне моћи, тиме се постиже но знатна уштеда електричне енер-

гије (до З0%). | “' % Влад. КОЛУНЏИЋ

ОБУЋАРСКА ЗАДРУГА »ЈЕДИНСТВО« СНИЗИЛА ЈЕ ЦЕНЕ СВИМ ПОПРАВКАМА ЗА 25%,

Обућарска задруга »Јединствоч, на Булевару Црвене армије 119, из дана у дан све више разграњава посао, повећава | број задругара и. успева да задовољи жеље и потребе грађана.

Испуњавајући производни задатак, ко« ји су добили од Савеза занатских за» друга, задругари су успели да у данима такмичења снизе шене свим поправкама за 259, од цена прописаних тарифом. Чланови задруге, после измене управе чији су претседник и секретар олдгова« рали пред судом због шпекулације, да« нас улажу највеће напоре да остварв производни задатак. СБ.

ШТАМПАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ »КУЛТУРА« У ТАКМИЧЕЊУ

У време такмичења радници м наме« итеници штампарског предузећа »Кулз турач постигли су добре резултате. Књиговезачка радница Душанка Петровић премашила је норму у савијању за М197, а Вера Даврња за 1319. У цантрагова« њу Милица Максимовић пребацује нор« му за 9495, а Вуко Јовановић за 289. У раду се истакла Марија Сантовац.

У машинској сали, при улагању, Олга Ранковић је побољшала производњу за 969, Дара Јовичевић за 190%, а Бранка Петровић за 16%. Већина машиниста ради на четири и пет машина, а два млада ученика оспособљена су у нај“ краћем року за рад на машинама. За вр« ло кратко време шест обичних радника добило је квалификације и могу да се равнају у“ раду са старијим друговима, који раде исти посао већ пет до шест, година.

У одељењу књиговезнице десет друга• рица-ученица врло је брзо схватило по“ саб м раде као квалификоване раднице.

Намештеници предузећа такође се так=

миче у брзини свршавања послова и смањењу броја закашњења, Економат предузећа функционише на опште за« довољство.

Поред побољшања квалитета, радници предузећа »Култура« постигли су да св и квантитет у многоме повећа.

Бранко БУДИМИРОВИЋ

ж НЕСАВЕСНОСТ | ЈЕДНОГ РАДНИЧКОГ ПОВЕРЕНИКА

Крста Аранђеловић, раднички куд" ник кбочијаша Управе транспорта на Пи“ бниру прикупљао је од својих другова по 10 динара на име разних издатака које он има каб раднички повереник, Оваквим својим поступком злоупотреч биб је поверење које су му дали друго ви мзабравши га за свог радничког пб4 вереника, Новац је прикупио за своју личну корист, поштб раднички повереч ник нема никаквих о специјалних – изда« така. И. ЗОРОЈА ж

СРЕЂИВАЊЕ АРХИВСКОГ МАТЕРИЈАЛА У плану првомајског такмичења Одеч фења за средњу наставу Министарства просвете предвиђено је сређивање архивч емог материјала бд 1921 године до 1946 Пре неки дан прва радна екипа пристуа пила је остварењу овог плана. Тога дач на сређене су архиве из 1930, 1938, 1937 и 1936 године, Кроз неколико дана сва архива биће сређена; ж +

8,45) добровољних радних часова лаМа је омладина ПО мешовите #еноте пуне гимназије ма ла се обавезала да ће у тову третконгресног такмичења дати света 4.000 чабова. Радни батафон повећао са са 80 на 120 чланова и учествовао је на обнови фабрике „Вала“, „Пољопривредне машинске станице“, савског Моста итд, На овим радовима се истакла Зорица Цонић ког ја и поред тога шчо учествује на овим спољним радовима, има средњу оцену 414, г у

Мома СТЕВАНОВИЋ

| Ђачка кухиња УГ женбке д УП мушке гимназије отворена ја захваљујући ангажовању омладинаца ових гимназија, Они су сакупили између себе потребан новац, и сами уредили просторије. Кухиња ће се издржавати од прилога ученика, У раду на уређивању кухиње нарочито св истакла Миланна Никблић, ученица УЛТ равреда. д да ж

У Државном стбларском предузећу „Вождбван“ о омладвна је показала великб одушевљење 34 мретковгребно такмичење. Од 10 фебруађа дб 8 марта омладина је израдила 47 клупа 3а Дом културе УГ рејена, величине 8 Метра, а предвиђено је да 66 првог

маја ватрави 60 комада клупа, У том раду нарочито се истакао Стеван

Цветковић, > – Никбла ПРОТИЋ

Дванаест п по хиљада добровољних радних часова дала је омладина мешовите учитељске школе при Раз довима на рашчишћавању парка КОД железничке _ станице на _ аналфабет« бким течајевима и на раду са пио: вирима.

Одлучено је да отсада сваки уче вик даје 12 прековремених радних чабова, а ради евиденције направљен је графикон. Досада се као најбољи ббназао Радомир Вешевић, који ЈЕ даб 28 и по радних часова за 8 цељу дана.

„У ногледу учења, решено је да се бредња оцена подитне на 4. АЛ, уелед великог ангажовања на физич“ вим радовима, није постигнут задово, љавајући резултат.

Златица ПЕТРИЋ

Омладина _ ветеринарскбг о круса, У бевиђу такмичења за Трећи конгрео ечистила је, пролаз пред кућом бр. 46 у Милоша Великог улици. Брдо авмље кеје је ту стајало још из 1948 године, за кратко времб је уклоњено,

ж; Вера СПАСИЋ,