20. oktobar
17 МАЈ 1946
СМЕТЊЕ ЗА ДОВОЗ ВОЋА И ПОВРЋА
из удаљених крајева
д Воћарско - повртарске
задруге из Мостара ку-
пио је Гранап неколико вагона трешања, грашка и ранога купуса. С обзиром на велику удаљеност и лаку покварљивост робе, унапред је уговорено са Главном управом државних железница да роба буде упућена до Сарајева пут“ ничким, а од Сарајева до Београда брзим возом. У име Главне управе државних железница, начелник саобраћајног оде-
љења је и писменим и телефонским путем известио Гра“ нап да ће у томе смислу изда« ти наређење железничкој станици Мостар и Сарајево. Из предострожности Гранап је и са своје стране упутио телеграме железничкој станици Мостар да вагоне прикључи путничком, а Сарајеву да исте прикључи брзом возу. По томе споразуму требало је да роба проведе на путу највише 42 часа.
Тако се, међутим, није деси“ ло. У Мостару су вагони доиста прикључени путничком возу 9 овог месеца у 12 часова и требало је да стигну у Београд 11 овог месеца у 5.30 часова ујутру. Пошто нису на време стигли, Гранап се одмах обратио Главној управи државних железница од које је добиогодговор да су вагони негде успут откаченн и прикључени теретном возу. После неколико Гранапових ургенција вагони су стигли у Београд 12 овог месеца око 5 часова ујутро, дакле са закашњењем _од читава 24 часа. Захваљујући чињеници да је роба била добро упакована и да тога дана није било великих понуда те врсте робе на тржишту, Гранапу је успело да исту распрода, и покрај тога што је она изгубила много У квалитету, и да избегне огромне губитке.
Чистунац..:.
Не би то закашњење ни било тако страшно да је била у питању нека друга врста робе и да се то није десило баш у овом времену, када наше установе за снабдевање треба сво“ јом брзом интервенцијом на тржишту да одиграју тако значајну улогу. Али је била у питању лако покварљива роба, код које сваки час закашњења повлачи губитак у квалитету, роба коју је требало што пре бацити на тржиште да би се избегло евентуално вештачко подизање цена воћу и поврћу.
Важно је овоме случају по„светити пажњу и због тога што је то Гранапу био један од првих покушаја да довози воће и ловрће из тако удаљених крајева. С обзиром на релативно сређене саобраћајне прилике, Гранап је с правом могао оче“ кивати да ће бити у потпуно“
сти поступљено по уговору са Управом државних железница. После овога догађаја, поставља се питање да ли ће се установе за снабдевање убудуће усу“ дити да праве овакве послове, ко ће им гарантовати да ће роба стићи у исправном стању, ко ће им накнадити евентуалне губитке и сносити одговорност због квара.
Тим питањем треба најозбиљ“ није да се позабави Главна управа државних железница, да установи до кога је кривица У конкретном случају, да ли је ово закашњење последица злонамерног или неког бирократског опхођења одговорних железничких службеника. Важно би било такве сметње у корену отклонити и установама за снабдевање пружити веће сигурности за довоз робе из уда љених крајева, 6
== 20 ОКТОБАР
Поглед на Макиш
СТРАНА 5
ИНТЕРЕСИ СТАНОВНИКА БИВШЕГ МАКИШКОГ НАСЕЉА И ИНТЕРЕСИ ГРАДА
НА МАКИШУ СЕ НЕЋЕ ПОДИЗАТИ НОВО НАСЕЉЕ.
екадање Макишко насе-
ље налазило са на те-
рену који претставља, заштитни појас водоводних инсталација. Али, и поред забрана за макакво зидање објеката, на земљишту Жарковачке општине, закупци извесних парцела почели су да подижу куЋе. Стварало се дивље насеље,
Колиро је терстила дато Београђанима последњом расподелом
ахваљујући напорима
радника и намештеника
наше текстилне инду стрије произведене су знатне количине текстилне робе. У времену од 25 априла до 13 маја ове године раздељено је у Београду: 2018 пакета за породиље; 1317 ћебади уз те пакете; 250 јоргана; 250 душека; 23.000 метара фланела; 6,868 готових пелена; 38.000 комада кошуља с дугачким рукавима; 92.139 кошуља с кратким рукавима; 6.500 комада мушких гаћа; 70.000 пари чарапа; 15.000 пари женских свилених чарапа; 5.300 пари женских памуч“
У Београду су постављени нови сандуци за ђубре.
О БОРБИ », а РАДУ
је три године У краткој бор. би на једном шумском путу тешко је рањен партизански командант Кирил Орловски. 7 шумском партизанском логору, на столу од боровине, извршена, је операција.
Потпуковник Орловски постао је инвалид. Изгубио је обе руке и оглувео. Шта да се ради: Шта га чека у животу: У прошлости био је значајан, крцат делима и тежњама живот, а шта, сад претстоји
Отаџбина се побринула за.
свога вернога сина. Херој Совјетског Савеза Орловски превелем је у Москву. На свакоме косзку осећао је општу пажњу и ;„ штовање,
Све чешће потпуковник је Рагорашљао о одласку у своје 38зичајно белоруско село Мишко! учи, које је он напустио пре тридесет година, као сасвим млад човек. Међутим, сви његови рапорти и претставке наила.зили су на одлучно одбијање. Човек, који је овако херојски и
достојно служио отаџбини, има
пуно право на одмор.
Али напослетку је Орловски И пак успео. Отишао је у Мишковиче и убрзо изабран ама за
претседника. колхоза „Рассвет“ („Свитање“). "
На месту где се налазило његово родно село, Орловски је затекао огромно згариште. Немци су били потпуно спалили село. Од колхоског (богатства ништа, није остало. Цело село — 230 кућа — имало је четири краве. На хиљаду хектара обрадиве земље сељаци нису располагали ни једним коњем.
Орловски је израдио исцрпан план обнове колхоза, простудиран до најситнијих појединости. До краја 1950 године саградиће се штале, коњушнице, амбари, магацини, трапови, гараже, радионице. Велики воћњак заузеће сто хектара површине, Жетвени принос колхоза изнеће 960 тона жита. Фарма, ће давати годишње 800.000 · литара млека. Колхозници Ее остварити про. дукцију лана У влакнима од 140 тона. Кроз колхоску земљу протезаће се лепи путеви са дрворедима од тридесет хиљада дрвета, Исто тако саградиће се 200 у. добних кућа, снабдевених електриком., Сви ће сети 1] дови извести жа основу новог плана.
· тога времена, прошла, је го-
саре Ма за ЗЕРО
них чарапа; 37.000 метара штофа за мушка одела; 7.000 метара тканине за радничка 0. дела; 12,100 метара штофа ширине 70 см за женске хаљине; 26.100 метара штофа ширине 140 см за женске хаљине; 61.000 метара памучне материје за женске хаљине; 48.100 метара свилене материје 3а женске хаљине; 39.500 метара памучне тканине за мушко рубље; 3.300 метара свилене тканине за му“ шко рубље; 6.550 метара памучне тканине за женско рубље; 13,400 метара свилене тканине за женско рубље; 5.500 метара тканине за пешки. ре; 1150 комплетних прибора за мушка одела и 5.560 пари женских сокни.
Да би та роба што пре до шла до потрошача, којима је толико потребна, и да би се растеретили магацини, подељене су у кратком времену све ове количине. Роба се налази У 300 продавница приватних, 8 задружних трговина и у продавница Градског предузећа за текстил,
Док није био продужен рок важности бонова стварани су огромни редови пред продавницама, долазило је до свађа, па и немилих сцена. Свако је хтео да купи робу што пре, иако је издато само онолико бонова колико има робе, иако би свако нашао ону робу на коју има бон.
Власти за снабдевање могу из пословања око последње расподеле извући богата иску. ства: ту се испољила недисциплинованост грађана, крајња неувлужност не само приват“ них (који долазе на прво ме: сто), него и задружних тргова.
дина, дана. Већ су саграђене велика штала, коњушница (у коњушници 30 првокласних коња, и 70 коња за вучу), гаража, просторије за, чување бензина, ковница. Подигнут је млин итд. Под стрехом се чувају модерне пољопривредне машине, У магацину се налази грађевински материјал. Засађено је и већ расте 30.000 дрвета — јабука и крушака, Свим тим радовима умешно руководи бивши одважни партизан херој Совјетског Савеза, Ки. рил Орловски.
Многе "хиљаде демобилисаних
папама залагао. па ни
ца, па и оних у продавницама градског текстилног предузећа,
Органи Одељења за снабдевање треба у таквим прилика“
Ред пред једном трговином текстила
ма да су на терену, да виде своје недостатке и недостатке оних којима дају робу због продаје. Ту би имали много што-шта да науче, како би се што више реда увело у расподелу робе и у снабдевање гра. ђана,
следњих месеци из Црвене ар-.
мије кући, у родне градове и села, на миран, стваралачки рад. Бивши борци донели су собом војнички смисао за организаци» ју, уредност, дисциплину, истрајност на послу, одушевљену жељу да личним радом помогну 0таџбини како би што пре извидала ране, нанете јој за време рата.
Тракториста Агујев управљао је четири године борбеним тенковима. Рат га је научио да савлађује свакојаке па и највеће тешкоће. Сада он успешно ради у Кајакемској машинско-трак-
бораца вратиле су се током по-торској станици у Дагестану.
КОЛХОЗНИЦЕ СССР-а
У башти: колхоза „Двадесето-го дишњица Октобра“, у Московској области, чланице радне . + ..
које прати све веће градове, забачена, периферија на мочварном тлу. Са подигнутим објектима подизали су се клозети, помијаре, све је то стварало могућности за загађивање воде, а тиме и опасност по читав град. У самом Макишком насељу јављале су се болештине, деца се давила. Макишко дивље насеље било је опасност и по становнике насеља, а још више за остале делове Београ„да. За време окупације насеље су порушили Немци колико ради очувања чистоће воде за своју војску у граду, толико и ради чистог појаса, терена испред Београда, плашећи се напада на град. Данас се поставља питање у каквом односу могу бити бивши власници порушених кућа, земљишта, закупци земљишта од жарковачких сељака. Данас се обнова Макишког насеља не може постављати као у прошлости. Стварност и последице једног таквог насеља су познате, а његово обнављање би претстављало опасност за најближе бунаре, каптажних цеви, једном речју за здравље становништва, града.
Терен Макиша мора у будућности претстављати заштитни појас, на коме не смеју постојати објекти за становање. МеЂутим, намеће се потреба, да се власницима који су имали куће, сада порушене, који су несумњиви оштећеници, на неки начин накнади штета. Власници су пријавили ратну ште. ту и то у сваком случају треба, да претставља, главну и једину накнаду порушених кућа. Међутим, за питање земљишта има других решења. Ако народна власт реши да на томе земљишту зида и гради нове водоводне инсталације, или Министарство железница. железничке објекте, што је врло могуће, власници земљишта У том случају имају права на новчану накнаду или тражење другог земљишта на другом терену. А. ако пак, засада, не постоје могућности за ма какво зидање, власници у том случају би могли користити земљу за: пољопривредно обрађивање, што многи и чине. Ако би неки желели да уступа 3е-
Поље колхоза „Бујнакски“ није баш равничасто. Ту и тамо штрче мале хумчице. Али трактор, управљан Агујевљевом искусном руком, нигде не застаје. Ради уједначено, без нарочитог напора, без квара, оре дубоко. Тамо где норма износи мет хектара у току једне смене, тракто-
рист побтизава шест и по, хекта-. _ца вратило се у пољопривредну
ра. Уместо норме од 5,3 хектара он даје седам и по.
На предлог овог бившег борца, у машинско-тракторској станици почело је такмичење за обраду хиљаду хектара у сезони. Брига да У којој ради Агујев, остварила је најбоље резултате у Дагестану. бри-
гаде Л. Епифанове набрале су пуне кошаре плодова |
мљу на Макишу за другу парцелу на новом терену или пак
накнаду у новцу — то би прет-
стављало "правилно решење. Али, случајеви закупаца 3земљишта од жарковачких сеља.ка, који су и сами добили земљу од општине под закуп, случајеви препродаје, преношења, све то претставља, спорна питања приватно-правног карактера, која се једино могу решити пред народним судовима према тужбама заинтересованих. На овај начин, оштећеницима, би се дала могућност за накнаду и они би решили своје питање према жељама, а тиме би се избегла и сва немогућа решења која предлаже и намеће Удружење за заштиту Макишког насеља. Предлози Удружења косе се са основним перспективама, развитка, Макиша, као нужним заштитним појасом или земљиштем за будуће градње железнице или водовода. Једно је важно, да се насеље не може обнављати, а да ће накнада оштећеницима, бити не само накнада, него и истинска помоћ.
Извесни, мали број оштећеника, предлагали су да сеоснује друго насеље, попут Ма. кишког. Такво решење је немогуће јер постоје многострука, хтења и различите могућности власника, који ни у ком случају не могу да нађу додирних тачака. _ 8. ПАСКАЉЕВИЋ
о
КРАТКЕ КОМУНАЛНЕ ВЕСТИ
Градском предузећу за снабдевање Београда одобрио је Извршни одбор подизање привремених магацина, н то: једног на Сави, капацитета 400 вагона, изнад бетонског моста, а другог капацитета 700 вагона, код пешачког моста на Сави, ка он пет тржница капацитета од 10 до 15 вагона на оним пијацама, где нема већих барака.
.
Са важношћу од 10 маја прописано је летње радно време за све трговач“ ке и занатске радње.
ж
Собзиром на разноврсност и обил“ ност послова у привредним предузећима Извршног одбора, образоваће се специјални административни течај за персоналне референте привредних предузећа према унапред предвиђеном
градиву.
У целој Белорусији чувена је пољопривредна задруга „Червонаја Беларус“, Бобрујске области. На челу задруге је демобилисани борац Црвене армије А. Мишур. Мод његовим руководством брзо се обнавља, задружно газдинство, које су Немци били уништили.
Преко тридесет бивших бора.
задругу „Уљанов", Краснојарскога, краја. Данас они већином врше задатке руководилаца У колхозима — управљају фармама, руководе бригадама итд. Бивши борци свугде предњаче иницијативом, тежњом да раде у најтежим секторима, ј М “ — Молим да ме упутите у нај. заосталију машинско-тракторску станицу, — изјавио је резервни
официр, носилац осам ордена,
н. Далматов.
Пре рата он је радио као ме. ханичар — стручњак за тракторе. Далматов је упућен у једну од великих дагестанских тракторских станица. Искусан струч-
_ њак, он одлично руководи изврпшењем великих и сложених за-
датака, Совјетски народ дочекује прву годишњицу Дана победе у знаку великих привредних успеха, успеха у области обнове и изградње. У току једне године дигле су се из рушевина хиљаде села, десетине градова. Џи.
_ новском послу обнове дају зна_чајан допринос они, који су, и.
злажући своје животе, одбрани. ли отаџбину од њених најсвирепијих непријатеља. |
3 Р. ЛЕЈПУНСКА
»
г— – .
Пура
С питања > тд—
бити
А а
|