20. oktobar

„потпуно разрушена.

Како да популаришемо књиге

| НАШИ БИБЛИОТЕКАМА

Да би књига продрла У На) ширв народне масе није довољно само створити библиотеке. Потребно је створити читалачку публику, _ потребно је добру књигу наметнути читалачкој публици. Пропагирање књиге и омасовљавање библиотека важан је посао за успешно пренашање књиге у најшире народне масе.

Колико пропаганда и омасовљење могу да ураде и да повећају интерес. за књигу најбоље св види на примеру библиотеке Петог рејона,

У Београду се досада није довољно урадило за пропагирање књиге, Бољом пропагандом књиге могло би се учинити да број књига које издају Градска и рејонске библиотеке премаши далеко цифру која данас износи нешто испод 14.000 издатих књига месечно.

Сем тога. правилно пропагира ње књиге скренуло би пажњу читалачкој публици на досру ењигу, Има много добрих књига, које се слабо узимају из библиотека, просто зато што су непознате широј читалачкој пу“ блици.

Правилним пропагирањем књиге у многоме би се исправило и неправилно схватање извесног дела публике да читалачки интерес треба ограничити на савремене публикације и бротуру, а стару допру литературу запоставити,

У пропагирању књиге треба, да узму учешћа издавачка пре дузећа и саме библиотеке. Литерарни часови који се одржавају по библиотекама ограничавају се на врло уску публику и не постижу већи пропагандни ефекат, Књиге из библиотека, треба,

екламирати На, тај начин што

в их библиотекари повремено истицати на разним местима у граду, износећи уз то статистике о раду библиотека,

Издавачка пак предузећа могла би да подигну на најпрометнијим. местима по граду рекламне објекте, који би им служили за сталну рекламу књиге,

Но" "најефикаснији начин “за пропагирање књиге јесу изложбе, С"обаиром да су радне масе данас исувише запослене да би могле доћи на једну централну изложбу, то би за наше прилике било згодно да се организује неколико _ покретних — изложон књига, које би кружиле по свим рејонима Београда. Библиотеке би могле на самим изложбама, ла рекламирају своје књиге, те би се тиме преко ових изложби рекламирале не само књиге већ и библиотеке.

Пре отварања изложбе антифашистичке организације требало би да заинтересују широке масе, Изложба (би евентуално могла бити попраћена пригодним филмом или предавањем, те би тако ефекат био још већи.

Руководиоци рејонских библиотека и издавачких предузећа требало би да приме ове сугестије и да их у току недеље просвећивања, која почиње 22 овог месеца спроведу у дело.

М. ПОПОВИЋ

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

„еола мудрости - двоја лудости“

Островског

комедија од

Сцена из 1 чина комедије Кола мудрости — двоја лудости« (Глумов — Мата Милошевић, Городуљин — Милорад Душановић)

_ Сат показује тачно десет. Преостаје још неколико минута, до почетка, генералне пробе комедије „Кола мудрости — двоја лудости“ од руског класика Островеског. Пред спуштеном завесом влада ужрубаност. Џо последњи пут прегледавају режисер Ракитин, редитељ и техничко особље да ли је све спремно... Бине-мајстори напуштају простор пред завесом. Електричари подешавају светлост за прву сцену... Затим долази крај припремама. Одјекује глас режисера;: — Тишина!... Свако на своје место!...

Пролама, се потмули ударац гонга. Светлост се полако гаси...

Први чин ове комедије дешава се у стану паметног, али сиромашног интелектуалца Глумова, који себи поставља, у задатак да искористи празноглавост, затупљеност водећих друштвених слојева да би себи створио каријеру макар и нечасним, полтронским путем. Поред осталих који му свесно или несвесно у том подухвату помажу, велику подршку добија од стране своје лукаве и перфидне мајке.

У самом почетку првог чина,

'Глумов, износећи трулост тада,

њег друштва, свестан је да. се У жом друштвеном „трулежу може попети само. путем ласкања, сплетака и Глумов изјављује да ће „сву жуч унети у свој дневник (где ће једино бити искрен), а на устима, остаће му мед.“

Унапред смишљеном сплетком придобија наклоност свог ујака, имућног Мамајева, иначе друштвеног ладолежа који је за-

љубљен у самог себе. Он уводи,

Глумова, у „високо друштво“. Ту се сусреће са раскалашном и кокетном ујном која, потпирена, причањем његове мајке, отпочиње да кокетује са њиме. Одмах га препоручује .шупљоглавом фразеру Городуљину. Вештим ласкањем придобија и старог глупог генерала, Крутицког. Убрзо улази у: породицу богате, лаковерне и празноверне Туру“ сине и покушава да са својим „врлинама“ стекне њену наклоност, а преко ње и руку младе удаваче Мањешке, којој припа.да мираз од 200.000 рубаља. Изгледало је да Не Глумовљев

/, итарог Београда.

Театар на

Ове године навршиће се стопет година како је основано прво београдско позо“ риште тав. Театар на Ђумруку. Оно је било кратког века, од 4 децембра 1841 године па до краја јула 1842 год. Растурило се у време када је кнез Михаило, који се врло много старао о својој кући« и заузимао прво место у »Управитељству« Театра на Ђумруку, почео да губи битку са Вучићем. Ово позориште организовао је Атанисије Николић, човек који је много учинио за српско позориште.

Услови рада у позоришту били су при. лично тешки. Није било праве позори. шне сале већ се за претставе користио магацин савске царинарнице. Та зграда постојала је све до недавна у Карађорђевој ул. бр. 13, одмах до Великих „степеница, али је приликом бомбардовања Како се из позори“ шног плаката види, у том магацину спремљено је за прву претставу, премијеру »Смрт Стефана Дечанског« од Јована Стерије Поповића „за висока Лица шест ложа« по џени од једног дуката цесар“ ског а за осталу публику цене су биле 1 и 2 цванцика.

У »Србским Новинама« донет је о пр. вој претстави следећи извештај:

»Овде се сложили љубитељи художества и почели давати србска позоришна претстављенија. Први пут су играли у четвртак, И представљали трагедију »Смрт Стефана Дечанског« од Г. Ј, Ст. Поповића сочињену... Премда о де лима дилетаната судити толико не при: стоји; опет кад помислимо да је ово

Ђумруку

код нас из ничега почетак, и то од лица која су с тим стварима досад врло се мало бавила, а кад разсудимо, што и колико треба, да се шта сасвим савршено може показати, па и то, како се редко налази, ми друго не можемо, него и вољу, и труд и успех лица, која ову љубав Србству указују, похвалити, а лепе Србаља од природе даре и у овој ствари | познавати. Представимо себи, шта би се и на први мах већ показати могло, да су сва ова лица школу музике изучила... кад без свега тога оволико се од нас | постигло што видимо.« |

И већ седам дана касније Управа позоришта тражи преко новина сталне глумце и позива све »сочинитеље» да се огледају на писању позоришних Комада. Конкурс је за позоришна дела а-

нониман и зато, се позивају сви „сочни“ | ћ

нитељи да изволу своја Театрална дела под печатом, прикритим именом, посла ти (како би се свако пристрастије избегло), па ће се тек онда отворити кад се дело прими; а дела која се не би примала, послаће се без отварања имена натраг онамо, куда сочинитељ назначи.6 Овај позив врло је важан моменат у историји позоришта у Србији,

Први »сочинитеље који се одазвао, овом позиву је канцелиста кнежеве кан. целарије Марко Карамата, који је са талијанског превео »Карташа«, | веселу игру у три дејствија и уступио га Теа» тру »без зактевања награде«. Због тога изјављена му је јавна благодарност пу: тем новина. Ј. Ст. Поповић послао је |

план потпуно успети. Међутим, случај је ту умешао своје прсте. Љубоморна, ујна случајно затиче у његовом стану заборављени дневник и сазнаје „подмуклу“ и. гру свог рођака. Дневник убрзо долази до руку оних о којима је Глумов са. највише сатиричности и презира писао. Ма да је на крају откривен његов прави лик, друштвени паразити Мамајев, Крутицки, Городуљин и други нису у могућности да се отргну од унутарње снаге Глумовљевог интелекта, интелекта, оног који случајно, кроз свој дневник, открива, њихов трулеж и беду.

Радња комедије „Кола, мудрости ·-— двоја лудости“ одвија, се читаво време са много живости и темпа. Захваљујући залагању режисера и марљиво спремљених улога, глумаца као и залагању осталог особља, постигнута је потребна, динамика, тако да гледаоци неосетно, кроз сплет разноврсних и живописних перипетија прате до краја комад.

Акција за помоћ просвећивању :г | вареивећа ке 0

Прикупљање књига за село још је у“ век у току. Највише књита досада ску“ пио је Пети рејон — 7.101. Број прикупљених књига по осталим рејонима је следећи: Први рејон — 4.000, Други рејон — 5.436, Трећи рејон — 3.000, Четврти рејон — 4.500, Шести рејон 2.702, Седми рејон — 1.800.

Сада се већ одабиру књиге које треба послати у село. Књиге ће се слати окрузима, односно срезовима, а ови ће их делити сеоским књижницама према њиховој потреби,

Поред овога путем Народног фронта подељене су адресе за 350 књижнипа и читаоница о којима ће се старати поједине улице и надлештва. Секретаријати Народног фронта, који намеравају ла преузму старање о сеоским библиотека ма и књижницама, треба да се обрате извршним одборима Народног фронта свог рејона.

Претплаћивање на »Сељачку борбу« и друге листове још увек није довољно омасовљено, Треба настојати да се то с» масови и да се претплаћују не само се кретаријати Народног фронта, него и појединци, Театру: Смрт Стефана Дечанског«, жалосну игру у пет дејствија; »Превару за превару«, веселу игру у једном дејству; »Женитбу и Удатбу« веселу игру у три одељења; игру у једном дејствују и »Ајдукес позоришну игру у пет дејствија,

У прво време давани су следећи позоришни комади: »Смрт С. Дечанског«,

"Кир Јања«, »Женитба и Удатба«, »Пре-

вара за превару« све од Стерије; затим

»Краљевић Марко и арапин« од Атана- |је, премда

»Волшебни магарац«, шаљиву |,

РНИ Живот

РАД НАШИХ МУЗИЧАРА

=

Дани -ронпремања _ за прославу

БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА 1780" МАЈА.

од прве пробе до концерта

Често Београд осване излепљен великим плакатама, којима се објављује да ће се тог и тог дана одржати у Коларчевој задужбини симфониски концерт. Многи грађани прочитају тај плакат, али мало њих посећује концерте, Било је случајева, нажалост, да се за поједини концерт Београдске филхармоније није могло скупити ни хиљаду људи из целог Београда,

- Многи од посетилаца ових концерата, тапшући одушевљено извођачима, и не слуте колико је много напора уложено да би се пружило два-три сата племените уметничке разоноде.

На прву пробу на којој ће се упознати музичко дело које треба на следећем концерту 07. свирати, музичари дођу десетак минута раније. Чланови Фил хармоније су стручњаци у музичком извођењу, а има их и правих мајстора инструмента, те зато они уопште не вежбају код куће већ кад дођу на прву пробу; на пултовима их чекају партитуре и они користе те минуте пре доласка диригента да их „прочитају.

Кад наиђе диригент настаје последње штимовање према тону који даје обоа: Онда почиње прво извођење самог дела. Диригент зауставља музичаре само код крупних грешака пошто је циљ ове пробе да се дело упозна у. целини, остављајући разрађива ње детаља за следеће пробе.

Диригент, који у првој проби не игра скоро никакву улогу постаје неопходан у даљем раду. Он исправља, зауставља, враћа

на пбједине пасусе који нису добро отсвирани.

За сав тај огромни труд, за 40, 50 и више сати проби музичари су веома слабо награђени. Никад нису добили више од 200, било је случајева кад за пробе и концерт нису добили ни 100

динара. Међутим, и поред свих тих материјалних тешкоћа и скоро бесплатног рада има нешто што је у стању да надок-

нади музичарима Филхармоније све тешкоће и напоре. То је њи хова љубав за уметношћу и жеља да се музичка уметност популаризује у најширим слојеви ма народа.

Због тога било би потребно да све масовне организације, а нарочито синдикати, прдпагирају код својих чланова да посећују концерте Београдске филхармоније јер ће тамо моћи слу. шати музику високе уметничке вредности,

авг со ћибља 42 ротира

Хоћу да ти пјевам умјесто да пишем, да чемпреса дахом шуморим и дишем,

да

осјетиш море како се таласа,

да осјетиш вјетар мјесто мога гласа,

0, како је топло када пљуска море

и кад туја плеше с повјетарцем лаким, кад погледаш с мора до врх Учке горе, што је вјековима аманете крила

у срцима тврдим: приморског народа,

са валима мора,

: - У "ријеч"прадједова кроз горе 'носил ВА а ИУ | 5 54 ~

5

"0; како“ се силно надимају труди, | 07 кад се наша пјесма разаспе по риви са поворком- људи,

пјесма што је Истре запјеваше диви ' и ужгаше пламен борбе и слободе, тамо гђе је туга радост притискала, тамо гђе су ланци стезали народе, тамо гђе је црна тама царевала,

Другарице, пјевај и ти нашем мору

и снази што гори наших пређа, дахом,

о палми што пружа своје гране бору и корјење храни прадједова прахом;

Пјевај о Гортану, о жртвама светим, пјевај јунапима што их Тито диже, пјевај да с њиховим јунаштвом полетим, , слободи што стиже,

Јунус МЕЂЕДОВИЋ

да пружим крв своју

тог« од Стевана Стевановића, најуспелији комад у сезони. Од превода поред | »Карташа« био је »Артелос превод неког Игњатовића,

Сем позоришних пи у Театру|

на Ђумруку одржавани су и концерти тако >Новине Србске« кажу: зУ недељу 4 јануара давао је Г. Капелмајстор Шлезингер са својом бандом и с помоћу неколико дилетаната музикални и кра: снопевни концерт у Театру. Слушатеља_ одабрани, али мало дошло,

чувство за овакво увеселеније јошт код нас није овладало, а друго што је цена приступа та иста задржана, која је при театралним претставленијама изван предплате уведена...4

Ови први почетци стварања позоришта у Београду показују да су вршене озбиљне припреме и да је у целом раду било извесног плана. Најпре се обезбе“ дио редован доприное из државне касе. Тако је исплаћена у априлу месену 1842 сума од 1000 талира. Затим је у ређена позоришна сала, касније су по тражени и глумци. Ма колико да је би. ла мала прва државна субвенција, ипак је много значила за Атанасија Николи. ћа, Ј. Ст. Поповићу и друге родољубе који су прионули да организују позорнште у Србији.

Гардероба Театра на Ђумруку била је оскудна, Према једном списку види се да је позориште између осталог имало; једну првену велику мантију, седам ми. нистарских фракова, 58 атила и разних капута и фракова, исто толико различитих чакшира, имали су један »хозен“ трегер«, 15 гаћа и белих трикоа итд. Официри-посетиоци поклонили су Теа тру пет сабаља.

Тадашња позоришна критика, која се у исто време почела и да развија на челу са Владиславом Стојадиновићем, начелником Министарства просвете, песником, књижевником и ранијим уред» ником »Новина Србских«, била је оба зрива и блага према глумцима, Схватала је тешкоће у раду ових дилетаната. Насупрот томе према публици је била врло оштра. В. Стојадиновић каже;

зло се зритеља тиче имамо иј, кад кад и онакови који дођу да иј је више на броју, па после на претставленије слабо и мотре, него се разговарају;

"друге разговором својим узнемирују и

тако не слушајући, шта се радило, онде »фора« или »право« вичу, где умегтно није; које, заиста, чинили не би, кад би внимателни били, и на то ишли, да штогод из тезтралног — претставленија

Још кратко време одваја нас од Првога маја, који ће бити прослављен као државни, општенародни празник. Овогодишња: прослава значајна је и стога што је то прво прославља ње у потпуно слободној земљи, па су и припреме које се врше великбга обима. Кроз манифе“ стације, које ће се извести том приликом, приказаће се напори наших радних људи и жена, наше омладине, на обнови и изградњи наше земље, на прби“ зводњи, на дпштем културнопросветном уздизању. Исто тако, приказаће се резултати У савршавања производње, _смМањења производствених трошкова, подизања. продуктивности рада, бербе против штеточина и саботера, против бирократског рада.

Први мај ће бити дан снажног радног полета и јаче мобилизације за обнову земље, "развија. ње такмичења, усавршавање рада и проналажења нових метбда рада, као и коришћење искуства стеченог за време првомајскег такмичења.

Цела седмица пред овај општенародни празник, у фадрикама и предузећима, у радиони“ цама и установама, имаће све чан карактер.

Како је прослава Првога маја у Београду од централног значаја за целу Југославију, то ће грађанство Београда предузети све мере да Првога маја град д сване чист, окићен и свечан. Као што ће сва предузећа довести У потпун ред своје просторије и дворишта, као што ће искитити фасаде и улазе, тако ћеси сви грађани Београда, а нарочито београдске жене и омладина, скинути са зидова својих домова и ограда остатке старих плаката и застарелих парола, а улазе и прозоре окитити ћилимима, зеленилом и заставама, Но. ви плакати неће се више лепити по зидовима и оградама, већ на нарочита, за то. одређена места. Осим домова, биће декориса“ на и возила: трамваји, аутомо“· били, камиони, возови и бродови, а исто тако и станице и мостови. У циљу организовања ове свечане прославе Градски извршни одбор формирао је Одбор за прославу. Првог „маја у који су ушли -претставници свих масов-

них организација. Олбор је већ

развио широку делатност. Он ће се старати за смештај претстав“ ника из целе земље, за њихову исхрану и за организацију пара“ де. Овом одбору помагаће рејонски пододбори, који су већ основани и у којима учествују како фронтовци, тако и жене и омладина.

Значајан допринос треба да

пруже ови пододбори, а нарочи. то жене, у погледу смештаја делегата, којих ће бити око три хиљаде. Грађани Београда су У више махова гостољубиво 0творили своје домове делегати. ма из унутрашњости, па ће то учинити и овога пута. _ Одбор за прославу Првога маја налази се у просторијама На родног фронта Београда, Ресав“ ска З4Л.'

Прослава Првога маја ове године имаће значај велике свенародне _ манифестације _ раду, обнови, привреди ни изградњи наше земље,

уз пнииивотии пише аи му ен – трала да је Театер школа у којој се љу« ди »усовршенствују с тим, шта, виде ћи. представленија порока, такове труде се избегавати какао би и неизбежима сљедствија с њина избегли, а · видећи пред ставленија сваке струке добродете-

· љи, таквима се подражавати усиљавају,

те тако совершени људи из дана у дан постају, „4

У погледу употребе језика у >Пештан“ ско-Будимском Скоротечи« каже се:

зГ. Г. Списатељи театрални дела 8аслужују оштрију критику, што се језика тиче. Међу нашим списатељима има, дпет што се језика тиче, више Кир-Јањи и фема, него што их има у народу, што | се карактера тиче, Зато би требало свн» ма србским списатељима тезтрални дела у срце углубити, да се народног једино правог језика држе.« А

Театар је ускоро успоставио везу са глумцима из Загреба и ови су, путујући шеснаестедана по страховитом зимском времену, стигли у Београд 20 фебруара. На варошким капијама стражарили су турски војници, а на тврђави налазили се топови окренути према Саборној цркви и према Ђумруку. Прва претстава зтеатралног домородног друштва« била је »Милош Обилић или бој на Косо“ вув од Ј. С. Поповића. У игри је уче“ ствовало и неколико београдских диле» таната. Позоришна сала била је пре. пуна београдских грађана.

Репертоар се проширује домаћим и преведеним делима. У стварању разноликог репертоара учествују између осталих Ј. С. Поповић, А. Николић, М. Карамата, Љ. Вукотиновић и другн.

Јеш у току првих позоришних прет« става мислило се о томе да се подигне засебна позоришна зграда, али то није тада учињено. у

Ликвидација позоришта извршена је непосредно пред Вучићељзу буну на тај начин што сб сав реквизит слаковао У

. поправке и управленија ради у будућем | просте чамове сандуке и предат је сија Николића; >Смрт цара Уроша Пе-| чему ће можда узрок бити једно, "што | своме животу науче«. Критика је как: | еасрахеније Позиши нај, Маи