20. oktobar
КОМУШАЛИЦ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
__ ПРОБЛЕМ СНАБДЕВАЊА. МЛЕКОМ
Шпекулисање сеоских прекупаца треба немилосрдно сузбијати
Ез 2 и по месеца основано је у Београду Градско предузеће за млеко и млечне производе, пред које су стављени врло сло: жени и тешки задаци. У рђавим саобраћајним, финансиским и општепривредним условима, предузећу је стављено да организује откуп и довоз млека у Београд и да доведе у ред снабдевање овим, за исхрану градског становништва тако важним, артиклом. Предузићу је стављено У задатак да реши проблем који се оштро поставља још после првог светског рата и који се повлачи све до данас. Данас у нарочито оштром виду, јер је много стоке опљачкано и уништено.
Од почетка свога постојања предузећу се наметнула борба са млекаџијама који из ближе околине свакодневно „довозе колима млеко у град. Та је борба неминовна ако хоће да се спречи пљачкање и произођача и потрошача од стране ових сеоских шпекуланата. Наиме, мало је произвођача који сами доносе млеко у град. Обично су то прекупци који имају свога коња и чезе, откупљују од произвођача млеко, разводњавају га и у граду разносе по кућама и продају по вишим ценама него што је про писано, На тај начин они пљачкају и произвођача — јер му за чисто млеко плаћају ниску цену, и потрошача — јер му уз високе цене продају разводњено млеко.
За такво своје пословање они имају врло повољне услове. По селима их месне власти не контролишу и не приморавају да се држе прописаних цена. Зато су они у могућности да плате про“ извођачу и динар — два више него Млекарско предузеће, јер га' продају разводњеног и по ви“ соким ценама, док Млекарско предузеће продаје чисто млеко по одређеној цени (9 динара).
И у Београду су им услови повољни. У самом руководству Извршног одбора има људи који сматрају да треба толерирати такво пословање. Међутим, ово резоновање долази или услед непознавања проблема, или услед тога што се њему не поклања, довољна пажња. Контрола млека. које се на овај начин довози У Београд врло је слаба, Још и данас ту службу обавља стари контролни апарат, који је Још од пре рата тесно повезан са млекаџијама и другим сеоским шпекулантима и њихова се кон“
Новоотворени млечни ресторан Градског млекарског
предузећа
трола нигде и не примећује. Ако некога и казне, та казна је новчана и за њих неефикасна, јер новчану казну сваки млекаџија, — сипајући воду у млеко — врло лако плати, па и даље по старом обавља, посао.
Зато би контролу требало што строжије спроводити и коначно спречити пљачку коју свако дневно и отворено спроводе сеоски шпекуланти млеком.
Док њих има по селима, тешко ће се спровести и оснивање млекарских задруга и Уопште свако здраво пословање. Код млека они могу лакше него игде нашкодити задругама. Довољно је да донесу у задругу
"литар нечистог млека, "па да се
500 литара поквари у року од неколико часова. Сеоске задруге пак, које су тек у зачетку, немају никаквих, а најмање модерних инсталација, да би могле спречити да се млеко квари. Млекарском предузећу испоручују млеко искључиво свесни произвођачи, који не гледају на моменталну добит. Али и они негодују, и то с правом, јер их власти не помажу У њиховом настојању, него толерирају шпекуланте који праве куће и ку пују стоку лако зарађеним новцем, 3. 4 4У ле И поред тога, Млекарско -пре“ 'дузеће данас има у својим РУ: кама око 600/) целокупног, увоза млека у Београд. Оно се довози из Србије, Срема и јужног Баната'из свих места која нису толико удаљена да би се млеко
због удаљености кварило., Сабирне станице су без икаквих инсталација и хладњача, тако да се млеко само чистоћом може одржати да се не квари.
А на чистоћу се, нарочито код произвођача, слабо обраћа пажња. Нечисти судови за МУЖУ, нечисти они У Којима се доноси млеко у сабирне станице, ме. шање вечерњег млека са јутарњим — све су то разлози због којих се.млеко лако квари.
У Београду ће се кроз месец дана — и то опет прилично при“ митивно — довршити уређивање једне централне млекаре, где ће се млеко испитивати, хладити и чувати од квара. Подизање једне модерне централне млекаре са свим потребним _ инсталацијама изискује велика новчана средства и то је ствар идућих година.
Финансиска средства и немогућност набавке модерних инсталација спречава да се подигне таква једна млекара. Али, оно што се данас може учинити, то је да се коначно сузбије шпекулисање са млеком, најважни" јим артиклом у исхрани наше деце, болесника и радника који“ ма је млеко неопходно због при“ Роде посла, који обављају. Могуће је, — појачаном. контролом
и: казнама Млекаџија · сеоских.
шпекуланата — учинити Да се у град доноси здраво и чисто млеко, да (се створе повољни услови за организовање сеоских млекарских задруга, најпогоднијих посредника између произвођача и потрошача,
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Извршни народни одбор именовао је сталну комисију која ће имати задатак да прати станбену политику м решавање проблема у вези са овом, као и да врши детаљније испитивање — низа станбених питања града Београда.
ж
На предлог Комуналног одељења ино је прописао опште услове за техничке радове и набавке који се обављају 88 Извршни народни одбор трада Београда.
»
Досадањи Отсек за набавке при Оде“ љењу за соџијално старање укида се, обзиром да ће се набавке за установе дечје заштите вршити преко самих у' станота, а Одељење за социјално стара ње вршиће само потребну контролу.
ж
Отсек за ветеринарску службу, који је одлуком ИНО-а укључен У Комунал“ но одељење и са Пољопривредним отсе• ком бив. Одељења народних добара образовао Пољопривредно · ветеринар ски отсек, — издвојен је из састава Ко муналног одељења и ушао у састав о. дељења народног здравља.
Досадашњи Пољопривредно . ветери“
нарски отсек зваће се Пољопривредни от
сек Комуналног одељења.
Сабирне абције_ треба да буду трајне
Досада смо имали неколико великих акција 3за сакупљање појединих отпадака, који се могу корисно употребити, било као сировина за прераду, било као нужан допунски сировински ма. теријал у раду наше индустрије, Имали сМо велику акцију за скупљање гуме, акцију за ску. пљање стакла, старог гвожђа, кутија од конзерви, а последњих неколико дана, велику акцију за, скупљање текстилних отпадака,
У свим овим акцијама, нео. спорно, постигнути су велики резултати у количинама прикупљеног материјала, јер су акције биле добро постављене, а у њиховом провођењу су узеле живог учешћа наше широке, масовне антифашистичке _ организације, Међутим, после ових брижљиво проведених акција и видних резултата који су у њима, забеле,
КАКО ОН СХВАТА СЛОБОДУ
»Многи несавесни грађани леже у трави по. Бео-
градским парковима.«
,
— Е баш добро. Још само да је мало више траве, па дивота!
жени, запажа, се појава, да се о многим предметима и материја. лу, који су били предмет сакупљања, више не води довољно рачуна, | '
Резултати, које смо показали у скупљању појединих предмета, и отпадака у оквиру сабирних акција, претстављају испуњење једног заиста важног задатка, Али, тиме нијеу потпуности испуњен смисао и значај сабирних акција. Кроз сабирне акције ми смо имали прилике да, се упознамо са важношћу појединих предмета и материјала, који је био предмет сакупљања, па је отуда наш даљи задатак да Убудуће водимо рачуна, о томе да. се овај материјал не разбацује. Сакупљање овога материјала не сме бити само повремена, појава, скупљање од акције до акције. Оно мора имати сталан карактер. Завршетком појединих сабирних акција, које су провођене, није престала, и потреба, за овим материјалом, нити је значај његовога прикупљања, умањен, Напротив, потреба за овим материјалом постоји и даље, стално. Отуда се мора водити рачуна,
да се овај материјал брижљиво.
чува, и прикупља, па да, се накнадно односи на за то одређена места. О овом би требало. да, поведу рачуна сви одбори наших антифашистичких организација, како би скупљање овог материјала било у нашој сталној пажњи и интересу.
Кроз сабирне акције ми смо имали прилике да се упознамо са важношћу овога материјала, у сабирним акцијама показали смо знатне резултате, а сада У даљем настојању, треба да, покажемо _ схватање важности сталног прибирања, овог материјала и да то увек проводимо. То треба чинити стално и систематски, како се не би десило да. пропада оно што нашем народу и нашој индустрији може кори“ сно да послужи. ;
Милија РАДОВАНОВИЋ
Моро 31 СМОЊеЊЕ. " саобраћајних несрећа
Саобраћајна _ милиција – предузима ових дана, свестрану а кцију у циљу правилног регулисања саобраћаја у Београду. Разлози за ове мере су честе саобраћајне несреће које се дешавају највећим делом кривицом возача или пешака.
Многи _ несавесни · пешаци, место да иду тротоаром, крећу се коловозом где разговарају и на тај начин коче саобраћај, доводећи и своје животе у опасност. Нарочито се то дешава предвече на Теразијама и У Кнез Михаиловој улици,
Саобраћајна милиција ставила је себи у задатак да наше грађанство поучи у правилном кретању по улицама, Једно извесно време саобраћајци даваће и упутетва како се треба кретати, нарочито на фреквентним тачкама пешачког и ауто» мобилског саобраћаја. У ту
сврху у живим улицама и на
трговима обележени су прела» зи за пешаке жутом бојом и на рочитим знацима, У осталим улицама где не постоје знакови, прелаз је дозвољен само на у“ гловима, али никад унакрсно преко раскренице. Пре него што се пређе преко улице потребно је проверити да ли се У близини не налазе случајно нека кола у покрету. За све несреће које се дешавају на у: гловима, на обележеним пешачким '_ прелазима, одговара возач, Међутим, за несреће ко. је се дешавају на другим ме. стима може бити узета на од" говорност и жртва саобраћајне несреће. У случају да се пролазник нађе у некој оласној ситуацији нека се не збуни већ треба да остане на месту да би возачи могли да га обиђу. Између. возача и пешака потребно је да постоји повезаност акције, тј. возач треба, да разуме шта пешак намерава да учини да би сени он према томе управљао,
На трамвајским и аутобуским станицама пешаци треба да се сврстају у ред на тротоару а не на коловозу. Забрањено је висити на степеници папучици од трамваја, и аутобуса. Непоштовање ове забране повлачи за собом – казну.
Возачи, пре но што пођу на
пут, потребно је да“ прегледају |
дали су кола исправна. Задржавање на главним улицама без оправданог разлога _забрањено је, нарочито на обележеним пешачким прелазима и на местима где постоји знак забране паркирања. Исто тако забрањено је задржавати се на мањем остојању на 15 метара од трамвајске или аутобуске станице у противном правцу кретања. На трамвајски пругама и мостовима, на мање од десет метара пред угловима улица, У времену од 7 — 21 час забрањено је кретање теретним аутомобилима у улицама Кра» ља Милана, Теразијама, Кнез Михаиловој, _ Васиној, Узун Мирковој. А опше је забрањено кретање _ камиона улицама, Балканској, Црногорској и Јаворској, Многи несавесни шофери пуштају ноћу пуне фарове осветљења што је такође забрањено, Сви аутомобили без разлике „морају код трамвајских и аутобуских станица да сачекају док се публика укрца и искрца из кола,
Саобраћајна _ милиција толерисала је-досада поједине пре кршаје саобраћајних – прописа како од стране пешака тако и од стране возача, али, успоставом саобраћајних знакова, сваки прекршитељ биће најстрожије кажњен. Уну Поручник Ђорђе СЕКЕЉ
шеф саобраћајне милиције
Имаоци бонова могу купити текстил у свакој радњи
Од 25 априла ове године имаоци одобрења за куловину текстилне робе низ су више везани за једну радњу, него ту робу могу куповати у свакој радњи у граду. Купци могу да бирају боју ни дезене који им се свиђају, а трговцима је дужност да робу излажу и показују грађанима,
Раније је већ објављено да ни имаоци бонова за галантериску робу и обућу ни су везани за одређену радњу. Овим мера ма створени су услови да нестане ре» дова по појединим продавницама тек. стила и обуће, Стварних разлога за стварање редова није ни досада би ло. Власти за снабдевање издају увек само онолики број бонова за текстил и обућу колико има робе. Не може се десити да робу добије' само 'онај ко пре дође, а да за друге нема. Расподела робе се изводи плански и нема никакве потребе за стварање редова.
Редови су стварани нарочито пред про давницама обуће, Данас, међутим, велики број задружних радионица и др, „жавних предузећа израђују обућу која је доброг квалитета ми нема разлога за стварање редова пред једном продавницом. Сања
становници
а ДИЛАВО ТА ИРА ГЛУЕСО ВР
оф
Москве
прободе слободно бреме
Обичан, радни московски дан, који се ни по чему не разлику. је од дугог низа сличних дана...
Да видимо шта. претставља московска ·свакидашњица, радни дан Москве, Служићемо се са мо чињеницама и цифрама. Да напоменемо одмах: ми нисмо У стању да обухватимо не само целокупан престонички живот, већ, штавише, ни већи његов део. Ми желимо данас да испри. чамо како становници Москве проводе своје слободно време.
Да почнемо од јутарњих ча сова. '
Чим се отворе врата музеја и изложби, улази мноштво света. Један амерички новинар, који је посетио Москву, причао је, излажући своје утиске, да је о: бишао пола света, али нигде није запазио ред пред вратима... галерије слика. Први пут он је то видео у Москви, пред зградом Третјаковске галерије.
И ове суботе тамо је стајао ред људи. Управа Галерије је утврдила колики се број људи може истовремено налазити У салама, а да један посетилац не смета другоме и да не ремети осталима уједначеност и целовитост уметничког утиска. Чим се прода утврђени број карата, пуштање у сале престаје и људи чекају да један део посети“ лаца напусти зграду. Ви можете рећи: нема потребе да се чека на ветру, може човек да дође и други пут. Али и други пут догодиће се исто. Становници Москве чекају...
— Никад број посетилаца није био тако велики као 1946 године, — кажу нам у дирекцији Галерије. — Предратне цифре многоструко су надмашене. НајКарактеристичније је то да по сетиоци већином нису. људи из других градова или туристи, већ Московљани,
Херој Совјетског Савеза генерал-мајор Б. Владимиров, после че.
плењени авиони, тенкови. оруђа, чисте се, подмазују, штите од утицаја хладноће и влаге,
" На изложби су се тога дана срели демобилисани црвеноар' мејац Иван Асланов, који сада ради у управи труста' „грозна фта“ и који је допутовао у Мо скву службеним послом, и ње“ гов бивши четни командир ста• рији лајтнант Серафим Таран“ цев. МИ он је,допутовао по службеној потреби из Посебног војног округа. Познали су један другога, Загрлили су се. Пита“ ња су почела да се нижу. о животу, о раду. Заједно су раз“ гледали изложбу и заједно изишли. Опростили су се на трам“ вајској станици. Обојица су журили на ручак. Таранцев ће ве“. черас у позориште, Асланов у циркус.
Москва има тридесет два стал“ на позоришта, десет концертних сала, У којима се свакодневно приређују симфониски, камерни, солистички или хорски хонцерти. Московска позоришта и концертне просторије у стању су да приме. истовремено преко 50.000 људи. Градски, клупски и остали биоскопи бележе дневну посету до 140.000 људи. Али пробајте да нађете у биоскопу слободно место макар за јутар“ њу сеансу, која почиње у подне! Што се пак тиче позоришта, карте се увек разграбе за недељу дана унапред, чим изиђе репертоар. Ниједна светска престоница нема такав број првокласних по“ зоришта као Москва. И ни у једном светском граду позоришта нису тако пуна као у Москви. Руси необично воле драмску у“ метност, оперу, балет, Москов-
ске цифре и чињенице могу се потпуно применити и на Лењинград, и на Кијев, и на Свердловск. творогодишњег ратовања, одлази са женом на одмор у Сочу
У Москви има око педесет галерија и музеја, Ни једна од тих установа, па чак ни најстручнија, не може се пожалити да становништво не испољава према Њој интересовање. Постоје стари, чувени, омиљени музеји са одавно утврђеним традицијама. Али има и музеја, за које широке масе не знају. Они су створени за људе одређене профе“ сије, одређене струке. И такви музеји увек привлаче леп број посетилаца. Оне суботе, о којој ми говоримо, у Музеју реконструкције Москве било је преко шест стотина посетилаца трипут више него ма којег предратног дана, Око 500 људи, не рачунајући студенте и наставнике, посетило је Зоолошки „му“ зеј Универзитета,
Петогодишњи _ план _ реконструкције Москве предвиђа из" градњу“ нових и проширење чи“ тавог низа старих музејских зграда. Напосе, потребно проширење Третјаковске галерије и чувеног Позоришног му“ Феја „Бахрушин,“ у
Услед влажног пролећног времена московски паркови су затворени. Отворен је само један парк. Онај, на чијој се територији налази изложба запле' њеног непријатељског наоружа. ња. Тога дана музеј је посетио врло велики број људи, Обја» шњења је давао шеф изложбе генерал-лајтнант Хмељницки. Изложба, која се за девет десетина налази под ведрим небом, одржава се у узорном реду, За-
је ·
Наши подаци били би непот•
"пуни кад не бисмо, говорећи 0
„Културном следовању“ Моско вљана, поменули и предавања. Свесавезни биро за предавања, Савез књижевника, Универзитет. ски лекториј и низ других орга• низација стално приређује јавна предавања на, разне теме,
' Тога вечера одржано је седам предавања. У Политехничком музеју, у присуству две хиљаде људи, познати академик одржао је предавање са. међународном темом. У Дому научника изложио је своје утиске после боравка У једном кримском селу, паучник»агроном. Оба предава“ ња посетио је велики број војних лица.
Поред јавних приредби, у за водским клубовима, домовима културе, „црвеним угловима“ итд. одржан је велики број затворених претстава, биоскопских сеанса, предавања, реферата. За такве приредбе улазнице се не продају, већ се распоређују ме ђу трудбеницима односног предузећа или установе. Само У Дворцу културе при аутомо билском заводу „Стаљин“ посета је тога вечера изнела око три хиљаде људи, у
Говорили смо о једном обич“ ном московском дану, радном дану. Нисмо могли ни изблиза да набројимо, све облике култур них приредби, којима становници Москве посвећују своје слободно време.
; Б. БЕЛОГОРСКИ