20. oktobar
"4
28 ЈУНИ 1946 === њи лЉ т МРрНМ
ФИЛМОВИ КОЈИ СЕ ПРИКАЗУЈУ
Последње продукције '
домаћег - филмског предузећа
Девојке Јулиске Крајине
сијом манифестују своју
= последњих пет месеци филмско предузеће Ф, Н,
Р, Ј., поред филмских новости број 34, са садржајем; „Боравак маршала Тита у Затребу, Вести из земље, Ударна недеља за оправку путева, Нови бродови речне пловидбе, Тенис: Југославија—Египат 5:0, Ногомет: Југославија — Чехословачка 2:0, Суђење Дражи Михајловићу, створило је и четири филма.
„Нова земља“ доноси пут санџачке породице Шкрбовић у плодну банатску земљу. Шкрбовићи су оставили своје опљачкано село, своје троношце и старинско огњиште да пођу У нови крај. Да ли ће онн само себи користити, поставља се питање кад човек види овај филм, који претставља једну од многих сеоба из села претворених у згариштар Не. Ови људи, можда сами и неписмени, донеће културу тамо куда буду стигли. Они ће богаташке замкове претворити у библиотеке, фискултурне домове, у опоравилишта и болнице. Они ће регулисати реке, које су до данас ради користољубивих спахија. плавиле сељачка имања и рушиле им куће од набоја. Они су гаранција да се неће поткупљивати водне задру“ ге, они су најзад срећа нове земље, наше земље,
Мако није технички савршен“
филм „Нова земља“ својим локалним _ колоритом, својим изразитим типовима, свим тим
што његовој форми и његовом садржају даје печат једне одређене средине, одређеног збивања, постаје једно право уметничко дело, филмска новела и оним што слика у ста“ њу је да узбуди гледаоца без обзира коме народу припадао.
„Парада победе“ је величанствени дефиле Југословенске Армије на дан 9 маја кад је цео наш народ прослављао победу над фашизмом и видео У тој Армији своју снагу и зна-
„чајан допринос ствари мира.
„Пролећни крос“ је масовна фискултурна манифестација наше омладина. на дан седмог а-
жХ
играјући словенско коло пред међународном коми=
припадност Југославији.
прила, ове године, у Београду. Чврста тела, насмејана лица, виорне косе, светле очи младића и девојака радост су и снага наше земље, Омладина је највише допринела победи, највише доприноси обнови она заслужује највише и да ужива у будућности чији ће мир и срећу увек моћи да заштити својом несаломљивом снагом и свешћу.
У филму „Јулиска Крајина“ на убедљив и истинити начин видимо приказано све оно што ми знамо о њој, а ипак, све је то тако потресно, све се то зарива у душу. Тринаест векова се борио народ Јулиске Крајине да буде слободан. Па зар и данас да страда и крвави2 Ми знамо колико су људи тог краја чврсто повезани са суд“ бином народа Југославије. Њихова срца ударају као и наша, то говоре њихове пароле; њиз“ хова крв струји као и наша, исте је боје, то кажу њихова јунаштва у борби противу фашиста, њихова мржња према ропству. Коме кличу ·они2.., Своме Титу, нашем Титу... Чи“ тајте њихове транспаренте!...
И ти би транспаренти, и те би пароле, ти би људи били већ давно само ведри, већ би далеко измакли на пољу обно“ ве и изградње, да није окупације, Они морају да демонстри“ рају огорчење противу окупације, кад и љубав према, сло“ боди, према Југославији.
Њима се не верује, намерно им се не верује, јер очигледно је свима слободољубивим људима света шта хоће Јулиска Крајина — она жели да живи у заједници с братским народима Федеративне Републике Југославије.
Кад се погледају „Филмске новости број 34“ као и ова
значајна четири филма, а кад“
се зна какве је све препреке и тешкоће имао да савлада наш домаћи филм, ми од свег срца одајемо признање свима онима који су као уметници и труд“ беници у овом раду учествовали, Вие
ж
Грех зимске ноћи
У филиу >Грех зимске ноћи« Пјер Бланшар, глумац великих способност“ нарочито за утанчану игру, упосећи се стваралачки у сценарио и помажу“ ћи режију и овог пута,,уз партнедку Рене Сен — Сир, дао је оно) што с» могло да очекује од њега, а што прави глумац увек н даје — све ол себе. Па ипак..: Тема тако изабрапа да буде ретка, а у суштини тако отр“ цана н банална, толико пута претресанае од грађана, и овде се задржала У устаљеним, овешталим оквирчма. и: стина, устало се у одбрану људских ставова, да старост " нема прато да приграби младост и када је у својој занесености младост и спремна на то, да отац не може да злоупотргби сво је дете, али се то није провејало пра“ вим човечним дахом, Није се ишло даље, Напротив, У старом пианигти грех младости се окајава, несмотреност младости уз помоћ _фаталности судбине бива кажњавана. Овде се не верује у човека, и ако је он једном био у заблуди, такав треба и да о
стане, управо, кад тад — треба ла буде кажњен. _Разуме се, грађански конципиран, овај филм није могло да иде даље, али такав какав је, он спада у боље филмове. Заслуга да вије сасвим промашио припада Пјер Блан шару. Све у сценариу, што је могло да добије људски карактер, у свом случају грађанско , хуманистички, Бланшар је извукао. Као прави умегник, он је осетио где има истине н дао јој је достојно обликовање. Он је тачно запазио све црте пнаџисуг уметника, и његов лик је израдио У танчине. Верно је приказао и одушевљење уметника пред младошљу и лепотом, занос и страст ирема умстности, и никад није заборавио ја сз ради о уметнику једне одређене сре: дине, једног одређеног раздобља. Чи: нио је тако, као. што ради глумац релиста. Без Бланшара, без налажења оваквог тумачења, по истом сценчриу, могао је овај филм да буде -млог: слабији, ако не и промашен,
х х
Рулет живота
Француски филм. »Рулет животас са Пјер Ришар Вилмом, спада у оне
француске филмове, који на типи чан начин извитоперавају – стварност и који због тога, поред свег труда
режије, глуме, камере, не могу да постану уметнички,
Није потребно ређати све те фил“ мове на које овај личи. Да би се у“ поредиле његове методе, довољно је осврнути се на један, и то од бољих >Зора свиће«, или на већину филм“ ва у којима игра Жан Габен. Степе: нице, дрвене стеленице, које се 723 влаче под ногама кар тужне, пуне“ чежње хармонике; »Живот је леп, али све вене, све пролази.« Камера се вра. ћа на улицу. Слика париско небо и он, да се поново враћа на степенице. Оне су пусте, Камера њушка као човек ко. ме се врти у глави. Улази на мансарду. Коси зидови, тама праскозорја,
Чује с= глас: зБолим те, Жак«. Ондз камера пролази кроз пусту одају, да би угледали жену фаталног лика која облачи чарапу. Она уздише, гогори и говори... Коме» Да ли је луда или несрећна» Кроз _ покретне _ калрове, камерман долази и до јунака. Овај лежи у постељи, између јастука, саљ размекшан од разуздане чулности ни патетично каже — и шта: зја сам ра дан човек и на љубав не стижем да мислим.“
Такве су методе и у, »Рулету живо“ гас. А историјар Свеједно каква је Главно да је лажца као и све остало, Овакве филмове ни добра глума не спасава. Напротив, глумце не гелихе обдарености, као што је то Жан Ра шар Вилм, чини расутим .и неслособ.“ ним да употребе ни оно чиме као техничари располажу.
е јесење ноћи мало је ко
спавао у бањичком лого:
ру. Око једанаест сати почели су однекуда да довлаче неке сељаке и варошане. Стизали су сву ноћ, у групама, неки пешке, а неки у камионима. Сву ноћ чуо се тихи жагор и гласно прозивање нових затвореника: Другови који су се испели на наша рамена да гледају и слу шају кроз отшкринуте прозоре, једва су ухватили рачун: Логор се те ноћи повећао за неких осам стотина људи, из разних среских и окружних затвора.
Било је ту народа од Ваљева, Горњега _ Милановца, Ужица, Чачка, Смедерева, Пожаревца; старци, средовечни домаћини, младићи -= све миран свет, дотеран од својих кућа само зато што су Немци мислили да ће тако моћи да сузбију партизане који су ујесен те четрдесет и прве године на све стране ни“ цали.
Гурали су их прво у празне собе све док их нису набили једног до другога, а затим почеше допуњавати и остале ћелије. Наша, из које је пре два дана изведен двадесет и један човек и стрељан у Јајинцима, примила је ове ноћи око педе“ сет душа,
Начинили смо им места изме ђу нас и они одмах полегаше
изнурени, скрханњ изгладнели, Али нико није тражио да једе; само су желели да се напију воде, Толико су је пили да је наш собни старешина Уча морао да'рационира воду како би за свакога стигло.
Већина је одмах запала у дубок сан и њихова бледа, у морна лица добише у сну изглед мртваца помирених са судбином и смрћу. А који нису могли заспати, и они су лежали не мичући се и ћутећи. Били су толико преморени · од штрапаца и невоља да за неко време нико није свлачио оду ће ни одела: Свак је желео само мира и одмора. у
Крај мене беху легли сељаци старац и младић, готово дечак по безазленом изгледу лица али су оштри брчићи и већ развијено тело пуно мишића казивали да није баш сасвим млад. Младић се старао око чиче, уступио _ му скоро сву сламу испод себе да би стар: цу био мекши лог, а сам се опружио по голом поду. Поми“ слио сам да су отац и син, али кад нешто доцније они одахнуше те проговорисмо, видех да нису род.
Нису били чак ни из истога села, Упознали су се тек усо' кружном затвору где су лоте: рани, старац набеђен да је до турао храну партизанима, 2 младић осумњичен као веза по моћу које су из његова сел одлазили у партизане,
Младићева кривица била | тежа. Старац је махао главе забринут“ ;
— Шта ћу им ја, чича! Држе ће ме черек године. па пусти ги, рече ми он: Умем ја да вр дам. Кад су ме у начелству пи гали, ја сам одрицао. Пролаз“ сваки час кроз наше село вој. ска, свакојака Тука и Манџу ка неки џакају швапски, а не ки српски. Ко ће их знати ко ји су! Ја им дадо' прасе:. »Је дите, децо, велим, и ја сам + Мао сина«. Умро је сирома, у ропству, тамо негде у Швал ској, У некаквом граду... Сталађ Сталаг му је име... не
. А дотле, рекох,
да оудем ни
ГЕНИ јр аеи РЕтЕ:
знам ни сам управо: Тако сам се бранио пред швапским ови: циром. И још му реко': »Море господине, да је теби кућа под ордом као мени, и ти би јатаков'ој« Велим ти, не бојим се:
лобро сам се бранио: Али ме је брига за овога овде. »Ти си партизанска веза, казаше му у начелству, За то се губи глава. - « А истина је, њи'ов је чауш био. Треб'о је да бежи кад га осетише, али, ето, младо лудо, не зна ти то како се 'ајдукује и ратује
Младић је ћутао и дремао, а ја погледах око себе и пришапнух' старцу:
— Лакше, чича, овде има свакојака света!
Недалеко од нас лежао је Сима Жандар, на кога смо сум њали да је достављач. За сваки случај објаснио сам старцу да се у овој гомили људи не треба сваком „исповедати. Тешио сам и старца и младића да овде има много народа, да има људи с много већим кривицама, да је стрељање било прекјуче и, ако се што крупно не деси у Београду и Србијњ да ваљда неће бити погибије бар за петнаест'двадесет дана. треба бити спокојан, па после шта бог да и срећа јуначка,
— Ама једанпут се мре, рече чича, Али слађе мре ко се израније за смрт спреми. Видим, господине Ла си прави Србин, па ћу ти рећи, поче он одједном да шапће Ја му ве лим да променимо главе, одмах“ ну он на младића,
— Како тор — запитах га ја
— Па лепо. Сад ће да буде презивка, па кад њега презову: Младен Симуновић, ја ћу да: се одзовем, а кад мене викну: Петар Стојковић, снек си каже: Овде сам!
— Море, чича-Пегре, баш си Коки ето умеша се изненада Младен, К'о да-они нису. 3аписали и одакле смо, и колико сваки има година, и кривице, и све;
-— Ех, синак, љутну се чича Метар; нисам писмен, али знам нешто; нико у овом кијамету на то не гледа. |
— А шта ће ти то2 — рекох ја. у
— Знаш, како је. Ако треба, боље ја негоон. Воло бих, до. душе, да ми је син осто жив, па да дочекам да ми се врати. Ев', оваки је био баш ко Млађа... Па мислим ако се може, да променимо главе: 00 ље да оде ова седа, него ње: гова. Шта ћу вам ја; не могу младожења, ни орач, ни војник, ни кмет, а не; зам ни сина да ми запали чећу. % :
И чича се насмеја, па мало уале "рече:
– Е, 'ајде да се спава,.. Гоподе благи, сведржитељу, 'оче. он да шапће неку моли ву, и мало после сва тројице адремасмо,
Сутрадан су старац и младић аздан шаптали и као да су се ко нечега препирали, У не (0 доба изделише нам једин) таш дневни оброк, оно мал злеуде чорбице, и тек што с: утиша врева око тога, а уп: (оше _тамничари, Вујковић : Немцем Кригером.
Поче прозивка, Читали су са. мо имена:
— Младен Симуновић, .
— Ја! — одазва се старац
Написао: к Божидар
НОВАЧЕВИЋ
.
као из пушке. Младић ћуташе и мало после одазва се на чи чино име../
Тајну сам само ја знао. Весели и говорљиви старац носио је тако природно своје ново име да нико ништа није приметио, Можда је неко и знао од оних што су с њима дотерани, али све то беше сељак убивен од невоље и забављен својим радом. Уосталом, и чича и младић слабо су се мицали из нашега буџака...
После неколико дана кљу-“ чар донесе листиће за картотеку. Канцеларија у логору хтела је, по утврђеном реду, да у својој картотеци има податке и о новим гостима бањичкога логора. Листић је попуњавао обично сам затворе“ ник, али су сељаци били слабо писмени, па старешина собе нареди интелектуалцима;
— Хајде, ви, учевњаци, попуњавајте! ,
Ја узех да попуним за моје суседе и тако чича коначно по“ ста Младен Симуновић,
— Море, чича, знаш ли ти шта радиш2 Ако тамо у канце. ларији пореде ово са списком из начелства... а и с објавама...
— Немамо ми објаве, рече чича,
— Како немате2 Ваљда сте имали неко писмено при себи, па вам га узели овде у лого. ру или још у начелству при претресу.
— Јок, брате, отераше нас од кућа овако како нас видиш. Само ћата што пописа имена онако џумле, одговори он,
Ја се сетих многих забуна око имена у логору. Гледао сам како траже Вељка место Миљка, Како пуштају Миодрага место Милорада, како стрељају Петровића место Петронића, и мирно записах Младе“ ну Симуновићу шездесет две године, а Петру Стојковићу
двадесет и шест.
Ж
Прођоше две недеље, У логору наста неко, прегруписавање и размештање, Било. је стрељања и упућивања. у Немачку и Норвешку. Сељаке из наше собе некуд преместише.
— Па уздрављу да дочекамо слободу и да се јопет видимо после ове укопације, рече старац кад смо се опраштали,..
„Често бих се сећао ове дв:јице за дугих ноћи те страшне, ледене зиме, кад по читаве ноћи нисмо могли да се згрејемо, него смо тако, У полудре: межу, дочекивали зору. Сећао се, па их и заборавио. А како да човек и не заборави: око тебе болештине, у теби глади око тебе и у теби стална само мисао на Јајинце и смрт. Све пред њом Чили... :
После светога Саве допу стише пакете. Јадне мајке и жене довлаче их по мећави,
црно иза нокта дају само да одрже душу милих и драгих.
Ја се јавих да за своју собу доносим пакете. Под надзором једнога од кључара одабирали смо из гомиле пакета и завежљаја што је упућено за људе из наше собе. Ту се сретох с оним младићем, Једва сам га познао, онако ислабела, запу“ штена, обрасла косом,
— Је си ли ти, бога ти, Младене.., овај, Петре, рекох. Шта је са чичом>
Он снуждено одмахну главом и не одговори. Погледао сам у његове замућене очи и разумео, Било је у њима нешто утучено, изгубљено, жалосно. Никад нисам видео такве очи,
»Кнез – Игоре;
Сцена
20 ОКТОБАР — СТРАНА 7
КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНО _ УЗДИЗАЊЕ РАДНИКА И . СЕЉАКА
Годишња скупштина
ДРУШТВА „РАДНИН“
Преко три стотине радника и радни |
ма металске струке и многобројни пријатељи и претставници – народџе власти слушали су извештај и после дискусију и уметнички програм ва пр“ вој скупштини коју је одржало после свог оснивања културно - уметничко.
"друштво металских радника Петог ре“
јона >Радник«.
Основана одмах после ослобођења, међу првим културно-уметничким дру“ штвима у Београду, друштво "Радник« је одмах приступило пуној ак“ тивности у раду на културно. про. светном уздизању радника и сељака. У току времена формира, поред хор. ске, још и драмску и фолклориу сек цију, и. убрзо улази у ред најбољих радничких културно • умегничких дру“ штава Београда. Друштво је приргдило један цео низ концерата и позо“ ришних вечери за своје чланове, за грађане Петог рејона, а онда је прешло и границе свога краја, па и границе Београда. Посетило је поред осталних места у околини Београда и Панчево, Земун, док су чешће посете селима (Степојевац, Удовице, Железник м друга) имале карактер пуне делатности на повезивању радника и сељака и града и села.
Друштво је у току овог пернода свога деловања посетило више пута разне болнице у Београду и Земулу, учинило више колективних посета у биоскопе, позориште и изложбе, доринуло се о обданишту у Опатиској у“ лици, над којим је узело – патрочат, мствгрило своју библиотеку, која данас броји више стотина књига, одржало пет пинг-понг турнира и седам шахов“= ских, док се број чланства кретао око седам стотина, од којих су активни 18. С. Б.
ПОЗОРИШТЕ _
„ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ“.
у извођењу Драмске трупе Петог рејона
ред пуном салом „Мањежа“ наступила је У оквиру рејонског такмичења, драмска трупа Културно-просветног одбора Петог рејона.
Скромно и без буке, без великих претензија, дилетанти су извели Кочићеву, сатиру „Јазавац пред судом“, успевши да прикажу једно тмурно време, у коме је наш босански се. љак живео врло тешко и бедно, искоришћаван од свих и свакога.
Улогу Давида Штрпца одлич“ но је играо Милован Драгачевић, радник-словослагач.
Сем „Јазавца“ изведена је драматизована Глишићева сатира „Глава шећера“,
Реприза ове приредбе дата је за грађане Петог рејона У сали Шесте мушке гимназије,
СБ. у у
„ННЕЗ ИГОР“
на београдској позорници
Са премијером. опере »Кнез Игор« _ ствара се на београд“ ској позорници прелом у репертоару; који ће се управити У изградњу једног правилног репертоарског плана. Углавном у њему ће се обратити пажња на остварење, поред познатих опера са запада, великог броја словенских опера.
Ова величанствена опера према спеву »Слово о Полку Иго" рову« од Бородина на преми-
јери при завршетку сезоне претставља Уједно и почетак
•' подизања наше опере на виши
ниво:
Режисер Никола Цвејић успео је да усклади радњу и музику и добро реши кретање масе што' претставља у »Кнез Игору« велики проблем, Чланови опере 'унели су много труда и знања за лраво остварење опере »Кнез Игор«. | ~
63 првог чина