20. oktobar
учи
__ пниве
(Наставак са прве стране)
совног _ материјала – (камена, шљунка, цемента). Да се од Франше д'Епереа улице до
· Ауто-команде не би прекидао саобраћај десетке. док радови трају, поред садашњег колосе. ка може се поставити трећа шина 384 шири колосек.
"Ове сугестије могу се обрасдити и на други начин, али · пред проблемима који се по стављају, верујемо, да овде изложени правци постављања будућих _ саобраћајних — веза могу бити само корисни.
М. К. ИВАНОВИЋ
првомајској поворци моУ. гли смо да прочитамо
и овакав транспарент: „Ми смо објединили здравствену службу“. — Ове ву речи могли да разумеју само упућени, а њихово пуно значење треба да сазнају сви грађани. |
:У бившој Југославији здравствена. служба, није била, обједињена; није се ишло по истој линији здравствене политике, нити су здравствене институције претстављале делове једне исте организационе целине, Свако је,-и појединац, и организација; и сталеж, како је ко могао, сам за себе, или за, своје, обезбеђивао здравствену помоћ. У овој полипрагмазији система, У овој збрци приватних интереса и колективних права, држава није, као уосталом ни на једном другом сектору, показала чак ни своју 0обавезну _ регулаторну улогу;
БЕОГРАДСКЕ ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ БРИГАДЕ СУ СПРЕМНЕ
Последње припреме за одлазак на (Омладинску пругу
Б ебградске омладинске радне бри“ гаде налазе се' непосредно пред одласком на изградњу · омладинске аруге _ Брчко—Бановићи, _ Припремни задаци оформљења и 'агитације изи„екивали су мнбго напора које је орга» „низација Народне омладине сазладала, С друге стране, постојало је неколико питања која су се решавала нарочито 9 погледу средњошколске омладине која је морала да савлада учење н наставни план да би несметано могла о тићи на изградњу пруге." У том погле; ду секретаријати Народне омладниие дали су пуну помоћ средњошколској омладини преко курсева по појединим
предметима, који су умногоме олакша“ ин да се тежи предмети ма. наставног ,
градива науче те да се на. тај начин (оствари „онај. принципијеани став На'родне омладине. да добри ђаци буду и „добри градноци наше, Омладинске ; Захваљујући отсварењу. уовога штабова београдских
Ж! бригада, ситуација у. "ередњошколаца же: "побољшала због тога што бригаде. сачињавају они омладинци који су као добри активичсти сасвим правилно спровели у живот задатке организације Народне о• „мљадине у погледу савлађивања уче“ ња,
К
.
С друге стране, секретаријати Народне омладине посветили су пажњу "И оној омладини која се налази ван праизводње и школе, Наша насељ-
ска: омладина преко својих секретарија-
та укључује се у радне братаде, У
том погледу треба приступити још ши.“
рој агитаџији баш због тбга тто 'је досала центар пажње био _ углавном ка средњошколској омладини. Омладина са насеља, баш у оквиру ралче бригаде, наћи ће пуну садржину раз. не. активности -и идеолошког васпита. ња. ; ; А а
Грађани Београда могу свакодневно ужа виде омладинске радне бригаде на празним теренима, по „улицама; како успешно савлађују основе. стројгвих вежби. То су' бригаде, које су, или. тпијативом рејонских секретарпјата Наролне омлалине,: помогнуте У мате: ријатном гпогледу од стране Фронта, АФЖ-а им осталих организација, „Та страна, припреме се. већ приводи кра“ у. Пуна, координација у „раду „масовних организација довела је до позитивних резултата тако да наше бриРаде имају обезбеђене" најпотребније ствари. Помоћ која је добијена у ча рапама, радним ' блузама; | пешкирима, сатуну,, ципелама већ се расподељује на све радне бригаде,'а штабови ових свећ, врше поделу омладинцима, првенствено оним којима је та помоћ најпо.
__требнија, 15. јуна отпочеле су рејон“
ске смотре бригада са задатком „да руководства у рејону још једном претдедају стање. својих јединица но У погледу материјалне опскрбе као пу погледу здравственог стања. Рејонске смотре значе биланс рејонске органи. а погледу опреме својих нај“ бољих '/другова: Оне су сада завршене. _Пред кама стоји градска смотра која
2. треба све досадашње резултате да са»
__бере. На „ову смотру бригаде ће изићи | и са непосредним „радом Који су до сада дале, нарочито оквиру Омладин| ске недеље, када су, као организоване формације, | мступиле "на ралилиште - и дале најбољи ефекат рада, Оне су 9 јуна' радиле на изградњи н рашичи· шћавању терена м улица, оне су. врши. | де исушивање мочвара код ланчећач“ ког моста да би на тај начин олактале довоз материјала који је неопходан да би изградња ' моста могла' несме. тано да се "развија.
Београдске“ радне бригаде имају | за собом: савладане основе предвојничког "васпитања, оне имају за собом курс · за' санирање пруге! који ћеј им омогуКити брже упознавање са тереном и "праксом, оне већ имају радну тради“ Џију и чврсту дисциплину, а "самим „тим“ оне ће са читавом радном омлади“ ном „Београда (бити достојни чувари прелазне. заставице ) Трећег" конгреса која се даје најбућима м најдостој-
== три МИРКОВИЋ
Са рејамске смотре средњошколских „радних бригада које ће у> мо 4 .· скоро отићи на шнарадњу пруге Брчко—Бановићи
ЈЕДИНСТВЕНА ЗДРАВСТВЕНА СЛУЖБА У БЕОГРАДУ, ината
она то нити је могла нити је хтела, .
У таквој држави, званична здравствена политика и мрежа здравствених институција
биле су само кулисе, а иза њих .
села, и срезови без лекара, и лекова. Кроз разне организације осигурања, здравствене задруге и разне болесничке касе радни народ села и града за вели. ке новце тешко је добијао мршаву лекарску помоћ.
У данашњој Југославији постоји једна јединствена, линија здравствене политике: државна. Ствара се и створиће се једна разграната, чак разноврсна, али потребама радног народа најцелисходнија мрежа здравствених организација,
Имамо једну здравствену политику, стварамо најцелисходнију здравствену организацију. — Да ли смо објединили здравствену службу2 Још не. У напорима да се ово постигне на» илази се на многе тешкоће; те тешкоће су делом материјалне, јер обнављамо голим рукама, делом интелектуалне, јер смо у наслеђе примили хипотеку неповерења, према младим државним властима и нетрпељивости и неразумевања, за, колективне организације, делом јер смо принуђени да радимо са кадровима, старих схватања.
„
Реч је о обједињавању службе између здравствених институција Извршног народног одбора Београда и здравствених институција Државног земаљског завода за социјално осигурање, филијале Београд.
О овоме проблему већ сеодавно расправља; покушало се да се он реши у целини и за целу земљу. У томе се није успело, јер се свако конкретно решење разбијало о принципијелне разлике схватања. По мом мишљењу главни разлог овог неуспеха, лежи у томе што руководећи форуми социјалног осигурања, нису имали потреб.ног поверења у способност државних здравствених организација. Што је ипак дошло до првих корака на путу обједињене здравствене службе, има се за-
хвалити:; с једне стране, потре» ·
ба да се радницима, и осигура» ницима пружи што бржа, што
РЕЈОНСКЕ ЗАДРУГЕ У БОРБИ ЗА ЦЕНЕ
квалитетнија и што ефикаснија здравствена, помоћ, јер тога, раније није уистини било; С друге стране, здравствена, организација ИНО-а, била је већ постављена и извршена тако да, је преко својих рејонских поликлиника и других институција могла да. оствари потре-
'бе здравствене и за раднике о-
сигуранике, и за школску де цу, и за матере, — за све грађане, за радни народ.
И пре два, месеца пало је решење да се изврши обједиња. вање здравствене службе између ИнНоОљса и '333С0О-а, и:тоу етапама. Прво кроз поликлинике Другог, Четвртог и ЏПтестог рејона, Не улазећи у детаље споразумевања, водећи рачуна, само о интересима радника осигураника и интересима, оста. лих грађана, обједињена, служба већ је у првој половини другог месеца дала примерне резултате, Тако је извршено прегледа: у Поликлиници Другог рејона ( у амбулантама, интерној, хируршкој, гинеколошкој, дечјој, зубној) 945 осигураника, и 353 неосигураника; У Поликлици Четвртог рејона, (У амбулантама интерној, хируршкој, гинеколошкој, — очној, нервној, зубној и рентген прегледа) 1306 осигураних и 1674 неосигурана; У Поликлиници Шестог рејона (у амбулантама интерној, хируршкој, гинеколошкој, дечјој, зубној, антитуберкулозном диспанзеру) 780 осигураних и 629 неосигураних.
Из наведених бројки види се јасно да је Централна поликлиника бившег Уреда (код железничке станице) била, са» мо за недељу дана растерећена за, 3.031 болесника. Кад се овоме дода: да осигураници нису изгубили више времена, чекајући на, помоћ него раније, да квалитет услуга, није био мањи него раније, да је услуга пружена радницима била ближа њиховим радионицама, и становима, — онда се тек може да, оцени потпун успех обједињене
службе. Зато је комисија, за обједињавање _ здравствене службе
· предвидела, и: приступила, при-
премама за остварење друге етапе; у овој етапи објединиће те олужбату Поликлиници. ва кожне и венеричне болести и службе у посебним амбуланта
СВЕ ЗДААРУГЕ НИСУ УЛОЖИЛЕ
|" 1
Задружне организације Београда могу данас са сигурно. шћу да се похвале успехом У "борби за цене коју су отпоче. ле. на пијаци у- време појаве , поврћа. и. воћа, ,
. . Број задружних тезги на пи. . јацама. из дана у дан је све „ већи, Данас, заједно са задру-
жним пиљарским радњама, У
Београду има 61 задружна пи | љарска тезга. Чињеница је да | су рејонске радничко- -намеште.
ничке задруге забележиле сво. _ је прве веће успехе тек у друтој половини“маја,. а досада ' показале најбоље“ резултате | у
првој половини јуна месеца. Међутим, у овој борби за
" цене све рејонске задруге нису
· уложиле _ подједнаке напоре.
„ Неке од њих истакле су се'на-
' рочито. постигавши велики У-
спех, док.су поједина задру_ жна руководства потпуно. под“ | бацила и, нису постигла одеки. | ване' резултате. | +
У првој половини јуна највећи успех у довозу и борби за снижење цена постигла је једанаеста | радничко-намеште. | ничка задруга, која је изнела | на тржиште више од 35.000 ки. · лограма поврћа и преко 6000 килограма, воћа. За њом не заостаје ни осма задруга, чији „увоз такође премаша 30. 000 ки. " лограма поврћа 'и скоро. до "стиже "цифру од 20.000 кило-
- грама воћа. Осма задруга је
поред поврћа и воћа добавила и веће количине сира и мела.
Прва и" шеста задруга“ такође су своје задатке испуниле У ' потнуности. Шеста је, поред
више од 30:000 килограма во-
"ћа и поврћа, ловезла на пија-
"цу велике“ количине сира, жи-
"вине и 112.797 комада јаја. Ова ""задруга одликује се' добро ор> танизованом службом“ добавКђача ои повезаношћу ' са. сео
ским задругама и произвођа: (учима (има 17 веза са сеоским „задругама и 12 непосредних ве· васса сеоским произвођачима). · Једанаеста и трећа радничко
намештеничка задруга испуниле су добро своје задатке изкосећи на пијацу довољне ко“
личине воћа и поврћа. ГЛАБЕ. ЗАД је са својих 11 тезги и великим довозом (180.277 кило. грама поврћа и 28,188 килограма воћа) била у могућности да знатно утиче на пад цена. Највећи број тезги после. ГЛАБЕЗАД-а имају трећа, осма и је данаеста задруга. Остале задружне продавнице су, углавном, редовно снабдевале своје потрошаче, али по довозу и успеху у раду знатно заостају за горе поменутим рејонским задругама.
Најгора и најнеактивнија је била друга радничко-намештеничка задруга. За пола месеца рада (прва половина јуна) она је увезла свега око 2000 килограма поврћа и око 1000 килограма воћа. Као један од Узрока неуспеха ове задруге је. сте и њено оглушавање о од: луке координационог одбора. Координациони одбор је под“ вукао потребу да се пијаца у
Шапцу баба са стране, јер су цене биле нереалне, а довоз слаб. Мако је управа друге задруге ово знала, она ипак у“ пућује свој камион и добављаче у Шабац, да би отуда довезла за Београд потребне намиринице.
Посматрајући досадашњи рад ГЛАБЕЗАД-а и рејонских задруга, независно од успеха, може да се запазе појаве које треба што пре отклонити, Довоз појединих артикала (бора“ нија, тиквице, воће) треба појачати, да би се онемогућило понављање случајева дапојединих дана на пијаци код за дружних продавница нема о» вих артикала. (Такав је случај био са боранијом 18 0, м.). Треба што боље осигурати ре• зерве намирница: да би их на пијаци било увек у довољној количини, Многе продавнице, па и ГЛАБЕЗАД, немају мага“
Паника у Трсту
је "арте Е.
=
пене. Е; брате, они наши команданти четири године. писмено и усмено заповедаше строго поверљиво да кољемо народ, а сада све јавно пр изнадојте! ;
ПОДЈЕДНАКЕ НАПОРЕ
цине за смештај амбалаже која кисне и упропашћује се.
На пијацама није. обраћена довољна пажња постављању тезги, Задружне тезге су у већини случајева збијене једна до друге (продавнице десете задруге на Зеленом венцу и задружне продавнице на Бајлонијевој пијаци) уместо да су расејане између тезги приватних пиљара.
Општа је појава да су за дружне тезге лоше уређене, да се не обраћа довољна пажња
чистоћи и спољном изгледу тезги. Организацију _ пребацивања
робе с једне пијаце, на којој извесни производи немају про. ђу, на другу — такође треба побољшати.
Миоги 'задружни продавци нису способни за вршење пиљарске | службе. Њих треба сменити,
Потребно је спровести коор“ динацију у продајним ценама код разних задруга, исто онако Како је то спроведено при откупу на терену. Треба се одвићи навике зарађивања на сваком артиклу и по сваку цену (тако је 18' јуна девета задруга — продавница на Каленићевој пијаци — добила од ГЛАБЕЗАД-а кајсије по 12 ди. нара а продавала их по 16; осма задруга добила је кромпир од ГЛАБЕЗАД-а по 6 динара а продавала га по 7 динара; шеста задруга је тога дана продавала кајсије чак по цени од 24 динара код Цветкове механе). Све су ово нездраве појаве. Предграђима су задруге досад обраћале слабу пажњу, што је једна од најве: ћих погрешака, јер су цене на пијацама предграђа биле знатно веће него ли у граду,
Када се жели потпуни успех У борби за цене и победа над шпекулантима (који већ напуштају бојиште и нуде своје те. зге задругама), Када се жели да задруге имају главну реч у одређивању цена производи. ма, појаве о којима је било ре. чи, не смеју више да се понове,
Е 5, ВУЧКОВИЋ
20 ОКТОБАР санниш--=-=- ере иннининееннненннареннненнннцинининЕЕЕ 21 ЈУНИ, 1546
ча
или пр бори здраве сл
ма на Карабурми, на Чукари ци и у Седмом рејону. Немамо разлога да сумњамо да ће ова "етапа дати добре ако не и бо“ ље резултате. ;
На крају овог излагања, тре. ба у интересу објективности да укажемо и на, извесне недостат. ке како у обиму тако и у спо. рости извођења, обједињавања, — Обим обједињене службе", 0стао је узан, ограничен искључиво на указивање лекарске помоћи у амбулантама. рејднских поликлиника., Служба, у обједињеним рејонима, није + бухватила, прегледе и лечење болесника, по кућама; сем тога потпуно је пренебрегнута,. пре. вентивно - хигијенска, _ страна службе. Наше је мишљење да ово показује извесну уздржа. ност и резервисаност од стране руководилаца, радничког 0сигурања, који воде више рачу. на о моменталним разлозима чисто рачунске природе, док би требало и овде показати више принципијелног разумевања, ствари народних потреба.
Ђеоград је у погледу обједњи њавања здравствене службе у. чинио први корак, можда, кратак, Можда бојажљив, Можда још увек, од стране претставни. ка радничких осигурања, .са тежњом да се учини корак на. зад. ИНО Београда, претстав. ник месних државних власти, у овом послу наступа, уверени“ ји у крајњи успех обједињене здравствене службе. Ми смо у тај успех убеђени, јер верујемо да је данас обједињавања здравствене службе у интересу и радника, осигураника и раде ника неосигураника и свих грађана уопште, јер подизање паралелних здравствених инж - ституција, данас би био луксућ
А. да ће обједињавање здрав. ствене службе у потуности де успе, гарантује наша нова дјЕ жава и наши нови кадрови не "родних лекара,
Др Милутин НЕШКОВИЋ
Нов начин давања зајма у Градској“ народној штедионици
|] омаликовани систем да. вања зајма у многоме је. кочио експедитивност рада чи“ новника Градске народне ште“ днонице који су улагали много напора да зајмопримци утроше што мање времена приликом примања зајма и тромесечног замењивања меница.
Министарство фи. одобрило је да «е процедура меру, Од
Савезно нансија ова компликована сведе на најмању првог јула Градска народна штедионица _ примаће бланко менице снабдеване само. потпи“ сима дужника и жираната И дужник неће морати више да долази свака три месеца ради замене меница, Месечне рате треба и даље слати најкасније до 10 у месецу и из њих ће се исплаћивати дуг и измиривати камата, Грађани који буду од 1 јула добијали зајам мораће лично доћи на шалтер кредита где ће добити сва потребна о“ бавештења о томе да ли.им је зајам ' одобрен и процедури као и број партије свога рачу“ на који се у року 15 дана заме“ њује новим бројем уколико се зајам не реализује. Овај други број мора бити назначен и у решењу о забрани на плату дужника као и у списковима обустављених рата. Штедиони“ ца је израдила потребне фор муларе за забрану на принадле“ жностима дужника“
Што, се тиче старих дужни“ ка којима рок за замену мени“ ца приспева од 1 јула па нада“ ље, Градска народна штедио“ ница омогућиће и њима да се користе новим поступком: Они треба лично да дођу најмање пет дана пре истека менице, ке“ да ће примити акт за режисере надлештава и предузећа где раде. Затим, кад приспе рок меници треба да дођу са блан“ ко меницом снабдевеном пот> писима дужника и жиранта, е“ сконтном листом као и: да по" несу писмену обавезу да се са“ дања забрана на плату „ неће скидати, све док дотично пре“ дузеће или надлештво не при“ ми писмени извештај од Град“ ске народне штедионице да је зајам у целости исплаћен и ла се 'забрана може скинути. При“ ликом предавања бланко ме нице, дужник ће исплатити ка“ мату, за даља три месеца. По" сле овога дужник не треба да долази у Штедионицу све до коначне исплате, већ је потреб“ но само редовно да шаље Тин сачне рате, „