20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУО
и
БРОЈ 80 ГОД. П
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
"БЕОГРАД, 14 ЈУНИ 1946 ГОД.
ВЛАЈКОВИЋЕВА, 8, ТЕЛ. 23-003 и 20-448
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
"ЦЕНА: ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА СМРТИ ПРВОГ ВЕЛИКОГ ПИСЦА РАДНИЧКЕ КЛАСЕ
МАКСИМ ГОРКИ
песним и гРАДИТЕ7 "новог светдА
И. Д. ШАДР; пројекат
“
орки је један од оних ду“
"боко националних писа-
ца, у чијем су се стварању с највећом потпуношћу, У“ метничком јасноћом и дубином изразиле основне духовне и душевне. · црте · рускога народни идеали, цео морални облик руског човека. у
Лион Фајхтвангер леповје 0" бележио једну од главних одлика стварања Максима Горког: „Читајући књиге Горког, ми смо се налазили у средини Руских људи. Кроз његова дела није субјективно разговарао с
нама неки појединац; не, то је_
сам народ говорио' пуним гласом и изјашњавао се 0. себи. Код Горкога је сваки поједини човек интересантан' баш" тиме што припада маси, из које је уметнички узет, интересантан тиме "што 'оличава народ." Кад читате дела- ма којег. другог великог писца, увек остају асоцијације, везане. за поједине људске ликове, које је он створио, Кад читаш Горког, искрсава Русија; нису то људипојединци, већ велико мноштво | руских "људи; сваки има свој посебан лик, али сви заједно дају лик масе. Не, познајем ни | једног другог писца, који би био кадар да овако, не постаЈући "апстрактан, приказује народ; масу.“
Горки је добро познавао свој народ. Заиста, ако ви, за« творених очију, изазовете У сећању мноштво људи, насликаних у делима Горког, пред вама ће искрснути земља мајстора. Пред вама ће проћи бравари, токари, крзнари, морнари, пекари, обалски радници, кројачи, обућари, интелекту“ алци — лекари, учитељи, У“ метници, научници, Све су то строги, одани своме позиву мајстори златних руку, страсно заљубљени у рад, у врхунце свога позива.
Горки је изразио у своме стварању велику, _неисцрпну Ввредноћу свога народа; ствоРио је херојску поезију рада.
У светској књижевности не Постоје уметници, који би Умели са снагом равном снази Максима Горког да опевају Радост и срећу друштвеног рада — „усхићење делања“, како
народа, :
споменика - Максиму“ Горком-'
РУСКИ НАРОД
орки је писао више од Г четрдесет година, Ство-
рио је легенде, приче, позоришна дела, приповетке, романе, Полемисао је у оштрим публицистичким чланцима са својим идеолошким противницима. Бавио се икпитивањима, историско-књижевног процеса, Радовао се сваком снажном новом изданку у животу и књижевности, изражавајући ту радост у писмима, и чланцима. Упућивао је младе књижевнике, био иницијатор и организатор великих културних подухвата, У земљи. Активно је учествовао у политичком животу и окупљао напредне снаге читавог света. Цела његова џиновска делатност, цело његово стварање било је устремљено једноме циљу — изградњи новога света. Живот и дело великог пи. сца прожимали су се патосом борбе за срећу човечанства, Весником буре — весником Револуције зову га у Совјетском Савезу, упоређујући Горкога, са. његовим херојима, за, које је смисао живота садржан у активном стремљењу: увек на» пред, ка. новим и. новим врхунцима људског разума, Упоре: ђују га. са, херојима. његових ве-
ликих:.творевина, који -су љу--
,
дима намењивали све своје снаге и знање.
Првих двадесет пет година књижевне делатности Максима, Горког поклапају се са година. ма активне борбе руског народа за победу социјалистичке револуције у Русији. |
У последњој деценији прошлога века руска радничка, класа изишла, је први пут у историји државе на позорницу активне политичке борбе. Да би победила, радничка, класа морала је да савлада многе препреке. Људи су гинули у борби. На најтежим етапама, појединци су се ратосиљали оружја не постигавши циљ, Горки је подизао клонуле духом, објашњавао циљеве, уливао веРу У победу, откривао мрачне стране живота, причао о народу — ствараоцу и градитељу своје среће. На тај начин помагао је људима да граде бољи живот.
У најпотпунијем смислу те речи Максим Горки био је син народа, Видео је и непривлачне стране живота — окрутност и самовољу, грубост, туче, страховит алкохолизам. Детињство и дечачке године Горкога не могу се назвати светлим раздобљем,. Али-суморност среди-
"У СТВАРАЊУ МАКСИМА ГОРКОГ
је. сам Горки рекао. Горки је располагао задивљујућим даром: неки „скромни лучки рад“ ник оцртавао се на' страницама дела великог писца као вистез из бајке, као витез, који оваплоћује стваралачку снагу радног народа. После. Горког такво приказивање рада постало је једна од главних традиција нове руске, совјетске књижевности,
Родна груда није припадала тада њеном правом“ власнику = радном руском народу. ТУ груду одузели су били они, које је Горки називао „привременим власницима.“ Русија је патила под теретом · заосталог царског · поретка. · Али; љубав према. отаџбини, „снажно је пламтела у срцима милиона и милиона руских људи.
Народ, који 'чезне за“ стваралачким подвизима у име среће отаџбине, — такав' је руски, народ У. делима. . Горког, посвећеним Русији пре револуције. „Ја видим руски народ — изузетно, · фантастично талентовану“ — писао ·је Горки. Велики књижевник „одлично је познавао и осећао моћну, не» победиву вољу свога народа, његову истрајност ' и несавитљивуиздржљивост. у борби, у савлађивању свих,тешкоћа. Аутобиографска · трилогија Гор-
ожог „Детињство“, · „Међу Љу;
дима“, „Моји универзитети“ — није само. историја' живота једног од „фантастично талентованих“ руских људи: та трилогија; у "исти мах јесте и епска прича о руском народу, 0 његовој снази, кадрој да савлада све и свемогуће препреке. М сам живот Горког, који је он испричао У та три дела, оцртава пред нама симболичан лик победничке воље руског човека, његове тежње Ка светлости, ка побеђивању те шкоћа.
Дубоко познавање свога на' рода и непоколебива вера у његове стваралачке снаге омогућили су Горкоме да кроз јед. ног од хероја романа „Мати“, романа, који се појавио у суморним данима после слома прве руске револуције, истакне са генијалном снагом предви-
ђања;
„Како су добри ти људи! каже он о младим радницима. — Снажни су, осећајни, испу“ њени жеђу да све схвате. Гледаш их и видиш — Русија ће бити најсветлија демократија земље!“
А када је руски народ, ра скинувши своје ланце, почео да гради нову, заиста демократску Совјетску Русију, Горки је заузео место у првим редовима, неимара нове, моћне отаџбине, Постао је надахнути песник земље, у којој су се први пут потпуно развиле и и зразиле народне стваралачке снаге,
Горки се нарочито. поносио и 'радовао томе што је руски народ Умео да успостави У многонационалном Совјетском Савезу такве односе-са свима братским совјетским народима да се у тим односима величанствено _ огледају. потпуна једнакост, братство и исте, реално обезбеђене свакоме на. роду могућности ·испољавања свих талената, свих националних особина. Горки је волео да слика оне одлике психоло-
гије руског човека, које: су че:
сто. бележили_ и други велики руски писци, а „поред осталих и Достојевски. То је она ширина душе, која пружа руском човеку могућност да до краја схвата особине националног склопа. других народа. Горки је одушевљено писао о способности' руских људи да науче све оно што је најбоље у култури и историским тради“ цијама великих народа Европе,
.· Америке и Азије. Горки је и
сам био сјајан познавалац кул. туре, историје, уметности англосаксонских и романских на. рода. Одлично је познавао и немачку културу. Син руског радног народа, Горки је у се" би самом оваплоћавао ону одлику, коју је Достојевски на звао. „васионском осетљиво“ шћу“ руског човека. Јединство речи и дела, презирање празне фразе, „јевтине“ речи — Горки је то сматрао једном од најдрагоценијих и најважнијих црта цело“ купног облика и националног карактера руског човека. Такви су сви главни хероји ње“
гових дела — и машиновођа Нил, херој комада „Малограђани“ и хероји романа „Мати“ — радник Павел Власов и ње« гова мати Ниловна, у којој су изражене најбоље одлике руске жене; то је права мати ру“ ског народа, која благосиља на подвиге своје синове и кћери. Исти су радници, интелектуалци, сељаци у многим, многим делима Максима Горког. Они су истрајни, упорни, непомир“ љиви борци са мрачним' силама реакције и назатка. Снажан, целовит човек, код кога су реч и дело у нераздвојној повезаности, — такав је херој дела Максима Горког,
В. ЈЕРМИЛОВ
не потстакла је у будућем књи. жевнику тежњу да, се бори против „оловних гадости капитализма“, Значај и самосвојност стварања Максима Горког У последњој деценији прошлог столећа у томе су што јеон противставио проповеди смерности и стрпљења, проповеди непротивљења злу активном борбом — тада је та проповед била, широко распрострањена, баш најснажнију борбу са силама, које су подјармљивале и угушивале људску личност, Чежња, Горког за бољом будућ. ношћу ослањала се на реалну стварност, јер књижевник, који је и сам изишао из народа, познавао је његову душу и његове снаге, веровао у њ, Горки је јасно видео победу у соција. листичкој револуцији.
Чим су приче и скице Горког изишле у засебним књижицама, чим је његово име постало познато, он је почео да се бави окупљањем и организовањем свих демократских снага књижевности. Неколико година, пре прве руске револуције 1905 године, у Русији је поникло издавачко предузеће „Знање“, које је одиграло велику друштвенополитичку улогу. У почетку овога века Горки је ушао у „Знање“, неуморно окупљајући све напредне људе способне за, борбу са царизмом и свима, реакционарним снагама земље. Горки непосредно делује као заточник идеја социјалистичке револуције. Због тога царска, влада излаже великог писца репресијама, Пораз револуције 1905 године није уништио у Горкоме веру у њену победу. 1906 године Горки одлази у Америку. Тамо је он, поред дела, посвећених западној Европи и Америци, написао роман о руској револуцији „Мати“, у коме је приказао, кроз реалистички лик сормовског радника Павла, Власова, руског револуционара, тога, доба. Влада ставља Павла Власова и његове другове под ударац сурових казни. _Али револуционарна борба, није завршена, „Збијај, народе, своје снаге у јединствену снагу!“ — позива, мати Павла Власова ' Пелагеја Ниловна, када су и њу ухватили на станици царски шпијуни, Горки ватрено верује и прено-
"младим књижевницима,
си своју веру на друге људе: народ, који се подигао на револуционарну борбу, непобедив је :..
Вођа руске револуције В. И. Лењин, велики пријатељ Максима, Горког, прочитао је „Ма.ти“ у рукопису и рекао да је то „врло актуелна књига“, Лењинова. оцена била је врло драга Горком. Она је у највећој мери правична, У данима реакције, који су дошли после пораза револуције, та књига, претстављала је оружје за, даљу борбу, она је пружала, народу реалну помоћ.
У годинама првог светског рата књижевников страсни и узбуђени глас позива људе да буду човечни. То је глас протеста против шовинизма свих фарби и нијанса.
Октоборска. _ социјалистичка, револуција, коренито је изменила живот Русије. Чежња Максима Горког претворила се у стварност. Народ је узео власт У своје руке и почео да гради своју државу. Горки већ пма педесет година, Његово здрав ље је нарушено, али он не мо. же да, остане постранце од живота, Писац старијег поколења, он сматра својојм дужношћу да учествује у изградњи новога света. У своме стварању Горки приказује оне елемента прршлости, који коче развој но вога, и не желе да устуге своја места. Приказујући ту виталност старога у ликовима и поступцима људи, Горки доприноси борби са, заостацима прошлости. Доприноси стварању живота, саграђеног на новим принципима, У романима, Горког „Ствар Артамонових“ и „Живот Клима Самгина“ ми налазимо не само демаскирање руске буржоазије и буржоаске интелигенције. У тим делима приказани су и нови људи, но. ве снаге кадре да мењају жи. вот. То је Иља, Артамонов — унук, који је прекинуо са, својом класом и ушао у народ да би заједно са њим градио живот ослобођен подјармљивања,“ насиља и експлоатације; то је Стјепан Кутузов, револупионар — бољшевик, чији сав живот припада народу.
У последњим годинама свога живота Горки много ради са пома-
а , ;
Осмог јуна-- 1936. године тешко: болесног“ Максима Горког посетили - су Стаљин, Молотов и Ворошилов;
ВП, -ЈЕФАНОВ; >Ј. -В. - Стаљин, В,- М. Молотов и К.Ј. Ворошилов код болесног Максима Горкоге (уље;
1945 године)