20. oktobar

СТРАНА 8

а мати“ натмллље

Ретко где је подне баш у подне

__ Свако место на земљи које је мало више на западу или на истоку има друго време, своје месно време. Али на Земљиној лопти времена су подељена у двадесет четири дела и сваки се део разликује за један сат, Зато је у Москви 12 часова, кад је у Варшави 11, у Београду 10, а у Паризу 9. То су такозвана званична — времена. Потребна су и због реда вожње и због рела пловидбе. Не стигне Земља да рема Сунцу окрене најближе у исто време и Зајечар н Београд, али ипак зато оба та града треба да имају жсто званично време. · Ако хоћеш да видиш колико се минута разликује време твога места, твоје месно време, од званичног времена, а ти забоди штап и чекај да скоро буде подне. Мери онда сенку и када сенка буде најкраћа, погледај часов; вик. А часовник прво удеси према радију. М онда ћеш знати за колико минута твоје месно време жури или зао“ стаје од званичног времена Југославије, такозваног средњоевропског, А знаш ли зашто је у подне најмања сенка2 . Зато што се у том тренутку Сунце привидно пење на највиши део небескога свода.

|4 )

ЧУ, н

њу фазе ~

А зашто привиднор У идућем броју: причаћемо ти нешто о великом пољ ском научнику Николи Копернику,

ж Мењалица

Кад је она са М, тада миша лови, А са Т на крају редова је ови“.

ж Азбука

Ђиле тако две сестре: Зора и "Јелка. Зора старија, Јелка млађа, И Зора, разуме се, прва дохватила, новине, па, по насловима новина научила добар део ћирилице, а после допунила азбуку уз мамину и татину помоћ. Пре првог разреда,

Јелка, мала, паче једно, годину и по млађа, од Зоре, али јој криво што Зора чита, а, она још то не уме.

И пођу оне тако у шетњу, заједно с мамом и татом.и Зора како наиђе на улици на неку таблу, поносно чита;

ВИА роса Осе Хасо беко Жоје Фе — Апотека,

Или:

ве Пао а Вело Ми Ви јен С Ко. Во. 6.... Т.... Ае. Но. Илац.... а... — Трамвајска, станица,

„А. Јелка видела шта је то.

Прво треба рећи нека, слова, па казати реч, а она већ зна да разликује апотеку од трамвајске станице. 'И наиђе породица, на пиљарицу. Јелка види да је то пизарница. _ Додуше, горе на ирми пише: „Онуфрије шу. менковић“. Али она, храбро чита тобоже ту таблу;

| ауфрнк пуке

__А кад је на бакалницу наишла, опет је тако читала; Мо ње ша б, Це. То. — Бакалница.

ж Ребус

„Решења из прошлог броја ___ЗАГОНЕТКА. — Бор, роб.

~ МЕЊАЛИЦА. .— Бусија, Русија. ПАРОЛЕ У СЛИЦИ. — Москва—Бео- | град. |

Уредништво и администрација „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Танасије Младеновић

“ : „5 - а ЕВА ~ мн уна. ~

“~ ~ ~“

За о УРУГ У /. . “ ју '

ве су велике реке загрлиле Београд својим жубо-

равим рукама. Оне вечито проносе своје таласе поред градских зидина, Плавкасто бистре, жуто:замућене. Из године у годину. Из века у век, Служиле су Београду, његовој трговини, његовом развоју, изграђивању, Служиле су његовој одбрани.

Најмање су служиле освежењу београдских грађана. Било је, истина, малих купатила и много дивљих плажа. Но, први пут ове године Београд добија три велика, репрезентативна купатила, Свако од њих може да прими преко 2.000 људи. Гради их Извршни одбор, уз пуно залагање и средстава и материјала, како би их што пре

ставио на расположење грађа-

нима. Много је задатака пред

Извршним одбором — па ипак

освежење радних људи, омладине, деце, поставило сељу пр: ви план,

"ЈЕ 9 Шест гопола купатило је већ

готово, јер је коришћен материјал бившег купатила.

У шест сати изјутра отвара се благајна и до шест сати увече дефилују пред њом грађани са оним појмљивим нестрпљењем у напосредној близини воде, 5

Сто двадесет кабина и две скупне гардеробе могу да приме преко две хиљаде грађана,

Ту је ресторан, са столовима испод |

стубова. Роштиљ. Освежавајућа и млечна пића, Базени за децу и одрасле, на сплаву.

На сусредној обали врбе се огледају у благом зеленилу воде. Крстаре сандолине, Десно је силуета железнич-

Стадион Ролан Паро у Паризу

Купатило код »Шест топола« препуно је Београђана

'.20 ОКТОБАР

У ланима летњих припека

а иза ње трепери плавкасто-бео Београд, као фатаморгана.

Прска вода, одјекује довикивање, Негде са чамца допире свирка хармонике. ,.

ког моста,

у 3 испод изрецканих зидова бео-

градске тврђаве, на месту где

Сава, уливајући се у Дунав, тврдо-

главо држи у својој зеленој води, је-

дан део обале, подиже од 5 маја У-

права градских купатила, у извође-

њу »Комграпа«, ново купатило. Некада,

ту је било чувено »Ђачко«, За време окупације изгорело је.

Педесет радника завршиће ову бетонско - дрвену зграду до 15 јуна. А тада ће она бити стављена на расположење грађанима овога краја града. Заједно са бифеом, берберницом, млекаром. |

Велика плажа, испред зграде, омогућиће многобројној београдској де ци да при томе поцрне и упију у своја мала тела довољну количину сунца.

За сада, грађани са дунавске па-

На Дунаву,

дине купају се »дивље«, дуж целе 0бале и код »Шангаја«. Седе на ивицама шлепова, на преврнутим чамцима, леже на песку.

Ту је шаренило. Већ опаљена, тамна тела и беле »новајлије« измешани су на читавом пространству. Има, као увек, и оних који су хтели да поцрне од једном, па им рамена и плећа красе пликови.

Зато се чују шале:

— Осећаш ли 'како мирише прасеће печење7

ПОВОДОМ УСПЕХА У ПАРИЗУ ОД 3:2

Победа силног пожртвовања

испод градских зидина,

14 ЈУНИ 1946

На ивици овећег чамца, са шубаром на глави, а ногама у води »сенри« сељак, освежавајући се на свој начин.

ж 15 другој обали Саве, поред пешачког моста на месту где је изгорела »Ница«, у изградњи је треће велико купатило, по истом систему, као и на Дунаву. И оно ће омогућити посету деце, јер има плажу, • У ако ће Београд, град на две реке, после много векова и година, први пут~добити три велика ре-

гради се ново, модерно купатило

презентативна купатила, И то у данима великих напора да се град, не само обнови, већ да се у њему створе услови за напредак, културан градски живот.

Субота је. Вече. Са купања се враћају грађани: поцрнели, влажних потиљака од пливања. Они улазе у склоп асфалтно - бетонских улица, из којих још увек избија јара. Али они не осећају топлину. Умор од кретања на ваздуху и у води омогућиће им окрепљујући сан, Јулија ЛУЧЕВ

след

и високог духа југословенских играча

„ја од најдраматичнијих утакмица за Девисов куп одиграна је недавно у Паризу између Југославије и Францу“ ске. Сваки меч је имао свој узбудљив ток и одигран је под врло драматичним околностима. Врхунац ове утакмице претставља свакако одлучна борба између Пунчеца и фран-

на коме су наши репрезентативци играли полуфинале

ЗДРАВЕ Мо

Турнеје шаховских мајстора |

у прошлости

ла

|] сдавна, је бивши · чехословачки првак С, Флор начинио турнеју кроз читав Сибир и Далеки Исток све до Владивостока, којом приликом је оди-

грао безброј симултаних . продукција,

Таке турнеје са дугим путовањима чињене су и у прошлим вековима. У шеснаестом веку чувен по својим турнејама био је италијански мајстор Леонардо, који се у току од 1575 до 1587 истицао као најбољи шахиста света.

Његов живот био је буран и пун нај- |

занимљивијих доживљаја“ и авантура. Када, је пошао 'у Шпанију да игра реваншну утакмицу са Руми Лопесом, варобио га је неки гусарски капетан, На срећу, тај је био шахиста. Леонарду

"је за сваку изгубљену партију плаћао

по 50 скуда. Леонардо, који је био веома сиромашан, зарадио је од гусар. ског капетана преко 200 дуката, што му је дало могућности да отпутује У Шпанију, Пре одласка у Мадрид навратио је у Лисабон и потукао у мечу најбољег португалског шахисту Мороа. Као награду, уместо новца, пор“

тугалски краљ Севастијан дао му је

титулу »лутајућег витеза«! Материјално је боље прошао у Мадриду, где му је после победе над Руни Лопесом шпански краљ Филип П дао награду од хиљаду скуда. Као што се из овога види, у шеснаестом веку шаховски мајстори су боље про“ лазили него почетком двадесетог ве-

ка, када је више одличних шаховских „мајстора умрло од глади.

Леонардо је умро“ 1587 године, када „га је из зависти. отровао неки- побеђени-_ шаховски“ конкурент

· ПРОБЛЕМ 3 „(Прва награда »Задачи и етјудио 1930 год.)

Л. Н, Гугел ЕУР 1. А.

И „У, по НА А

# Шо | шоа

Бели вуче и даје црноме мат у два потеза,

Решење проблема број 2 (Слободана Кирца): Б]—Б7.

цуског играча број 1 Ивона Петре.

Почетак. је био врло неповољан по Југославију. После борбе, која је трајала 2 сата и 50 минута, Петра је тукао Ми+тића, а затим. су се 2 сата и 15 минута носили Пунчец и Бернар. Француз је имао више среће и победио, Француска је водила са 2:0.

Претстојала је игра у дублу. Наше шансе биле су минималне. Зар Француска нема нај бољи дубл пар у Европи Али у спорту ниједна екипа, ни-

" ко није непобедив, Пунчец и

Митић доказали су то у ги-

гантској борби у пет сетова. Митић је трећег дана так-

мичења, пожртвовањем које

· је задивило хиљаде присут-

них гледалаца, тукао Бернара у пет сетова, а затим је одиграна одлучна битка.

Пунчец, бивши првак Европе, искусан играч, издржљив

'Хоризонтално:

'1) сугласник; 2) главни. град Норве= шке, планина, ратно пристаниште у Истри, улога, агрегатно стање. воде; 3) прввенство, скраћеница за волт, сугласник, римска ознака за број 1000, узбуна; 4) брежуљак «франц.), статуа, део (у дијалекту), река у Црној Гори; 5) лична замница, енглеска колонија

у. Јужној Африци, река (штан.), врста |

спорта,“ староегипћански _ бог · сунца; 6) „велики совјетски, писац; 7) река у Италији, - супротно од“ мира, (тур.), кратак, купус (франц.); 8) трава, заменичка енклитика, сугласник, свеза, владар кога су Јевреји победили кад су дошли у обећану земљу, енглеско пиће; 9) препредена, последње слово азбуке, сугласник, римска ознака за број 1000, главни град Хрватске

Републике; 10) непаметно, топлота, зла |

судбина, теразије, вода (лат,); 11) хе“ миска ознака за нитроген, Е

Вертикално:

у ) 6 Ј „ '1) сугласник, кожно обољење, пред“ лог; 2) кисеоник; слово; 3) једна скраћеница, река у Француској; 4) медика

-мент, посуда; 5) утега, име истакнутог

војсковође ослободилачког рата, гер« уманско „племе у старом веку, сугла«

| сник, показна заменица; 7) угодан тре-

нутак (лат.), свеза (франц.), показна заменица; 8) иницијали најбољег српског сатиричара, рудник у Босни, мера за површину; 9) свеза, лична за меница, ономатопејски знак умиривања, ваш, свеза, 10) правац, поседује, река у СССР; 11) сугласник, основна тачка једне наукс, хемиска ознака за бор; 12) и сугласник и самогласник, лична заменица, врста детектива у нашој средњевековној држави, јединице за мерење електричног отпора, треће сло во азбуке; 13) злато (франц.), област, предлог; 14) летење, општи број у алгебри, острво у Јадранском Мору; 15) припадник турскотатарског пле= мена у средњем веку, свеза, кожно обољење; 16) отвор на кожи, међуна-

Сирија |

и сталожен,-.борбен до сржи, стајао је на једној страни игралишта. Петра, висок, сув, блед у лицу, мало нервозан, играч број 1 Француске и њена највећа нада, налазио се на другој страни мреже,

Победио је Пунчец, Стари борац. Подмлађени Пунчец, пун снаге и полета, издржљив, лукав и хладнокрван, Победио је сигурно, сломивши потпуно противника у драматичном четвртом сету. Јер Петра је тада био „гроги“, како то кажу боксери.

Финална борба још није одиграна. Али ми је очекујемо спокојно, јер смо до финала европске зоне допрли преко најтежих препрека и искушења, победивши најјаче европске земље у тенису: Чехословачку у Прагу и Француску у Паризу.

родна _ организација за помоћ“ ратом _ пострадалим земљама;.17) аждаја, упутница на банку; 18) део копна оштро истурену море, два ' узастопна слова азбуке; 19) шести тон у музици, свеза.

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Хоризонтално:

1) ИНО, Бор; 2) два, ш, ј, мед; 3)

на, ко, ас, до; 4) тло, ко, то, мај; 5)

Ира, Трст, »Дуга«, мор; 6) Р. Н. (Рано-

Јевић Никола), Крит, -В. Н. (Владимир

Назор), база, не; 7) И, срам, Лион,

Њутн, м; 8) круг, в, ђ, ранг; 9). т,

~ лик, к; 10) Пинд, удар; 11) Иља, са, 57 –

Вертикално: | ам

1) дно, крут; 3) ла ср (својеручно); 4) Ири; 5) трн, к; 6) Ива, траг, пи; 7) на, Крим, циљ; 8)-0, кост, вена; 9) Шо, т, л, Р. Д. (Радоје" Домановић), 10) ви; 11) но; 12) ја, д, н, Лу; 13) Б, (бор), стуб, Ђидо; 14) ом, огањ, кас; 15) ред, азур, ра; 16) дом, атак; 17) 5 Н, А.; 18) -јом, г (господин); 19) ем,

~ дкршар ТАПСЉКЕ

Поплочане стазе у трави

д' сте срећни да уз кућу имате башту са травом и цвећем, свакако вам је жао што, да бисте дошли до цвећа, морате газити још младу и осетљиву траву, која ће у току времена од гажења потпуно усахнути и

за собом оставити ружну сасушену стазу. . Ево како да решите тај проблем

тако да ћете ваш врт још и улепшати: ] Два цртежа која вам доносимо по казују вам како можете начинити у трави две лепе стазе.

Слика број 1 показује како да ставите на растојању од отприлике 4050 см. (да бисте лако по њима могли корачати) по један, на горњем. делу раван камен. Величина и облик ка. мена могу бити разни.

Слика број 2 вам показује другу врсту стазе, која се може начинити од разног камења, а и од цементних или бетонских плоча разних величина. На слици видите да треба поста вити плоче тако далеко једну од дру“ ге да између њих остане довољан простор за траву. Лепо је и весело да посејете између плоча и цвет »пр кос« који цвета преко целог лета, ни•

је осетљив (може се по њему газити), а цвета у свим могућим бојама и не

обично је декоративан. с. п.

Шарено рубље

[] ронашли сте неку стару шарену завесу коју не употребљавате или неки цветни комад тканине, а не зна те како бисте га најцелисходније их скористили, Сетите се да је врло лез по и практично шарено танко рубље за лето. !

Дајемо вам овде један предлог ка• ко да начините лепу гарнитуру личног рубља.

Можете кројити и право и косо (шрех), зависи од материјала са ко јим располажете и колико га имате, али увек лепше стоји онај који се косо кроји, пошто се при облачењу рашири тачно колико је потребно,

соно“

Тканина може бити свилена, памучна и ланена, важно је само да није су“ више пуна. Само се по себи разуме да је неопходно потребно да боје буду постојане да би се могле прати им у врућој води.

Ако вам још материјала преостане; можете начинити и један · жакетић, (болеро), који ћете носити преко спач ваћице, када буду ноћи хладније,

Практични савети |

БАКАРНИ ПРЕДМЕТИ добиће вра ло леп сјај, ако их искувате у блач гом раствору винског камена. — Бач карно зеленило отстранићете са ба« карних предмета, ако их добро истрч љате песком, који сте натопили рач зблаженим сирћетом.

БРИКЕТИ од угљене прашине; = У подруму, где држите улаљ сабере са временом врло много прашине од угља. Ако ту прашину натопите. с мало воде, па добро измешате, доби“ ћете тесто које се лако може месити “ у колаче. То можете направити на овај начин: узмите пола лопате од тог теста, поставите на новинску хар• тију и са том хартијом умесите груд• ве. Чим вам у пећи ватра добро гори ставите неколико таквих грудви на ватру и добићете исто толико топлоч те, као да сте чист угаљ наложили,

Чек, рачун 62,317, Поштански фах 53