20. oktobar

21-ЈУНИ 1746 ======____

"Тужилац пуковник Милош Минић поставља питања

оптуженом

у рви јутарњи трамвај кре- || ће за Топчидер. Људи и

жене, старци и омладин· ци..свечаног и задовољног и“ згледа, улазе. На сваком лицу чита се узбуђење. Данас ће они видети крволочин лик издајника Драже Михаиловића, видеће виновника смрти својих најмилијих,“ харамбашу коља" ча-и паликућа. Видеће га пред својим судом, слушаће како речи правде гуше све лажи

што су годинама просипане о ко најкрвавијег имена у историји.. Различити ликови, разли. чите ношње, али у малом кругу трамвајских кола као да лебди неко заједничко задо“ вољство, као да сваки има да Каже нешто о својој радости што је доживео да дође на суђење.

„Јер сви они — и стасити Црногорац, и муслиман из Мостара, и стара убрађена Босан. ка, и Шиптар са кечетом на глави, и Шумадинац као и кон. дуктер из Београда који заподева разговор — сви они претстављају живе анале издаје и злочина које су четници широм читаве земље починили, И без икаквих увода, људи из народа почињу разговоре, спонтано,

од срца.

„Крваво је око мога Тре-_ биња

— Ма знао сам да је крвсвик, али сам ипак мислио да ћу видети бар неку интели“ генцију, — каже грубим гла" сом човек из Требиња, мрштећи густе надвијене обрве. „Крваво је око мога Требиња, али, к'о велим, требало је интелигенције да завара иностранство. Кад на суђењу видим то обичан хохштаплер...

— Није то била превара, упада радник са Чукарице који се припрема. за излазак. "То је било испомагање реак" ције код нас и у свету. Зато "Дражи и није требало инте лигенције. Доста је било да буде крвник свога народа!

— А ја сам мислио, — кад је. војник, војнички ће се држати, наставља разговор Мостарац.

УСтарица у белој сукњи, повезана црном марамом, ћутала је, Али сад је планула: „Какав "војник! Зар је војска имала „црне тројке“... Разбојник је то, — наставља она устајући са седишта — а сваки је раз бојник кукавица кад га ухвате.

"Сељак Душан Лопандић. из „Бијељине, који је са својом по. "родицом морао да напушта домаће огњиште услед четничког терора, говори више за се. бе: „Да није толико крвав, Дража би био нико и ништа. Ја њега, право да вам кажем, и не гледам, него ми чини за довољство да слушам наш суд. Ем је демократски, ем му сваки злочин хвата...

„Почињени злочини дело су Драже Михаило-

зића“

На топчидерској станици из

здваја се група за групом. Склапају се познанства. Као да се. на уништеним домовима и крвљу деце спајају људи свих крајева Југославије. Приче о злочинима се нижу, језиве и свигепе, Али никог не изненаЂУ:, јер се увек нађе нов све. док за још крволочнији и тежи злочин, Помињу се имена разних села и градова, имена раз них _ четничких _ команданата.

Али почињени злочини су јед“

ни те исти, извор им је био исти: чињени су по наредби Драже Михаиловића, дело СУ његове“ проклете маште, Зато од суза помућене очи пламсају задовољством освете, док раз“ гледају место суђења, клупу

на којој ће Дража одговарати:

пред лицем народа. =, | „Уведите оптужеонг“, каже претседавајући. ИМ стотине. 0-

чију упиру се према вратима.

Мржња и гађење, грчење пр: стију, стезање песница, сузе самохраних мајки, док чупави

харамбаша прилази оптуженич,

екс 20 ОКТОБАР

УЗ ДА ЈУ ЛЕГ ИГЛ ТИГ

а да. па ====5

Беотрад напрегнуте

највећим издајницима и злочинцима наших народа

Речи правде гуше све лажи које су годинама просилине оно најновлвијег имена у историји

Кој клупи и дубоко се клања. Ређају се лажи, неуспела прав, дања, одмахивање руком, сажаљиво цвиљење над судбином Црне Горе „која је У то доба збиља гладовала“, жа. љење на своје команданте „ко“ ји су све самовољно вршили“...

„Страћао ми је народ, читава Топлица“

ЈИ сваком је криво кад се о-

бјлави прекид за одмор. Али тада се људи скупљају у: гомиле и износе утиске. Сваки осећа потребу да бар ту покаже да је живи сведок. Јер, сви они добили су убод четничког ножа: сељаци без огњишта, мајке без хранилаца, жене и деца са дубоким ожиљцима по телу, То су све људи из народа, љу. ди који су се за правду борили, не знају параграфе и највише их чуди како то. да Дража има браниоца. Ја бих га само пустио у народ, па да видимо ко би. га могао да одбрани, — каже сељак дугих опуштених жутих бркова. .

— А ко је вама страдаор питају другог сељака који исто тако тражи да се Дража одреди што тежа смрт.

— Оно што је поштеном чо-'

веку најмилије.. Страдао ми је народ, читава Топлица. Сви смо ми сведоци за Дражине злочине. Погледајте колико нас је.

Старац је показао руком на

своје другове: „Овај, па овај... па онај стари тамо... Сви смо ми били очевици када су у Пасјачи четници запалили кућу и у ватру бацили жену са дететом.“

„Девојкама су прво дојк. исекли па их заклали“ ЈБуба Дедић из Прокупља наставља: „А пред само отсту. пање ухватише и заклаше 11 другова и другарица. Девојка. ма су прво дојке исекли, па их онда поклали.. Него, ова одбрана каже да није сарађивао са окупатором, А у Топлици се ниједан његов војник није смео појавити без пратње Бу“ гара и Немаца. Ја разумем да га неко брани на неком тајном суђењу, али пред нама оволикима... не могу да схватим..,

Сељанка Милка Ћускић из Брчког само слуша и ћути. Као да за њу нема изненађења, као да је до краја испила крваву чашу бола. И зато се њене обрве све више скупљају. Она је изгубила два сина. Још 1942 године убиле су их Дражине банде.

— Пера ми је народни херој, а и Жика ми је јунак био. Два сина, два раниоца.., А сада, ку. ћа разорена, мајка уцвељена.. Па сад обилази, обилази док га не сатерају до истине... Кад чујем судије наше и помислим да сам дочекала да му ја са мајкама и народом будем су-

дац, (чини ми се као да су ми

е синови дигли. — Старица подиже крај мараме и брише очи. Тек тада примећује се ор. ден за храброст на грудима.

„Вућу ми је угасио. Тамо нема више радости, нема ко да ме чека“

Милка је на суђење дошла са својим сељацима, са осталима који су хтели да виде виновника смрти своје деце,“ паликућу и насилника Дражу. Сви они су се већ вратили својим домовима, само она хоће да остане до изрицања пре. суде: „Морам видети крв овог српског изрода, Кућу ми је и тако Дража угасио. Тамо нема радости, нема ко да ме чека. Зато ћу ја чекати до краја, да у овој народној. кући загријем срце кад се њему из" рекне смрт“.

Претрес се наставља. Дражу поново уводе, Многи забораве да погледају ову ругобу, која не побуђује више ни радозналост. Милка Ћускић жедно упире поглед у крвника. Стиснутим песницама упиње се у седиште као да би хтела да измери отстојање до Драже. Нешто вучје избија из очију, вилице се све више стежу; „Срећа његова што га воде крај краја, а ја бих му прва за грло скочила... Није шала два раниоца, два сокода мајкина...“ „ПРЕД ГОЛОРУКИМ НАРОДОМ: КОЉАШКИ ПОГЛАВИЦА, А ПРЕД СУДОМ:

ЗБУЊЕНА БАБА...“

По улицама и домовима, трговима и фабрикама прати се

Зе има, моћ говора, то чет. ничко чудовиште 2 Узвикнула је тако старица, Спасенија Марковић, кад је, преко радиа, испред врата сусеткиних, први пут чула глас Драже Михаиловића, Села, је на ниску клупицу, развезала, мараму „да боље чује и, набраних обрва, слушала сваку реч.

Уско, дуго двориште, Међу неравном калдрмом: трава, На, средини капље чесма и ред сунцокрета ведро упија, сунце, Из читавог низа врата, из рад. ничких станова, излазе жене, старице „деца „људи... Окупљају се. Седају на. најближе прагове, на две-три цигље. Тихо. Долазећи, жене скидају нануле, да не клопарају. Ућуткују децу.

То је моменат кад наступа, народни суд и народна, правда. Сви осећају свечаност тога, тренутка. Највећи злочинац, у време најсветијег ослободилачког рата, муца и копрца се пред лицем истине,

Свим тим људима, женама, старицама, добро су позната његова злодела, Сви знају крваве жртве, остале за његовим стопама. Видели су сами, или су слушали из уста, очевида.ца. Гледали су уплакане очи, из којих се ужас још није изгубио. —Чујеш, то говори Дража, каже мајка двогодишњем синчићу, у наручју. Он је четнички командант, Његови људи клали су и децу као што си ти. »

Она га је то научила, ма, да дете још не схвата страховита дела четника. Научила, га, је „учиће га „и говориће му. И све друге мајке усађују У душе своје деце мржњу према издајству и злочину, који је скоро сваку југословенску породицу крваво зарезао издајничком камом.

•

Тако у уском дворишту радничког предграђа, У другом, петом, десетом... Мекушне, са. да понизне речи, услужно из. речене, откидају се из свих врата и прозора и мешају са вревом града. Некад су те речи сејале смрх, касапиле, ски. дале кожу са живих људи. Најсвирепија злостављања – поти. цала су из тог истог гласа, ко.

ји сад несигурно трепери н и-

зазива гађење свакоме грађа. мину, који жури послом и, за часак, застаје на ивици тротоара, испред отвореног прозора.

Ту „на преврнутим колицима, седи чистач улице. Завијајући цигарету, он пита, чудећи се;

— Па са њим лепо, пристојно разговарају... Зар је заслужио да се са њим тако разговара

— То је претседавајући.,, Наш официр, каже дечак ослоњен на рукунице точка,

. Ж

Из шиваре Војне одеће, у Душановој улици, кроз отворена врата, допиру искидане речи: .

— Ја, ја то не знам,. Није ми познато,.,

— Њему ништа, није познато, смеје се трамвајски кондуктер, пред вратима, на трамвајској станици „Централа", И сви око њега.

Унутра, у Шјтивари, неколико жена. Око њих гомиле кошуља, за нашу војску. Машине зује. Нагнуте над њима оне прате ток суђења. Само, с времена, на, време, потсмешљиво се згледају. 'То је „горски цар", Министар војске и армијски генерал избегличке владе, казао неку већу глупост,

Једна од многобројних београдских мензи, Уморни од посла, гладни, стижу на ручак радници и намештеници, руководиоци, послужитељи. Али не седају за редове постављених столова, Јер, у претсобљу трпезарије постављен је радио.

Група је велика, али застају све нови и нови. Подне је прошло, Испитивање се ближи крају. Муцав глас оптуженог лебди више глава, А. онда, отсечно питање државног тужиоца: — А како ви то називате

— Па, ми... То је „бушење".., Ми смо бушили све оне...

Смех. Ови се смеју. И они тамо, у препуној дворани топчидерске суднице „и ови овде, у претсобљу мензе, гладни, 0. знојени, уморни...

Омеју се, у исто време и они окупљени око гласноговорника, на Теразијама, и грађани по својим кућама.

То није ни цинизам, ни дрскост, то је глупост, кукавичлук, Слежу раменима људи и од« лазе за столове,

свака реч...

— Пред голоруким народом: кољашки поглавица, а пред судом: збуњена баба, велн неко с гнушањем у гласу,

Обућарска, задруга. Тупо ударање чекића, и звекет машина. У углу мали радио, на сандучету. Погнуте главе над радом, прате развој суђења.

— Да ли је ово ваш потпис, испуњава, питање радионицу,

— Јесте, мој је..,

— А. писмо 2

Чекићи застају. За тренутак престаје зујање машина,

— Џисмо — није, бестидно, несигурно, каже издајник,

За, тренутак тишина, ИМ тамо. И овде. А. онда. убрзано ударање чекића и помамно зујање машина говоре о гневу и згражању' радника на послу,

„Белсап“, Велико предузеће, у сталном развоју, у пуном на. пону рада, Журба, хука, удар. ци ,„звекет,.. Низови разних радионица. Много ознојених че. ла, поцрнелих руку. Много вар. ница, које врцају и метала, што цвили на, стругу.

Кроз сав тај сложени ритам рада, из свих радионица, чују се одмерена питања тужиоца, и муцаво мумлање оптуженог, Дијалог је изразит тек на, мо. менте. ЖХук рада, машина јачи је. Али, кад тужилац по. виси глас, или кад осуђени замуца убрзано, наберу се чела запослени хљуди и руке заста« ну за тренутак. у

— Копрца се као ЗУмија у процепу, каже један радник, А беднији је од змије... Да га згазиш — ногу да окаљаш,..,

На врху једних трамвајских кола, у депоу за оправку, три радника имају добар положај: сасвим су близу монтираног гласноговорника, Они изразито чују сваку реч.

— Неки пут ми се смучи, па већ не бих слушао, како је бедан, каже један од радника, А онда „кад помислим како је значајно ово суђење, како пред цео свет излази прљавштина ових изрода — задовољан сам што могу све да пратим, овако на послу,» | +

4 На, Јовановој пијаци, пред једном трговином, изнесен је

радио. Велика, група тиска, се около, Одговори оптуженог и.

" зазивају час гнушање, час

омех. — Треба „Јеж' паре да му

И -радници_ „Белсапа“ "паж

ГА је (>

| суђење у Топчидеру +

· мове у црно 'завили

„У шивари 'В ојне годеће

ТИЈ

СТРАНА: 3.

ТА ПРЕД СУЛОМ

Људи из, разних / крајева износе злочине кољача који су им до»

кљиво“ слушају пренос -са суђења чета | НИЧКИМ "зликовцима, “ « К . 1 -