20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ,
~ тате
_БРОЈ 88 ГОД. 1
(Е
зу ушла је у другу недељу свога рада. Према до· садашњем држању појединих делегација, према писању иностране штампе, према – читавој атмосфери која тамо влада, ми смо у стању да већ сада извучемо извесне закључке Можда ти закључци неће многима изгледати баш тако ружичасти. Можда ће људе који су навикли да на све појаве гледају са становишта сво“ јих властитих, субјективних жеља и намера, извесне ствари, које су се манифестовале _ на Конференцији, разочарати: Међутим, песимизму нема места, као ни лажном оптимизму“ · Мировна конференција у Паризу треба да да предлоге и препоруке 'за стварање мировних уговора с бившим сателитима Немачке. Као што је рат продужење политике другим оружаним — средствима, тако је и мир продужење оне политике која је нашла свој најбо“ љи израз у самом току рата, политике која иде за тим да конкретизује,; оствари и озакони ратне циљеве победничких народа и др а. Као што су се за време рата, самом његовом току, испољавале извесне тенденције и појаве које су на овај или онај начин јачале или слабиле фронт антифашистичке коалиције унутар ње саме, тако су се и после победе те исте тенденције појавиле, У 0» вој или оној форми, на међународној арени и њихов пози. тивни | или негативни утицај) неоспорно се осећа на сваком
| Ра мира у Пари-
кораку. В Снаге истинске демократије снаге истинског, Д мократског
и трајног мира залажу се и на Мировној конференцији --38 праведно решење свих међународних проблема на бази већ постигнутих и многим уговори“ ма зајамчених принципа, Снаге реакције, империјализма и фашизма, носиоци идеје новог Версаја и новог господства и доминације У свету неколико или само јелне империјалистичке силе, гурају ка цепању је“ динства антифашистичког блока, ка сејању нових смутњи и немира; ка стварању нових извора агресије и ратних заплета“
У том светлу треба гледати и на целокупан садашњи и будући развој ситуације на Кон“ ференцији мира У Паризу. Са тог становишта треба просуђи“ вати и борбу која се данас води око, па први поглед тако безначајног, питања процедуре.
Шта уствари значи борба 0ко тога. хоће ли се одлуке на Конференцији доносити про“ стом или двотрећинском, квалификованом већином, _ Зар није, кад се има у виду да ове одлуке доносе државе које су мање или више узеле активног учешћа у рушењу фашизма и нацизма у свету, — зар није свеједно како ће се гласати 0 мировним уговорима који долазе "као резултат заједнички извојеване победе»
Из онога под којим и каквим паролама, за чије и какве ци“ љеве се води ова борба о про“ цедури, излази да није свеједно. О процедури се, и поред свих неслагања _ по извесним питањима, није толико разглабало за време рата ни у Москви, ни у Техерану ни на Криму, па ни у Потедаму, јер је требало ликвидирати непријатеља који је чинио очајничке покушаје да унесе раздор ме: Бу савезничке нације и на тај начин спасе своје до темеља уздмане позиције: Тада се радилбо и ратовало И ишло за једнички на заједничког непри“ јатеља, Истина је „они који данас питањем процедуре желе да некако анулирају примљене обавезе на горе поменутим Ме ђусавезничким конференцијама, и за време рата.нису баш седели скрштених РУКУ. Они су тада. например, ревносно и рало подупирали отезање читаве оне »процедуре« око отварања — Другог фронта.
Није прошло једва _ годину и нешто више дана од победе над фашистичким _ агресорима, а ова политика наших запад них савезника нашла је свој практични израз по читавом низу међународних _ проблема, а у неким земљама (Гочка, Инлонезија., Палестина, _ Кина, итд,) и своје практично решење које стоји у вапијућој супротности са свим изјавама и оллукама _ учињеним у току рата“ То су чињенице. М демократска јавност света је у више на врста рекла поводом тих чиње-
,
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
ница своју реч осуде.
Нове црте у англо-америч“ кој спољној политици запажене су још Савета четворице _ министара, које су наизменично одржаване у току 1945 и 1946 године У Лондону, Москви и Паризу, У циљу припреме нацрта мировних уговора: Укратко изложене, оне се у очима демократског јавног мнења огледају, У' главном, у следећем:
Т) у покушају да се с полити“ ке узајамног споразумевања пређе на политику диктовања и натурања своје воље;
ду у покушају да се стварају разни аранжмани и споразуми иза леђа осталих савезника, а у извесним случајевима и у покушају стварања блокова 4 других реакционарних комбинација, од којих је најреакционарнија идеја о такозваном »западном блоку« и 3) у отвореном и неприкривеном стремљењу _ међународне реакције — чији утицај често постаје скоро опипљив у Америци и Енглеској — да васкрсне старе планове о остварењу једног новог империјалистич“ ког господства у свету:
Разуме се, ни Мировна кон“ ференција у Паризу није могла да остане потпуно поштеђена ових покушаја. Само је овде читава ова игра добила вид тобоже демократске борбе »малих« сила, противу »великих«. Делегати Холандије, Аустралије, Новог Зеланда и других земаља, које у већој или мањој мери стоје под директним утипајем и зависношћу од стране западних сила, иступили су противу _ начела двотрећинске већине и захтевали да.се.. На Конференцији _ гласа простом већином, тј. укратко речено, да се све одлуке доносе надгласавањем: Премда се знало ко стоји и за ових »малих« и ко их гура на овај пут, очекивало се да ће делегати западних савезника гласати За примену оног наче ла које су, на десетак дана пре отварања Мировне – конферен није, прихватили на заседању Савета министара. _ Међутим, до тога није дошло. И Бернс и Мак Нил читавим својим ста> вом ишли суза тим да се минира: ова одлука Савета четворице: У _ своме говору совјетски претставник Молотов је окарактерисао _ читаву ову игру као опасну »игру гласова« ко ја води ка стварању блокова и несугласица међу савезницима, што само може да користи дојучерашњим нападачима.
А енглески лист »Манчестер гварлијан«, осврћући се на рад Конференције и борбу око про цедуре, ни мање ни више, пи ше ових дана следеће:
>Морамо признати, каже овај лист, да постоје истинске тешкоће. Да се грубо изразимо, сасвим је истина да — кад би се све одлуке доносиле простом већином — »совјетски блок« никад не би имао наде
дДутОмМАтСКаа грамосрон
на конференцијама,
(0) дил
НЕДЕЉНИМ ЛИСТ НАРОДНОГ СОРОНТА Б БЕОГРАД, 10 АВГУСТА 1946 Г.
ИЈЕ ИЗА. ДИСКУСИЈЕ
о процедури на Мировној конференцији
да продре са својим захтевима. Међутим, кад би се одлуке доносиле двотрећинском већином — »англосаксонски блок« са своје стране не би могао да протури своје предлоге..« Овакво резоновање овог британског листа није усамљено. Постоје авантуристи који, према речима Молотова, проглашују за свој циљ припремање трећег _ светског рата и који, према томе, не само да не пре зају од погубне политике блокова, него их још и прижељку-
ју Ти авантуристи — то су 0стаци фашизма у свету, које обилато потпомажу _ међуна-
родни монополистички саве-
зи, картели и трустови.
Став наше делегације на Мировној конференцији у потпуној је сагласности са целокупним нашим досадашњим — ста вом и борбом у току ослободилачког рата. Као и за време рата, тако и после победе наша земља и наши народи сматрају да трајан миру свету може бити могућ само под условом ако се, прво, испуне, сва дата обећања и све 0бавезе и, друго; ако се очува и одржи јединство трију великих сила, на бази потпуног узајамног споразумевања, сарадње и равноправности У сваком другом случају наша делегација је изјавила.да се неће сматрати везана одлукама које не буду донете већином од две трећине гласова.
На последњој седници Комисије За процедуру прихваћен је британски амандман који Уусваја и један и други начин гласања. Југославија је на то предложила да се, »у случају да предлог једне савезничке земље, - суседне непријатељској држави која је“у питању, не буде прихваћен ни двотрећинском ни простом већином гласова, влада те савезничке државе поднесе тај предлог на испитивање _ непосредно _ Савету министара иностраних послова-«
Они који везују све своје наде на разбијање Мировне кон“ ференције и потпуни раздор међу савезницима заклањањем иза демократских фраза о за штити интереса »малих« про тиву »великих« не могу никога
преварити. Прошли рат је вођен под демократским и ослободилачким паролама и
неће бити лако реакционарним смутљивцима, који су навикли ла лове у мутном, да точак из сторије окрену унатраг. Читав низ обавеза не може се тако једноставно погазити, а да се не рачуна на гнев ратом изму“ чених народа и отпор демо“ кратског јавног мишљења чи тавог света,
У тим оквирима ИМ под овим углом, треба пратити даљи развој догађаја на Конференцији мира, која ће несумњиво, на крају крајева, морати
ди поред свих покушаја њеног
минирања, да дође до једног споразумног и заједничког ре-
шења: . т. М.
„Н/5 МАЗТЕК'5 МОГСЕ"
патент: Бев-БЕР тип: ЕВАТ
_— Богами! Овај модерни. грамофон ради боље него
пару и свира штогод желиш!
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-003 и 20-443
ДЕФИЛЕ ФИСКУЛТУРНИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ
_ Фискултурници носе заставе
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
"У +
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИВ.
Благе казне за крадљивце у Трећој радничко-службеничкој задрузи
НЕ К а 'задруге створене су у пајтежим моментима, тепосредно то ослобођењу, „кад је једна тешкоћа сустизала Дру гу, кад се са сваком морало борити туном снагом, Тревозпа средства, чзвори _ снабдевања, просторије, стручно о собље, борба са црном берзом, магацини, а опда т финансиска средства. Радпици “ на мештеници, Ч сама 9 саосу трековременит радтит сати, ратне исцрпености ц педовољ-
«
што смо мислили!,.. Пустиш
добро,
нит животних услова, 'одвајали су од уста своје члапске уделе, који су били главна т једина | материјална | подлога, пословања, задр;уга, | Данас су задруге стале на своје ноге. Опе данас раде тутим катацитетом иу пепрекидпом с9 пскључиви снабдевачи раднио
људи т“ њисовиг породица 4 ту своју улогу врше заиста. Но пи то се пе постиже без жртава појединаца, 663.
пупога залагања ' даноноћ“ тиг тпатора,
„Међутим, ч у редове овиг
"трудбеника који оспособљава '
ју задружнта. сектор, задужују будућпост, увукли су се ти 'у-
влаче; крадљивцаи,. задружна,
»пацови«, који, због својит -2)-
скит, личнит, родбински“ 1' иттереса, _ на“, гризавају опо што је постигну“ то крајњим залагањем стоти.
пријатељских
па џ“ зиљада.
Захваљујући будности оста“
лит “ евиденцији т контрола,
које обутватају све гране па-о шега живота, ти трекршитељи_
бивају утваћени 1“ изведети пред народни суд. Али шта, бт ваг Уместо да се ошите, уместо да се тшичута зло “из наше средине, уместо да се строго казне крадљивци за свој противзаконити, противнародни, ' противдруштвени рад, они би= вају лако тропуштени кроз руке власти п“ судија, користе у читав низ пеоспованит та »олакшавајућиг околпости« из“ риче у име опљачканог 'наро= да комично благе казне.
Као очит пример тога прелажења преко кривица т благе казне нека послужи случај Треће радничко-намештеничке задруге Првога рејона, Стица“ јем околности ова је задруга имала међу својим службени“ цима, у хратком раздобљу,
два крадљивца, који нису иС-.
кусили заслужену казну 58
а, своје прекршаје, захваљујући
развоју. Оне су.
пестватању судије Живојина Д: Марковића хако је: крупан прекршај „крађа пчмовине радпатка и памештеника,
Први, крадљивац је Радмила Апђелковић, која је као то“ словођа · једне _ продавнице крала »Утра« такете за себе и да своје рођаке ч пријатеље. "За: све ове прекршаје, уме“ сто, да. буде кажњена примерно, није лишена слободе, већ
"јој је одређена казна притуд-
"ог рада у трајању од пет месепи, ,
· Други краљивац је _Јосит, Лазар, птословођа, којм је сук-= цесивно, у меколико _ махова, тоткрадао благајну задруге та фалсификујућа књиге у про давпици, а-токушавајући _ да их фалсификује 1 ту књиговодству, украо. 128.000 _ динара, Крађа је откривена 26 јупа “ чети судија је осудио овога лопова на осам месеци затвора. „И тако, уместо да се радикалним мерама стане па пут оваквим прекршајима, уместо да се: из корена тшилмута зло из налее средине, у име паро“ да се доноси тресуда, коју народ никад пе би одобрио. Са органима паше привреде и трговине, са органима пашега задругарства треба најенергичније отсецати чиреве ц не дозвољавати да се они ч даље шире, ,
Зато ми тражимо ревизију судскиг поступака 70 криви ци оба крадљивца, јер казна пвречена њима треба да буле егземпларна, треба да буде пример га све опе, који пемају савести, већ закон треба, ла их држи на тотребној грађанској висини, Та казна треба да буде опомена службеницима слабога карактера, а пе тотстрек да тођу путем овиг
- трекршитеља,
ју