20. oktobar
овци МПИКУРУ
ОДА СА АУТОБУСОМ ЗА ДУШАНОВАЦ
а везу са центром града грађлни Душановца Маове Баре н Пашиног Брмају два аутобуса. Када оба аутобуса, на аутобустницама чека се на њих четврт сата. Када се један ари чека се по пола сата а су оба покврена онда _ изгледа овако: Онн на вији у дугим редовима че“ "да се аутобус врати из љља и нестрпљиво запитку“ ли ће скоро доћи; а они
сељима чекају такође у овима да се аутобуси враСлавије. рађана траје отле док оне нервозније не да стрпљење и не оду пе АЦ . А остали стрпљиво че _кају да их неки добронамерпи пролазник обавести да кола не ге.
"ребало би омогућити обаве авање грађана кад кола пе е, да се не би губило време непотребном чекању.
Адам ГРАДИШТАНАЦ
.
Ово чекање
ОТЕЖАВАЊЕ РАДА НАРОДНИМ п ВЛАСТИМА
ум вих _ дана Отсек старање Народног одбора Ше"стог рејона дели бесплатно текстил социјално угроженим грађанима који је добијен од ИНО-а. Женске бунде "које се деле претстављају приликом асподеле највећу тешкоћу, Другарице које добијају бунде чео пркосе онима које не могу да их добију, јер је број бунди ограничен, а пред магацином је читава гужџа, "Због несавесних појединаца, који не схватају да нема довољне | колизине бунди за све, кочи се рад народних власти. Због ових несавесних друга= рица многе раднице којима је сада ___потребна летња хаљина приморане су дуго да чекају у реду м гурају се са онима који чекају бунде. Народне власти чине највеће напоре да би се помогло грађанство, Али и грађани тпеба да помогну својом дисииплинованошћу те напоре н не отежавају рад ми опако
за социјално
~ | малом броју чиновника. | + Радица МИЛАДИНОВИЋ 2 ж
СМЕ ЛИ СЕ ТО ДОЗВОЛИТИ»
| вих дана свратила сам у продавп# ; ј ницу предузећа Земаг на углу 78 ~ Нушићеве улице н Теразија. Имала сам намеру да покупујем неке ствари, али сам убрзо морала одустати од куповине, У продавници је било тако затушљиво да су се и случајни пролазници тешко задржавали. Помислила | сам; како је тек продавачицама и 0 _-_ сталом особљу и упитала- једну девојку да ли се код њих шта ради на поправљању радних услова ни зашто немају“ вентилатора. Показала ми је само један мали вентилатор у углу М рекла да су инжењери већ одавно до1, лазили с намером да'поправе венти=. „ лацију, али да још увек није ништа учињено, |__ Зар се у току такмичења ни управа предузећа ни управа синдикалне по| дружнице нису постарале да поправе радне и хигијенске услове,у овако ве-
| |
ликом и важном предузећуг И зар здравствени контролни органи — нису дош подузели кораке да се спречи
пропадање здравља тамо запосленог |__особља, чији је рад им иначе напораи2 > 1 Д, П. + | НЕХАТ СЛУЖБЕНИКА У ОТСЕКУ . ЗА КАЛДРМУ
[ а углу Палмотићеве и Веселина Маслеше улице, до саме Ботаничке баште, налази се једна ископина _ дубока преко 20 см, широка до један метар, а дугачка око два и по метра. Та ископина се налази на самом "саставу ових двеју улица, те се на томе узаном. простору не могу сусре“ сти ни два обична возила. И то још “ на завијутку. "Ја сам током окупације био калдрм_ џиски градник, те смо ту ископину од умбардовања затрпавалн м калдрмисали више од два месеца, уместо да завршимо посао за пет дана. Ова са аака сматрам да је била на своме ! но ослобођењу видео сам на истом есту неколико радника, али — само __ дан-два. Радили ни отишли, оставивши несвршесин посао. Навучено је ка“ ње, забијено шрвено барјаче. Тако остало да стоји више од пет месе„ Барјачета је нестало, а трава је ећ обухватила | рупу мзникавши и _кр "камење, Њ Џој Сок прошло је пет месеци, а доно је да сав посао заврши један и радник за сат два радног вре5 . Лепо би било да неко од руко_ водства у Комуналном одељењу ИНО-а у шета улицом и види слику нерада нехата. Овде се не може примити кво праздање јер је посао ситне природе, али је велика саобраћајна препрека. Можда надлежни — чекају ву несрећу, која би их опбменула
енула на рад. у Градимир ВЕЉКОВИЋ
2 = ов
_ ТРАВЊАЦИ И >МАНГУП КРАВА: ји У ролазим улицом 228 новембар“ | === (Кнеза Павла) м видим једну олебелу. краву где мирно пасе у ојађеном травњаку ове велике и лепе пе скоро у центру града. У непо“ -педној близини седе пред капијама | разговарају становници ове улице, азирући се на краву која им уопашћује травњаке, Запитах једну ђанку:
__- Чија је ова крава, што пасе у вњаку“ (а лаконски _ одговори: не 3лам.
(О крави нико ништа није знао. Свако не знам, Значи — »мангуп краЧешто се не зна чија је ово крава, требало би на неки »шерет газду“ па ла ла травњаци нису У већ за украс
______ ____________________ о во от —————————————————___———-
К пас иаи те
СТАРАЊЕ НАРОД
+ Ћ 1
+ _===—_—_—_—_—
20 ОКТОБАР паше
НИХ ВЛАСТИ ЗА ЗАНАТСКЕ УЧЕНИКЕ
сва Мај У “ >
Оно Хиљаду занатских ученике
ићи ће овоа лета на одмор
итање ученика у привре-
ди пре рата није уопште
постављано као проблем. Оџги као да нису постојали. Били су остављени на милост и немилост послодавца, нису имали никакве законске зашти. те, били су неосигурани, о њи. ховом здравственом стању ни. ко није водио рачуна, употребљавали су за, најразноврсније послове и у најчешћем случају као помоћно кућно особље свога послодавца, Жихове плате нису биле уопште регулисане и опште стање ученика у при. вреди било је више него очајно.
Међутим, одмах по ослобођењу, наше народне власти уви. деле су сав значај који имају ученици у привреди за подизање земље и за замену старих кадрова. Стручном образовању ученика у привреди посвећена је највећа пажња. Са друге стране, занатски ученици заштићени су законом, којим је онемогућена, њихова злоупотреба. За ученике у привреди отворени су многи домови, стручни курсеви и школе, њи. хово радно време је регулисано и заведена је најстрожија, контрола од стране народних власти према поступању послодаваца са ученицима.
Закон такође предвиђа петнаестодневни годишњи одмор за све ученике у привреди, "Треба нагласити д аје ово први пут у историји радничке класе Балкана, да се ученицима даје не само право на одмор, већ да им се за тај одмор осигурају и материјална средства. Наше народне власти чине многом чиниће још више да, би се брзо оспособио нови кадар стручних радника,
Месно синдикално веће доби. ло је ове године из буџета Извршног народног одбора Београда своту од милион динара за лечење и опоравак ученика у привреди. Том сумом биће осигурано летовање за више од хиљаду занатских ученика.
Радничка омладина Београда и овога пута наилази на нај. савесније старање народних
власти. Ученицима у привреди ће на летовању бити осигуран најбољи физички и духовни одмор и биће им омогућена здрава и обилна исхрана.
По свим изгледима ученици у привреди из Београда моћи ће још почетком јула месеца да оду на своје петнаестодневно летовање, јер је Месно синдикално веће већ одабрало ме. сто и у току су припреме и организовање самог летовалишта, Летовалиште за њих налази се у Беочину, на огранцима Фрушке Горе и у близини Дунава. Прва група од 150 ученика коју сачињавају ученици којима је према. лекарском налазу по-
требан најхитнији одмор, кренуће између првог и трећег јула. Пет група ученика. који одлазе на летовање моћи ће да обухвате најмање 750 лица.
Поред овога, „Белсап“ је сам организовао летовање за 220 својих ученика на Горњаку. Све трошкове поднеће Синди. кална, подружница, потпомогну. та. са, 40.000 динара, из кредита ИНО.а. Ученици из „Белсапа“ биће на летовању по месец дана. МИ овога пута народне власти показале су да своје одлуке брзо спроводе у дело, нарочито када је у питању здравље наших најмлађих,
= = —
РАЗРЕД БЕЗ СЛАБИХ ОЦЕНА
Са часа ТУ разреда 1 мешов, Учитељске школе
0 раду средњошколске народне омлодине
у протеклој школској ГОДИНИ
овој школској години по-
ставио се низ задатака које је средњошколска омладина морала да реши да би нова школа добила свој прави карактер и да би се од данашњих средњошколаца могла створити права народна интелигенција. _ Организација — на-
ФРОМТОВСКЕ пОоПИСИ
РАД АФЖ-А МАРИНКОВЕ БАРЕ
а обавеза које имају као чланице Фронта, жене Маринкове Баре предузимају им посебне акције. У такве акције спада и одлазак у Нову Пазозу који су оне организовале и из својих средстава набавиле бензин, конзи и још неке потребе а затим су камиочом натовареним шиваћим машинама отишле у Нову Пазову да тамошњим на сељеницима шију ново или крпе ста“ ро. ,
За овај један дан обавиле су много послова и одушевиле колонисте, М саме одушевљене срдачношћу, људи ни постигнутим резултатима, прихвлтиле су'позив да поново учине колонисти“
ма посету. Адам ГРАДИШТАНАЦ
КУРСЕВИ АФЖ-А ШЕСТОГ РЕЈОНА
А ктивним _ радом АФЖ Шестог рејона успео је да у току овога ме сица оствари неколико курсева, Указала се потреба да се жене оспособе за више врста делатности, како би у даном моменту могле бити укључене у помоћни државни апарат.
Ове курсеве организовала је Анастасија Булат из једанаестог секретаријата доњег Вождовца. Засала се одржавају курсеви за статистичаре и курс кројења. Курс руског језика 10чиње 1 јула, док је курс стенографи“ је у припреми,
Примеру АФЖ-а Шестог рејона тре“ ба да следе и жене осталих рејона.
Даница МАЛБАШИЋ
НАСЕЉЕ ЗА ПРИМЕР
М аринкова Бара у свим акцијама такмичења има своје посебно и иста:нуто место. Обавезе које је становништво Маринкове Баре примило на себе биле су обимније и веће од обавеза других насеља, Оне су досада све спроведене са потпуним успехом, јер је учешће грађана било опште. Довољно је истаћи да становници Маринкове Баре нису такмичење ни прекидали и да су бд 1 маја до данас за уређење насеља дали 40.000 разних сати,
Заслуга за успех у раду насеља припада у првом реду претседнику Ар-
сенијевићу. Стеван ФИЛИПОВИЋ
ГРАЂАНИ ПОБОЉШАВАЈУ ЗДРАВ. СТВЕНЕ ПРИЛИКЕ СВОГА КРАЈА
Рани трећег насеља Четвртог рејона отворили су једну крсчаву ла би по врло повољним ценама могли давати грађанима креч, важан артикал за кречење станова и дезинфескцију. Кречана је основана на задружној основи са улогом од једног динара месечно, Грађанима је већ стављечо на расположење _ преко 2000 килограма креча. Продајна цена износи свега 0,75 динара по килограму. Тако ће и лај сиромашнији моћи да окрече простори“ је својих станова, да дезинфикују ђу"бришта, _ помијаре, _Клозете и друга места одакле се шири непријатан 32дах и разносе болести. Ово ће бити од огромног значаја нарочито за пе.
рифериски део града, где нема канализационе мреже.
У згради насеља основана је и ам |
буланта и добављен санитетски мстеријал, потребан за указивање — трвс помоћи грађанима. У овој амбулазти
ће повремено дежурати и лекари да би се растеретио рад Здравственог отсека Четвртог рејона.
Ове две, наизглед незнатне — мере, пружиће велику помоћ народним властима у раду за побољшање здрав“ ствених услова грађана.
Војислав ПАУНИЋ
ЈОШ ЈЕДНА УЛИЦА...
ЛУ лица Димитрија Туцовића била је некад пуна отпадака, прљавштине, утабаних травњака и скверова и ли чила је на напуштено насеље, на утрину. Међутим, данас, она има други изглед. То је учинило такмичење: окопани травњаци, скверови и зеленило, — дело су труда становника улице, А овај предани рад може да послужи осталим улицама, које се још нису укључиле у такмичење, као путоказ. Јелена МАСЛЕША
ГРАЂАНИ НАСЕЉА РАКОВИЦЕ из насе=
ГРАДЕ ПУТ
7] рошле недеље грађани
ља Раковице радили су на из градњи пута Миљаковац—Раковица. У току рада развило се такмичење код омладине у превлачењу камене кошке са Чукарице н успели су шест пута да пређу пут Раковица—Чукарица и обратно са утоваром ин истоваром. Фронтовџи и радна екипа АФЖ-а постигли су добре резулатате у насипа. њу пута. Дато је 552 радна часа и за то време прокопан је канал у дужи. ни од 50 метара, насут је пут у ду жини од 80 метара са 120 кубика зе мље. Довучено је 18 камиона камених кошки и 8 кубних метара шута. Учествовао је у акцији 141 грађа. Нин. Нада МАТИЋ
ПРИЈАТАН ПАРК У ЦЕНТРУ ГРАДА
“
ТА ивтши дборски парк данас стоји неискоришћен. Гледамо га, иза ограде, и то поломљене, као што смо га и раније гледали. А то је неправилно. Тај Парк Не треба да остане иза ограде. Треба је уклонити, тако ла уморни грађани, пролазници Краља Милана улице, могу да сврате и да се одморе.
Тада би парк имао намену.
своју праву П. Петровић
ГРАЂАНИ КАРАБУРМЕ УРЕЂУЈУ УЛИЦЕ
Јава насеља _ Карабурма дали су дасада укупно 3853 радна часа на уређењу својих улица. Грађани 1 блока израдили су 400 квадратних метара калдрме, а грађани |а блока уредили су улице: Војводе Мицка, Лесновску, Левску, Девету и Тринаесту. Добром организацијом посла истакли су се другови Пера Павловић, Никола Благојевић и Веља Бекчић.
Селена МИЛОЈЕВИЋ
родне омладине у средњим школама решавала је, у сарадњи са наставницима, све проблеме, оним редом како су се јављали.
Основни задаци пред народном омладином средњих школа били су учење и рад на обнови земље. Народна омладина средњих школа савладала
је углавном оба ова питања, али се приликом спровођења рада на извршењу поставље-
них задатака поткрало неколико крупнијих грешака,
При прављењу планова за претконгресно такмичење у већини школа обавезе су узимане према шаблону и постављане врло неконкретно. С друге стране У многим школама изгубљен је из вида основни з3адатак омладине у средњим школама — учење, па се целокупно тежиште рада преоацило на физички добровољни
_рад.
На састанку београдских активиста указано је на ове грешке. Испоставило се да сред“ ња оцена, коју су у средњим школама узимали као мерило за успех у учењу, не даје ре-
алну слику стварног стања. Показало се наиме, да се иза средњих оцена крију много-
бројне слабе оцене, У току даљега рада народна омладина средњих школа исправљала је горе поменуте грешке. Пронађене су различите форме рада за побољшање успеха у учењу. Другоме задатку — обнови земље — народна омладина средњих школа приступила је са највећим еланом, И поред недостатака у организовању акција и тешкоћа у погледу набављања алата, чиме је смањен ефекат рада, постигнути резултати су били један велики допринос у изградњи земље., Хиљаде радних часова које је омладина средњих школа дала у току такмичења били су употребљени на рашчишћавање рушевина, на уређење паркова и засађивање младица. на чишћење и уређивање самих школских просторија.
Поред ова два најважнија задатка народна омладина средњих школа постигла је видних успеха на свом културном уздизању и на културно-просветном раду са осталом омладином, нарочито са омладином села,
Стојећи на принципу да добар омладинац не може бити неактиван, завршетак школске године не значи да настаје период нерада. Народна омладина средњих школа припремила се за извршење нових задатака који се сада пред њу постављају. 2200 омладинаца иде на Омладинску пругу, а они који остају у Београду формираће бригаде за рад у Београду и околини. Поред тога, посветиће се пажња даљем развоју културно-просветног рада, фискултуре, организовању помо-
ћи пионирској организацији и учвршћењу веза са сеоском омладином. Славка БАКОВИЋ
28 ЈУНИ 1946
~ КО УМИЈЕ..
Има и таквих подру најамника, учлањени жницама они се нал
жница, у којима су поред радникабогатији сељаци, а у неким подруазе чак и у управама.
— Газда Ристивоје, зар не мораш сам да обрађујеш своје
имање»
— Ја ти, брале, радим за народ К подружнице, па нек народ ради за мене
ао члан у синдикалне на мојој њиви,
ТЕШКОЋЕ ОКО РЕОРГАНИЗОВАЊА РИБАРСКЕ ЗАДРУГЕ
Беогршдски рибари добили СВОЈ ДОМ
Захваљујући разумевању _ Народних власти, београдски рибари добили су свој рибарски дом и сада имају могућности да се посвете решавању сзојих проблема, професионалном усавршавању, општем просвећивању но економском подизању својих синдикално организованих чланова.
Међутим, постоје још увек појаве ла рибари морају за своја права волити борбу са израбљивачима, из бивше Југославије. Но поред свега тога, рибари су решени да учествују и дају свој прилог у решавању проблема исхране широких маса Бео-
"града. Из дана у лан рибари износе
све веће количине рибе на пијаце, тако да цена риби осетно пада.
По лобијању свога дома рибари су наставили са побољшањем организације свога рала. Прво, што треба урадити, јесте обједињавање трију рибарских задруга у једну јединствену организацију, која би и бројем и јачим воћством била у стању да прими на себе џелокупно пословање са рибом на подручју Београда. Сви београдски рибари осећају потребу да се ова фузија рибарских задруга изврши то пре, но два-три човека коче брзо извођење ове одлуке утичући на људе, који су од њих економски зависни, ла остану по страни У питању сједињавања, Ми ипак верујемо и убећени смо да ће сви класно свесни ри“
заостацима |
бари схватити значај обједињавања рибарских задруга м учинити све да се
ово обједињавање изврши што пре, Милосав БЕКЧИЋ
секретар синдикалне подружнице рибара
мати налета пиии ти ===
Нехигијенски услови рада у хемиском предузећу „Југопрогрес"
БИ] али се предузеће налази у су« теренским просторијама, а састоји се из три мала одељења, У једном од ових одсљења производи се графит, у другом плавило за рубље, а у трећем »Сидол«. У свим овим просторијама ваздух је нечист, а прашина не« подношљива, јер вентилације нема, а отварање прозора изазива — промају, која омета рад.
По завршеном ралу раднице су та« ко покривене прашином и замазане, да једна другу не могу ла познају, а немају купатила, где би се опрале.
Као организовани радници, ми се преко штампе обраћамо одгозорнпма, да нам побољшају услове рада, јер су досадање прилике под којима радимо, крајње нехигијенске.
Ружа МИЛЕР дописник »Југопрогресат
2348 |
Посете радних група селу треба боље организовати
последње време учестале
У су неке незгодне и штет-
не појаве приликом од-
ласка радника на добровољни рад у села,
Радници организују радну екипу, жртвују своје слободно време да би помогли друговима са села и састају се сваке недеље око четири или пет са. ти изјутра, али их често дочека непријатно изненађење нема камиона који треба да их превезе до села.
Слична. је ситуација са сели. ма у којима треба да се ради, Сељаци припреме све за рад, спреме дочек а нико из града
не дође. Свакако, да је за ове појаве крива недовољна, орга« низованост,
Брло се често дешава да подружнице долазе у села која пре тога нису била довољно обавештена о посети радне гру“ пе и у којима сељаци нису припремили ништа, за рад. Ово отежава извршење плана рада.
Ове погрешке убудуће не сме. ју да се понове, Када њих не. стане биће омогућен још већи успех у зближењу села и града,
Елвира АСИЋ, секретар Културно-просвет. ног одбора МСВ
=
РАДНИЦИ ФАБРИКЕ ГОЂЕВАЦ ПОКЛОНИЛИ ДВЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ МАШНЕ СЕЛУ ДРЛУПА
риликом поновљене посете селу Дрлупа у Космајском _ срезу радна екипа фабрике Гођевац понела је са собом | једну сечку за сточну храну и једну круњачу. Те две пољопривредне машине поклоњене су сељацима за заједничку употребу. Поред овога, за један радни дан радна екипа је дала на разним радовима 240 часова за које је време поправљено много посуђа, плугова, кола и другог сељацима неопходног – пољопривредног
алата. Радован УРОШЕВИЋ
РАДНИЦИ | ПРВЕ РАРНИЧКО-СТО« ЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ У СЕЛУ ГРАБОВЦУ
рва радничко-столарска задруга
Савеза дрводељаца посетила је прошле недеље село Грабеозац. Од радо ва који су тада обављени значајно је забележити потпуно реновирање школ• ске зграде. Још у Београду, од нова“ ца које је село дало за набавку мате“ ријала, чланови задруге направили су прозоре, врата и патос, које су при доласку у село донели собом и уградили на згради. Том приликом су зи• дари и молери поправили и омалтери“ сали зидове зграде. У овим радовима учествовало је око тридесет другова,
"Радници нашој деци
Желећи да пруже доказе свој
Државне столарске раднонице »Сингер«
број 6, у Кнеза Милоша улнин,
993 радна часа,
нов намештај: Намештај је израђен бесплатно у слободним хас
љЉ
удави за наше најмлађе, израдили су за Дечје – обданиште
столове, клупе и столиџе. вима и за то је утрошено
радници
На слици су радници овог предузећа,