20. oktobar
СТРАНА 2
па
СТАЉИН И ГОРКИ. на паради. фискултурника у' Москви, на Црвеном тргу, 5 августа 1981 године.
(Наставак са прве стране)
жући им да се усавршавају, да дубље схвате и осете процес изградње новог живота у Совјетској земљи. Он је на челу · Савеза совјетских писаца. Ње' говом иницијативом појављује · се „Историја, грађанског рата“ и читав низ других едиција, Он уређује неколико часописа, који дају снажне и верне слике совјетске и иностране стваркости, С великом радошћу Горки прати преображаје доскора заостале земље, у којој ничу џи. нови социјалистичке индустрије; прати значајне и лепе промене лика села, прати изградњу нових градова, А највише радује Горкога нови совјетски човек, који више не ради за господара, већ за себе самога.
· Млада земља, имала је много „непријатеља — спољних и уну· трашњих. Они су припремали рат против народа — победника. И Горки жигоше неприја' теље, скидајући маске са фа.шизма, са изазивача рата. Он позива носиоце западне култуСре на борбу против фашизма. До-краја живота, он остаје бор“бен, ни за тренутан--не напу· штајући најактивније учешће у - новој изградњи света. Предвиг ђајући и:-могућност новог рата, „Горки је још 1927 године писао: ; „Ако букне рат против оне кла. се; чије ме снаге потстичу на . живот и рад, — ја, ћу отићи као . обичан борац. у њену армију. Отићи ћу, али. не зато; што · знам да ће само она победити, ; већ зато што је велика, правич. на ствар радничке класе Саве' за Совјета; моја законита ствар, ; моја дужност.“ | · Горки није дочекао нови: рат. · Пао је од руку народних не; пријатеља пет година, пре на. језде фашиста на његову отаџ-
Народ суди:
Народ суди онима који су се У данима његове величанстве•“ не, беспримерно херојске, али
и беспримерно тешке „борбе против фашистичких дивља“ штва и крволоштва ставили на страну окупатора, пове“
завши се са њим најприснијим везама сарадње на најгнуснијем делу. Три дана је већ прошло у испитивању оптуженог Драже " Михаиловића: Пред лицем це лога света разголићена је лич“ ност највећег издајника, крво-
бину. У овом рату људи Совјетског Савеза, бранили су храбро и самопожртвовано онај живот, за који се Горки борио. У њиховом беспримерном хероизму Горки је одиграо велику улогу, јер његове књиге васпитавале су у њима храброст, начелност и непознавање страха у борби, Те књиге училе су совјетске људе како треба, да, живе, да, се боре и да побеђују.
Совјетски људи су наследни„ци- воље, разума Горког, њего. ве вере у живот и човека. МИ зато се. с правом славне речи „Максима, Горког · могу применити на њега самога;.
„Умро си — нека! Али у песми смелих и снажних живећеш вечно — пример и позив, гордошћу прожет, ка светлости н ка слободи!“
Доцент Нина БЕЉКИНА
20 ОКТОБАР
СОВЈЕТСКА ШТАМПА О МЕЂУНАРОД
14
ЈУНИ 1946
НИМ ДОГАЂАЈИМА |".
Јјање има пуно ДЕМОНИ
Ста вези са: припремама. за парламентарне “ изборе“ У Румунији, московска „Известија“ од 7 јуна доносе велики. чланак под: насловом, „Зби“ јање снага. румунске демократије“. Аутор чланка С. Самојлов пише да, шњег господарења реакције и фашизма, обесправљења и фалсификовања народне воље, Румунском народу претстојиправи пут да“ спроведе. слободне опште изборе, Истакавши да је предизборна борба. већ до: била. врло тешке облике, „Известија“ скрећу пажњу на низ догађаја, који су се у послед“ ње време одиграли, а који сведоче о новим победама“ демократије. Најважнији од тих догађаја је остварење јединства напредних снага земље У циљу иступања на изборима са заједничком листом и заједнич“ ким програмом.
Политичке странке, које претстављају најшире народне слојеве — раднике, сељаке, интелигенцију, малу и средњу бур“ жоазију па чак и родољубиво расположени део велике буржоазије — појављују се као јединствен широк фронт на претстојећим изборима, стављајући себи задатак да продуже дело демократског преображаја "земље.
Стварање предизборног бло“ ка демократских странака наишло је на једнодушно одо“ бравање широких маса радних људи Румуније, „Друкчије, —
Немирна савест
— ју црни Мико, шта уради с главом»
— Ћут“ бре! Слушам Чичу.
СУЂЕЊЕ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ И ОСТАЛИМ ИЗДАЈНИЦИМА
__ Издаја пред народним СудОМ
Сваки нов дан претреса отирива нове кривице издајника Драже Миханловића
лока — звери у људском облику и у светлости истине изнета његова прљава дела. Његово држање пред судом је безгранично подло, кукавич“ ки бедно и смешно у исти мах: Без и једне трунке човечанског поноса у себи он пред судом и пред "целим народом, кога је зверски мучио и убијао; безочно изјављује да се не осећа кривим због дела наведених У оптужници. Он не показује ни трунке кајања за све што је учинио, савест га не мучи ни због клања и убијања невине
зли
деце, ни због нечувених патњи и страдања које је нанео своме народу.
А када му суд подноси непо. битне доказе о његовој кри“ вици, о сарадњи са окупаторима, са издајницима у земљи М ван ње, о злочинима почиње“ ним над најбољим народним синовима у данима претешке борбе против непријатеља, он се кукавички извлачи неодређеним и нејасним одговорима, покушавајући да кривицу пре баци на своје команданте, изјављује -да, се не сећа, да не зна, или да није могао о свему да води рачуна,
Његово пренемагање. пред судом, и 'преподобљен _ израз његовог лица и запрепашћива“ ње када му се приказују ори“ гиналне депеше у којима је својим потчињеним _ органима наређивао убијање и клање невиног народа — управо је смешно,
То му ипак не смета да и да. ље петља и лаже о чињеница“ ма које су:утврђене и које се. никаквим“ противдоказима. не могу“ оборити. 8
Ти се докази налазе пред су: дом. Читају се и показују јав-
но. А када би било могуће да
Део судске дворане са претседништвом већа, народним тужиоштвом, оптуженим и одбраном
после дугогоди“
Пред изборе за парламенат
пише Самојлов, — схватају чи-, њеницу стварања предизборног блока демократских странака „историске странке Маниуа и „Браћана. Оне су усмериле све своје напоре да разбију снаге демократије и „да омету ства• рање јединственог предизоор“ ног" блока, у “нади да ће им то помоћи "да се -понова дочепају власти, . Ти напори. били су, У првом „реду, уперени У правцу рада на одвајању Социјал-де" мократске странке од заједничког демократског фронта.“ Нарочиту улогу одиграо је том приликом сада демаскирани доушник румунске реакције, који _ је доскора заузимао положај претседника Социјал-демократске странке, Тител Петреску. Он је срамно најурен из стран. ке заједно са његовом групом. Привлачи пажњу и чињеница да данас та група, која. се са стоји од. старих провокатора и колаборациониста · типа Флуе“ рача, Миреска, Дана и других покушава да, створи нову марионетску странку и отворено се појављују заједно са румунском реакцијом, (; Недавно _ завршени процес против главних румунских ратних злочинаца, каже писац чланка, показао је најтешњу повезаност руководилаца и најистакнутијих ' чланова „историских странака“ са Антонеском и његовом кликом. Маниу и Браћану, према договору са Антонеском, имали су у њего. вој влади своје претставнике. Маниу је подржавао без икаквих резерви Антонесков пљачкашки рат,
Маниу је.морао признати, пишу „Известија“, — да је чак и у априлу 1944 године, кад су се трупе Црвене армије. већ налазиле на румунској. територији, код Јаша, на све. начине гледао да спречи закључење примирја, Данашња делатност „историских странака“ претставља наставак јучерашње Антонескове политике, ·
Клика Маниуа и Браћана повредила је закључке Москов“ ске _ конференције министара спољних послова о лојалној са-
радњи "претставника тих странака 'са владом Метра' Грозеа.
Министар. Маниуове странке Кацегану и министар Браћанове странке Ромничану користе своје учешће у влади за уско страначке циљеве „историских странака“, а не за остварење интереса румунског народа.
Међутим, румунске народне
масе већ су имале прилике да се на властитом искуству увере у благодетне резултате напредне демократије. Треба и: стаћи, као. пример, аграрну ре• форму која је задовољила вековне снове сељаштва о земљи, ликвидирала заостатке феудализма у сеоском газдинству и
'се саслушају и сви живи све доци његових недела, то би "трајало месецима, годинама; дер би бескрајно -дуга“била ли“ ста таквих сведока, она би садржавала милионе имена при. падника нашега народа.
Суђење одмиче, Сваким даном се открива истина у све јачем светлу. Пред „судом, пред нашим народом -и странцима, пред лицем целога света биће приказан „одвратни лик Драже = крволдка „и издајника и њетових сарадника. У: свој својој одвратности и гнусоби.
На Теразијама групе пролазника: слушају пренос.
уздрмала економску моћ нај реакционарније румунске класе, класе поседника — бојара,
· Успостивљиње ДИПЛОМИТСНИХ односи између СССР и Аргентине
з коминикеа, истовремено објављеног 7 јуна у-Москви и Буенос-Аџресу,
сазнало се да су успостављени дипломатски, конзуларни и тр. товински односи између СССР и Аргентине.
У вези с тим од интереса је чланак В. Кудрјавцева, објав·љен уочи тога догађаја у московским „Известијама“:
„У последње време, а. нарочито после. скорашњих претч седничких избора, — пише Ку» дрјавцев, у аргентинском јавном мнењу избио је снажан покрет за успостављање дипломатских и трговинских односа са Совјетским Савезом. Аргентинско јавно мнење и штампа сматрају да су нормални дипломатски и трговимски односи са великом _ совјетском државом обострано корисни и да ће одтоварати, у првом реду, опште. народним интересима Аргентине.“ Аутор чланка наводи. писање аргентинског листа „Ла Ора“, који каже:
„Аргентински народ зна да ће односи са Совјетским Савезом утицати на пораст међуна“ родног ауторитета наше земље, а у исти мах загарантоваће у највећој мери и њену независност.“ У чланку се истиче да Ар“ гентина има све могућности за одржавање живих трговинских односа, тим пре што осећа не. достатак у великим количина« ма продукције тешке индустрије: У аутомобилима, трактори“ ма, пољопривредним машина“
• ма, машинама за лаку и тешку индустрију. Природно је да се за трговину Аргентине са Совјетским Савезом — високо ин“ дустриском земљом отварају широке перспективе.
„Али ствар није,. наравно, само у: трговинским. однасима, —
"настављају „Известија у == Во«
"дећи аргентински _подитички ожрутеви;нису могли а да не поведу рачуна о огромној улози
СССР у слому Немачке и Јапа-
на, У изградњи поратног све та: Под оваквим околностима политика _ непризнања Совјет“
ског Савеза, спровођена чита“ вих 28 година, могла је да нанесе не само економску, већи политичку штету Аргентинској Републици.“
_ЈЕДНА ЗАДРУГА ЗА ПРИМЕР
| | | та задруга · Петог рејо“
на има преко 8.000 задру“ гара са око 22.000 потрошача и прететавља важну привредну установу која са успехом о0' 'бавља све задатке који се по“ стављају данас пред наше мла. до задругарство.
Ова задруга преузела је на себе __- радничко-службеничку мензу на Булевару Црвене ар“ мије, а ових дана се у задру“ жни сектор укључује и друга радничка менза металских рад“ ника. Ово ће утицати на сни-“ жење цена исхране у мензама, а квалитет и количина хране ће се побољшати.
Шеста задруга је прва У Београду и данас једина која је за своје потрошаче отвори“ ла продавнице хлеба. У рејону их има 16, распоређених по свим крајевима овог перифе“ риског краја. Треба истаћи да распоред ових продавница Ни" је најбоље подешен, свакако због недостатка локала, тако да сви крајеви нису подједна“ ко задовољени, -
С. Б.