20. oktobar

Како не треба ДИ РОДИ

___ проби (рвонтовиц

Када смо пре неколико нежеља на седници Градског Оодбора Фронте _ дискутовали о такмичењу, подвучено је у. за= кључку, да се приликом оку“ пљања грађана на радове води рачуна о томе, да се не при“ мењују методе које ма и нај“ мање личе на присиљавање,

Но на терену другови активисти Фронта не држе се ово“ га закључка. На пр: тринаести блок Шестог рејона има свој метод сакупљања грађана Они зађу од куће до куће, ују“ тру, буде грађане и позивају, их да изађу на рад.

Тако је и Воја Миловановић, активиста тринаестог блока и улични _ саветник — социјалног старања у недсљу 41 о, м> у“ пао у двориште моје куће у 5 сати и 30 минута и мојим уку“ ћанима грубо издао налог да ме одмах пробуде и упуте на ралилиште,

Да би зло било веће, да би за све нас који смо изашли на радилиште утисак био још мучнији, тог дана се поплоча-

Вала циглом и насипала шутом '

улица у којој је његова кућа,

ећу да теретим друга Миловановића да га је руководио лични интерес када је будно грађане тринаестог блока Шестог рејона и наређивао им да изађу на рад, тј. да га је руководила жеља да обезбеди себи пут до своје куће, иако је чи“ њеница ла се тога дана тај пут радио. Можда је то само слу“ чајност, Али оно што се у сва“ ком случају мора осудити то је начин га који је окупљао грађане на рад.

Не знам само на основу чега је себи дозволио то право да упада у куће људи рано ујутру и упућује их на ради“ лиште “ Ако узмемо да Га је руководила жеља да покаже добар _ резултат у такмичењу (број људи и учинак посла) морамо га укоретњ што је као фронтовац изгубио перспекти= ву у ралу: Он је заборавио шта желимо да постигнемо кроз ово такмичење» Место да се"као активиста Фронта трудњ да омасовљује и учвршћује Фронт, он тачно супротно де лује и постиже сасвим супротне резултате,

Мислим да ово није једини пример и зато га истичем као лош, да би се на њему учили остали фронтовци како не тре“ ба да ради један фроптовац,

Мила ПРОДАНОВИЋ

Радници и кумештеници Гронепи

_ (војевољно (0 одричу

прави НО годишњи одмор

присуству великог броја

радника и намештеника ГРАНАП-а одржана је конфе“ ренпија чланова синдиката на којој је говорено о Уредби о плаћеном годишњем одмору.

Радници и намештеници до“ нели су једногласно следећу резолуцију:

„Ралници в намештеници ГРАНАП-а окупљени на својој синдикалној конференцији по. водом проучавања Уредбе о плаћеном годишњем одмору и могућности њене примене У предузећу одлучили су једногласно: 1) поздрављамо поменуту Уредбу као значајан корак у задовољавању основних потреба ралника и намештеника и 38 хваљујемо својој наподној влади на старању које показује за раднике и намештенике;

2) узевши у обзир улогу ГРАНАП-а у снабдевању радних маса Београда и услове

"под којима се данас налази на“

ша домовина одричемо се сво јевољно ове године коришћења права на одмор, које нам У“ релба даје,

Инпспирисани старањем владе о ралницима и намештенницима и признањем у њеном залагању на изградњи и обнови земље, обавезујемо се да ћемо са:још већим еланом прионути на рад и постићи још боље резултате у снабдевању града Београда."

(Око хиљаду и сто радника и намештеника ГРАНАГП а пока« зали су своју високу свест, зна. јући да од њиховог рада зависи редовно и уредно снабдева“ ње становништва Београда, На њихов пример треба да се У гледају радници и намештени“ ци других предузећа од чијег рада зависи обнова и изградња земље.

Жене Вождовца поливају дечји парк код Ауто-команде

Августовско сунце свакога дана, поново ужари већ прегрејани Београд. Букну плочници, асфалт, ограде и фа, саде. Кратке ноћи не донесу свежи“ ну... Зато је и ово недељно јутро пуно врелога ветра.

Нема још шест сати Али, ни ти рани часови, ни жега, нису задржа. ли добровољне раднике, Београђане,

Београђанке, омладину, иза спуште. них капака, по поливеним, уским дво“ риштима. Ту су, у центру и по пери

ферији, на _ стотинама _ београдских радилишта. Није лако радити на _ температури

од 2369, већ изјутра, на прашини и на ветру који је разноси. Није лако, али о томе не говоре лица добровољ. них радника. Јер, рад се данас друкчије посматра, а добровољни рад је

задовољство. Њиме се, ето, доводи У ред, улепшава, обнавља, наш соп• ствени град. Лобровољним радом у-

штеђује се новац, није послове.

У тихом разговору, они старији лагано подижу лопате, ударају буда“ ком, ређају цигле. Млађи људи и жене живо обављају теже послове, а омладина2 Уз смех, довикивање, пе сму — свуда је има. Јуре љечаџи са колицима, као _ јарићи... _ Кривудају, узвикују..: Девојке живо стоварују препуне камионе. Звече лопате,.,

„

Од пет сати доњи део Вождовца ради на нивелисању парка код Ауто. команде.

— Данас нас је мало, вајкајући се, вели пуначка, поцрнела жена,

Малог Има их преко – шесдесет.,, Највише је домаћица. Оне су не само домаћице у својим домовима. Ето, домаћиде су и у своме граду.

Належда Сулејмановић је увек на радилишту. Кадгод се радни. А она има четворо деце. Син јој је у воје“ ци, ћерка на матури и још два ма. ња детета. у

— А како стижеш са домаћим послом» '

потребан за круп.

Улица ће бити уска, али у њој се неће газити блато

МАР

и бвта:а

У ЕУ Е

__КРОЗ_ТАКМИЧАРСКИ БЕОГРАД

Стотине београдских радилишта окупљају десетине хиљада грађана — добровољних радника

— Још како! Помогне ми ћерка... А и ако тамо није све у реду, да нас је ово важније, Биће и за домаћи посао времена кад свршимо послове по граду...

Радник Милован Миловановић, 538 послен је у Ортопедском заводу. Његова су деца већ пелика, Она неће играти у парку који“ се нивелише. Али шта то мари.

— Играће друга деца.,, А м дна су наша, вели Милован разбијајући грудве земље,

По читавом парку обављају са ра. зни послови: залива се, уравњује, копа се базен за децу. Радови грађана приводе се крају и радилиште ће се предати стручњацима.

“

У Господара Вучића улици велика је јаруга. Ваља је затрпати На том послу ради Пашино Брдо. Извлачи се земља из Тетовске и БЊелимарковићеве и насипа се. Довлачи се лемљена цигла, камен и шут.

Ветар је јак и скида ситан мал. тер с лопата.

— Сметар

— Не, помаже. :;

И падају примедбе на помоћ »ветра — ударника«. Шала се шири по чи. тавој ивици јаруге.

Ту су људи разних – професија: књиговезац, машиновођа, ђак, омладинка, домаћица, трговачки путник,.. Ту је и Петар Кочевић, бакалин, са сином који иде у прву годину Трговачке академије, а домаћица Дани. ца Црномут, из Петроварадинске улице, сваки дан је на послу. Она је Мајка троје деце, али нађе, времена за све.

— Ето, поцрнела сам као на моРу. Биће и тега, вели кроз смех, кад уредимо ову нашу, београдску кућу.

У непосредној близини Шесте мушке гимназије, у Петом рејону, руши се велика циглана да би се ослободио терен за градилиште и парк.

Као кошница зуји и бруји, Звони, Иако је четвртак ударним дан, који окупља 600 грађана, и сад, у 8 часова, има их преко стотину. Многи су се већ разишли, јер је рад почео У 4 изјутра.

Узмахују _ будаци, одроњавају се цигле низ падину од црвене глине, Потом се разносе и ређају.

Ту су, свакодневно, на Милан Пољанац са

| посту женом, родитељи

нашег генерал-лајтнанта. Раде и пре и после подне. А има и пуно пионира од 5:6 година,

На врх куполе од пциглане, одмара се, за часак, Трамвајски – контролор Чипра Чипровић. Потом поново руши будаком зид а игле прихвата Мило» рад Нешић из телефонске секције, Ту је и Милорад Станић, Довео је групу из Прешевске улице. Он има 77 година и није »првокласна« помоћ у физичком раду, али бодри на рад и његове досетке стварају оно ве. село расположење, у коме је рад право задовољство,

Стално, свакодневно је на раду и Ната МЖлнлојевић, — четрдесеттодишња ситна жена. Она преноси цигле. Не ма времена ни да застане. За њом жури Мара Станивук, омладинка.

А на далека посматран овај купе“ пасти терен, донста је мравињак, Жега, сунце, врео ветар... Ро то 0 пажа»

Припрема се на Карабурми, на те“ рену званом Ђата-Лака, градилиште за електро + индустриско – предузеће зЕлипе«. На терен излазе свакоднев» во подружнице разних већих преду“ зећа.

Данас су ту инжењери, радници и памештеници из Индустрије метора у Раковици. По трећи пут, узастопце, рале.

Ту посао одмиче брзо. Ради се организовано. Осећа се да је то једна заједница везана оквиром ·предузећа,

Тринаестогодишњи добровољни радник Предраг Рађић

Сељаци села Пасјаче пишу друговима из Земаљског

индикална подружниџа _— Земаљ-

ског уреда за цене Народне Ре. публике Србије упутила је Месном народном одбору села Пасјаче 51 ко: мад књига и претплатила је село на листове »Сељачку борбу«,. — »Глас«, »Борбу« и »Политику« Захвални сељаци, примајући поклоне својих дру“ гова из Београда, послали су им сле дећи одговор:

»Драги другови,

Извештавамо вас да смо примили ваш поклон; 51 књигу као и листове на које сте нас претплатили, На по" клону вам захваљујемо и мислимо да он претставља један корак. ближе ка потпуном зближењу града и села, За ово зближење гинули су у народно• ослободилачкој борби људи града и и села, а ми, у време изградње, данас продужујемо њихово дело. МИ ми смо у првомајском такмичењу дали све што смо могли за обнову нашег села, које је тешко настрадало од 0. купатова и издајника Било је спаљено око 20 кућа и школа.

Успели смо да за сада свима обезбедимо кров над главом.

Наша школска зграда била је уништена заједно са целокупним наме.

" штајем. Ми смо повели акцију за подизањем нове и прикупљамо потребан

уреда за цене

материјал. У културно-просветном раду имамо доста тешкоћа, јер немамо довољно материјала за – дилетантску групу, . а сметње нам чине такође и теренске тешкоће, нарочито у доба пољских радова, јер је наше село једно од оних села, чији су домови раштркани. Међутим, упркос свим те, шкоћама ми успевамо ла користимо одмор за време пољских радова на нашем културно « просветном уздизању; као што су то чинили другови борци 'за · време затишја између битака | | | .

Молимо вас, другови, да нам не 82. мерите што смо задоинили са олговером, Ми се придружујемо вашој жељи, управо то је и наша, да што тешње сарађујемо _ угледајући се на примере другова бораца из града н села у доба (борби за ослобођење наше отаџбине,

Са другарским поздравом!

Претседник, Месног одбора Фронта Павле Миловић Секретар, , Раде Мировић

5 ј

_ омлодано предувећа „БЕОМЕТАЋ

_МСПуЊОВО обавезе |

У мепуњавању обавеза које

су примили радници предузећа „Беометал“ нарочито место заузима рад омладине, Једна од обавеза предузећа јесте да се производна норма повиси за 15%. Међутим орна не само да је пребачена за 15 већ се сада просечно пребацује и за 35%. У предузећу постоје

две врсте прелазних застави. ца: прелазне заставице за појединце И прелазна застава за одељења.

Сада заставицу одељења држи шлајферско одељење, Оно је за 15 дана пребацило ранију норму за 82.6%.

Н. СИНЂИЋ | рају брже од нас, а ми ћема да платимо казну!... | ај :

Циглана код Шесте мушке гим-

назије у Петом рејону нестаје

под ударцима будака добровољних радника

И њихове шале су »интерне«, == не разумљиве за остали свет.

Велики терен већ добија изглед градилишта, Радници се заустављају на часак м, делоњени о топату или будак, са задовољством гледају 9" коло,

“

98 м 29 улиџа па Карабурми... То је, из перспективе центра, — тамо негде; код Вишњице. Зар је и тамб још Београд.

Да је то Београд и да су то вред“ ни, радни, предузимљиви Београђани, јасно је тек кад се уђе, преко пољане, у склоп ове две. уличице.

Стотину људи, жена, деце, — ту је на послу, :

=: %

Затрпава се јаруга у Го сподара Вучића улици

Још пролетос су газили блато, Али све јесени неће се деша, идући У шкоту заглибљавати и извлачити но те без ципела, Око 800 метара улице изграђено је и сад се, међу камење и циглу насипа шут,

На иницијативу Богдана Вуличеви“ ћа, ковача довезено је, добровољно 98 камиона материјала са порушених грађевина. Радови су почели 25 про шлег месеца, а предани рад се већ видно показује.

„Кад је реч о највреднијима сви позивају Предрага _Рађића _ ученика трећег разреда. Он је за осам дана дао 104 радна часа. Као кртица је. Поред њега ради и његова бака, преко 60 година стара,

Ту, недалеко, плави се свежа тра» ка Дунава. Али вико не | помишља на купање. Овде је врућина, ми прашина, и зној који капље, и 6будак који звони. Али, ту је #00 метара поплочане улице, која ће емегућити бржи одлазак на рад и у шкелу. Обућа ће бити сувља, дуже ће траја ти. У домове се неће уносити 6блатд... Иза ограде и зеленила негде свира радно. На ветру се повијају ста. бљике сунцокрета м клањају се не, прекидне. А ту, у дворишту, за сина и мужа, који раде, коље _ домаћица петла. _ Мачке из суседства маучући нестрпљиво, тару своја леђа о ноге стола, НЕ

“

Тако радни, такмичарски _ Београд проводи недељни дан. Са лепатбм и крампом, на прашини и ветру, али са оемехом на лиџу и радосним погледом на дно што је учињено.

Јулија ЛУЧЕВ

16 АВГУСТ 1946

УНОС ПОСАО

једног издавача |

сцима продаје се ових

дана „Пословни привредни адресар“ уређен и издат од г. Миодрага Стојиљковића. По. јаву овог адресара могли бисмо поздравити као врло ко+ рисну, да није једне ствари; књижица од 136 страна (од којих је половина испуњена ре,, кламом и огласима) кошта ништа мање него 25— динара,

По свему судећи г. Стојиље ковић је врло умешан и добар, трговац. Он је правилно прд-, ценио стање на тржишту и како је знао да се оваква књига може добро пласирати, искористио је то без имало скрупу. ла. Али, пошто му је било познато да је шпекулација у нашој земљи законом забрањена и строго кажњива, он је лепо целу ствар легализовао. у, калкулацији поднетој Земаљском уреду за цене с молбом заведеном под бр. 12405 г. Стојиљковић је навео читав низ трошкова које је, разумљиво, требало да покрије продајом адресара. А ти трошкови су занста врло занимљиви. За 5.000 комада књига он је утрошио 2.000 кг. хартије, То би му се још и могло признати ако је истина да су то били от« паци од ротационе хартије. Али у поднесеном извештају вели се даље да је при састављању књиге радило поред уредника још 6 лица и то: се= кретар, четири сарадника и дактилографкиња. Изгледа да је тако многобројни персонал имао веома много посла јер су у току четири месеца ипак успели да саставе неких 70 страна текста. Зато их је Г. Стојиљковић потпуно пристојно наградио са 58.102. дин. Поред тога, г. Стојиљковић је имао масу трошкова око уре= ђаја канцеларије, плаћања послуге, неког чишћења канцеларије (питање шта је послуга радила)!. Инсталације телефона, куповина штамбиља, коверата, књига благајне регистра, наруџбеница и т. д.

Сви производни трошкови попели су се до страшне цифре од 133.059— динара. Затим је г. Стојиљковић урачунао 9.970.— динара за свој ризик (!) Па онда 3.326 динара на рекламу, 2.326 динара за растурање, за своју сопствену зараду 22.453 динара, најзад рабат мало и великопродавциима од 43.035, тако да су укупни трошкови достигли до 223.785 динара.

Није тешко схватити г, Сто. јиљковића и потпуно је јасно шта је он хтео са овако вешто шпекулантски састављеном калкулацијом. Али је прилично неразумљиво како је Земаљски Уред за цене примпо ту калкулацију и одобрио цену од 25 динара. Када смо се тамо заннтересовали да ли се приликом одобрења цена подносе и сви рачуни за трошкове, одговорено нам је да се то не чини и да би то и превише оте• жало и успорило посао.

Земаљски уред“ за цене има задатак да штити грађанство од пљачке шпекуланата и тај посао треба најсавесније обављати. Не може се приликом одређивања цена по овако поднетим калкулацијама одлучи“ вати преко колена. Овог пута. Уред за цене није спречио шпекулацију с продајом „Адресара“ — пре би се могло рећи да ју је он овако површно одре“ ђеном ценом омогућио. Чиновници који су радили на овом предмету и који раде ове ствари нека мало више поразмисле чему служи њихов рад.

4 М. Ј.

Је свим београдским кид«

"Са београдских улица

(Уведена је саобраћајна моторизбвана пина а ГЛА

— То је неправда, ови нас јуре ради непроћисне брзине, те