20. oktobar
~" иу
ЕМ
Ме ка
— Полона 3
7 данашњим | приликамњ, у кад наша, индустрија, н
може да задовољи ов потребе потрошача, занатска производња, претставља, важну привредну грану. А и доцније постојаће низ индивидуалних потреба потрошача које. неће моћи да задовољи индустрија, те ни занатлије неће моћи де, буду потпуно укључени у ин-
дустриску производњу. Зана,
тлије су, дакле као стручно оспособљени људи, неопходни У привредном животу уопште, а поготову као ослонац у извођењу општег привредног плана, Зато: се морамо позабави-
ти питањем како да се зана-
тлије упосле,, да би својим Учешћем, у производњи ДАЛИ свој допринос у извођењу државног привредног плана и У исто време да би решили про. блем свог економског опотанка, Данас је потпуно јасно. да индивидуално вођење занаљ ске радње не могу у производ. њи да дају велике резултате, услед расипања стручних она. га, слабог или недовољног инвентара, слабог капацитета, Ра. да и великих производних трошкова, који иду на уштрб потрошача. То значи да, ће народна, власт, имајући % виду интересе широких слојева, потрошача, помагати таква за. натлиска предузећа, која имају што мање производне тро. шкове односно која израђују и продају најјевтинију робу.
Да би занатлије могле да, дају максимум у производњи и да пруже потрошачким масама оне користи које се од њих траже, потребно је да, бе они организују у задруге чији ће канацитет производње бити несравњено већи а производни трошкови мањи него код једне индивидуалне радионице. .
Ако се баци поглед на број
занатских радњи У 1939 години и после ослобођења, види се да ов он углавном није битно изменио. 1939 године било је у Београду и Земуну око 7.000 занатским мајстора, „са радионицама, а посла ослобођења било их је око 6.000. 1939. године било. је свега, 8 за. натских задруга, док их данас има 95. Чланова занатско, пре. рађивачких задруга има, данао 1.876 према 93 члана, колико их је било 1939 године. То' по. казује да су занатлије пошле правилним путем ка укључи вању у привреду са максималним доприносом. _ Пошто су заматлиско прера.Ђивачке задруге ослонац држави у извођењу њеног привредног плана, треба, вастојати да се оне организационо учврсте и да окупе што већи број задругара.
Недостаци у Раду задруга
Један од недостатака у Нашим задругама је тај што У њима није обухваћен довољан број мајстора, Хо долази отуда што није уложено довољно труда де се занатлијама = мајсторима изложе све пред ности задругароког колективнор начина производње индивидуалним. "Тако данас од око 6.000 мајстора, у задругама ради свега 788. Остали задругари били су радници до дана ступања У
Извесне _ занатеко-прерађивачке задруге грешиле су и код примања нових задруга. ва. Било је ту понекад преуског па и погрешног гледања на задруге. Тако се дечшавало да је ново придошлим заналлијама ускраћиван улазак у задруге, и то због тога, што су се већ учлањени 38другари бојали тобожње незапослености. Није се схватило оно основно. да је задруга, утолико јача уколико је масовнија. С друге стране, губило се из вида да У планској производњи нема опаснасти од незапослености. Због тога; што задруге нису обухватиле гро занатлија дашло је до тога да у задругама није био обухваћен довољан број најбољих
_ У недоумици
Члан 8 кућног реда града Београда вели: У становима _ закупац не-
сме држати живину нити животиње,
— д а, Баже, дали је и мој Џеки животиња»
ПНОТСКИХ ПРОН
над ·
задругу.
посла ~
у
ПРИВРЕДНОГ ПЛАНА
; им то је ишло на рачун квалитета производа. Осим тога руководства, појединих задруга често нису би_ ла дорасла постављеним зада. цима, Таква задружна, руко.водотва или боље такве задру_ ге нису ни:могле да се баве стручним уздизањем својих кадрова, док би било сасвим - друкчије када би прилив занатлија, нарочито мајстора, У задруге био већи него што је. Једна од нездравих и штетњих појава у неким нашим за. другама је и тежња да оне постану државна, · предузећа. Такву тежњу, која је резултат недовољног рада око политичког уздизања, задругара, треба сузбијати, јер де на, тај начин угушује иницијатива за шио бољу организацију пребацивањем бриге око, организације на некога другог. Један од крупних недоста така појединих наших задруга, је у томе што известан број задругара улазећи у задруге, не улажу у њих свој алат. = инвентар — већ га задржава. ју за себе било цео или дели“ мице, издају га под закуп и » слично, Не треба говорити о томе. какве штетне последице. то доноси. Треба само, истаћи да је и то недостатак свести пољ задругара,
· Задруге као регулатори цена
Ме треба, иопустити из вида, чињеницу да су задруге уопште па, и занатско прерађивачке — и онакве какве су — У блиској прошлости одиграле веома значајњу улогу као регулатори цена на тржишу и У борби против шпекулације и црне берзе. Та улога задруга, као регулатора, цена је данас, такође веома значајна. Кројачке задруге су прве скинуле цену шивењу одела, са, 1.200 на, 900. динара, Затим је дошла, одлука Уреда за цене који је свизио цену шивења одела | класе са, 1.200 на, 970 дин. Приватни мајстори међутим, и данас наплаћују за одело. по 2.000 динара и преко тога. Исто тако обућарске задруге из дана У дан проналазе методе како да још снизе цену својој преради. Данас један пар ципела, у задрузи кошта, 240
динара, па до 560 динара. Са-
мо. јопл увек постоји један део задруга, којехмнису ништа, дале у погледу" онижења цена и главни им је циљ што већа зарада.
Такође не треба, ни у једном моменту изгубити из вида, чињеницу да су задруге добровољне екомомске оргавизације радног народа и да су сви чланови задруга међусобно равноправни. Стога управе задруга треба у решавању свих проблема да путем конференција консултују све задругаре а не, као што је чест случај, да пробдеме задруга реава сама управа.
Потреба фузнонисањ задруга Као што осмо већ рекли у почетку, у Београду и Земуну има засада 95 занатско прерађивачких задруга. Међу тим задругама има их и са веома млами бројем чланова. Такве су задруге по правилу готово и најслабије. А циљ за. друга је да постану јаке радне јединице. Оне ће то постати ако се фузионишу и омасове. Према, томе, један од најглавнијих задатака таквих задрута је да се оне у што краћем року фузионишу. Поред тога треба водити рачуна и о томе да се у оквиру једнога рејона, фузионишу и обједине све за. натоко прерађивачке задруге исте струке. На пример: треба порадити да се у свом пословању фузионишу и обједине кројачке задруге „20 октобар", „Колектив“ и „Будућност“ у Првом рејону; обућароке задруге у Првом рејону: „Напредак", „Об нова/' ј ,.Оолид" ми „Црвена звезда" итд. Овакво обједињавање треба, да, предузму ове занатско прерађивачке У оквиру једнога рејона. У оним пак рејонима, где постоји само једна задруга, на, пр. кројачка или нека, друга, не фреба стварати нове за_ друге исте струке, већ постојећу Бадругу омасовити на тај начин што ће се у њу укључити нове занатлије исте струке. Обједињавање и фузиониса.ње задруга у оквиру једнога, ејона створиће од задруга јаке радне јединице које ће имати велику предност, На. родна власт ће таквим задругама моћи да пружи најобил. нију помоћ. Кредитирање так"вих задруга биће лакше и кориосније. Такве задруге ће нео. бично много помоћи народну · власт. Обједињене задруге ће без сваке сумње имати боље
руководство, концентрисану и |,6
обједињену стручну снагу чи-
ЗАНАТСКЕ ЗАДРУГЕ ТРЕБА ДА БУДУ ЧВРСТ ОСЛОВАП ЗА
Мит
СПРОВОЂЕЊЕ
звоћичних Зодруга
ји ће ефекат рада бити несравњено већи него у већем броју мањих задруга. Недавно су формирани струковни саветодавни одбори чија је;улога врло значајна, 0. ни ће радити на обједињава. њу задруга исте струке и на њиховом повезивању са на. родним властима и Главним савезом занатских задруга. Неопходно је да ови одбори уложе што више труда око указивања помоћи задругама и око одржавања, што чвршћег контакта са народним властима и Савезом занатских задруга, = Момир ТОМИЋ
= 20 ОКТОБАР.
Хи
Т
ИБРИЧ
2
И ЗАЈАМ
ЕНГЛЕСКОЈ
2 АВГУСТ, 19идд
ЈЕННИ НЕ ДАЈУ НОВАЦ ТЕК ОНАКО...
ко десет месеци прошло је од 1 септембра 1945 године, када је делегаци“ ја енглеске владе повела у Ва. шингтону _ преговоре о зајму, до дана када је претседник Труман потписао Закон о за: му Енглеској у износу 4.400 милиона долара, од Које је су“ ме 650 милиона намењена обрачунавању по Закону о зајму и најму и исплати америчке имо. вине што се налази у Енглеској. 4 Закон о зајму Енглеској ра' ђао се у Сједињеним Америч ким Државама у атмосфери 0: штрих расправљања _ између његових присталица и _противника. М у самој Ентлеској било је иста тахо много диску,
Потреба упознавања задатака рада ИНО-а
дељење рада формирано # је најкасније од свих о:
“дељења Извршног народнор одбора града Београда.
Одељење рада је формирано потребом да се, с једне стране, заштити радник у радном од: носу без обзира да ли је он у државном, задружном _ или приватном сектору, и да се, с друге стране, приступи органи. зованом и планском подизању нових нараштаја радничких стручних кадрова за нашу привреду, Радник у радном одно: су заштићује се разним мерама, према томе које је његово добро изложено _ опасно“ сти, Одељење рада је позвано да заштити живот радника за време самог рада. То се постиже увођењем разних заштит: них средстава на сваком опа: сном месту поред машине, где би могло да дође до несрећног случаја. Затим долазе хигијенско“здравствене мере, ко: јима се заштићује здравље рад. ника за време обављања по сла. Мере хигијенско-здравстве“ не заштите рада су врло разнолике и све се Углавном своде на то да се обезбеди чистоћа и хигијенски уређај радионица, споредних просторија, раднич. ких мензи и дворишта.
Затим посебан задатак Оде" љења рада претстављају уче" ници у привреди који су такође за време изучавања заната У радном односу према свом послодавцу, Заштита ученика у привреди од разних облика искоришћавања прописана је Законом о ученицима у привре. ди који је ступио на снагу 5 априла 0. г.
Ове заштите ученика У при" вреди су само део оних задата ка, које Одељење рада мора да оствари према ученицима. Три дома ученика, један дом уче“ ница у којима је смештено и потпуно обезбеђено око – 700, остварују сав 6вој свакодневни рад под непосредним руководством Одељења рада.
Све ове службе Одељење рада већ обавља. Многа, од већих _ предузећа у Београду, која су прегледали инспектори рада овог одељења или специЈалне стручне комисије, осе: тили су знатну помоћ од интервенција Одељења рада У побољшању техничко-хигијен“ ских услова рада. У прегледа. њу предузећа правилно је по ћи од оних предузећа, у који ма има више недостатака и у ко: јима су више изложени опасно“
Ррчки министар
ређење Извршном нар ралне канфедерације рала у коме задтева да подне.
бе оставку у року од
што да их имају синдикати,
Равноправност |
== Ми сме за пуну равнопу звност! Када остали немају сло,
— 0, ако је тако, онда је све ол рајт!
сти права радника. Кад се зна да у Београду има 11.000 предузе“ ћа и да их сва треба прегле: дати, а нека од њих и чешће, онда је јасно да инспектори О. дељења рада не могу да знају у којем предузећу има више недостатака, У којем су лоши“ ји услови за рад и према тома која од њих треба хитније пре“ гледати. Сви ти недостаци ко: је треба отклонити у сваком предузећу, најбоље су познати самим радницима предузећа, њиховим синдикалним – подружницама и нарочито њиховим радничким повереницима. Рад. нички поверенетци са својим подружницама су првенствено по: звани да скрену пажњу управи прелузећа да отклони све за" пажене недостатке, који су о: пасни по живот и здравље рад. ника, као и да изгладе све несугласице између управе и рад: ника, које би се косила са пра“ вима радника из радног одно: са, Ако управа предузећа не У. важи захтев и не отклони указане недостатке, раднички по: вереник мора одмах писмено или телефоном да обавести О дељење рада о стању радних услова у предузећу
Тако треба да поступају синдикалне подружнице и рад“ нички повереници У интересу радника свога предузећа. Али они су досад углавном пренебрегавали, пропуштали и пре виђали ову своју дужност, а пропусти су последица непове-
зивања са Одељењем рада и непознавања његових _ задата“ ка. Задаци Одељења рада и
радничких повереника потпуно се поклапају и усмерени су у правце с сваковрсне _ заштите радника у радном односу, као
и ученика у привреди. Онда је.
јасно да се пуни успех у овом погледу може постићи само У том случају ако Одељење рада и раднички повереници – буду повезано радили на отклања“ њу свих недостатака у преду“ зећу.
Другим речима пун успех са радње Одељења рада и раднич“' ких повереника у извршењу изнетих задатака неће изоста ти само у том случају, ако раднички повереници буду на вре. ма обавештавали Одељење рада о свим недостацима У свом предузећу и о свим по. вредама радничких права из радних односа.
Живислав ЂОРЂЕВИЋ
рааа Стратос упутце ја на дком одбору грчке Гене
8 часова,
.
сија по питању тога зајма. Фи“ нансиско-економска питања нису претстављала главни – про, блем на обе стране Атлантика. Тај пробдем садржан је у ме ђународно:налитичким _ паследицама зајма.
Извесни кругови енглеске буржоазије исказивали су 60" јазан да ће зајам претставља ти онај залогај, због кога ће Енглеска морати да прода сво. је право првенства, да ће се зајам претворити у златан ланац, који ће приковати Енгле“ ску за кола САД.
У САД истакнути политичари гледали су у финансиском споразуму с Енглеском полугу по, моћу које америчка реакција покушава да задржи _Британску Муперију У коласеку сво: је спољне политике. Други су се пак с разлогом бојали да се зајам може користити За У" чвршћење Британске Империје и угушивање народноослободилачког покрета њених — колонијалних народа.
(0 томе да зајам није чисто финансиски споразум, већ тежи далекосежним економским и политичким циљевима, сведоче у првом реду, његови не баш уабичајени услови,
Износ од 3,75 милијарде до: лара стављен је на расположе“ ње Енглеској са годишњим ин. тересом од 2% (тачније — 1,62 од сто) и са педесетогодишњим роком. Отплата зајма има да почне тек 1951 године, а у случају ако се то буде пока: зало немогућно с обзиром на стање енглеског платежног би. ланса, предвиђено је одлагање плаћања интереса. Услови зајма, према томе, доста су поВОЉНИ. Лорд Кајне, полажући у Дому лордова рачун о резултати“ ма преговара о зајму, истакао је његове изузетно повољне финансиске услове. Подвукао је чињеницу да Енглеска У то: ку првих шест година уопште неће плаћати интерес по зајму, а касније ће плаћати само у оним годинама када извоз буде достигао ниво за 60 од сто виши од предратног, Сем — тога, годишња уплата 2 од сто не рачуна се од. целокупног износа зајма, већ од суме која о: стаје за сваку од тих година, тако да ће Енглеска просечно платити само 1,62 од сто. годишње, ЛПреимућства, која су Енглеској пружена, нарочито су очигледна ако се узму у адзир Услови зајмова датих другим државама, на пример Француској. Експортно:импорт. на банка САД дала је 1945 године зајам за коначне обрачуне по Закону о зајму и најму, са годишњим интересом од 92,3/8 од сто у току тридесет година, почевши од следеће године. Према томе, у току првих шест година Енглеска неће платити ништа, а Француска ће морати да исплати 34 од сто износа зајма.
Али, набројаним, релативно повољним финансиским условима ни изблиза се не исцрпљују захтеви САД. Енглеска мора да исплати амерички за: јам не само новцем, већ и одрицањем од извесних повластица, које је она задржала као највећа колонијална држава у свету. Сједињене Америчке Државе захтеваде су да систем такозваних имперских преференција постане лабавији и да се постепено ликвидира. Као што је познато, тај си"
стем повезује Британску Импе.
рију у неку врсту царинског са. веза. Затим је захтевана ликвидација контроле валуте и сма.њење стерлиншког задужења доминионима и колонијама, и то у циљу да им се олакша могућ, ност веће куповине америчке робе. (Стварање стерлиншког блока имало је за последицу концентрисање доларских фондова земаља — учесница тога блока у Лондону. Такав систем ограничавао је за земље стерлиншког блока могућност куповина У САД и доводио их је у зависност од енглеског тр жишта.)
Према споразуму, се обавезала да ће у једногодишњем року ликвидирати стерлиншки блок, тј. ликвиди. рати „општи доларски фонд“, да ће дати један мали део зајма У доларима Индији и дру гим земљама У оквиру исплате свог стерлиншког задужења,
Споразумом се Енглеска обавезала да приступи Бретонвудском плану, који су прихва. тиле делегације 44 Уједињене уације у Јуду 1944 године. Споразум предвиђа установље. ње „Међународног фонда за валуте“ са капиталом од 8 милијарди долара, који има да ра. ди на стабилизацији национал“
Енглеска
· них валута, Исто тако предви-
ђено је оснивање _ „Међународне банке за реконструкцију и развој“ са акционарским капиталом од 9 милијарди долара. То је оваплаћење идеје америчког плана, који је разра-
· Енглеске
дио секретар државне благајна Вајт. Сједињеним Америчким Државама стало је до тога да се створи чврста, стабилна ва лута, пошто је у тој земљи кон центрисано близу 70 од сета целокупне количине — монетар. ног злата. Сем тога прихваћен пројект води, у крајњој линији, укидању валутарних ограниче, ња клириншких споразума и других ограничења, Која сметају проширењу — америчкор извоза.
Споразум у _ Бретон'Вудсу забрањује свакој држави да самовласно обара курс своје валуте У односу према злату више него за 10 од сто, чиме је искључена могућност _ оба“ рања курса фунте У циљу но. већања способности за такмичење на светском тржишту,
На тај начин, услови зајма погоршавају положај Енрле ске Као извозника и траже на: ве напоре да би се способнаст за такмичење на спољним тржиштима — обезбе: дила, Амерички зајам не само што не скида са дневног реда проблем повећања извоза, про. блем који се намеће Енглеској, већ га, напротив, продубљује, Питање, о коме је реч, акту: елна је за Енглеску већ зато што отплаћивање зајма тражи годишњу суму У приближном износу 34 милиона _ фунти стерлинга. А то износи скоро десетину вредности предратног извоза Велике Британије, Енглеска влада, као што се види из званичних изјава датих у вези са одобрењем Закона 0 зајму, намерава да га у првом реду искористи у циљу увоза алата и сировина _ неопходно потребних за развој извозних грана привреде. Према томе, дајући зајам под условима, ка: ји ограничавају енглеске при вилегије у светској трговини, Сједињене Америчке Државе у исти мах доприносе јачању ње. вих могућности извоза. А, ти“ ме јачају и свог главног так: маца.
Већи број чланова – америч“ ког Конгреса истакао је у те ку дискусија о зајму да није потребно испољавати преко: мерну хуманост према Енгле• ској. Они су наглашавали да Енглеска, ма ла је постала дужник за суму преко три ми“ лијарде фунти стерлинга, ипак још има огромне инвестиције од преко две милијарде фунти стерлинга. МИ да би продаја тих инвестиција смањила де“
фицит њеног платежног _— би“ ланса. Сем тога, у Конгресу су се чули захтеви да Енгле-
ска, која у току ових година неће имати могућности да от“ плаћује зајам У новцу, плаћа острвима и базама.
Демократа Себет, који прет“ ставља државу ШИлинојс, изја“ вио је приликом расправљања законског пројекта о зајму У Претставничком _ дому: „Ен“ глеска ће користити зајам у циљу јачања колонијалних посе• да и фашистичких влада, 32 чије смо уништење утрошили милијарде долара. Енглеска је дошла к нама са крокодилским сузама, изјављујући да она мо ра бити спасена. Али у исти мах она може лако да дође до те суме ако прода само десети део својих поседа.“
Међутим, против тих захте ва изјаснила се већина члано“ ва Конгреса, а између — оста“
лог — његово најреакционар“ није крило. Амерички импери“ Јалисти, и поред своје грамаљи. вости за новцем, нису се поја вили у улози Шајлока, који би тражио од Британске Империје комад меса. Они сматрају Ен глеску ослонцем _ реакционар“ ног утицаја у Европи, ослон“ цем који игра улогу стражара такозване „западне демократи. је“. Америчка реакција намера“ ва да искористи зајам, који је дат Енглеској, против демокра“ тије и У интересу стварања ан“ глосаксонског блока под руко. водством САД. Али догађаји имају своју логику. Енглеско“ амерички финансиски споразум неизбежно ће довести до 349" штрења супарништва његових учесника у борби око тржишта и сфера утицаја. Споразум ће нагризати темеље енглеско“ америчког блока. Покушаји да се противречности у оквиру блока решавају на рачун дрУ" гих народа наићи ће на отпор широких демократских — маса, које стоје на бранику мира. А. МИЛЕЈКОВСКИ (Совинформбиро)
У СУБОТУ ИЗЛАЗИ НОВИ 52 БРОЈ ИЛУСТРОВАНОГ ЛИСТА
2) .. 2, брЕса.
ЦЕНА БРОЈУ 6 ДИН.