20. oktobar

УУ

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУу

пи

БРОЈ 81 ГОД. Џ

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА БЕОГРАД, 21 ЈУНА 1946 ГОД.

ПЕТОГОДИШЊИЦА НАПАДА НА СОВМЕТСКИ САВЕЗ |

22 јуни 1941 године

ре пет година, 22 јуна 1941

године, наоружане до зу.

. ба „најмодернијим ору-

жјем, опијене војним успесима

у Западној Европи, хитлеров-

ске хорде су подмукло напале Совјетски Савез,

Тајно разрађен од стране Генералног _ штаба — Немачке план напада на СССР — „Барбароса“, предвиђао је муње“ вито разбијање Црвене армије, заузимање Москве и Лењинграда, најважнијих индустриских центара Совјетског Савеза, поробљавање народа велике совјетске земље, Немачко-фашистички освајачи су мислили да за месец и по дана „сврше са Совјетским Савезом“ и да дођу до Урала, уМи ћемо да уништимо РусиЈу — изјавио је Хитлер, — тако да она неће никад више бити у стању да се ојача, Треба употребити сва средства да би Немци могли да освоје свет, ако ми хоћемо да створимо нашу велику Немачку империЈу; ми морамо пре свега да истерамо и да уништимо словенске народе — Русе, Пољач ке, Чехе, Словаке, Бугаре, Уз крајинце и Белорусе, Не посто« је разлози који би нас спречавали да то учинимо“. Искоч ристивши целокупну ратну индустрију поробљених држава Европе, имајући надмоћност У бројној потлуно мобилисаној војсци, У тенковима и авиони“ ма, имајући искуство ратовања и преимућство изненадног напада, фашистичка Немачка би. ла је уверена у брз успех и потпуну победу,

У тим веома тешким дани“ ма народи СССР, здруживши се око Бољшевичке партије, о

ко совјетске владе, око свог

„великог вође Јосифа Стаљина, · устали су да бране своју слободу и независност, Совјетски Савез се претворио У војни логор. Велики отаџбински рат против фашистичких освајача постао, је прави општенародни рат. У' непријатељској позадини, на привремено окупираној територији, распламсао се-био „огроман партизански рат.

Црвена армија је бранила сваки педаљ совјетске земље, испољавајући бескрајни хероизам и оданост домовини. У тој гигантској борби Црвена армија је до средине 1944 године водила борбу против немачких фашиста и њихових са. везника без ичије помоћи.

У грандиозним биткама она је уништавала немачке хорде. Само за прва 4 месеца рата непријатељ је на совјетском И: сточном фронту изгубио пре= ко 4,5 милиона убијених, рање. них и заробљених, који су сачињавали његове најбоље је „динице,

Претрпивши пораз код Мо скве, немачка армија је и по ред тога још била снажна. „Војне резерве. фашистичке Немачке су биле огромне.

Искоришћавајући рад мили“ она потлачених, отераних лица из окупираних земаља у Не. мачку на ропски рад, хитлеровци су ослободили за своју војску нове стотине хиљада Немаца, То је омогућило хитлеровској Немачкој да у ле "то 1942 године, концентрише и развије против Црвене армије до 240 дивизија. Овог пута је немачка команда, схватајући да је покушај фронталног напада на Москву безуспешан, предузела обилажење Москве с југа и истока, наносећи исто. времено ударац Кавказу. |

У величанственој историској бици код Стаљинграда потпуно су опкољене и уништене најбоље јединице немачке воОЈске — шеста армија фелдмар“ шала Паулуса. Ова друга, од“ лучујућа битка, која је завршена сјајном победом Црвене армије, претстављала је пораз за немачку војску, после кога се она више није могла да среди,

Прешавши на одбрану, Нем“ ци су се надали да ће, као и у претходном империјалистичком рату 1914-18, успети да стабилизују фронт и_ да 07 почну позициони рат. Такав на. чин ратовања је био могућ захваљујући томе што су Немци држали велике реке

=! Београда „ рдавному

"крајева

за дужи период времена,

„али; је скоро без икаквих сао-

Дњепар, Дњестар и Вислу, чије су обале почели хитно да утврђују, Немци су мислили да е да ослабе снаге Црвене ар Ммије када оне буду нападале ова утврђења и да Црвена армија неће бити способна да на. стави рат. Али и овај стратешки план немачких освајача је претрпео потпун пораз, Извршујући планове врховног команданта генералисимуса Стаљина, Црвена армија је кршила моћну непријатељску одбрану и наносила је непрестано ударце главним немачким гру. пацијама,

Притиснута између 2 фронта,

„на западу и на истоку, Немачка

је и даље држала главнине својих снага на совјетско-немачком фронту, „Тоталне“ мо. билизације су следовале једна за другом. Али ове мере нису могле више да измене положај немачке војске и да зауставе победоносно наступање совјетске војске. ' _ Ратне заставе Црвене арми“ је, овенчане бесмртном славом,

ао што је и сам развој зависио, У од случајно. Р сти; тако 'су и саобраћајне везе у њему узимале пра. вац без унапред. постављеног плана, Са тих разлога Београд

„данас има тако неразвијене и

неповезане саобраћајне везе како се ретко који-град њего. вог обима и будућности може наћи. Може се без претеривања рећи да више од 70% београдског становништва, запо слених радних људи, пешачи свакодневно километрима да дође од свог стана до места запослења. Остатак се тиска..0-, ко трамваја и осталих прево: зних средстава. да често ипак“ настави пут пешице..,

Пошто је данашњи трамвајски саобраћај претрпео тешка оштећења током рата (нарочи. то у погледу кола), то се мо“ ра помишљати на решавање будућих саобраћајних веза. При томе се мора обратити више пажње повезивању свих насељеног – прастора Београда и будуће везе поде шавати да задовоље потребе

Већ давно је познато да саобраћајне везе утичу на развој насеља, тј. правац пружања насеља. Увек се зграде подижу покрај или,у близини саобраћајних веза. То опажање доказује нам и план Београда, на коме видимо да су се два најдужа _ правца протезања београдског- насељеног простора пружила покрај две главне трамвајске линије: шестице и десетке, Између та два крака налази се велики простор где се свакако има предвидети будуће простирање Београда. Тај део је већ делимично насељен,

браћајних. веза. Од. Вождовца, преко Маринкове Баре, Мајдана, Пашиног Брда до Смедеревског друма нема саобраћајних веза. На тај простор ослањају се атари околних сеоских општина, које знатним делом снабдевају београдске тргове поврћем, воћем и млеком. У том правцу треба предвидети развој будућих излети. шта Београда. Зато се томе правцу мора посветити пажња у погледу регулације и прили: ком решавања будућих саобраћајних веза.

За повезивање овога простора постоје две могућности; 1) зракасто, упоредно пружање трамвајских пруга природним долинама Кумодрашког, Мо. кролушког и Чубурског Потока, које би се надовезивало на већ постојећу вождовачку линијуј, или 2) једном кружном линијом везати садашњу трамвајску пругу за Вождовац са простором који је напред по: менут,

„Хитлерове јазбине — Берли-

„јетског народа, који је херој-

већ су се виле.изнад ослобођене' Пољске, Чехословачке, Мађарске и Аустрије, У својој агонији фашистички разбојни. ци су предузели последњи про. вокациони маневар — покушали,су да изазову неспоразум између савезника. . Немци су пребацили са западног, фронта велике снаге на источни фронт, бацивши их против Црвене ар. мије, али ништа више није мо. гло да заустави победоносно наступање Црвене армије. Херојска Црвена армија је про нела победничку заставу до

на и фашистичка Немачка је била поражена,

Историја човечанства-ће да забележи огромне заслуге сов.

ском и пожртвованом борбом спасао своју домовину и све слободољубиве народе од фашистичких разбојника.

И. ВОРОБЈЕВ генерал-лајтнант

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8,'ТЕЛ. 23-003 и 20:443

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Несхватљиво'

Мистер Херсту је стигао извештај са суђења Дражи Михаиловићу,

ПАЛИ ИТАН И О а мин

ПА ТАЛЕНАТ

— И то они зову праведним суђењем, Четрнаест милиона тужилаца, а два бранноца!

Урбанистички проблеми Београда

За прво решење изгледа да је боље предвиђати аутобуске и. тролејбуске везе, а трамвајску пругу одредити као погод“нију-за кружне везе,

Друго решење пружа неко“

· лдике могућности,. али, нам из-

најпрактичније _ следе-

гледа од данашње трамвајске

ће:

пруге број 10 код Аутокоман-

де одвојити, крак који ће Та: бановачком улицом изићи на улицу Стевана Првовенчаног; затим ће испод централног

"гробља долином 'Мокролушког

Потока изићи близу кружног пута. Држећи се, углавном, правца овог пута, трамвајска линија. би изишла на Цветано“ ву Ћуприју; одатле у правцу школе Војислава Илића, истоименом улицом, затим Жичком, Милешевском до При-

штинске где би се спојила са

постојећом пругом, а тим прав. цем са улицом Маршала Тол бухина до Славије, Тако би се добила једна кружна линија

која-би– повезала многе“ неповезане крајеве Београда; Такна

линија имала би још. једно

"преимућство, а то је што би

олакшала везу околних села са Београдом и тржиштима у “њему. На овај начин би села Ма“ ли „и. Велики „Мокри, Луг, добри, произвођачи поврћа, имала везу са средишним тргови“ ма: Каленића Гувном и Цвет.

цу, Београђани гби добили једну: добру „везу; за будућа, излетишта ~ У Б

| „Ова кружна линија“ била би

на Славији везана са већ постојећом и најглавнијом кру: жном пругом број 2, а преко ње и са шестицом.

Жали боже шри оке сапуна што поарчи була на Арапа

А маофиј-

1",

т — Господине генералб, после ове наше лепе одбране, МИ-_

слим да треба да поновим оне речи: „Будућност припада вама“, Џ » 1

ним Тргом. У 'обратном. прав“,

Ек.

Свакако-да ово није решење које ће у потпуности решити питање саобраћајних веза Београда; Фли, као прва мера, из

= леда снајприкладнија, јер -0Јетварује најшире повезивање оних; крајева који сада немају никакве ' везе, пружа -могућност саобраћаја са селима и ствара повољне услове за упућивање Београђана на нове правце излета.

"Ради употпуњавања веза, њиховог скраћивања и избегава“ ња великих. успона Немањином улицом, било би потребно да

· сегод Железничке станице кроз Штросмајерову;г и Франше, д'Епереа улицу: веже, · станица. са садашњом . пругом: према. Вождовцу, Тако би кружна линија “број. 2, везана са новом кру„жном линијом преко Славије и „Железничке станице створила једну велику саобраћајницу из ванредног значаја.

У овим круговима остаје да

се „погодним везама унакрсно . повежу, остали крајеви, како „би се добило обезбеђење сао". браћајних веза свих крајева

Београда.

„Трамвајска линија од Позоришта до Кланице требало би да. се продужи старим, већ по-

У стојећим „-колосеком · поред гробља „до „Жагубице“, где би

; се»везала-са кружном пругом | број два. ·

Садашња. · трамвајска ·, пруга

· број “одавно је постала сметња саобраћају, Њу треба по„дићи и од-ње би се добио до" бар: део пружног материјала · за: новопредвиђене _ трамвајске везе, На, линији .Калемегдан“Славија потребно "је увести тролејбуска кола, „јер су она много. погоднија и нимало не ометају саобраћај у среди шним артеријама. Можда би том приликом било умесно У“" зети у обзир питање да ли се „и део. трамвајске пруге од

|. Правног факултета до Терави-

"ја и Позоришта треба да отстрани и замени тролејбуским „везама. |

|| Део трамвајске пруге број 2,

" "од; Душанове улице до Савског = пристаништа, требало би спро-

“вести кроз Доњи град, ради из. бегавања великих. успона и падова према Сави и: Дунаву. Тако би се, уз примену широ" ког колосека, вагони са робом могли превлачити до свих крајева · Београда. Колико би то значило за уштеду у трошковима превоза, употребу радне снаге, растерећење београд

„ских станица лакше манипули„сање са робом — не треба ни говорити,

За ближу будућност, могло би се узети у проучавање про дужење трамвајске линије до Авале, Најзад, за даљу будућност, поставља се питање ве: лике- кружне линије — 'али та

__(ЛОБРАЋАЈКЕ_БЕЗЕ___ МАОСРЋНОСТА АНАОНОГ ПРОШАРЕЊА

би била као железничка пруга, Мислимо да се од станице Бели Поток па поред некадашњег војног _ стрелишта, – долином Бубња Потока, преко села Ми. ријева може остварити једна велика кружна линија до Карабурме, Панчевачког моста и Железничке станице Дунав, .'

У погледу изградње овде предложених трамвајских пруга поставиће се питање радне снаге и набавке пружног материјала, тролне жице, стубова, . прагова: итд; Што се тиче рад“ -не: снаге, постоји 'вероватноћа “да: ће'становници свих околних насеља, - кроз: која: треба да - прође нова“ веза, добровољно учествовати у извршењу зе“ мљаних радова допринети радном снагом код истовара и преноса материјала. Један део радне снаге вероватно би дала и села Мали и Велики Мокри Луг и Кумодраж. Пред питањем да добију једну саобр ћајну везу која:ће им знана скратити данашње тегобе па и будуће, и пред сазнањем да новчана средства нису тако оч билна да би'се овакви радови могли предузети без помоћи, грађани ће свакако добровољ« но допринети свој удео радне снаге 3а остварење овога

" плана, , је ја

Као што је већ напред јука

_ чено, пружни материјал и:трота на жица могу се добрим'делом подмирити подизањем садач шње дупле пруге од Славије

" до'Калемегдана, Ако би се поч'

дигла и пруга шестице од По« зоришта до Правног факулте« та онда би само мало пруге не. достајало за новопредвиђене везе, Део трамвајске пруге“ од Теразија до. некадашњег. висеч ћег моста, затим део пруге У Катанићевој и Светосавској Уа лици, могли би се такође иско. ристити за ову намену, Што се тиче стубова, њих треба израч дити од армираног бетона, а тако исто и мостове преко'Куа модрашког Потока, код Цвеч танове Ћуприје и на Милином Потоку. Остају само прагови Као материјал који је данас теже набавити. , ;

Код Цветанове Ћуприје тре« ба предвидети изградњу вели“ Ких трамвајских гаража. и ра“ дионица, јер су садашње гараже недовољне и незгодна постављене за будући велики саобраћај и број кола,

Извлачење, односно постав« љање нових пруга требало би почети од Железничке станице кроз Штросмајерову улицу, по. ред „Мостара“ и кроз Франше д'Епереа улицу, како би се ма“ теријал могао у вагонима пре. влачити до градилишта, Тако би се избегли сувишни трошкови претовара и превлачења ма. | | а :