20. oktobar

арт примани таман | растивл СЕ земља

#. сав

беотрадских културноуметничких радника

Синдикална подружница бео градске Радио-станице постави. ла је такмичење са члановима Радио Загреба, Љубљане, Скопља и барајева и то у броју и квалитету приредаба ван предузећа и у подизању квалитета

свакодневних емисија. Образова- 5

не су четири комбиноване групе хорских и соло певача, ин струменталиста и рецитатора,. О. ве групе дале су у току такми-

чења 36 приредаба по фабрика-

ма, предузећима и за војску.

И народ из унутрашњости мо. |

гао је да види и да се приближи људима које је слушао само преко радио“ таласа. Чланови Радио станице наступали су У Смедереву, Гроцкој и. Рипњу. Поред тога, приређена су два за. бавна поподнева и један сим' фониски концерт на Коларчевом народном универзитету. ме а _Ј Многи чланови Радио-станице учествовали су појединачно у програму свечаних рејонских конференција и усмених новина, пружали помоћ разним приреЂивачима по предузећима и свуда тамо где су их позивали,

Чланови Народног позоришта припремили су у току такмиче“ ња приказивање Д'Алберове опере „У долини“, чија је свечана премијера одржана за бео“ градске ударнике 27 априла, Готољеву „Женидбу“, која ће се извести 6 маја и једну балетску претставу чије ће приказивање бити око 10 маја.

Поред овако обимног програма такмичења у претставама и такмичења. на интерном раду, чланови Народног позоришта уносили су максимум залагања за. организовање 21 приредбе, које су одржане У фабрикама, предузећима, за војску и за народ у унутрашњости, у Ваљеву, Мостару и Гроцкој. Четири приредбе одржане су на Коларче" вом народном универзитету У корист дечјег обданишта, у ко рист Фонда за борбу против неписмености и за подизање шко• ла у Источној Босни, у Бирчу. На овим приредбама, које је гледало више; од 19.000 посетилаца, учествовало. је 207 чланова опере, хора, балета, драме, оркестра и техничког особља.

Чланови Народног позоришта учествовали су и појединачно У

, програмима синдиката и масовних „органива,

ција. Нарочито су се истакли 'пб“ лике. да,

броју суделовања на заједнич' ким приредбама и појединачно.

Професори и наставници Музичке академије/ дали су много на пољу популаризације озбиљне музике и на подизању опште музичке културе. Четири наставника одржавају курс за хоро: вође и инструкторе музике. Овај курс организован је ради побољшања хорова. и. дилетантских група по предузећима и масовним _ организацијама. _ Сличан курс одржава се и У Корпусу Народне одбране. Ради подиза“ ња наше нотографије (калиграфског писања, нота), организован је нотографски курс који посећују људи разних професија, графичари, музичари и радници,

Организоване су групе музичара које су дале седам прире“

авина иинте паие

„ (Тарог Београде

ти енитеза

„разних „установа,“

Сцена из опере „У долини“ од Д'Албера

даба и то у Инвалидском дому, за војску, У болницама и Гроц“кој. Две омладинске екипе ученика Академије дале су две де“ чје приредбе за основне школе. Поред тога чланови Академије учествовали. су појединачно на приредбама музичким извође» њем и предавањима из области музике. :

И оркестар Дома југословен» ске армије, поред запослености својих чланова који дају редов не приредбе за борце и официре у оквиру такмичења, дао је девет концертних приредби за народ. Приредбе су одржа“

не за раднике по фабрикама, ·

предузећима, У Дому културе Четвртог рејона. ИМвођена су дела словенских композитора, приступачна широј публици.

Централна фолклорна група дала је шест приредаба за војску, Дом Југословенске армије, Централну милицију, подружни“ цу 1 кућног помоћног особља и две рејонске приредбе.

Удружење књижевника уло. жило је много труда да у току опште-народног такмичења да свој удео ширењем и популарисањем књижевности, Одржано је седам приредаба на којима су књижевници читали своја дела и то У Шапцу, Обреновцу, Ваљеву, Нишу, Петровграду, Заје“ чару 'и за војску. Поред тога, "редовно се одржавају књижевне вечери на Правном“ факултету, на којима посетиоци: Имају придискутују | са Књи жевником и користећи се њего

вим искуством, дођу до решења"

многих књижевних проблема.

Можда и квалитет извођења наших уметника на приредбама за. народ. није увек био, на висини, постојале су и многе 06јективне 'тешкоће — непогодност просторија, често су се приредбе одржавале у радио“ ницама, међу машинама, али су главни · циљеви такмичења по“ стигнути. Уметност је продрла У радионице, а радници су је прихватили и разумели. Такмичење уметника још није завршено. Користећи. се искуством прво; мајског такмичења уметници ће наставити са својим радом све док уметност не постане заиста својина народа.

И. Б.

ПУМАДИНКА“

(1850)

· д 1848 па до краја 1858 године као књижевни додатак »Српским новинама« излазио је прилог >Подунавка«. престала да излази, Србија је

остала“ без књижевног часописа. Кра јем 1849 године Љубомир Ненадовић, тада већ познати српски књижевник, науимо је да покрене поново излажење »Подунавке«. Али уместо »Подунавке« — 5 јануара 1850 изашао је пр“ ви број >Шумадинке«, најпопуларнијег часописа педесетих година у Србији, а и ван ње.

Потоњи чика Љуба, тада још млад човек који бе тек недавно вратио у Србију са својих првих путовања. по Европи, дао је Србији свог времена најбољи часопис, најчитанији и најза„бавнији. >

»Шумадинка« као часопис

била је

нека „средина између књижевног и по

литичког листа. У тешким приликама посје бурне 1848 године када је реакција свуда завладала па тако иу Србији кнеза Александра Карађорђевића, зШумадинка« је једина претстав“

љала све до своје прве забране овзу»правдољубија и слободољубија«, А то

се нарочито испољавало кроз политич“

ке вести које је доносила, а које је

за српску Читалачку публику разрађи. вао сам Љубомир Ненадовић. >Шумадинка« је баш због тих политичких ве-

сти и била забрањена, Иначе- по сво“ |

јој садржини овај часопис био је ра: знолик, Требало је у свему задовољи“ ти тадању српску читалачку публику: у лепој књижевности, у »полезниме и

Када је »Подунавка«.

забавним чланцима, информацијама о догађајима у свету, _ духовитошћу и · разним »зачинима«, »подгревцимач затим шалама, загонеткама, питалицама итд. Број претплатника нагло је растао тако да их је 1852 би. ло већ око 1.000 што је за оно време.

значило врло велики број. У њој су штампани стихови Петра Петровића Његоша, Јована Илића, Стерије По“

повића и самог »учредника« Љубоми“ фра Ненадовића. Осим тога у њој је штампано и много превода. Неки су од тих били и од књижевне вредно, сти, а други опет да забаве и заинте“ ресују широку публику. Тако уз оста• ло »Шумадинка« је доносила подуже чланке, као што су: Шпански џелати,

· „Тигрова пештера, Индиски волшебни-

"ци, Земљетресеније у Лисабону, Огње• ~ дишући брегови (вулкани) итд. За сво. је време, по: материјалу Који је доносила: и начину како је уређивана, >Шу_ мадинка« је била идеалан лист широке „српске читалачке публике, КЕ, _. Уз одобрење, које је Љубомир Не» надовић добио од »Попечитељства просвештенија« да може издавати »Шума» динку«у упућено му је и писмо у ко: "ме се каже да се »Шумадинка« неће

слати »обичном шензору на прегледа.

ње«, него »попечитељу“правосудија и просвештенија, господину Алекси Си ЊЕ цензуре ради“. „Српске новине«; званичне и једине новине у тадањој Србији, у свом чланку »Шта је ново у Београду« — радо» снб су поздравиле излажење »Шума“ динке«, ».,. У нас има једно лепо, кра•

Ква. приредба је.

>УШумадинке« '

[ ТЕРаспева се земља и ори се, ори од песме, од песме о човечјој руци. О-чу ли тај кликтај орлића у гори, док чекићи јече и звече пијуци7

О човечјој руци. .. А њиве се ору

се спуштају тамна

и тестере цвиле кроз срж и кроз кору у церовој шуми у свитања пламна,

и људи у ок

О човечјој руци... А локомотива кроз огњене пљускове варница хучи и песма ложача са хуком се слива

к'о песма лађара са валом што бучи. '

И кроз радионице прође, кроз куће тај занос, кроз поља и кроз винограде са пламом и светлошћу бакље горуће и човечје руке осветли, док раде.

И огањ обузме и к'о животворна

кап усталаса. И песма се ори,

покрене и чула што гасну, уморна . и прелије снагом, окрепи, разгори.

О полет тај светли к'о оштрица мача!

Занесе, обузме, освоји силина

и расте се, расте и јача се, јача У и постаје велик и чврст к'о планина.

Кроз „фабрике прођу тај дрхтај и звуци са ритмом алата и машинског уља, , тај замах и песма о човечјој руци

у славу и труда и.зноја и жуља,

Гвидо ТАРТАЉА

ЛИТЕРАРНИ ЧАСОВИ.

"средњошколске омладине

У обавезама датим маршалу

Титу поводом претконгресног такмичења, наша омладина оба. везала се да ће дати и известан број предавања и приредби, Раније приредбе припремане на брзину и без стручне помоћи, а даване у огромном броју на свим странама, разумљиво да су биле на доста ниском, готово никаквом уметничком нивоу. » Данас пак, приредбе нису тако честе и зато су дуже времена брижљиво припремане, те имају већу уметничку вредност.

Тако је 13 априла, У оквиру свог такмичења, давала приред“ бу [1 мешовита учитељска школа, Приредба је успела, и можемо поуздано тврдити, да је при. редба, коју су спремили омладинци Учитељске школе, једна од „најуслелијих досадашњих редњошкадских приредби. Таљ,

а је била доказ си:: стематског и брижљивог спре» мања програма, а поједине тач“ ке, као например простудирана и проживљена рецитација „Сто јанке мајке Кнежпољке“, дате су

изнад просечног дилетантског рецитовања. Литерарни часови пружају

добру перспективу у будућности и показују пут за. развој књижевне самоиницијативе код омладине. На њима се омладина с једне стране упознаје са на» шом и страном напредном ли» тературом, изграђује и васпитава у здравом и напредном духу, а с друге стране они дају потстрека за самостално књижевно стварање свима онима који за то имају смисла. Необично је ва жна помоћ коју тим литерарним часовима пружају наши књи. жевници, те својим присуством,

сно, благородно ново ново а то је нов повремени лист >Шумадинка«, који од почетка ове године (1850) 'г. Љубомир Ненадовић дздаје«. Али то »благород“ но ново ново« убрзо је задало много мука и невоље тадањем реакционарном режиму и његовој цензури. Цензура задуго у Србији није имала толико посла с једним књижевним“ листом као што је то био случај са »>Шумадин, ком«. Већ и сами стихови, Које је Љубомир Ненадовић штампао негде у пр.“

/ вим бројевима »Шумадинке«, нису би“

ли по вољи цензури која је мислила да ће »Шумадинка« »само забавом и увесељавањем обучавати читатеље своје«, Ти су стихови сувише много опо-

мињали режим кнеза Александра на у

чешће »сервијанских' својевољаца« ко» ји су помогли Аустрији у угушивању револуције од 1848 године,

>Проклет био сваки Србин За туђинца кој, се бори —

певао је Љубомир Ненадовић, а одмах затим донео је белешку: »Ових дана вратила је Аустрија нашем правитељ, ству оне четири хиљаде пушака што су лане узели нам (1848), Пушке које су прегледане, примљене су и прене= шене у касарне. Аустрија почиње се одуживати књажевству Србије, не зна„мо кад ће почети одуживати се и војводству Србији. Но уздамо се“ да ће Аустрија оне све дугове на једанпут платити«, Као »радостан тлас« из Бе ча »„Шумадинка« доноси и ову нотицу:

Славени у Бечу добили су најмило |

стивију дозволу од бечке полиције да могу држати славенски бал (Сад — ко. би смео рећи, додаје уредник, — да Славени нису ништа добили). За сва.

"ку од тих вести Љубомир Ненадовић

позиван је на одговорност. . у У десетом броју »Шумадинке« међу

домаћим новостима, штампана је и бе-

лешка как

мадинку« претплати нека сиротица ко“ јој је име Правда, Затим даље пише "Љубомир Ненадовић како је хтео да том пренумеранту уручи »Шумадинку«, теље. Но Љубомир Ненадовић је и али нико није могао да јој нађе »квар»

је неки господин послао“ претллату од 8 цванцика да се на »Шу. |

дил ита ит тт стти тиаиенптвтњ и ееттњитттетттпитиа и т она

саветима и читањем својих радова, упућују омладину на самостално правилно књижевно стварање, Тако је на једном литерарном часу [ мешовите гимназије књижевник Бранко Ћопић, својим учешћем и упутствима, дао још више потстрека омладинцима за што успешнији и плодоноснији рад.

Свој последњи литерарни час омладина | мешовите гимназије посветила је великом руском со“ цијалистичком писцу — Макси. му Горком. Тај литерарни час, или боље рећи књижевно вече, отворио је културно-просветни референт, осврнувши се на досадашњи културно просветни рад у школи и потребу и значај литерарних часова. Затим је у једној повезаној целини. одржано предавање о животу“и раду

иројекцијама, читањем разних карактеристичних делова пишчевог романа „Мати“ уз пригодну пратњу клавира, рецитовањем песме о „Соколу“ и читањем пе“ сме на руском језику „Буревесник“. Важно је напоменути да су у припреми и извођењу имали удела литерарни, глумачки, ма. шински, цртачки и музички кружок, ,

Као што радничка и сео ска омладина својим преданим и ударничким радом доприноси убрзаној изградњи земље, тако исто и наша средњошколска о: младина својим преданим радом у школи и ван ње показује и по. казиваће да се с правом назива народном средњошколском о. младином.

Радмила РИСТИЋ-ВУКОЈИЧИЋ

тир«. — »Разноситељ носио је лист и тражио пренумеранта пуних 10 дана, најпосле дође исцепаних чизама, баци преда ме »Шумадинку« и каже ми, да неће више служити и новине раз“ • носити ако узимам ја такве предбројнике који нема на читавом свету«. Разуме се да ни ова сатирична белешка није осталањбез »очитовања« и позивања на одговорност са стране цензуре. Љубомир Ненадовић уређи“ вао је »Шумадинку« сам до 25 броја, а затим је уредништво предао Милораду Медаковићу а он,остао »издавадаље сарађивао у листу и није никад пропустио да гдегод може удари на цензуру: »Цензори су бабице сваког писменог сочињенија, али много пута дете због њих сакато остане«. — »>Да имам вешта цртача насликао бих лепу девојку из Шумадије, говорио је он својим пријатељима, очешљану, обу= чену,. окићену онако као кад иде на сабор и доле бих записао: Шумадинка пре цензуре, после бих насликао

ту исту девојку само рашчупану, ро• -

вашена уха, осечена носа, одрте сукње. То бих потписао: Шумадинка по сле цензуре. Читатељи нека кажу ко„ја је лепша«. | :

У тридесетом броју изашла је у »Шумадинки« политичка белешка која је изазвала жучне нападе од стране режима, а цензура је на крају забра. нила и њено даље излажење“ У тој белешци говори Љубомир Ненадовић о ројалистичким _ демонстрацијама у Ју“ жној Француској, како су неки »из сред грла викали: Живио Хенрих пети —Г а они који за народ раде од; говарали »Живела република«. Ту бе» лешку Љубомир Ненадовић пропратио је речима: »У републиканаца. је дух и живот народни и док је релубликанаца, то јест слободом дисајући људи народу ће бити добро«. 2 "Да би се осветио и исмејао оне који су забранили његову »Шумадинку«, за брану »Шумадинкс«, односно «њему земрт«, Ненадовић Ле огласио звонима са саборне цркве,

На саслушање је позван и Љубомир

А Х

Максима Горког“ пропраћено

| Улице нашега града

добијеју имена истакнутих _ бораца за Слободу

Цесарец, књижевник, још као гимнази“ јалац за време, Аустрије због свога патриотизма осуђен на

Аугуст хрватски

три године робије. _Учествовао је У атентату на комесара Цуваја. После првог свет“ ског рата радио је као из• грађени књижевник. За идеје напретка и слободарства 6орио се не само кроз своја књижевна дела, него и активно У радничком покрету. Био је плодан „писац и непоколебиви револуционар. У Павелићевој „Независној Хрватској“ одмах је ухапшен, затим одведен У логор и убијен.

Живорад Јовановић-Жикица, народни хероф Рођен је у Ваљеву. Прогањан још као ђак гимназије због. свога отворе: ног борбеног става према свим непријатељима радног народа. Борба шпанског народа за сло боду нашла је у Живораду Јовановићу ватреног поборника. После борбе у Шпанији вратио се у Југославију 1940 године. Први устанички пуцањ у Белој Цркви у Србији 7 ју ла 1941 године плануо је из његове руке. Организатор пар. тизанских одреда у Рађевини. Храбро је погинуо за слободу отаџбине 12 марта 1942 код села Раденовице.

Драгојло Дудић, напредан домаћин из ваљевског среза. Одмах после напада Немачке на Совјетски Савез створио је колубарску чету, убрзо постао и. командант. Ваљевског, одреда. „Погинуо јеу Првој офан_зиви негде на Златибору.

Вељко Дугошевић, учитељ — народни херој. Крајем јула 1941 организовао Звишки пар. тизански одред — језгро бу“ дућег Пожаревачког одреда, чији је командант постао, Учествује у ослобођењу Кучева, Голупца, Петровца и Доњег Милановца. Погинуо је новембра 1941 године у борба. ма код Нереснице,

Отокар Кершовани, новинар, публициста, несаломљиви борац за. права радног народа. Године 1927 неустрашиво је водио но винску кампању у београдским „Новостима“ против злогласног режима главњаче. Немилосрдно

њи

је жигосао зверства и мучења У пслициским затворима, 1930 године, за време диктатуре Пере „Живковића, Кершованин је осуђен на 10 година робије, Десет "тешких година провео је Отокар Кершовани_ иза зидина лепоглавске и митровачке казнио“ нице, неуморно припремајући стотине затворених — народних бораца за њихове задатке који су их очекивали на слободи, 1940 пуштен је са робије, а 31 марта 1941 године ухапшен је од Маче'"кове „банске власти“, Која га је заједно. са Огњеном Прицом и Божиларом Аџијом | предала у руке Павелићевих крвни:). 9 јула 1941 усташе су стрељали сву тројицу.

Огњен Прица као студент, а после као професор у Сарајеву, учествовао је у радничком покрету. Једно, време био је у Загребу уредник радничког листа „Борбе“. Затваран од полиције и прогањан, осуђен је на седам година робије. То су биле године испуњене непрекидном борбом против тамничких управа, штрајкКовима и организовањем отпора против гажења права политич+ ких затвореника. Заједно са Отокаром – Кершованијем и Огњен Прица је припремао политичке заточенике за њихов будући рад на слободи. Кад је 1936 дошао с робије, Огњен Прица је у За“ гребу радио У напредним часо“ писима и истрајно се борио про“ тив оних који су хтели да разбију јединство позитивних снага. Стално прогањан од полиције поново је ухапшен 1940 године и интерниран у Кореницу. Али, кад се вратио, поново је наставио свој рад, док није ухапшен последњи пут, 31 марта 1940, заједно с Отокаром Кершованијем и Божидаром Аџијом и са њима стрељан 9 јула 1941 голине,

Изложба месног синдиколног ВО

У згради Месног синдикалног већа отворена је уочи Првога „маја изложба зидних новина, фо• тографија и графикона, који обе“ лежавају радне напоре и постиг“ нућа за време првомајског такмичења. оу

Изложба је смештена у неко“ лико сала и обукжвата, поред изложбе сала и обухвата фото. графије из времена оснивања синдиката, акцију „Радници за сељаке“, са графиконом успеха из првомајског такмичења, затим: саобраћај, индустрију а он да фотографије ударника и хе“ роја рада.

Уређена стручно и складно, ова изложба претставља смотру напора и успеха залагања радног народа у племенитом такми“ чењу у обнови земље и за до. бро заједнице:

Од интереса је за сваког гра» ђанина Београда; за све школе и установе, да посете ову изложбу и да виде графички приказане успехе, залагања и резултате У раду наших најбољих радника и радница: „ Је Л.

“ КУЋА НА ВАРОШ КАПИЈИ

Ненадовић. Оптужен да је нанео увреду »правитељству и цркви«, Љубо“ мир Ненадовић је одговорио: з»Нисам ни сањао да ће то бити каква увреда цркви, правитељству или икоме другоме. И. мислио сам и тврдо држао да то што ће звона ударати и огласити смрт >еШумадинке« ником ништа на у вреду неће бити, тим мање што сам

тврдо уверен, и ја и сви остали који

су-у Топчидеру били, да од месец дана црквено звоно на цркви топчидер. ској, које пре подне звони на »до стојно« — после подне и одмах 'затим звони да се краве правитељствене по“ _ ју, музу н тимаре, без да икаква при“

хода црква отуда има. А ја претпостављајући да сам »Шумадинку« огла= сно прописану сам таксу у један дукат цркви платио“.

После забране »Шумадинке« Љубо“ мир Ненадовић отишао је у Париз да

продужи науке, а 1851 у пролеће из

Париза је кренуо у Италију и у На» пуљу се нашао са Петром Петровићем Његошем. На Нову годину 1852 »Шу. мадинка« је поново почела да излази, али увек угушивана од цензуре, она је неколико пута престајала и почињала изнова да излази док 1857 није за свагда подлегла, | ВК,