20. oktobar
Ми
„Кијамет“
— Ето ти сад! Нама нота због пропуштања бродова, а што су их Руси потопили — ником ништа!»
да су хигијенски услови за рад У оваквим мензама минимални. Просторије мензи морају се повећавати сразмерно броју абонираца. Менза железничке ложионице такође нема довољно просторија. ·
Има случајева да се сада, када су пијаце препуне поврћа и воћа, по мензама кува илу зимска храна или храна која ни у ком случају не може да надокнади у раду изгубљене калорије. Менза Једанаесте радничко-намештеничке задруге, од тренутка када је задруга преузела пословање мензе, пружа радницима (тешки радници-металци — из Аутокоманде и кројачи предузећа „Победа“) веома слабу храну. У њој се пре кратког времена један оброк састојао од ситно исецканих _куваних тиквица са једним јајетом. После таквог оброка, природно је да радник на тешком послу не може да заложи све своје снаге.
Мензе морају да побољшају квалитет хране и да абонирцима пруже што разноврснију исхрану.
По мензама постоје књиге жалби, али их управе ретко када читају, тако да жеље абонираца остају незадовољене. Особље мензи односи се према радницима и 'намештеницима који се у мензама хране веома нељубазно и немарно. Да би овај однос био правилнији, да би абонирци У мензама били услужени онако како се служи публика у ресторанима, о томе треба да поведу рачуна управе мензи и скрену пажњу својим намештеницима на правилно вршење дужности.
Цене исхране по мензама У последње време су нешто јевтиније него раније, али, с обзиром да је пад цена на пијаци сталан, ово појевтињавање исхране у мензама требало би да буде много осетније. Међутим, оваквим организационим стањем мензи какво је оно данас, појевтињавање исхране не може да се очекује. Оно би могло да дође тек као резултат механизације пословања по мензама, као резул. тат завођења машинског рада ни централизовања управа свих мензи у једно јединстве-
БТ
но тело. Дужност Координа“ ционог одбора за мензе требало је да буде и та брига око завођења машинског рада, нових — организационих форми и новотарства у раду мензи, али је одбор за себе задржао само улогу посред“ ника и добављача, не проширујући „своје дужности ван 0них које има.
Управе београдских мензи, да би постигле максимум успеха у оквиру данашњих организационих могућности, треба да.обрате већу пажњу разноврсности хране, бољем избору просторија и чистоћи, која мора да буде савршена.
Појевтињавање исхране по мензама може да дође једино као резултат централизовања управа свих мензи у једно јединствено руководеће тело са заједничким — персоналом, добавним и финансиским апаратом. Само на тај начин цене абонманима по мензама могле би данас да буду јевтиније, због чега треба што пре приступити организовању оваквог, јединственог _управног тела.
Б. В.
Насеље Бењуца подиже споменик палим борцима
ји су свеже успомене на
борбе око прилаза Београду. Крв најбољих синова, натих и совјетских народа. проливена је у заједничкој
борби за ослобођење наше престонице. У знак сећања на ове жртве грађани насеља Бањице реши“ ли су да из својих средстава, подигну _ споменик, Акциони одбор за подизање споменика, и остале антифашистичке организадије у насељу сакупиле су добровољне прилоге и радови на подизању овог споменика, који ће се налазити на, улаву насеља Бањице, већ су у току.
радите лљи,
(утисци с Омладинске пруге)
осетилац Омладинске 7 пруге нађе се одмах од првог тренутка свог бав“ љења у логорима и на радилиштима свих радних деоница пред доживљајем који га За, пљусне као свеж ваздух: на илази свугде на један одређени тип повог омладинца # његова радиност, родољубље, свест, другарство, пожртвова/ ње и одушевљење уливају сваком очевицу чврсту, непоколебљиву веру У будућност наше земље и наших народа. У својој суштини, пруга Брчко—Бановићи пре свега, је велика смотра осећања, братства п јединства које Је код овог дапашњег омладинца један од битних саставних елемената, То је рођени брат 0" млалинца-борца #из народноо“ слободилачког рата, а често пута је то баш и он сам који се можда у ОВИМ истим пре. делима у недавној прошлости борио у партизанским одредима против Немаца, усташа и четника, | Утиспи, све упсчатљивији, нижу се један за другим 1 поједини призори мо слико У којима се огледају у свежим бојама особине овог данашње омладинца усеку се нодаборав но својом снагом и узбудљи вом лепотом. Ту су У тим призорима, чете омладинаца, инвалида (међу којима су
многи са протезама и са 60 процената _ смањења _ радне способности), које се у раду на својим насипима фанатично такмиче са осталим омла-» динцима из села ин града, У једном грозничавом темпу као што је онај неуморног омладинца-инвалида Фахита који дневно изгура преко лпвене
даске и изручи 1800 колица земље коју му утоваре њего" ви другови, затим минерске бригаде које у три осмочасовне смене раде беспрекидно дању и ноћу на прокопавању тунела, да би се са својим компресорским пиштољима, 4 својим одушевљењем састале у његовом средишту са друговима. који им с друге, стране прокопа долазе у сусрет са истим таквим _ компресорима и истим одушевљењем, и надзад бригаде Јулиске Крајине
са својом песмом и својим за--
носом, заједно са осталим многобројним бригадама _ под Мајевицом и крај вода Саве. Тиње, Спрече и Оскове; све то као да су одломци мита, наше данашњипе, који је сав у зна ку обнове,
Наречја којима говори та младост из свих крајепа натла земље иеспреплићу се звучно, ч речито потврђују да је на.
ем путер “са рада У "Ан-
фом декору босг“ ма, планинских обре - ви-
ту-
16 АВГУСТ 1946
а последњем — састанку такмичарске секције за културно-просветни рад
у Београду са одговарајућим секцијама при рејонима, претставници културно-просветноје одбора при Месном синдикалном већу дали су свој извештај о раду. Извештај је гласио Углавном овако: Месно синдикално веће има свој културнопросветни одбор, рад се на ставља. Све подружнице имају зидне новине, Усмене новине се негују по предузећима и по месним одборима. За нас такмичење није ништа ново, јер се рад на културно-просветном пољу развија као и досада. Што се тиче неписмених — и нема их толико међу радници. ма. Културно-уметничка дру“ штва имају хор, фолклор, а одлазе и у унутрашњост. Дали смо директиву да се организуфу стручне библиотеке по фабрикама. Месни одбори организују бар једанпут недељно предавања. Рејони не треба да се мешају У рад предузећа већ само да примају извештаје итд. Сви они који се баве културно-просветним радом знајући досадашње резултате на том пољу могу јасно протумачити овај извештај. Он је одраз извесне намере сасвим форма листичког претстављања ствари површно, без продубљивања и борбености, А има чаки нетачности, Ако се узме У 06зир извештај за јули месец, ко. ји је управо обухватио само 50 од сто одбора са врло слабим резултатима, може се констатовати да у раду МСВ на том пољу нешто шкрипи, Узмимо за пример неколико основ“ них ствари, а то су организа.
ција течајева за неписмене и полупесмене, затим рад културно-уметничких друштава и организација радничких клубова, не задржавајући се на осталим многобројним секторима рада, видећемо праву слику стања. Од ослобођења до данас синдикати су организовали само 97 течајева за неписмене на којима је 243 описмењено, док су остале организације у Београду организовале 253 аналфабетска течаја где је описмењено 2.514 полазника. Претставници синдиката у августу месецу тврде да нема тако ве“ лики број неписмених радни. ка. Не зна се да ли су у том моменту мислили на сбалске раднике или на кућне помоћнице или на грађевинске раднике. Не зна се ни то да ли су у том моменту мислили на велику те жњу радника да подигну свој културни ниво, на то да синди. кат мора нашој држави пружи. ти огромну помоћ у васпитању и подизању радничке класе да би могла да изврши крупне задатке који се пред њу постављају. Чињеница је и та да од ослобођења до данас није ниједан ширеобразовни те“ чај за раднике отворен иако
ШТА'КОЧИ КУЛТУРНО УЗДИЗАЊЕ РАДНИКА пириват
Неколико речи о културно - просветном раду синдината у
Беогреду
наши другови радници пока' зују толико интересовања за то.
Врло важан и крупан проблем је и рад наших синдикалних културно-уметничких дру' штава када се узме у обзир 0" нај огромни елан и иницијатива радника на културно-уметничком делању, том сектору који им је раније био тако туђ, Ако се пође од тога да се читав наш културно-уметнички кадар мора обнављати, да мора ницати одоздо, онда баш синдикати кроз свој култур“ но-уметнички рад треба да одиграју одговарајућу улогу.
Доласком лета наступио је застој у раду готово свих подружница. Наша културно-уметничка друштва нису третирала питање рада преко лета и преодолевања свих тешко“ ћа у прелажењу на нове форме рада. А да и не говоримо о томе да се репертоар није повећао, да нису чак форми: ране ни све секције. У току ова два месеца такмичења у овом послу нису показани никакви резултати, а то су била два драгоцена месеца када се могло у пољу, У дворишту, на сваком месту окупљати, Узимајући у обзир горенаведене чињенице, није се смело допустити да поједина културна друштва стану, да један број претседника и секретара оде на одмор носећи. са собом тајну
рада друштва, не предајући ником свеј посао, као да је то њихова прћија са којом могу само они располагати,
И најзад, пређимо на радничке клубове. Месно синдикално веће је дало обавезу да ће организовати радничке клу“ бове у неколико крупних предузећа или фабричких цента“ ра. По овом питању, изгледа да ствар стоји овако. Многе подружнице су направиле предлоге, а и формирале извесне
клубове самоиницијативно, не. мајући план од Месног већа 0 томе где их и како треба организовати, За то је културнопросветни одбор синдиката за. уставио свако организовање тих клубова. Исто тако
Београда је понудио Месном синдикалном већу помоћ око
подизања и оспособљавања зграда за радничке клубове, На овај предлог Месно веће је одговорило позитивно, али после тога ћије ништа предузело да се овај посао приведе У дело. Исти такав случај је био и са летњом позорницом,.
Све нам ово говори да је неопходно потребно да се сви ти недостаци културно-просветног рада наших синдиката што пре преброде и уклоне.
Тек када се буду сви недо стаци преодолели, показаће се видни резултати у такмичењу на културно-просветном пољу.
Јелена ПОПОВИЋ
сољу очи
соравни, у свежем зеленилу усева и воћака са шумним рекама, и бистрим изворским водама данас окрупљена као на један велики радни конгрес омладина свих паших народ“ пих република укључујући и Јулиску Крајину, повезана. зиједничком вољом, Преко двадесет хиљада младих гради“ теља, који су подигли овде своје логоре, свесни су да они данас са толиком бујицом воље не дижу само пругу већ и свој лик у данашњици и ве вују челичним шинама не са“ мо Босну са Војводином, већ једним широким појасом _ јединства целу Републику, Оловенију са Макодонијом ин Хр ватску са Орбијом и Црном Гором.
Омладинци-радници и омладинциђаци из градова као и њихови другови омладинци са села раде с истим полетом и радним замахом на избапивању кубика, вађењу шљунка из река, постављању колосека и дизању многобројних мостова, док стране бригаде, најпре она грчка. која У свакој прилици одаје своју радост што ради на тлу једне слободне земље, затим бугарска, мађарска, албанска, чешка и тако даље, које се испреплићу са домаћима на овом састанку рада и младости, са својим заставама, еланом И песмом кад У строју полазе на рад и с рада се враћају, казују пуну солидарност и другарество напредне омлади“ не у суседним и другим 86мљама са нашом омладином у њеном великом подухвату.
Дан је овде испуњен сав, набијен, почев од јутарње »зарјатке«; ништа ту не промаши, не губи се: ни рад 9
обаиром на искуства. која св стичу, ни одмор, ни сан с-06зиром на ваздух у окриљу природе, који опија свежином и здрављем.
Једно огромно одушевљење буја овде и плави као река и било би пожељно да ове рад“ пе деонице обиђе што више наших људи од пера и уметника и да му буду очевици, да га осете у сусретима _на лицу места у Бијелој н Ра патници, Тињи и Мрамору, Кисељаку, Букињу, Кивиницама и даље, на извору, Ули-
Без. предаха раде омладинци к.
20 ОКТОБАР.
=
СТРАНА 3
Народно судство развија се —— правилно и служи
интересима народа
Ка ин остале установе народне влети, исто тако су и народни судови де“ ло борбе наших народа за 0остварење жеље, да народ учествује у једној грани државне народне власти и да тим уче“ ствовањем дође до ене правде, коју има у својој свести о правди и правичности још од свог постанка, Увек је код нашег народа била тежња: да се у случају подељивања правде дође до' истине.
Сада су судови народни. Народ учествује'у“ њима преко одабраних квалификованих су“ дија као и изабраних судија, — поротника,
Суде данас наши грађани: сељаци, радници И службеници наместо раније постав“ љених судија. — чиновника, који су често свој позив и рад стављали у службу појединих режима, скоро увек у саставу са једним квалификованим су-
« дијом — стручњаком, кога је
такође народ својом вољом као поптеног народног интелигента изабрао и за судију поставио. Овакев састав суда одговара управо жељи ин #отреби народа.
Ето. такво народно судство омогућује да се у сваком да ном моменту оствари воља народа. То је био случај, када се пред нато народно судство ради што брже економске обнове земље поставио задатак за спречавање — недопуштене шпекулалије и привредне са: ботаже. Овај задатак је био стављен пред народно судство као целина, а посебно пред судове већих привредних и сопијалних центара као што су Београд, и други велики градови појединих федералних република, У том се, сагла: сношћу са радом осталих народних власти, и успело. Да ли би се успело да је судство остало оно старо бирократског Не. Ово стога, што су данашњи наролни судови схватили одмах озбиљност ове тешке сопијално:економске појаве, правилно протумачили потребу највећег броја радног народа за овај проблем, наиме да шпекулапију треба у коре: ну сузбити, тако да су строге али правичне судске одлуке биле правилан лек за ову друштвену болест, И сад, кад се погледа по судским књигама, види св да је број предмета, по Закону о шпекулапији и недозвољеној привредној саботажи смањени, односно лове“ дени на најмању мепу. ПШпекулапија се губи као нездрава, појава у натлем новом _друштву. Она ће се изгубити потпуно са појачаним економеким
оптптедржавним планом, све интензивнијом _ производњом намирница као ин све бољем
регулисању цена свих производа, Пред наше народно судство стављају се многи проблеми. Наиме, оно мора битни будно према свим појавама, које се од појединаца, који дођу у колизију са законом и угрожа“ вају заједницу својим недозвољеним радњама манифестујуБи исто било као саботаже, злоупотребе службене дужно
ће то свакоме чврсту веру У нашу сутрашњицу, кад види изблиза »на коме свет остаје«. И наћи ће се ту на живом свежем кладенцу са кога ће моћи црпсти мотиве сви они који се са данашњом тематиком ма колико се ова намета ла. широка и са великим могућностима, нису у довољној мери саживели, За све њих биће то и школа и потетицај за рад у својој области пером или кичицом. Испуниће их о во поносом“ и одушевљењем,
који су услов и основ за по-
сти, утаје пародног новца, крађе, провале и друго. ри“ мећује се, да су чешћи случа» јеви кривичних дела злоупо“ требе у службеној Ова врста кривичних дела може бити разнолика, а сва се своде на угрожавање нашег екопомеког пи државног развоја. Овом проблему треба при“ ступити исто као што се пришло проблему код сузбијања, шпекулације и приведне сабо“ таже.
Исто тако и проблему реша+ вања учесталих кривичних дела против сигурности јавног саобраћаја и угрожавања, лич“ не сигурности, који се чине од возача моторних и других возила треба с великом пажњом приступити. _ Народне власти су у нашем граду пришле решавању _ комуникапио“ них и саобраћајних питања, и поред упозоравања и опомена, опет се врло често дешавају гажења, саобраћајне _ несреће и друго, а ово само зато, што у већини случајева возачи не схватају нити хоће да подесе свој рад са потребом живота, нашег главног града који из дана у дан добија све бржи темпо живота, Овде ће народ“ ни судови дати поново доказа, да схватају правилно проблем у доношењу правичних, ако устреба и строгих оллука. Не“ ка, се ставом народних судова, у правичним пресудама осети брига и надзор над чувањем живота наших грађана!
Исто тако, пародни судови морају бити будни и довољну пажњу _ посветити решавању проблема бракоразводних спорова, који се у великом броју појављују, Уставом и новим законом о браку држава. је У" зела пол своју заштиту регулисање брачних односа као и чување брака као осповне др“ жавне п друштвене установе.
Какав напор улажу данас народни сулови у ретавање свих ових проблема _ види све на пример, из пада Окружног суда за град Београд. Док је бивти Окружни суд за град Београд у голини 1940, последњој ралмој години пред рат, имао 4900 кривичних и 1995 грађанских _ предмета, _ сада Наролни окружни суд за град Београд ва јелну голину дана, од маја 1945 до маја 1946, и“ мао је на раду 2051 кривични п 58905 грађенских предмета, но рачунајући 2552 инвалидска прелмета, Бивти Окружни суд за грал Београд имао је укушшио 158 службеника, а, са“ да Рротти оћружћи суд за град Београд има укупно 61 службеника. ·
Ово се све говори да народно сулство, у почетку свога изграђивања, остварује _ ПУН свој развој, а трулом у ехва“ тању свих појављених друштвених проблема и увежба= вању судијл-поротника у изучавању технике закона, омогућиће да народ дође до пајвишег степена правде и пра“ вичности за коју се у овој пародној борби п борно.
Мподраг СТАНКОВИЋ судија Окружног суда за град Београд
пер 0 ма че 4 4
зитивно духовно стварање У данашњици.
Јер, шлипери пруге која иде од Брчког ка богатом ба“ сену Бановића преносе данас већ, као џиновске Блавиреске типке, звучну симфонију оне скале _ осећања _ почев _ ол братства и јединства, којим је омладина, новог Титовог поколења _ прожета, _ пепуњена сва.
Гвидо ТАРТАЉА
свих крајеза Југославије,
дужности, |
-