20. oktobar
20 диартудиа.
не
»ТРРОВЦИ« СА РОБОМ У ЏЕПУ
КОРПЕ ЗА ОТПАТКЕ
(Р03 БЕО
мила
ТРАЈЛ ма
Има ли за свако дете у Београду 35 метара тенстилар
Погледајте кроз прозор... Сви ти људи, што пролазе улицом, жене, деца — у своје време били су новорођенчад. Повијали су их: Најчешће 'у пеленице од испра: ног платна, јер »то је мекше« говориле су довитљиве маме И бабе. Уједно, оне су штеделе нов материјал од сечења на ситне комаде, јер дете брзо израсте из пелена· Ђило је и оних који су и »боље« опремали своје нове чла« нове породице. Трошили су на њих метар — два платна — и било је све у реду“
Међутим, наишао је светски рат. Несреће, пустошења, . оку“ пација, тешкоће и оскудица. Деца, која су се рађала у том времену, данас већ трче, изговарају прве речи... Рађала су се у шу“ ми, у збегу, за време аларма..• И нису имала ништа од »спреме«. Па ипак су жива, Радују се,
55
МО Н н
Испред биоскопа »Београд« свакодневно гомила беспослене деце н дечака продају Унрине производе по црноберзијанским ценама. Поред њих човек не може проћи а да не буде заустављен и обасут понудама. Ако пролазник најзад прими понуду, да би се отрасио насртљиваца, »трговац« хитро вади из дубоког џепа чоколаду, гуму за жвакање, цигарете и разне друге производе.
Овој ружној појави потребно је што пре стати на пут.
Као што је потребно обратити пажњу на прелаз преко улица, тако нсто грађани треба да се старају, да отпатке и папире не бацају на тро-
тоаре, н тиме прљају град, већу корпе за отпатке које су, пре кратког времена, постављене за то на свим важнијим београдским улицама,
Ове корпе.за хартију н отпатке помоћи ће да наш град буде чистији,
САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ СУ СВАКОДНЕВНА ПОЈАВА
НАШИ ШОФЕРИ
и београдски саобраћај
Број саобраћајних несрећних случајева у Београду прилично је велики. Дневно се деси од два до седам гажења, судара, лакших и тежих повреда или других саобраћајних незгодг Само У марту месецу забележе-' но је 18 судара, 15 гажења, 15 лакших повреда, 4 тешке повреде и 8 смртних случајева, проузрокованих гажењем.
У Београду је регистровано око 3700 моторних возила, а шо. ферски испит положило је око 4000 људи. Међутим, и поред положених испита, број несрећних случајева не показује тенденцију опадања, Из дана У дан упропашћује се државна и“ мовина и возни парк трпи велике штете. Вредност досада У. пропашћених кола достиже ми“ лионске цифре, а све се то де. шава због незнања или несавесности возача. Свакодневно се кваре разни делови аутомобила, које је данас немогуће добавити, јер се они из иностранства не могу да увезу, а када недостаје један важан део мотора, цела кола су неупотребљива, Са друге стране шофери показују велику небрижљивост према своим возилима, остављају их да кисну и упропашћују се и не обраћају пажњу На путеве по којима возе. Наши путеви нису погодни за велике брзине и због тога њима треба пажљиво возити. Готово половина београдских моторних возила увек је у дефекту и'налази се на поправци У разним гаражама. Због овога не трпи само саобраћај и пут“ ници, већ и наша привреда, ко“ јој су превозна средства неопходна. .
Шофери се не придржавају наредбе о брзини вожње, не. дисциплиновани су, често возе У пијаном стању и због тога је број судара и гажења, сразмерно броју становништва Београда, прилично висок. Нарочиту непажљивост и непознавање саобраћајних прописа показују шофери.. војних возила, Досада је већина судара са трамвајима дошла кривицом војних шофе» ра, који на окукама возе лево, не лају прописне сигнале и не
познају главне саобраћјне ули. це у Београду.
Крајње је време да се стане на пут оваквим случајевима и несавесни шофери примерно казне, Кажњавања је било и_ досада, али су шофери на разне начине успевали да се извуку од заслужене , казне. За војне шофере досада су се најчешће заузимали руководиоци, који имају кола на употребу. Приликом кажњавања тих шофера, они су обично упућивани на издржавање казне у своју војну јединицу. Претпостављени су досада били попустљиви, тако, да су крив“ ци често остајали некажњени,
Потребно је да сву штету на. нету државним колима плати 0нај несавесни'“ шофер који је штету проузроковао. Због тога као казну треба увести и конфискацију имовине у висини учињене штете, када је кривица доказана.
Више је него потребно још Једном извршити контрол“ свих шоферских исправа, јер је чест случај, да шофери возе кола за која немају положени испит. Та контрола треба да обухвати ка. ко цивилне тако и војне шофере. Ако се при неком несрећном случају утврди кривица шофе.ра, потребно је казнити га нај. строжије и одузети му шоферску исправу.
Пешаци се такође не придржавају саобраћајних прописа, Најчешће се уопште не обраћа пажња на прелазе и за овакве прекршаје било би потребно по. ново завести казне,
Дневна штампа треба да пише о свим несрећним случајевима у саобраћају, јер би то деловало васпитно и могло би да опомене и шофере и грађане на обраћање веће пажње при кретању улицама,
У шоферским школама, цивилним и војним треба обратити већу пажњу на обуку ученика и њихово упознавање са саобраћајним прописима. Сви шофери морају да имају солидно знање о конструкцији мотора и о на. чинима поправке приликом ква: ра. Само на тај начин број несрећних случајева У Београду моћи ће да се смањи,
_ пива сљА уран Могу ли се радници снабдевати |
дов"ма у својој улициг
На фронтовској конференцији грађа на другог блока насеља Раковица, када се говорило о снабдевању, многи грађани критиковали “су снабдевање дрвима Раковице, ,
Ралничко-службеничка задруга набави.
ла је велику количину дрва која су у
главлом била резервисана за синдикалну
подружницу металаца. Ова подружница је учествовала у сечи дрва и разумљиво је да треба , да има првенство и у снаблевању. Али није ниуком случају економично, а ни лотично што 'се, дрва не издају на уредне бонове оним радни“ цима који станују у Раковици а раде у Београту Њима се одговара да ће дрва
добити тамо где раде. Исто тако неразумљиво је да се дрва издају у Рако-
вици оним радницима Раковице који ста. |
вују у Београду. Због такве организације посла често се дешава да радници запослени у Раковици уступају Раковчанима своја дрва, јер им се не исплати да их превозе за Београд.
Било би пожељно да се спроведе
друкчија организација како би се избе. гло шетање дрва између Раковице и Београда, а радници не би били приморани да губе време и плаћају скупе таксе за превоз.
Петар ПЕТРОВИЋ
у
гучу, говоре“
„Ратна оскудица полако нестаје, Разбоји, широм наше земље, раде непрекидно. Па ипак, далеко је од могућности да се добије све оно што је потребно, а ка: моли оно што се граничи са расипањем. И довијају се маме, бабе, тетке, каткада и комшинице. Увек се нађе нешто што се за дете може употребити, кад се добро искува и опере. А и наше народне власти, захваљујући на: пору радних људи, у стању су да одобре бомове за набавку извесне количине текстила за прву о• дећу новтх грађана. -
И људи схватају ситуацију. 33" довољни су.
Али има изузетака. Има роди. теља који су убеђени да је рођење њиховог детета изузетан догађај, и да за тај догађај тре“
ба потрошити, ништа мање, не» го 35 метара текстила, 5
" Изгледа невероватно. Али тачно је. Отсек за трговину и снабдевање Првога рејона примио је молбу од Милице Ковачевић, са станом, у Кнегиње Љубице улици број 41, која је заведена под бројем 5901, и у целини гласи о» вако: :
»Молим да ми одобрите купо“ вину следећег материјала за дете новорођенче: 2' метра материјала за сламарицу У колицимф 2 метра материјала за два чаршавчића доња, 1 гумени чаршав ду“ жине 3/4 метра, 1 метар за јастучне навлачице, 1 метар за ја. стучиће за лице, јорганчић са два чаршавчића за њега, 2 метра за навлаку, 2 метра за лице за јастук за увијање када се носи, 1 топла декица, 1 метар платна
. испод њега, 1.
када се дете купа, метар топлог платна за увијање детета чим се окупа, 2 метра пешкира за бри“ сање:5 комада фачни од фланела широких 15 сантиметара ДУжине 2 метра: 10 комада пелена меких од један метар, 10 комада пелена меких од 1/2 метра, 10 комада пелена меких од 1/4 ме тра, 2 комада повоја 2 метра дужине један метар платна за капице, 2 метра платна за кошуљи“ це и гаћице:«
Шта мисли жена која у данашње време, кад се последице рата још осећају, тражи за своје дете 35 метара текстила. Да ли је сигурна да свако дете нашега трада може толико да добијер Зашто би њено дете требало да буде изузетакр Д. С.
за корито,
Неоправдани приговори
Више пута је преко, дневне штампе критикован рад Станице за хитну помоћ. Изнети су при“ мери како се на долазак кола чекало по два и више сати, или како је једноставно преко телефона одговорено да нема бензина те да кола не могу да дођу. __Али, често пута су ти приговори били неоправдани. Станица за хитну помоћ располаже свега
ла, тако да је питање неколико недеља кад ће се кола морати послати на генералну оправку. Кад се има у виду чињеница да је пре рата ова установа располагала са 9 до 11 аутомобила и
да се тада могло лако доћи до,
аутотаксија, онда је потпуно јасно да се ни поред највеће по-
Жалбе грађана нису увек
Пред шалтере Одељења т1 говине и снабдевања Извршне · одбора свакодневно од раногг јутра долазе масе грађана, које по нејасним им питањима траже обавештења и подносе молбе за куповину разне – контролисане робе — текстила, метала, хемиских производа итд. Свакодневно се прими око 1.000 писмених молби, које треба решити,
Посао је тако организован да се молба једнога дана предаје и доносиоцу се издаје потврда тим да по одобрење дође други дан, Тако се, уствар", молбе задржавају у Одељењу свега 1 дан. Овакво пословање је потребно због тога, да би се могла водити контрола о Количини издате робе и да се издаје само онолики број одобрења колико има робе, Једино тако је и могуће
одржавати добру картотеку из које се може .ееакога часа видети где и камве робе има.
Таквом пословању честс ари говарају мибги грађани, жале се на бирократско понашање чи: новника и онда када нису у пра ву, када бирократских поступа ка нема.
У Градеку је, на пример, сваки службеник знао да се припрема тов свиња и да је зато потребно поправити оборе. Службеници Градека, међутим, дошли су да траже одобрење за куповину ексера онда, када су мршаве свиње већ стигле возом на желе зничку станицу и када их је
требало затворити у оборе за
товљење. А хада им Одељење за снабдевање није доделило ексера тога дана када су тражили него сутрадан, жалили су се на
пиоОТИВ 52, потсума кате,
Да ли је могућно да ниво није надлежан7
ЛЕК а путу за панчевачку да пронађе надлежне за укла-
скелу леже разбацане, од дана ослобођења до данас, велике количине специјалне жичане мреже, која је служила за хва. тање пловећих мина,
Ма да смо ми, службеници са дунавског кеја, интервенисали код Речне пловидбе, преко њихових службеника на штеку код скеле, да се жица уклони, како не би пропала, а и да не смета правилном ра-, звоју саобраћаја, ништа није учињено. Жица и даље лежи у рпама и буши гуме увек пре. пуних моторних возила. Осим тога, запреге, принуђене да преко ње прелазе, уплићу се и рањавају.
На наше поновне напомене Речна пловидба нам је одго-. ворила да она »није надлежна« за то, већ да се обратимо Грађевинском отсеку ИНоОб-а. · Учинили смо то. Али Грађевин„ски отсек ИНО-а одговорио је:
— Ми за то нисмо надлежни,
Свакако да та жичана мрежа има своју вредност и да не "би требало допустити да тако и даље пропада, поготово да“, "нас, када се напрежу све снаге за што бржу обнову земље-и "када се врши такмичење у штедњи материјала. А исто тако, немогуће је. да нико није одговоран. за уклањање те · жице.
Мора да је неко надлежан
,
жице.
Стеван В, МИЛИЋ
чиновник Градске трошарине Драгачевска 10
њање ове
Важно је кад неко кочи нормалан рад
ДЕ ошла сам на панчевачку пошту да купим дописнице и код шалтера затекла већ две жене које чекају.
„Како ми је мајка тешко болесна, морала сам да журим, „па сам стога закуцала на шалтер и затражила дописницу и марке.
То је изгледа, потстакло девојку за шалтером да још „више одуговлачи са отварањем шалтера. И док смо се нас три жене у чуду згледале, она је узимала. лагано карте, поравнавала их, окретала међу прстима, вадила- табаке марака, спуштала их, безразложно "стављала У фијоку и поново вадила.
— Молим вас дајте ми две марке, закуцала сам поново, журим... :
А кад се отезање и даље наставило, као казна за моје нестрпљење, рекла сам:
— Другарице, кад ви тако намерно остављате публику да чека, ја ћу о томе писати.
— Врло важно, био је одговор. Належла НИКОЛИЋ
жртвованости и залагања 0собла Станице за хитну помоћ не могу задовољити све потребе Београда.
Потребно је да Станица има најмање 8 аутомобила, па да је у стању да стигне на све позиве. У жељи да се садашње стање донекле поправи, особље Стани: це за хитну помоћ, уз материјалну и административну помоћ Одељења _ народног – здравља
са три, већ дотрајала аутомоби-“ ИНО-а, одлучило је да У оквиру
првомајског такмичења поправи два стара неупотребљива аутомобила. Међутим, све док не добије бар осам исправних аутомобила, дешаваће се да неко мора да чека и два сата на кола која се налазе на другом послу или на оправци, Вол,
оправдане
бирократско понашање чиновника, који их, тобоже, спречава. ју У послу. Исто тако су тражили шрафове за раонике уочи дана када је требало да отпочне орање, А када одобрење нису могли добити одмах онога часа када су тражили, жалили су се да им Одељење за снабдевање омета рад око сетве.
Сличних примера има много. Да би се избегли такви случајеви, потребно је да се грађани раније обраћају за одобрења, како би било што мање непријатности, неоправданог оптуживања и последица које отуда произлазе А када заиста постоји бирократско опхођење чиновника, када се тим понашањем наноси штета људима и послу, онда те случајеве треба немилосрдно разоткривати и кажњавати, ГРАЂАНИ ПРЕДЛАЖУ
Да се измене стари називи улица
Нама Београђанима још од ослобођења познато је гле се који рејон налази. Али, страни свет се оријентише само према натписима. Међутим, ти натписи често пута носе отиске бивших управа. Тако ми се недавно десило да ме је један пролазник упитао где је Други рејон. Одговорих му да се налази у Другом рејону. Али, ов мн скрену пажњу на таблу на углу удице и рече: >Прочитајте, ово је четврти кварте. Заиста,
Како је гсахрањен« Бора »Салц«.
живао је, одмах по ослобо« ђењу, Бора »Салц«, бивши сапунџија. Пре свега,
У
'веровао је да ће моћи и даље
да производи рђав сапуна да убира добре паре· Поред тога, могао је да »досољава« сваку лаж коју чује у кафани и код бербе“ рина. Због тог »досољавања« и имао је, још из времена окупаци-« је, које је за њега било »златан век«, надимак »Салц«,
А било је и сљушалаца за ње« гове досољене досетке.
Али, народне власти — научиле се власти: не чине више гре“ шке. Београд се снабдева све боље. Победиле максимиране це» не, угаљ у слободној продаји, текстила све више... Сужавало се »поље рада« Боре »Салца«, Постало уско, — нема га скоро, Ударио га и неки малер: штогод тврди — деси се обратно. |
Пред Први мај распричао се оп у уској собици иза бифеа Трајка »Врље«: |
— Позитивно сам чуо из оба вештени кругови: има да падне. као дулек.. А онда разуме се, о бразоваће нову. Демократскију:.
Причао .он то и Првог маја до подне, међу одабранима, који ни“ су хтели да иду »на ту раднич“ ку параду«.
Све то досољавање »стратези« су примили са неверицом, а до• говорили се да после подне ипак »изађу«, да виде како ће бити на улицама пусто и празно, јер »свет се преморио од параду ан није за ову стварс“ НИ
И изишли:: Али једва су мо• гли да прођу. Цео Београд на улицама. Смеје се и пева. Тресу се кола:
Скуњио се Бора »Салц«. па са осталом братијом, са рукама на леђима, а са кишобранима у ру" кама, кренуо ка »Албанији« А тамо: гужва. Не можеш да при“ ђеш·. Од водоскока до »Албани“ је« закрчио свет. А на самој па лати, полако се одвија платно и група карикатуриста црта за Бе• ограђане актуелну карикатуру“
Смркнути »стратези« нису могли да одоле овом искушењу и радозналости: прогурали се до малога сквера и стали.
А около свет све гушћи. Сме“ ју се карикатури која брзо напредује, коментаришу•
— Гле, оно дугачко испаде ме“ тла, каже Столе шпедитер.
— Глупо, вели Бора »Салца "Ајдемо негде на шприцер. .
Али нико не одговара. Сви стоје. Гледају. А кад су се под четком и бојама, испод метле ко“ ја чисти, појавиле бедне »вели« чине«: Слободан, Пера, Павелић, Јевтић, Мачек, Дража Гаврило“ вић и носати Перица, већ у кан“ тама за ђубре, осуо се пљесак, као град целим Теразијама.“
Бора »Салц« поцрвенео од љу“ тине,
· — Нема ништа од нову владу, шапће му Драгче фризер•
— Море шта ови знају, грми Бора »Салц«. Цртачи, гоље.“
— Ко гоља, шта: не знају, на“ љутили се неки омладинци око“ ло. То су наши карикатуристи, а они ти тачно ухвате сваку ствар. У живац!
— Коме ово није јасно и ко о воме не верује каже један човек из групе, није вредан ни да бу“ де на овом месту.
А »стратези« искористили гу"
обратила сам пажњу и видела да не са. | ЖВУ. Извлаче се један по једањ
мо на овој табли, него и на многим другим стоје натписи са обележјима бивших квартова,
Јелена ВУКАШИНОВИЋ
лагано, па у своје гнездо, у зад“ њу собу иза бифеа. То је сахранило Бору »Салца«
Јулија ЛУЧЕВ
ГОРКИ САЛАТКИШИ
)
бонама обортли цене!
— Ови хоће потпуно да нам загорчају живот, Ево, н бон“
'