20. oktobar

СТРАНА В | •

БРОЈ 88,

ГОДИНА 1

ан

лилше најмлађе

БЕОГРАДСКА ДЕЦА

· Наши пионири на летовању ЗБЛИМЕЊЕ СЕЛА И ГРАДА

Овога лета први пут и сиромашна деца, чак и она која немају ни оца ни мајке, могла, су да иду на летовање: нека, у село·са здравим ваздухом, нека на, море.

Из Жабара примили смо неколико писама наших драгих пионира. Доносимо два писма;

НАШ ИЗЛЕТ У РУДНИК

Једног лепог јутра порани_ ли смо и кренули из нашег ле-

Ишли смо онда у башту, па смо се заједно играли, Џошли смо онда на ручак, који је био врло добар. После смо опет мало причали, па с песмом пошли у дом. Причали смо после сви једни другима како су нас сељаци · и њихова деца лепо дочекали и свако је хвалио своје дома. ћине. Ђорђе Каназир,

уч,. 4 раз, оси, школе

Такмичење и освајање комплекса ЗРЕН-а је основа нашег фискултурног покрета. Увођење овог такмичења у нашој земљи; његово масовно спровођење међу омлади“ ном у граду и селу, у широким слојевима нашег радног народа имаће и велики општенародни значај.

Ако се проучи програм и научна основа такмичења за фискултурну значку, из сваког става се може видети да оно у првом реду служи општем развијању физичких способности и здравља наше омладине,ги наших народа. | У томе, може се рећи, и лежи основно значење, из кога произлази и све остало, јер само здрав и снажан човек, уопште говорећи, може да уложи са највећим успехом све своје снаге у послове и задатке који стоје пред њим у животу. Врло добро знамо колико су овај рат, пустош и гладовања, зима, разне болести и остале недаће оставиле трагове на нашим људима. И проћи ће дуго времена док не

товалишта у Жабарима у о- ж 36 ЛЕ успемо да уклонимо и излечимо све трагове, Због тога Ре рудник НЕ с подизање народног здравља, физичко одгајање наше омлахватали лептире и = П наших народа јесте општи, врло важан задатак. ли разне биљке. ословица у СЛИЦИ ААНЗАЊА МА Мирослав КРЕАЧИЋ

Када смо стигли у рудник, прво смо се одморили и гледали како рударски радници извозе пуне вагопете угља, а увозе празне.

Радници су дошли, па нас питали ко смо и одакле, а ми њих питали свашта. Један старији радник, висок и јак, говорио нам је како су пре радници у руднику радили за своје господаре, а сада раде за државу, а то смо сви ми заједно.

— Радимо, каже, и за, себе и за вас, а ви учите, па ћете радити и за нас. Сада је свеу нашим рукама. Не морамо се плашити да ћемо бити мучени. Сви заједно идемо у бољи живот. У рудник нас децу Нису хтели да пусте, јер је, кажу, хладно и има воде. Силазили су само наш учитељ и руководиоци, па су нам причали како је тамо и како се ради.

У том руднику почело је да, се копа још пре рата, али се није дошло до угља. После 0– слобођења, настављено је и сада се угаљ вад

Отишли смо онда из рудника радосни, јер смо много видели и чули.

Стеван Крунић, · начелник штаба 1 чете уч. осн. школе бр. 7

СУСРЕТ СА СЕЉАЦИМА.

На позив сељака отишли смо једне недеље сви на ручак у сеоске куће.

Чим смо дошли, наш дома.-

Ћин нас је почастио воћем. Затим смо причали о рату, окупацији и о партизанима. Овај крај је дао многе борце.

жХ

Једна југословенска покрајина

РЕШЕЊА ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Загонетка. — Предњи и задњи точ«

кови кола. Пословица. — Изео вук магарца;

Ребус. — Писмоноша.

Загонетка

Један прост основни број С мером површине спој, Па ће бити прибор твој Којим кругу дајеш крој.

ж Колика је штетаг

Ушао је купац у радњу једног шеширџије и изабрао за себе шешир:

— Пошто

— Сто седамдесет и пет динара, — Лепо, узимам.

И купац пружи шеширџији хиљадарку да му промени,

Шеширџија није имао ситно да врати и отишао до' свог су: седа часовничара, па променио хиљадарку. Дао је онда купну шешир и 825 динара. Купац отишао.

Није дуго прошло, кад ето ти часовничара.

— Драги суседе, вели он, хиљадарка је фалсификована.

Погледаше обојица, увери се и шеширџија да је тако, па даде своме суседу праву хиљадарку, а лажну однесе власти“ ма и пријави цео случај.

Пита се колико је штетовао шеширмџија који је дао шешир у вредности од 175 динара, кусур од 825 динара и праву хиљадарку 2

Пазите! Одговор није лак као што изгледа,

тако

жож

МАМИН

Ђило је јутро. Џа мама каже Драгану:

— Драгане, душо моја, ако хоћеш да, стигнемо на, реку, да се мало купамо, тркни до пи. јаце, па ми купи кило кромпера, и кило парадајза. Ево ти дванаест динара...

— То је за кромпир и парадајз, дуса се Драган, а шта, ћеш мени дати

— Даћу ти, душо, каже ма_ ма, само немам ситно; даћу ти два и по динара за један корнет сладоледа.

Отишао Драган, донео кром. пир и парадајз с пијаце, ишао с мамом на плажу, баба за то време кувала ручак,. а мама, заборавила, на. обећање, на оно обећање за корнет.

Кад сутра изјутра, мама кува, чај за доручах, а'на столу, пред њеном столицом, цеду-

љица, И на тој хартији пише; |

„Рачун. Мама мени дугује за један корнет.

Свега 2.50 динара.“

Насмејала, се мама и рекла;

— Извини, сине, заборавила сам. Ево ти новад.

А у подне, кад је Драган

дошао на ручак, нашао је на

своме тањиру једну мало већу

Уредни

РАЧУН

хартију него што је била његова, На њој је писало:

· „Рачун: Родила сам те — —— ништа Дојила, сам те ———— ништа Чувала сам те ——— ништа,

Купала ———--— ништа, Покривала, ноћу ——— ништа, Прала твоје пелене и

рубље ———---- ништа, Хранила те ———=— ништа,

Носала те и возала — ништа, Давала ти кров над

главом —————= ништа, Одевала те и обувала, — ништа, Грејала те зими —— — ништа, Куповала слаткише -= ништа, И играчке — —— — = ништа, Школске књиге и по-

требе —————— ништа

И тако даље ——— ништа Драган дугује Свега ништа,“ Када је Драган то прочитао, снуждио се мало,, а онда при"шао мами, пољубио је и ка зао: — Опрости, мама! И очи су му мало засузиле. — Срце моје, рекла је мама, немој да ми плачеш. Није мама хтела да те растужи. Слат_ ко моје дете... (По причи из читанке 'за француске основне школе.)

(Из књиге; »>Такмичење за ЗРЕНФ)

Без тренинга не могу се достићи

одређени резултати

· У једном _ предузећу фискултурна секција разделила је пријаве за фискултурну значку. Одмах су се створиле мале групице и развио се разговор о такмичењу.

— Ја потписујем за златну значку! — рекао је један од чланова прелу. зећа и извадио налив перо.

— Друже, — умешао се референт фискултурне секције, размисли мало. Зашто баш одмах за златну значкуг Да ли ћеш моћи да савладаш норме2

— Бацао сам копље 35 метара с лакоћом, Ја сам стари спортиста,

— А када је то билог

— Па, пре десет година .

— И ниси од тада тренирао2

— Нисам. Али ја се осећам способа ним да бацим копље преко тридесет метара.

— Чекај, неће баш бити тако. Вежбањем _ можда ћеш стварно постићи добар резултат. Али „зар не би било боље да се пријавиш за бронзану значку. Прве године, после — толико времена откако си престао да вежбаш, настој да повратиш физичку кондицију, а следеће године јави се за златну значку.

Разговарали су још једно време и фискултурни референт успео је да убеди бившег спортисту, који је имао 38 година, да се такмичи за бронзану значку.

Он је толико запослен, — објашњавао је фискултурни референт осталима, да сам уверен да неће моћи редовно да вежба. А ако постигне норме само за сребрну или бронзану значку, то му се неће признати. Треба сваки учесник добро да процени своје могућности пре него што се од. лучи да се пријави за такмичење,

Постављене норме резултата, – како у обавезној првој групи, тако и У свим осталима, заиста су лако 0стварљиве. На први поглед, изгледају толико лаке да се могу постићи — као од шале!

Пливање је један од — најлепших спортова, који омогућава правилан развој свих делова тела, јача мишиће и развија отпорност. Зато илива. ње и водени спортови уопште заузимају важно место у _ такмичењу за фискултурну вначку.

Пре свега, обавезно се тражи од сваког учесника у такмичењу да зна да плива. У првој групи задатака одређено је да такмичар за значку под“ млатка преплива 25 метара, односно 50 за сребрну и 100 метара за златну значку. При овом такмичењу не Боди се рачуна о стилу, нити се мери време. Довољно је само умети пливати. · Пливање се лако може научити. Страх од дубине је највећа препрека,

· Али није баш тако.

Резултати се могу достићи, али — тренингом, Без вежбањем ретко ће ко успети да достигне одређене норме, ма да изгледа да треба само потрчати на 100 метара па достићи норму.

— Сто метара за 13,8! Па то није ништа!

Тако узвикују многи. Мисле ваљда да је наш рекорд 10,7, светски 10,2 а да лакоатлетичари обично трче око 1 секунди, па мисле 14 секунди су ДО. вољни да се лако савлада стаза од сто метара.

Али кад се изиђе на терен, кад се претрчи 100 метара и измери време, онда се мишљење из основа _ мења. Јер штоперица покаже 16, 17 па и ви. ше секунди! Сваки делић секунде скида се тренингом, Мора се, дакле, вежбати и то марљиво и редовно да би се постигли одређени резултати.

Има много њих који су потписали. пријаву тек — реда ради. Знају да пливају, да возе бицикл, многи и да гађају, бавили су се неким спортом и сматрају да је то довољно да покажу друговима како су · >спортски свесни«, Међутим, обавеза за ЗРЕН је озбиљна обавеза, одговорна пред самим собом _м миспољује — чврстину воље им остварује тежњу да се кори. сти држави, друштву и себи. Лако је потписати пријаву, а много је – теже окачити значку. У то ће се уверити сви у току такмичења,

| те ти

значи

„ЗА РЕПУБЛИКУ -НАПРЕД!“

Чим се ослободимо страха — пливање се лако научи. – Најбоље је вежбати на малим дубинама. Погрешно је ба. цакати се и правити грчевите покрете, већ се треба понашати природно и правилним, одмереним покретима руку и ногу настојати да се одржи на површини воде. Најбоље је учити с неким који већ зна да плива.

У другој групи норми за такмпчење за ЗРЕН предвиђена је и гру“ па пливања. _ Овога пута, – међутим, потребно је постићи одређени резул. тат, Циљ је, наиме, брзина. Из приложене табеле види се колику дужину стазе и за које време такмичар тре. ба да пређе да би постигао одређену норму:

Бронзана значка

Сребрна значка

Златна значка

15257 | ("35 | 1',50" |

50 м 50 м

| аи | |

| 2 | '' | "ови |гиг' 58" | "ог 50" | 54" | 58" '

Пастилансттњиши ги питаина миљи а жезми ти 12 алеаиноататнивнис плита темава тиевашвенивилне пиеииививи им снаанишиививииниглаивимтвивинсиле изесемн-=а,

хж

У трећој групи норме за пливање чара тражи не брзина, већ издржљи= су тако постављене, да се од такми- вост;

Златна значка Сребрна значка, Бронзана значка,

#6—32 33—40| 40"

иста, рији

7,15" | 7',40" 620", | 6,30"

га 6'

штво и администрација „20 октобра“ Влајковићева 8 у Београду. Штампарско предузеће Народног фронта Србије, Одговорни уредник Д

Са мало труда и добре воље — сви одређени задаци лако се постижу. А онај ко прође кроз прво такмичење

га отпорнијим, веселијим, Иза

освежиће га, учинити снажнијим, здравијим, мениће га из основа.

осетиће врло (брзо све — благодети А у томе је баш сва лепота овог такмичења за ЗРЕН., Уложени – напор такмичења, ар .

РАД НА ОБНОВИ И ИЗГРАДЊИ ЗЕМЉЕ

У првој обавезној групи, предвиђен је задатак рад на обнови и изградњи земље и то за подмладак и жене 20 часова, за бронзану значку 30, за сре“ брну 40 и за златну 50 часова.

У радове на изградњи и 06нови земље урачунавају се само физички радови, као што су пољски радови, сеча дрва, из градња путева, железница И других саобраћајних објеката, рашчишћавање рушевинљ _ рад на грађевинама, спортским 06јектим и слично:

У недељу почиње такмичење у пливању за ЗРЕН

Важно је у пливању, као и другим дисциплинама, не бити малодушан, већ Рад Прво треба пливати на краћим, па онда на дужим стазама. Треба пазити да тело положај и да се усклади рад руку, погу и одисати истрајати у тренингу до краја. треба да буде систематски,

у води има што природнији

сталих делова правилно.

тела. Треба

Такмичење се одржава у басенима. Ако их нема, лако је изградити нове, обали, а ако је поток онда га треба једно. ширина пливач ких такмичења, док код учења то ни,

На реци басен се гради при ставно заграднти. Дужина и

басена важни су само код

је важно. За утакмице басени да су дугачки 25,38 м. широки од 6 до 16 метара. У басенима, у којима се учи пливати, дубина не сме да буде већа од једног метра,

треба

Четири степена

Програм такмичења за ЗРЕН заспован је на принципу постепеног и свестра. ног физичког васпитања и обухвата четири степена;

1 степен — значка под.

млатка, П степен — бронзана значка, ~

ШП степен — сребрна значка ТУ степен — златна значка

Такмичење за први и други степен тежи да се мајшири редови омладине заинтересују за фискултуру, а такмичењем за Ши ТУ степен треба да се пове. ћа свестрана телесна спо. собност и ла се технички подигну резултати.

Програм такмичења, обухвата седам група вежби и задатака, за подмладак и жене шест. Вежбе из прве групе обавезне су, а из осталих шест такмичар бира по једну, вежбу из сваке групе.

апатита

—==————————————_____________ушан Будимировић, Чек, рачун 62.317, Поштански фах 53

Године играју важну улогу

Норме које кандидат тре. ба да постигне, да би стекао право на ношење значке, састављене су по старо. сти учеспика,

Мушкарци;

А. — од 15 до 18 године

Б — од 18 до 38 године

Вв — од 88 до 40 године

Т — старији од 40 година жене:

А. — од 15 до 18 године

Ђ — од 18 до 28 године

В — од 28 до 35 тодине

Г — старије од 35 година

Пре такмичења, сваки кан. дидат биће лекарски прегледан, Кратке вести

о ЗРЕНУ

Такмичар који испуни све у“ слове за степен за који се при“ јавио добија значку у знак при“ знања за постигнути успех. Он има право да носи значку Три године. Већ следеће године, а најкасније три године доцније, „такмичар има право да се так мичи за значку већег степена.

После три године такмичар мора поново да се такмичи Да би освојио значку и стекао право да је носи следеће три године, Такмичар који у про“ писаном раздобљу три пута у" застопце освоји значку има право да је носи доживотно као сталну, која је украшена нарочитим знаком:

ДА

Сва такмичења за значку Јед ног степена морају се одржати у току једне године. Ако у % ВОМ року такмичар не постигне одређене задатке; онда Му се раније постигнути _ резултати не признају за такмичење У следећем року“

У једном истом року — 4“ кле у току годину дана — такмичар се не може такмичити за значку из два степена (ре“ цимо за бронзану и сребрну»

Ако кандидат приликом 10" лагања испита не постигне 04% ређен резултат, дозвољава МУ се да покуша још два пута. вакви поправни испити полажу се само у времену када се одр“

жавају редовни испити и та“ мичења.