20. oktobar
~ + ва
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ
БРОЈ 87 ГОД. П
НАША ДЕЛЕГАЦИЈА ВОДИЋЕ БОРБУ 84 ПРАВЕДНО РЕШЕЊЕ СВИХ СПОРНИХ ПИТАЊА —————
ученуђено од Мировне конференц)
7] неколико дана (29 јула) у Паризу је отпочела са радом конференција мира 21 савезничке наци“ је. Задатак ове конференције, споразумом Савета четворице министара спољних послова, 0граничен је овог пута на скла“ пање мировних уговора са бившим сателитима, Италијом, Мађарском, Румунијом, _Бугар: ском и Финском, док је питање Немачке, Јапана и Аустрије остављено за касније: За нас, за нашу земљу, ова конференција је необично важна што ће се на њој поред осталог, решавати и
о разграничењу Југославије и
Италије.
Централно питање на конференцији мира у Паризу, према томе, биће опет питање Трста и Јулиске Крајине. На овом питању, Као ни на једном досад, мобилишу се како снаге демократије тако и снаге реакције у свету. Прве — у циљу остварења истинског и чврстог мира, потпуног уништења свих остатака фашизма и агресије, као и доследног спровођења у дело свих оних великих начела у. име којих је вођен прошли рат; друге — у циљу стварања нових жаришта међународних сукоба, нових база за будуће империјалистичке походе, нових извора смутњи и неслоге међу народима.
Наше јавно мнење и наша влада изразили су у више на. врата, јавно и недвосмислено, свој став како по питању ита: лијанско - југословенског разграничења уопште, тако и по
опитању познате одлуке Савета министара посебно, Стварање такозване „слободне територије“ Трста окарактерисано је као акт уперен директно противу Југославије, као акт који, осим тога што на нашем живом националном организму ствара не, какву интернационалну територију, претставља, са војничке и стратешке тачке гледишта, у“ грожавање наше земље, јер отвара пут будућим империјалистима за свакојаке авантуре.
Но, то није све. Бидоов пред лог, који је са мањим коректурама усвојен од стране Савета министара и који би требало да, према мишљењу пунокрвних „демократа“ западног кова, претставља „праведно“ и компромисно решење — поред одузимања Трста — предаје Италији и чисто словенске територије, као што су Каналска Долина. Бенешка Словенија, град Горица — који се одваја од свог залеђа, Горичке области и град Тржич са околином.
Апсурдност оваквог решења, којим се бившем нападачу 0стављају националне територије једног верног савезника из рата и, уз то, све стратешке по: годности које је имао и у почетку напада 1941 године, јасна је и непобитна свакоме ко само објективно хоће да о стварима расуђује. Чак и принцип о »остављању минимума становништва под страном владавином“, који је био истакнут још на заседању _ Савета министара У Лондону септембра 1945 године, овде је просто - напросто погажен, Јер, како се друкчије може објаснити остављање 180 хиљада Југословена под ита“ лијанском влашћу према 80.000 Италијана под југословенском, него гажењем овог принципа, који, међутим, и кад би сеу потпуности спровео, не би сам по себи био довољан, без друтих услова и околности, економске, географске, стратешке и друге природе, за праведно и правилно повлачење граница»
Али, нажалост, читава досадашња пракса и политика западних сила потврдила је да се овде не ради о неким принци“ пима, него о извесним стварима потпуно друкчијег карактера, Према ономе жако је писала западна штампа о мировној конференцији и према одзивима које је она нашла У дискусија: ма у Доњем дому и Белој КУ: ћи, у говорима појединих званичних 'и полузваничних _ лИЧ“ ности, принципи слободе и не зависности свих нација, њиховог права на самоопредељење и самоодређење — у име којих се водио прошли рат = треба-
ло би сад да се замене тобоже демократским принципима гласања и надгласавања у појединим међународним форумима. Ово конкретно значи, да о судбини Трста и Јулиске Крајине не треба у првом реду да решава сам народ тих покрајина, не треба да решавају оне земље и државе које су ту директно заинтересоване (Југославија, Чехословачка, Мађарска, Украјина, Аустрија и Пољска), него, поред њих и заједно с њима, равноправно и подједнако, не знам која тамо јужноамеричка или нека друга држава коју интересује будућа судбина ових наших територија таман као лањски снег!
Зар је онда какво чудо што су уочи конференције такви италијански _ политичари, _ као гроф Сфорца, Бенедето Кроче и Пјетро Нени, кренули у пра» ви хаџилук по Европи и Америци, не би ли им успело да за своју тезу придобију _ којег „гласача“ више» Народу, који је за своју слободу и националну независност пролио море крви, треба сад гласачка војска 33падних сила — поједине земље које се налазе у њиховој директној економској и политичкој зависности — да изгласавају право на слободан живот!
А да би се пред демократским јавним мнењем света прикрила права суштина свих ових фраза о демократији, демократској процедури у међународ“ ним форумима и томе слично, реакционарна штампа и реакци-
онарни политичари трубе о то-
ме како Совјетски Савез тобоже не „жели“ сарадњу, како је источна Европа одвојена „гвозденом завесом“ од западне, итд.
На истој.тој линији стварања несугласица у свету, на линији која је непосредно управљена противу остварења праве безбедности и демократског мира међу народима, налази се и говор генерала Де Гола који се ових дана отворено залаже за неки нови Локарно или Минхен, као и сва настојања и приче о потреби уједињења западних окупационих зона Немачке:
Међутим, мир је недељив, Он се мора до краја остварити, или га уопште неће бити. Оц мора бити праведан и демократски, или ће се претворити у нови Версај, У примирје, као што је то био случај са раздо“ бљем између првог и другог светског рата. к
Народи, који су у име познатих демократских начела води“ ли прошли рат— а ту несумњиво спадају и народи Енглеске, Америке и Француске — исувише су скупо платили своје искуство да би дозволили да версајске тенденције међуна: родне реакције и овог пута три“ умфују. И заиста, демократско „јавно мнење ових земаља да-
_—_ Бива, Јалчин-паша, демократи су добили у многим
промене по нас,
Е
„“ За потпуно
После избора у
нас у потпуности подржава политику мира и правде У свету и, конкретно, политику праведног решења проблема Трста и
Јулиске Крајине на бази њихо-.
вог потпуног припајања“ Југо славији, Мировна "конференција у Маризу.'мораће 'да “рачуна и са овом чињеницом, као што ће- морати да рачуна „и са чињеницом да слободни, народи, ослобођени у току. рата проти: „ву наци - фашистинке тираније, „нису заборавили на ратне циљеве. за чије су остварење пали милиони најбољих људи, жена и деце Европе и света, ~
оживотворење тих. ратних циљева, за. спрово"ђење у дело демократских обе ћања. и. одлука „из отаџбинског, антифашистичког рата воде да: нас упорну и' доследну борбу Совјетски Савез, демократске и народне државе Пољска, Украјина, Белорусија, Чехословачка и ' Југославија, као и читав демократски и,ослободилачки по крету свету. Као и у рату, тако иу миру снаге демократије способне-су, и'спремне да.бију битку противу свих тенденција ра-
“о: + .
— Какве промене! Ето, после конзервативаца дошли су
се променило!
,
БЕОГРАД, 2 АВГУСТА 1946 Г.
двард Кардељ шеф наше делегације на Мировној конференцији
· кламовали,
уствари
местима,
спиривања и стварања нових жаришта сукоба, противу свих
тенденција да се драгоцене. Те: |борбе: ковине ослободилачке народа, услед империјалистичких смицалица, извргну у своју супротност:
Став да Трст и Јулиска Кра» јина не; треба сами, у заједници са народима који су директно заинтересовани, да одлучују 0 својој судбини, него да им треба'надгласавањем и притиском натурити једно потпуно неприродно решење, недемократски је и противан свим међународним одлукама и решењима, донетим у току рата. Бранећи ова начела и ове одлуке на мировној конференцији и од оних који су их у своје време проа сад их бацају У запећак, наша ће делегација, на челу са другом Кардељом, наставити ону исту борбу коју су наши народи, на дивљење читавог света, започели онда када су фашистичке армије Немачке и Италије сто: јале на Атлантику, на Средоземљу и у Африци.
Т. МЛАДЕНОВИЋ
Да не настану неке
лабуристи на власт, па шта
"ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-003 и 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ = Ба АИ
=
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
ИЛИНДЕН
дан устанка народа. Македоније.
вадесет првог јула (2 Д августа по новом) 1903
год. почео је народни Устанак у Западној Македонији, Прве устаничке пушке припу цале су у селу Смиљеву, у гра' ду Крушеву и у низу других места. Поробљени македонски“ народ, с пушком у руци, устао је у борби против вековне тираније Отоманске империје, за своју слободу. То су биле прве пушке веснице слободе и рав“ ноправности македонског на рода.
Македонски народ је дуго и тешко крвавио и патио под Отоманском империјом. И када су се почела ослобађати и извојевала своју националну сло боду његова браћа у Србији, Грчкој и Бугарској од Отоман“ ског јарма, тада је то дубоко одјекнуло и у души македонског народа, И он је почео да организује свој – нациналноослободилачки покрет, који је имао за циљ да извојује њего“ ву слободу. Под руководством Гоце Делчева, Гјорче Петрова и Даме Грујева, овај покрет обухватао је све шире слојеве македонског народа. Они су најзад у непомирљивој и и страјној борби за побољшање положаја македонске раје, про. тив самовоље турске власти, бегова и ага, против пљачкаштва разних дахија, против а нархије у отоманском управном апарату, успели да организују и поведу у борбу цео македонски народ.
Одреди македонског националног покрета (оружане че те) већ низ година водили су крваву борбу по свим делови“ ма Македоније против разних
турских самозванаца, · пљачка,
ша, против самовоље бегова и турског управног апарата, тако да су бегови и аге напустити своје чифлуке и имања, и склањали се у градове. ТУР: ска власт простирала се углав. ном на градове и главне комуникационе чворове.
До нарочитог заоштравања сукоба и борби долази почетком 1903 год. Оружани суко: би између македонског народа ни Отоманске империје су све чешћи и жешћи, Априла 1903 год, долази до низа атентата у Солуну (на Отоман-банку, на лађу „Гвадалкивир“, по железницама итд.), и по другим ме-
стима Македоније, које врши Македонска омладинска на ционална организација, звана
„Гемиџијите“.
Ситуација у Македонији би ла је толико заоштрена, да је сваки појединац осећао да до нечега мора доћи, да се овако даље не може живети. о претстојећем устанку у Македонији говори међународна дипломација, говори се унутар редова македонске организације, гово· ри се по Београду, Софији, Атини и Цариграду. Демократи и пријатељи мобилишу снаге како би помогли македонском народу, док се реакција међу. собно погађа и тргује са судбином македонског народа. За: гранично претставништво маке“ донског националног покрета данима и данима дискутује 0 ситуацији — о претстојећем У. станку у Македонији. На овим дискусијама кристалишу се два схватања, Гоце Делчев и Гјорче Петров, истински родољуби, били су против устанка у Ма: кедонији, јер су сматрали да је преурањен и да неће дове“ сти до очекиваних резултата. Они су били за појачање оружане борбе и атентата, за дезорганизацију турског _ апарата и јаче организовање и пове зивање народних маса, Међу“ тим, други су говорили да је ситуација, нарочито у Западној Македонији, већ одавна сазрела, и терор и прилике неиздржљиви и да народ по сваку цену треба да се дигне на устанак. Поред једног дела из руководства, ову су тему по: дупирали и сарафисти и врхо' висти, којима је прерано избијање устанка у Македонији и-
" ла 1908
шло у рачун, како њима тако и бугарском двору, јер _ Су крвљу македонског народа Ко. бурзи хтели да врше притисак и да тргују са Турском за ин" тересе свог двора.
Смрћу Гоце Делчева у селу Бањица — Кукушко 16 апри: год. добије превагу друго схватање (Гарванова, Сарафова и др.), којим се придружује и Даме Грујев, тако да и организација узима курс на оружани устанак у Запад“ ној Македонији.
Илинденски устанак био је један од најплеменитијих ма“ нифестација одлучности и ре шености македонског народа, где је по цену највећих жрта“ ва хтео да извојује слободу и равноправност, Млинденски Устанак јасно је манифестовао национално . ослободилачки и демократски карактер македон“
ског националног покрета. У борби за слободу јасно се ма: нифестовало јединство – целог македонског народа, јер У њој учествују, поред Македонаца, и Власи, па чак и демократски поданици муслиманског народа. Ослобођењем града Крушева и околине проглашава се КРУшевачка република. Њен мани. фест и њено уређење _ јасно нам показују прогресивне и де" мократске идеале и тежње ма“ кедонског народа. Руководство Републике било је састављено од Македонаца, Влаха и других националности, које су братски решавале сва питања, Манифест Крушевачке _ репу блике, упућен целом македонском“ народу, прокламује“ као основна начела: слободу И равноправност македонског на“ рода, братство између македонског албанско и муслиман. ског народа. Надаље се у ма нифесту излажу тражења ма“ кедонског народа за опште принципе демократије, за толи“ тичку слободу, слободу молитичког организовања, за слободан културми и политички раз. витак, за аграрну реформу итд.
Турци су Крушевачку репу; блику и устанак у Западној
Македонији угушили крвљу. Они су убили или заклали 1.799 душа, _силовали и 09е-
шчастили 2.152 жене и девојке и заробили 837. Попалили су потпуно или делимично 122 се. ла са 8.646 кућа, а без крова је остало 51.606 становника. Али, иако су Турци крвљу и огњем угушили Илинденски устанак, он је остао да живи у души и срцима македонског народа,
И због тога, када је се маке“ донски народ 1941 год. под руководством Комунистичке партије и друга Тита дигао против фашистичких завојевача, традиције и идеали Илинден“ ског устанка, поред народно“ ослободилачког програма, су ти који су напајали и одушевљавали македонски народ У његовој борби за слободу. Тада се у Македонији рађао нов Илинден. Он се није ограничио само на један крај, већ је у пожару народноослобо чилач“ ке борбе обухватио цео маке“ донски народ.
На Илинден 2 августа 1944 У Прохору Пчињском састали су се изабраници македонског народа да у окршају и пламену тешке и крваве борбе са фашизмом, остваре принципе На“ родноослободилачког _ покрета у Македонији, да прогласе слободу и равноправност македонског народа, да прогласе братство 'са српским и осталим народима Југославије, и да ка. жу читавом свету да у име македонског народа не може ни" ко други говорити но македонсик народ и његови истински претставници,
Тако видимо како Илинден обједињује борбу македонског народа кроз две генерације и напослетку доводи ту борбу до краја, до извојевања слободе и равноправности македонског народа, до извојевања Македонске Народне Републике у демократској Федеративној На. родној Републици Југославији,
Бане Андреев министар рударства ФНРЈ
о" _- ___ а
|
или ње