20. oktobar
2 АВГУСТ 1946 ====
ИДАИНАСТРАИЈА НАРОДИМА ОДБОРА
итање администрације У [1] нашој новој држави је-
сте питање од великог значаја, јер у најчешће случајеве, баш кроз несређену администрацију долази до масе неправилности у раду, долази до испољавања бирократских тенденција старог чиновничког апарата,
Посебно питање администра.ције народних одбора, нових органа народне власти са, ве. ликим бројем наслеђеног старог чиновничког апарата, ДОпуњеног младим људима, не. упућених у административно пословање, јесте питање коме се мора, посветити велика па жња.
Службеници рејона у већи. ни случајева уложили су све
напоре да се стање админи-
страције побољша, да се архиве среде како би се предмети могли лакше пронаћи, да се заведе евиденција с пред-
мета, уведу картотеке и др. а-
ли баш та динамичност у ра-
ду рејонских народних одбора, тај нагли развој и пове_
Ћавање послова, није могао
бити савладан.
Увиђајући све ово, као и потребу за једном добром, сређеном и организованом адми. нистрацијом, кроз чије би се струјање могле јасно видети интенције назпих народних власти, и жеља да се наше народне власти баш путем упрошћавања _ администрације и уклањања, бирократије још више приближе народу, из. вршни народни одбор града Београда, а и према указивању Контролне комисије, обра. зовао је административну комисију, са задатком да прегле. да администрацију свих одељења и рејонских народних одбора са Земуном, и да по обављеном послу поднесе Одбору своје предлоге ради увођења једнообразне админи_ страције, упрошћавања, исте и увођење нових начина, административног пословања, који ће мајбоље одговарати духу наше нове држав, нрганизаци_ ји наших народних власти.
Основно што је примећено код свих рејона, заједно са Земуном, то је да не постоји. један јединствени деловодни протокол, кроз који би циркулисали предмети свих отсека,
. нити пак једна архива где би се чували и држали сви пред-
мети који су дошли у Рејон и
прошли кроз деловодни прото-
кол. У
Боље рећи, постоје две архиве: централна и архива, Станбеног отсека, али зато сваки отсек води опет за, себе неки деловодник — евиденцију, бележи на предметима актима бројеве своје евиден_ ције, а свршене предмете, Уместо да пошаље централној архиви, љубоморно чува у столовима, орманима и т. д.
Разуме се да све ово отежа. ва рад, да се предмети не мо. гу лако пронаћи када затребају, да свршени предмети ле_ же по фијокама, а, да опет из деловодног протокола нико не може рећи шта је са тими тим предметима било и какво је решење донето.
Скоро је редовна. појава, да је десна страна деловодника празна.
Стање регистра, је исто тако слабо. Једно лице је често заведено онолико пута, колико је молби подносило рејону, а то се дешава и са државним установама и
Гили ВОЋКО 0030 опадне
Драгољуб Јовановић је изјавио да опна тоће »да цвр сто на обадве ноге«. ; ;
Југославија стане
Х
— После овога тешко да ћемо ми икад стати на обе ноге,
одељењима,
ИНО-а, која у једном реги. стру имају по неколико ру. брика без икакве везе.
Књиге евиденције и експе_ диционе књиге, како за спољну тако и за унутрашњу поштту су рађене и вођене онако како је ко стигао и како је ко сматрао да треба да буду вођЂене, али скоро имају заједничко то, да се по њима, предмети тешко могу наћи и да је потребно у овом мору парафа и потписа напрегнути велику пажњу да би се човек снашао.
Када затражите да из пред. мета, или деловодника, видите што је урађено по конкретном случају, тешко да ћете успети, али зато чиновник који је радио тај предмет даће вам детаљна обавештења.
Што се тиче самих картотека ту је ситуација још те. жа, Оно што је најгоре јесте то, да се уопште не познаје значај и смисао увођења, картотеке као једног модернијег и бржег начина евидентирања, и административног послова. ња једног предузећа, и устано_ ве, која треба да замени гломазне књиге — контролнике им друго.
Међутим, у једном рејону наишли смо и на ту ситуацију, да је другарица код које смо затражили да нам пока. же један картон из картотеке, узела, књигу регистра, као помоћно средство за проналаже. ње картона, и тек када је у регистру нашла име лица и број картона, пронашла, је и сам картон!
Непотребним картотекама, 0. билују нарочито Отсеци социјалног старања, где једно лице има по 4 и више картона, и где један картон служи да би се пронашао други картон, а подаци су скоро истоветни.
Ово долази отуда, што се картони не воде по азбучном реду, већ по реду како се и_ сти отварају странкама, што је из основа, погрешно.
У истом отсеку постоје и дечје картотеке од по неколико хиљада картона деце са подручја рејона, али је та кар. тотека мртва, јер од како су прикупљени подаци за децу унети у картоне, а то је било пре неколико месеци, отада, по истима ништа није рађено. А ми знамо од коликог би значаја била једна добра дечја, картотека за сваки рејон, сре ђена и жива, где би све промене биле редовно уношене.
Редовна је појава да се воде поједини контролници, а да би се лица у њима могла, про. наћи, воде се и регистри. Зна. чи, две књиге, два посла, уместо да се изврши комбина.ција и да. се контролник раз_ дели по азбучном реду и свако слово прима своје странке.
Тако исто је примећено да решења, по појединим конкрет_ ним случајевима с доносе чиновници (пример отсека радних односа скоро у свим рејонима) што је У очигледној супротности са Општим законом о народним одборима и организацији народних вла.. сти, где решења, могу доносити само повереници појединих отсека као претставници на. рода, а никако чиновници.
Евиденција издатих бонова, за, текстил, као и евиденција. издатих потрошачких карата, води се врло примитивно та-
ко, да је контролу истих од стране одговорних, као им ви, ших органа народне власти спровести и
тешко ефикасно
"
остављене су широке могућно сти злоупотребе, Овом питању комисија је посветила нарочи_ ту пажњу и поднеће Одбору предлог о начину како да се ова контрола спроведе.
На основу свега горе изложеног може се извести закљу_ чак да, је стварно крајње време било да, се прегледа адми_ страција рејона и одељења ИНО-а и предузму потребне мере за уклањењем недоста. така и увођењем једнообразне администрације и упропашћа. вање исте.
Комисија сада _ разрађује прикупљени материјал о раду рејонских народних одбора са, Народним одбором Земуна и сматра да је могуће завести једнообразну администрацију код свих |ејонских народних одбора и Народног одбора, Земуна, о чему припрема, детаљно разрађени план и шаблоне са формуларима, за увођење ове једнообразности, које ће поднети ИНО-у.
Али да би се све ово постигло, и да би се спровело у живот, и наша администрација, једном ставила, на здраве основе, комисија сматра да би било потребно путем једног чисто практичног курса, оспособити добар кадар архивских чиновника, који ће бити у ста. њу да воде једну јединствену архиву за цео рејон, да се у:
34 УВОЂЕЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ У ОДБОРИМА
кину сви они мепотребни дело. водници, разне врсте евиденције по отсецима и рефератима. · Када рејонски отсеци буду стекли поверење у ту централ. ну архиву, када њима, буде јасно да ће један предмет фи акт који пошаљу у архиву мо. ћи за релативно кратко време пронаћи у истој, када им поново затреба, онда неће имати потребе да предмете и акта задржавају код себе.
Наши деловодни протоколи тек тада ће одговорити својој правој намени, т. ј. из њих Ће се моћи увек видети у каквом се стадијуму решавања, нала.зи поједини акт или предмет. И тада по архивама рејона, вероватно неће бити потребан оволики број службеника, колико је запослен данас. Све ово захтева, пуно времена, труда и напора да, се преброде све тешкоће да се направи ред у нашим архивама, да грађанин стекне поверење, да Ће његова молба за текстил, за стан, за уверење и друго бити према стварним могућ. ностима решена, уредно и на време, и да неће доживети судбину забаченог папира У столу неког службеника, или лежати у прашљивој фасцикули архивског ормана.
Драг, М. РАНЧЕВИЋ
ДЕФИЛЕ ФИСКУЛТУРНИКА
Југослобенсбе армије и Морнарице
У недељу одржаће се у Београду величанствени филе фискултурника Југословенске Полазак параде утврђен је у 9 часова пре подне.
деармије и Морнарице, Зборна
места налазиће се у улицама у околини Славије: у Делиградској улици, Булевару Југословенске армије, у Светосавској улици и улици Маршала Толбухина.
Дефиле фискултурника кретаће се од Славије улицом Краља Милана, поред почасне трибине на Теразијама, затим Кнез Михаиловом улицом и завршити у улици Седми јули (Краља Петра), Неке колоне делимично ће се разилазити
у Косанчићевом Венцу и продужити
до својих јединица
Богојављенском и Босанском улицом.
РАСПОРЕД РЕЈОНА:
Лева страна Краља Милана им Кнез Михаилове улице
Први рејон — од улице 7 јула (Кра ља Петра) до Француске читаонице прилаз из улице 7 јула, Вука Караџића, Кнегиње Љубице.
Други рејон — од Фрацуске читао“ нице до места одређеног за војне јединице. Прилаз из Коларчеве улице и Трга Републике.
Пети рејон — од друштва »Путнике до места одређеног за По музику. При. лаз из Добрињске, Кнез Михаилове.
Четврти рејон — од Генерала Жада“ нова до улице Народне Републике (Београдска). Прилаз из ул. Генерала Жданова и Краља Милутина.
Десна страна Краља Милана и Кнез
Миханлове улице
Земун — од улице 7 јула до Акаде“
мије наука. Прилаз из улице 7 јула и
Вука Караџића.
Трећи рејон — од Академије наука до Сремске улице односно места одређеног за војне јединице, — Прилаз из улице Кнегиње Љубице и Сремске (Драшковићеве). Седми рејон — од биоскопа »Звезда« до ул. Генерала Жданова. Прилаз из Кнез Михаилове улице.
Шести рејон — од улице Генерала Жданова до Краља Милутина, односно слободног простора према Славији. Прилаз из улице Генерала Жданова, Гарашанинове и Краља Милутина.
Место од Сремске улице до биоскопа »Звезда« предвиђено је за претставништва и организације са позивни
цама. Простор од Нушићеве улице до Булевара Црвене армије предвиђен је за инвалиде,
Х родне снаге, као — је
шастичкит орган зација ч“ пароду Сплита,
СТРАНА 3
шокинг
»Народнта фронт окупља све конструктивне паљ све оно што је тозитивно« — ремаршал Тито третставницима 'антифа“
Далмације
— Замислите, дарлинг! Ономад, дође ми моја бивша слу“ жавка Резика и каже; — „Другарице“, (замислите, то мени тако кажеђ „желите ли да се упишете Скоро што нисам пресвисла од такве бламаже! Шокинг
у Народни фронтр“
Боримо се против прашине једног од извора туберкулозе
о своме природном поло. жају — лежећи између две велике реке и нала.-
зећи се на брдовитом терену _— Београд би требало да буде врло здрава, варош. Међутим, чињеница је да Београд у погледу обољења. од туберкулозе стоји не само на првом месту у земљи, већ међу првим градовима у свету. Поред тешких економских прилика, под којима је живела, до рата, велика већина, београђана и других узрока, један од веома, важних је и лош ваздух у највећем делу града. Будућом планском изградњом Београда, а нарочито подизањем зе ленила, ситуација ће се знатно поправити. Међутим, не чекајући на ове радикалне ме. ре, ми и сами можемо већ данас много шта да поправимо.
Поливање и прање улица, је обновљено, али, с обзиром на тешкоће са којима, се боримо, нажалост још увек у недовољ._ ној мери, Засад се перу само улице у центру, док су оне остале и даље пуне прашине. "Треба међутим схватити да, 0во питање данас не може бити решено без масовне помоћи самих грађана. Они пак често нису свесни колику опасност за њихово здравље, а, нарочито за здравље деце претстав.. ља ова прашина, па не само да се противу ње не боре, већ и сами помажу њеном ширењу. На пример, тротоари и улице по правилу се чисте тек пред 1 часова изјутра, кад је већина београђана, на улици, одла. зећи на посао. При том се обичнло чисти без поливања, и, дизањем облака прашине, уствари више штети но користи.. 'Травњаци, тако сјајно обновљени у пролетошњој акцији, на много места су запу-
штени, тако да, уместо да претстављају средство за поправку ваздуха, постају извор прашине и средство за ширење болести. Да не говоримо колико се мало пази на прашину кад се руши или зида нека, грађевина.
Са мало добре воље и труда највећи број ових извора, пра. шине може се умањити па и потпуно отклонити. Вода се додуше мора штедети, али зар не би могли грађани да сачувају воду од умивања или туширања па да бар једном дневно полију и почисте тротоар и улицу пред кућом Зар је одржавање травњака, заиста, тако велики труд, да га не можемо учинити7 Не би ли се улице и тротоари могли да почисте пре 6 часова, кад на улицама још нема много све. та2 Зар се не може организо. вати, поред редовног полива. ња центра, да се повремено оперу бар оне прометније улице изван ужег центра града7 Ове им сличне „ситне" мере могу много да допринесу да се смањи, а временом и пот. пуно отклони прашина са, наших улица. Тим би се корисно утицало на побољшање здрав. ствених услова живота, београЂана, а нарочито омладине, који су, бар за велику већину, услед наопаке грађевинске „политике". пре рата, веома лоши. Потребно је, пре свега, да сами грађани буду свесни какву опасност за здравље претставља прашина и да потом и по сопственој иниција. тиви и кроз акције наших масовних организација, приступе упорној, свакодневној борби противу овог великог зла, наслеђеног из прошлости...
Душан СТЕФАНОВИЋ
БЕОГРАД ИМА 27 МЕНЗИ СА СЕДАМНАЈЕСТ ХИЉАДА ПРЕТПЛАТНИКА попалио љиљани
БОЉА ХРАНА НИЖЕ ЦЕНЕ
Задатак новембарског такмичења мензи
такмичењу мензи најбоље О могу да кажу радници им
намештеници _ који се хране у радничко'службенич“ ким мензама, нарочито, какву храну и уз које цене су јели у децембру и јануару месецу, а какву једу данас.
У Београду и Земуну у де цембру 1945 било је 118 мензи са 12.000 претплатника, а данас имамо 78 мензи у којима ради 504 стручних и нестручних рад. ника; у њима се храни 17.386 претплатника.
Организација смензи у про“ шлој години била је само иницијативна и непланска, зато је и положај мензи био тежак. Таква с ситуација је уследила углавном због недостатка на: мирница, инвентара, локалаи стручних кадрова.
Какво је стање било са стручним кадровима може се видети из руковања _мензи, првенствено службеничких, ко“ је су имале велике мањкове (Занатски дом имао је дуг 200 хиљада динара, менза „Атина“ 80.000 динара). Све ове мензе пословале су са великим креди. тима а књиговодство им је во“ ђено врло неуредно или уопште није вођено. Менза АСНОС-а до 1 јануара 1946 уопште није имала евиденције о своме пословању. Овакво стање у мензама било је до јануара месеца када је на иницијативу Месног синдикал ног већа основан координацио. ни одбор за мензе при Главној београдској радничко-службеничкој задрузи. Одбор је до-
снабдети мензе намирницама из — централног магацина, помоћи унутрашње организације мензи, техничког уређаја, хигијене и естетског изгледа. Мензе су постигле приличне успехе једино крај њим залагањем службеника, од чистачице до економа и управника, Просечна цена оброку није се битно изменила: у ја нуару _ је била 13,45 динара, када су највећи део режија
> сносила предузећа чије су мензе биле, а данас када све режије сносе мензе, цена оброку је 13,69 динара. Квалитет хране поправио се за 58 од сто што се најбоље види из ових података. У _ децембру прет' пилатник је добијао у намирницама 1860 калорија дневно, а данас добија 2950 калорија.
Рационалном расподелом ра. да и уштедом огрева режије су смањене за 26 од сто, чиме је уштеђено у току такмичења претплатницима око 2.100.00 динара.
Нашој привреди мензе су У току такмичења уштеделе око 500 кубних метара дрва и око 120 тона угља, — ослободивши на тај начин 40 вагона сао браћају.
У настојању за даљим снижењем цена и побољшањем ква. литета хране, мензе су присту“ пиле товљењу _ свиња, 24 мензе тове 408 комада свиња. Нарочито је вредно истаћи мен“ зу Централ, Земун, која је утовила 4 свиње, преко 150 кило“ грама, само отпацима од хране. Пет мензи су организовале
био задатак:
своје повртарство, Менза За: вода за израду новчаница У Топчидеру уложила је досад 160.000 динара у своју башту. Од тога башта је зарадила само за расад 60.000 динара. Мензе својим радом, а нарочито у последњем такмичењу, у току ове године уштеделе су својим члановима, ако се и мају увиду цене хране на слободном тржишту и у држав“ ним ресторанима, око 11,760.000 динара. Заслуге за ове успехе
припада управама, а нарочи“ то онима који раде непосредно у мензама.
У последње време поједине задруге су почеле да преузимају, мензе што се у многоме одразило у Њиховом правилном снабдевању, Али многе 32, друге су овом послу приступи. ле неплански не интересујући се за задатке мензи. – Многе, руковођене жељом за профитом не примају никакве савете и искуства стечена у раду са мензама Одбора. Случај Глав“ не железничке задруге која је мензу хтела да помаже од за• рада железничких бифеа, од“ ричући право надзора Коорди“ национом одбору за мензе и ИНО-у за град Београд, Управник мензе вршио је злоу“ потребе са рационираним артиклима продајући месо гра: ђанству Које је увезено без о. добрења а самим тим и без ле, карског, прегледа и плаћања трошарине. У ову мензу је у везено 500 кг саламе, коју је задруга добила за возно И секциско особље Београда, а
. унутрашњости
које се највећим делом покварило. Јагањце су куповали по по 45 динара килограм, када је јагњетина У Београду продавана по 35 ди" нара. Све ове неправилности управник мензе је вршио по упутствима _ упе:је задруге. Радничко-службеничка — задру. га у Золуну преузела је Централ, али она само руководи рестораном а мензу је препустила синдикалној – подружни“ ци, иако се и менза и ресторан налазе у истој згради. Због ове поделе ложе се две ватре, плаћају два економа, два кувара и двострука послуга. Поједине управе мензи не траже сагласност, нити мишљење Координационог одбора. Оне раде на своју руку. Случај двеју мензи Борба—Култура и Политика — Глас, које се налазе у једној улици а које заузимају два локала и капацитет није довољно искоришћен ни код једне мензе, тако да су режије велике,
Будући задаци мензи у но вембарском такмичењу су спремање зимнице, снижење режи“ ја, увођењем машина и механизација рада. Сва своја на“ стојања мензе усмерују да обезбеде здраву, снажну и разноврсну храну уз јевтине цене за најшире народне слојеве и да на тај начин утичу непо“
средно на подизање реалне наднице радника и намештеника, у
Клонимир Матић