20. oktobar
26 ЈУЛИ 1746
ПРЕД ОДЛАЗАК—БЕОТРАДСКЕ БРИГАДЕ У, ПОСАВИНУ
ДРУГА СМЕНА.
ало је омладинаца из
друге смене који се се.
ћају новинарских чланака о поплавама у Посавини. Млади су они, а у штампи пре рата нису то запажали. Можда има понеки претставу бледих фотографија: куће до кровова у води, жене крше руке пред фотограхрским објективима, бан обилази поплављена села, И толико, До године у пролеће, опет се понавља, Ступци дневних листова пуне се репортажама: о немилосрдној Сави, о необузданој природи. Обећања, власт одобрила буџет за насип, жртава нема много, ма. теријална штета пење се до милиона,
Од Скеле до Бреске подигнут је насип у дужини од а километра који штити 5357 хектара водоплавне земље. А. ли 3.200 хектара и даље су под водом. Унутрашње воде
_ које силазе из брдских предела потоцима, доста их има; О. чага, Букићевица, Дубоки Поток, Чиковац, Шрквени Поток, Аламовица, разливају се по глиновитом и слатинастом земљишту Посавине.
Фронтовци посавских села први пут су овог пролећа по. чели акцију на прокопавању канала. Вода је била велика, газ до појаса. Али радило се, својски, како кажемо, ударнич-
· ки, Онда су дошле стотине 0младинаца из свих крајева, Ср. бије, подигли су логоре и бри. гаде су почеле да копају канал Скела — Грабовац у дужини од 15 километара. Пијуцима и ашовима се највише радило, јер је ово виши, гли.
Пред фотографијама [ смене
___________--- === и
Омладинке 1 Ва„љевске _ бригаде „Стевана _ _Филиповића“ везу 38ставу _ најбољој бригади.
новити предео, Овој задатак су завршили. Избацили су 130 хиљада кубика земље; Претседник Владе Републике Срби. је Благоје Нешковић примио је ударнике, Има их који су
ЛЕГЕНДЕ
пне па кафу
„танији
ГЛАВНИ КАМАЛ НА КоМЕ СЕ слане РАВОВИСАЛАНИЗВОДЕ
по седам кубика дневно изба. цивали,
Друга смена померила је логор за неколико километара на север, одмах близу Саве, Заветовали су се да ће радити као прва смема (и боље!) и да. ће испунити задатак. Ово су већином средњошколци Ваљева, Крагујевца, Ниша и осталих места. Никад дотада ни.
што јој ништи на,
стао у трње и коров,
»Као шанац на Равњу,
устаника,
, УЖИЊЕ РАДОВА. НА КАНА; 14
.
»Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима. Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени Ђивци као и њене рибе — неми су. Али стоји неко што ремети историју, јејаније примере, што је отскочио од свију и стао у ред Термопила. То је шанац на Равњу. Као седа старина он је обраали је још поносит те дере небеса... а
(Јанко Веселиновић; Хајдук Станко).
су видели колико износи кубик земље. А сада су већ почели све да рачунају у кубицима, Кад хлеб товаре у камион, одела, брашко, воду, месо, Хиљаду и две стотине глава сада само мисле на кубике, јер да би се завршило 38 километара канала потребно је ископати 240.000 кубика 3емље. То значи превући 7 миљиона и две стотине хиљада колица блатне земље. (Овде је таква земља, копаш пола метра: вода), Колико се брдо мо. же да подигне од те земље“ Осам сати мораће човек непрекидно да иде ако хоће да обиђе све канале. Залудни ста.тистичари, ко зна шта би све израчунали,
Њихова статистика
Али сваки омладинац градитељ посавског канала зна за ову статистику:
Изградњом канала биће 0обезбеђено око 3.200 хектара пр. вокласне посавске земље од поплаве,
Национални годишњи доходак биће већи за 12 и по милиона килограма кукуруза.
А тиме ће се исхранити хиљада наших становника.
Радови ће коштати свега 20 милиона динара, (Опет речима залудног статистичара: као две палате пре рата у Београду). Још нешто. Овај крај биће препорођен. Здравствено ста-
ње сељака њему није данас
најбоље. Маларија и њен редован пратилац туберкулоза
Мајка је посетила „своју децу“
Није дозвољено држање дОМИНИХ животињи По Куномо
Дрзање и гајење домаћих животиња по двориштима, које је наметнула тешка ис храна под окупацијом, постало је данас заиста излишно. Спабдевање Београда животним намирницама и исхрана грађана _ данас је потпуно 0 безбеђена. Држање и гајење по кућама живине, коза, зечева, кунића, оваца и теглеће стоке може само да погорша хигијенске и здравствене прилике у граду.
Недавном наредбом Изврш. ног одбора забрањено је на целој територији _ Београда, држање коза. У зони која је ограничена _ улицама Вељка Дугошевића, Бранка Крсмановића. Жичком, Грчића Миленка, Господара Вучића, Војводе Глигора, затим улицом Југословенске. армије, Љубе Јовановића И. Десп%љга Оливера право на Саву до ушћа У Дунав забрањено је држање и гајење остале домаће стоке,
У зони ужег грађевинског рејона, који се граничи почев од бившег земунског _ моста, па улицом Браће Крсманови“
ћа, Штросмајеровом, Булеваром Војводе, Мишића до. Радничке, Радничком до Винодолске и Улице број 301, овом улицом до Улице 318 и 315, Пожешком до железничке _пруге за Ниш, улицом Попа Вучи. _нића, затим улицом 1596 и 1586 до улице Вишеслава Вуловића, затим на Дедињу до Улице Леди Каудри, улицом Јована Ћирковића до улице Војводе Степе, па затим на север до улице Господара Вучића и на североисток преко Булевара Црвене армије до улице Вишњичке, Вишњичком улицом на запад до Дунавске, овом _ улицом до Панчевачког моста око Калемегдана до полазне тачке, — дозвољава се држање стоке по претходном одобрењу. Одобрење ће издавати рејонски народни одбори.
У ширем грађевинском рејону и у осталом делу атара града Београда дозвољава се држање домаће стоке, сем коза.
За прекршаје ових прописа
кажњаваће се лишењем слобо-.
" де или принудним радом без
лишења слободе до три месеца или „новчаном казном до 5000
динара. »#
У вези са овом наредбом, грађани сматрају да треба да се одмах лише своје стоке, Зато је они или кољу или продају у бесцење разним шпекуланти“ ма који ће ту исту стоку продавати сељацима по скупим ценама. |
Треба се потсетити да многи крајеви наше земље оскудевају у стоци и пошто је и народним властима стало да помогну 06нову тих крајева, народни одбори су се повезали са Комисијом за откуп приплодне стоке Претседништва владе Босне и Херцеговине. Ова комисија ће откупљивати сву стоку по Пијачним ценама, а народни одбори објавиће место где ће се откуп вршити. ;
Зато грађани не треба ни да кољу стоку ни да је продају 0нима који за куповину нису 0овлашћени. У интересу је и на ших грађана да та стока оде у пострадале крајеве, а поред тога стока ће при откупу Имати правилну цену.
биће поносити наши канали, Равње је слава На њима дајемо своју Шуми Сава и својим шумором при-
а наши канали слава устаничких унука. снагу, њима добијамо нову снагу. чаће приче о новом животу... о животу Титовог поколења,«
врло су чести; а у неким се. лима има их и превише. Мелиорацијом посавских блатишта и здравље становника по. бољшаће се,
Повишен глас референта у једној читалачкој групи: „Изградња земље је централна тачка нашег даљег развитка" скренула је пажњу десетини омладинаца и омладинки да забележе ову реченицу. Само седам речи. Звучник преноси са плоча арије из Дворжакове опере „Русалка". Једна 0младинка чита „Евгенија Оњегина" својој другарици. Ра. дилиште је сада пусто, Земља се прострла пресечена но. воископаним каналом. На шикару испреплетену _ барском травом опет су се спустиле преплашене роде.
А. сутра... Зором ће бригаде на своја радилишта, Голуждраве, опаљене руке ухватиће алшове, лопате и колица, Очи ће радосно пливати у бујеци живота, Ноге Не утаба.ти нове километре посавских ритова. Разлегаће се све до подне радно: „Ура.
Ш ту .ће кроз годину дана, трактори да заору, плодови ће
узрети. Дејан ГАЈИЋ
Зибрињено је џништевање поркови
Ј-дабрана гажења _травњака у последње време као да је престала да постоји. Преко целог дана по парковима у Београду и у шумама у Топчидеру и Кошутњаку могу се често сусрести несавесни пролазници изваљени по травњацима, или бициклисти где возе алејом _ остављајући – облаке прашине за собом. Отпаци од хране, празне конзерве и кутије бацају се често гдегод се стигне,
Паркови и појас зеленила којим је пре рата Београд био окружен, уништени су у знатној мери под окупацијом, Оно што је остало после ослобођења и обновљено марљивим тру. дом и материјалним жртвама грађана и власти, претставља данас заиста плућа Београда. Па ипак, број оних који мисле друкчије није тако мали.
Једном од својих последњих наредби Извршни одбор решио је да овима једном стане на пут. За кидање цвећа, шибља и растиња и за вожњу бициклом по стазама наплаћиваће се на лицу места казна од 20 динара. Сви остали прекршаји: гажење травњака, бацање отпадака, хартије и ђубрета изван корпи кажњаваће се казном од 10 динара, Слични прекршаји у парковима у Кошутњаку и Топчидеру кажњаваће се казном од 10 динара. Слични прекршаји у парковима у Кошутњаку и Топчидеру кажњаваће се истим ка. знама. Лица која буду ухва-
ћена у горосечи или ложењу отворене ватре: биће приведена _ надлежним _ органима
ради вођења судског поступка.
Предвиђене мере које је донео ИНО свакако претстављају у извесној мери заштиту паркова и зеленила у Београду, којег, узгред буди речено, занста има мало. Могло би се заиста приметити да су казне предвиђене за прекршаје исувише мале да би се жељени успех постигао у најскоријем времену. У а
Са једног курса У Централном инвалидском дому
не стоје више Хероји Рита с Кисицими џ руком нити се игрџ томболо у корист ИНВОЛИДО
У- Београду нживи 2972 лична и 2182 породична инвалида
обе стране улаза У Кале-
мегдан, као у неком ре“
ду, крај стола с лименим касицама стајали су пре рата инвалиди, Ниже касица на белој плеханој плочи стајало је написано црним, пуним словима: »Просјачење дозвољено УГБ«. Зазвечала би пиксела У рукама оних који су је држали опоменувши их на жалосну судбину.
Калемегдан и лимене пикеле међутим, ниси били пре. рата, једино место и начин за »помоћ« инвалидима, Јуди без руку и ногу са сличним, пикслама сусретали су се и на
' другим улицама Београда. |
коцкало се у «користу инвалида. Добовале су над злехудом зарадом малог" човека, са периферије; дрвене бројке томбо» ла у бубњу од картона, правеби за кафанским столом у име нехумане хуманости, за, рачун једних инвалида, друге, теже и опасније инвалиде коцкаре. Талас послератног хаоса и незајажљива страст за: новцем и славом код људи који су ван земље у сенци рата, далеко од рова и куршума,. стварали политичке капитале, или у земљи, под окупацијом ноВац, прегазили су крајње безобзирно и нехумано најсветије жртве прошлога рата.
Заједно с другим _ социјал“ ним пеправдама ' и болестима, предратног друштва _ пестало је данас из наше средине и ове друштвене рак ране, У Београду данас живи око 2972 лична и 2182 породична _инвалида из овог и прошлих ра+ това.
Пре рата новчана помоћ коју су уживали инвалиди кретала се од 80—1000 | динара. Женама које су изгубиле хра: ниоце инвалида, је износила 170 динара месечно. Сигурно, да У старој трулој Југославији ништа није било мање хумано од овог, Они којима понос није дозвољавао да просе падали. су на терет најближих ро“ ђака, браће п сестара. Они који нису имали ни рођака ни пријатеља „прихватили су се јединог што им је остајало: просјачког штапа.
Новим законом који ових дана. треба да ступи на снагу ипвалидека помоћ кретаће се од 400—4000 динара, · Мајкама
Предвиђа се увођење метро-а
Славија — Бањица |
ГДИДИ
. = Ар ову нашу шестицу замени,
_из овога рата,
и женама Које су изгубиле хранноца · осигурана је _инвалиднина у износу од 1200 динара.
Док је једном броју инвалида из Београда овим законом осигурана мирна старост други број налази се данас запослен у разним установама и предузећима. То су већином инвалиди народноослободилач ког рата. Код тих људи про“ буђена је вера да могу поново бити корисни чланови друштва као сваки други грађа» нин, У Централном инвалид ском дому у Балканској улипи воћ близу годину дана 0државају се курсеви из задру“ таретва, књиговодства, стено“ графије, дактилографије, ал министрације и тако даље. На Дедињу у интернату за жене око 30 жена инвалида похађа ју течајеве из домаћинства, шивења и кројења. Кроз ове течајеве прошло је до _ данас близу 1000 инвалида. Од тог броја око 400 налазе се запослени у Београду по разним предузећима п установама. У »Ковници« персонал читавог једног одељења од 50 радника, обухватају готово искључиво инвалиди.
Недавно је Државпа класпа, лутрија и продаја дуванеких прерађевина прешла у руке Удружења ипвалида, Око педесет инвалида који су запослени у Државној класној лутрији завршили су претходно краћи колекторски курс. 120 личних инвалида из овога а парата добили су киоске, Један мањи број запослен је У три инвалидска ресторана „и нивалидекој књижари која се налази па углу Булевара Црвене армије и улице Краља Милана,
Наше време уклонило је заувек са улаза у Калемегдан хероје са каспцама у рукама и коцку као средство за. помоћ инвалидима. Просјачки штап, плехане пикеле и томболу замениле су данас писаће млшине и машине за рачунање у канцеларијама; касе п тезге
у државним тргом им преду= зећима и обујсолаи ин столар“ ски стоалови У _ радионицама.
Ту, 173 таквом послу можете свакодневно срести инвалиде 3. МАРКУШ
„МЕТРО“
Калемегдан —
не може никакав метро да