20. oktobar
· дају купона.
13 СЕПТЕМБАР. 1946 ; У а -__________________.__ 20 ОКТОБАР
УПУТСТВО ЗА КУПОВИНУ ТЕКСТИЛНЕ РОБЕ
Снабдевање индустриском робом на основу нових књижица _
д јуче је почело снабдевање грађана индустриским производима на основу потрошачких карата за индустриске пронзводе, које су недавно раздељене грађанству.
Тих карата има три врсте: „УБР“ које су подељене радницима и намештеницима,
„И-Г“ које су подељене грађанима који нису директно укључени у производњу и „ИД“ које су подељене деци испод 14 година.
Свака потрошачка карта састоји се из три дела; 1) 25 купона који ће се употребити за набавку одређеног предмета када то одјави Одељење за снабдевање; 2) одређеног броја условних јединица (тачки. ца) којих у картама „И-Р“ и. ма 120, у картама „И-Г“ 90, а у картама „И-Д“ 70; 3) из простора за убележавање. У тај простор ће се убележавати роба за коју је одређено убележавање и она за коју је потребан још и посебан "бон.
Набавке индустриске рациениране робе вршиће се код малопродаваца на пет начина: 1 уз предају појединачних бонова и тачкица; 2) уз предају купона и тачкица; 3) Уз предају самих тачкица; 4) само уз уписивање у потрошач“ ку карту; и 5) само уз преКарта важи годину дана од дана издавања _и то само у месту у коме је издата. ·
На карте „И-Р“ моћи ће се набављати "роба за адрасле мушкарце и жене и рода за опште потребе домаћинства, а на карте „И-Д“ само роба
Маври Народи "одељење за тву
#82 он Количина цифром поличина циор
и чтиаљђи,
Важиуд о = УЛ
одређена за децу. При набавци робе за домаћинства могу се користити карте свих чланова тога домаћинства.
Снабдевање болница, лечилишта, санаторијума, обданишта, дечјих домова и других установа и предузећа вршиће се путем бонова које ће издавати Одељење за снабдевање. За изванредне прилике као што су смртни случајеви, у. даја итд. издаваће посебне бонове рејонски народни одбори. Продаја робе за изванредне прилике и установама и пре“ дузећима вршиће се само уз предају бонова (без отсецања каквих купона) а то ће на родни одбори забележити на самом бону. На бону ће уједно назначити и вредност т робе у тачкицама.
енама од шестог месеца трудноће издаваће се још и карта „И-Д“ а истовремено и дознака за фланел и платно. ри првој редовној емисији индустриских потрошачких
текстил. Класа
У | Ћотппе (ПРОДАВЦА |
~ 7 пимиваве #.
1ПРЕДМЕТИ| 6 а |
карата издаће се таква карта и за новорођенче, без обзира у коме се месецу родило.
Радници и намештеници добијаће преко места запослења бонове за ону робу за коју су потребни поред тачкица и посебни бонови.
Одељење трговине и снабдевања _пустило је засада У продају оне производе који се могу добити само уз предају тачкица. Начин продаје других врста робе објавиће се доцније.
Само уз предају одређеног
броја тачкица могу се набавити ови предмети:
ЗА ОДРАСЛЕ МУШКАРЦЕ
. г = „5 о = = з НАЗИВ ПРЕДМЕТА 35 з Е-| Би || 5 Ф 5 ме с
1. Капут (сако памучни летњи 20 2, Капет (сако) летњи за прање 15 3 Панталоне штофане (зимске) 20 4. Панталоне памучне (летње) 10 5. Панталоне летње за прање 10 6. Комплетно одело 50 7. Радни мантил 15 8. Мајица 8 9, Спаваћице 15 10. Пижама 20 ЗА ОДРАСЛЕ ЖЕНЕ 1. Хаљина штофана 24
2. Хаљина (и кућна) памучна 16 3. Комплетан штофани костим | 40 4. Јакна од костима ~ штофана 28 5, Сукња од костима „ штофана 12
6. Сукња летња п 7. Блуза 10 8. Мантил 35 9. Ноћна кошуља — спаваћиџа 18 10, Пижама 6 20 · П, Дуга кецеља 10 12. Кецеља кратка 6 13. Марама за главу 5
—___Хх животи РАДУ СССР х —
РТ МАИИЈЕБАЈА РЕДА
Лењинфрадске
· ре револуције петроград|] ска индустрија добијала је знатан део сировина, горива, полуфабриката, машина и алата из иностранства. Огромна, природна богатства, скривена у недрима те области ин суседних крајева, _ слабо су искоришћавана. Приватни власници сматрали су недовољно рентабилним искоришћавање тих богатстава.
Тек у годинама Стаљинових петогодишњих планова овде је почело искоришћавање многих видова, сировина. Лењинградска индустрија морала је да постане не само индустрија, која обрађује сироване: било је потребно да она до њих сама долази. Зависност Лењин_ града од сировина и горива, које су се довозиле, смањивала се сваке године.
У својству енергетичке базе све више се искоришћавала, водена енергија, а поред ње Трес и МА из Боровичске
еконсшске областа _
и Шечорске области, гдовски шкриљци. Увелико је почело експлоатисање тихвинског боксита, месних резерви креча, разних врста, глине, изборског гипса и минерала са полуострва Кола.
Рал је нанео целокупној при_ вреди Лењинградске области огромну штету. Стога _ нови петогодишњи план, према ко. ме Лењинград идућих година, има понова да постане велики индустриски центар са снажно развијеном израдом машина, са великим бродоградилишним радом итд. одређује истакнуто место искоришћавању богат_ става Лењинградске привредне области.
Водене снаге те области биће искоришћене у највећем 0биму. Капацитет хирдо-центра.. ла које су сада у раду, знатно ће се повећати, То су центра. ле Свирска, Раухнала, ЕнсоСаградиће се нове велике хи. дро-централе на, рекама, Свиру
ЗА ДЕЧАКЕ ДО 14 ГОДИНА
1. Одело са.кратким панталонама 25 2. Одело са дугим панталонама 30 3. Чакшире са камашнама 15 4. Зимски капут 38 5, Мантил 22 6, Кошуља — мајнца 7 7. Гаћице 4 8. Пижама 12 9. Гарнитура за бебе 15 10. Дуге чарапе — доколенице 6
1, Сокне 3 12. Дечје ципеле од бр. 25 до 35 20
ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ ДО 14 ГОДИНА
1. Штофана хаљина 14 2, Хаљина памучна 8 3. Зимски капут 25 4. Мантил 20 5. Кошуља — дечји број 5 6. Гађице — дечји број 4 7. Спаваћица — дечји број 10 8, Гарнитура за бебе 15 9. Чарапе дуге и доколенице 6 10. Сокне 8 М. Дечје женске ципеле од
бр. 25 до 85 20
Ра ЕУ пита
Па ИЦ“ ај – “=
+ у
ПИ. ара А
'
СТРАНА 5
Какве су промене настале
у цени електричне енерлије
Немогуће је овде изнети све ком.
У Београду о је заведена двојна
тарифа за обрачун утрошене е, лектричне енергије, По том смстему потрошач плаћа извеспи стални ме, сечни допринос који ;2 одређен према јачини његових пријемника (тј. у конкретном случају према броју соба, односно површини локала и према ја. чини бројила — струјомера) и плаћа цену _ утрошених _ киловатчасова. 34 Београд постоји за приватне сврхе три врсте плаћања по двојној тарифи.
ОБИЧНА СТРУЈА
Они потрошачи који имају стан од једне односно две собе са кухињом, плаћају стални месечни допринос 15 односно 20 динара, Порел тога плаћају за сваки утрошен КВУЧ по 5 динара у шта је урачуната такса, То значи да на пример потрошач са ста. ном од две собе ми кухињом, који потроши у току једног месеца 5 КВЧ плаћа 45 динара, а који потроши 29 КВЧ плаћа 120 динара, Као што се види, уколико неко потроши више електричне енергије, _ утолико га она релативно јевтиније кошта, У првом примеру 1 КЕЧ стаје 9 динара а у другом 6 линара.
Код потрошача који имају веће станове месечни допринос наплаћује се према јачини бројила. За бројило ја. чине 5 ампера плаћа се месечно 25 динара, јачине 10 ампера 30 динара а за 3Х10 ампера 60 динара. Јачина бројила исписана је на самим бројилу ин сваки потрошач може лако да је утврди, Поред тога наплаћује се за сваки утрошени КВЧ по 5 динара.
БЛОК СТРУЈА
Потрошачи који троше струју у тер.
мичке сврхе могу да се пријаве на
блок-струју. Онда плаћају — редовни месечни допринос према броју просторија н то: стан од собе ни кујне
40 динара а свака соба још по 20 ди. нара. Осим тога плаћају утрошену електричну енергију по 2,50 динара 1 КВЧ. Поставља се питање када се потрошачу исплати да се пријави на блок-струју, Узмимо _ неколико — при, мера:
1. — Стан од собе ни кујне. Ако троши просечно месечно до 10 КВЧ, онла му је рентабилније да остане на обичној струји јер тада плаћа 15 ди-
Ново снижење цена огреву
[Пре неколико дана утврђене су и одобрене нове цене огревном материјалу; уг“ љу ни дрвету, Смањење основних производних трошкова и реорганизација транспорта од
"произвођача до малопродајних
стоваришта омогућили су да је. цена дрвету оборена по че-
-тврти пут, а лигниту из Колу-
- барског базена по пети пут,
Одобрена цена тврдом др. вету (буковина, грабовина и церовина) за прву и другу класу износи 520 динара, а за трећу класу 460. Утврђена цена за остале врсте тврдог др. вета износи за један просторни метар прве или друге класе 444 динара, а трећа класа 395 динара. Нова цена за лигнитски угаљ из Колубарског базена износи 480 динара, а за „Креку“ 580 динара. Поред ових врста угља, којима се углавном Београд снабдевао, утврђене су цене и другим врстама лигнита који се увозио у Београд из других базена и рудника,
Цена лигнитском угљу из
„рудника „Хајдук Вељко“ изно-
си за једну тону: комадни 909 динара, ровни 786 динара; из рудника „Неменикуће“ комад“ ни 689, ровни 599 динара; из рудника Петровачки Лесковац комадни 708, ровни 584 динара; из рудника Ђовдин комад“ ни 787, ровни 698 динара; из рудника врбица комадни 1.081 динар, ровни 883 динара; из рудника Иваново комадни 868
"и Нарову. Мредвиђа, се искори-
шћавање водене енергије Неве, Моте и Вуоксе, Сви ти ра. дови омогућиће да, се четвороструко повећа продукција електричне енергије. Енерге. тичка база Лењинграда биће снажна. Према непотпуним по. дацима, резерве тресета у Лењинградској области сачињавају преко једне милијарде то.
динара, ровни 748 динара; из рудника Златар комадни 781, ровни 692 динара, Ове врсте угља налазе се такође У слободној продаји на дрварама и стовариштима. приватних уродаваца, нара месечног доприноса и 50 дина. ра за 10 КВЧ, укупно 65 динара, За блок-струју платио би 40 динара као месечни допринос и 25 динара за ,10 КВЧ, укупно 65 динара. Значи ако просечно месечно троши више од 10 КВЧ рентабилнија је блок-струја; 2 — Стан од две собе и кухиње, Овде треба завести блок„струју ако се ме сечно троши више од 16 КВЧ; 3. „Стан од три собе и кухиње. Ако је бројило од 5 ампера онда је граница 22 КВЧ месечно, а ако је од 10 ампера онда 20 КВЧ; 4. — Стан од четири собе и кухиње. Ако је бројило 5 ампера онда је граница 30 КВЧ, а јако је 10 ампера онда 28 КВЧ; 5. — Стан од пет соба им кухиње, Ако је бро. Дило 10 ампера онда 36 КВЧ, а ако је бројило 3Х10 ампера онда 24 КВЧ.
Потрошач, при одлучивању за коју ће се од ових двеју тарифа пријавити, треба на основу старих рачуна да види колико месечно просечно троши струје, и да на основу горе изнете скале види шта му је рентабилније.
Ла би се израчунало за колико сати горења поједине сијалице, решоа и пегле утроте 1 КВУ. потребно је број 1000 поделити са бројем вати сијалиџе, пешоа, пегле. У случају да је ре. шо јачи од 1000 вати онда се 6ро1 вати дели са 1000 и количник означава колнко КВЧ потроши решо за један сат горења. На пример; сијалима од 25 вати за 40 сати горења утро. ши 1 КВЧ. Или, решо од 1500 вати утрошн за један сат горења 1,5 КВЧ,
ТЕРМИЧКА СТРУЈА
Код термичке струје постоји посебна инсталација за употребу струје У термичке сврхе, док се за осветлење употребљава обична струја насупрог блок-струји гле постоји једна инста, лаџија, Месечни допринос код термичке струје је, без обзира на величну стана, за бројило ол 5 ампера 60 лин, нара, од 10 ампера 80 динара ол 3Х 10 ампера 120 динара, За утрошену енергију плаћа се 2 линара 1 КВЧ. Постваља се питање када је рентабилнија термичка а када блок,„струја. Ево један пример:
Стан од две собе и кухиње са два бројила од по 5 ампера. Под претпоставком да за осветлење троши 8 КВЧ, потрошачу ће се исплатити да троши · термизку струју 'ако месечно потроши још преко 90 КВЧ за термичке сврхе јер:
месечни допринос за обичну
струју износи 25 дин,
8 КВЧ по 5 линара 40 дин. месечни допринос за тер,
мичку струју | 60 дин,
90 КВЧ по 2 динара 180 дин,
305 лин.
Ако. троши. по блок-струји _ плаћа
_ месечни допринос. 60. динара и 98 за "КВЧ, по 2,50 динара, 245 динара, укупно 305 динара.
„Баспитач“
Претседник синдикалне подружнице
Прве радничко“
службеничке набављачк о-потрошачке задруге Слободан Јовановић, тукао је свог млађег друга због неспретности
РАпиџако 5 ЉАЧКО ПОТРОШАЧКА
ЗБАПРУГА
— Докле ћу ја тебе да учим како треба да се ради!
на, На 200.000 киловата биће повећан капацитет Дубровске централе, за коју се користи тресет. У циљу побољшања, каквоће тресета гради се неколико завода за израду брикета. Не само многе централе, већ и читав низ лењинградских индустриских предузећа, биће обезбеђен тресетом. Вели. ке резерве угља, шкриљаца и
мо
Лењинград: На обали
новог минерала употребљивог као гориво — шунгита, нађеног североисточно од језера Оњега, такође играју важну улогу у стварању базе за снабдевање Лењинграда струјом и горивом. У Лењинградској области п у Естонији граде се три завода, који ће израђивати од шкриљаца преко једне мили. јарде кубних метара гаса го. дишње.
Унапређење индустрије тре. сета, угља, шкриљаца, дрвета, знатно ће смањити потребе ин_ дустрије у довожењу угља из удаљенијих крајева,
Велику улогу у унапређењу лењинградског комплексног обласног газдинства одиграће печорски угаљ, Реч је о младом угљеном басену, који се пружа северно од Печоре све до обала Карског Мора. Бабен са. држи милијарде тона разних врста угља, Још пре неколико година у том делу совјетске Заполарне области није посто. јала никаква индустрија, У теку три до четири године по:
никао је у центру басена, у |
Воркути, рударски град са ку. ћама, за. становање, клубовима, дечјим домовима, хотелом, е. лектричном _ централом итд.
[
бинације, Зато потрошач пре него што се одлучи за коју ће струју да се пријави, блок или термичку, треба да по горњем примеру израчуна на основу до сада просечног месечног трошења шта му је рентабилније. Уколи, ко је већа потрошња утолико је термичка струја рентабилнија.
ЛОКАЛИ И ПОСЛОВНЕ ПРОСТОРИЈЕ
При употреби обичне струје потрошачи са локалом до 30 кв. м. плаћају месечни допринос од 25 динара, од 80 до 50 кв, м, 40 динара а преко 50 кв. м. плаћа се по јачини бројила им то: за 5 ампера 50 динара, за 10 ампера 80 динара, за 3 Х 10 ампера 150 динара. Поред _ тога за утрошену – енергију плаћа се по 5 динара КВЧ.
За употребу блок-струје плаћа се за просторије до 50 кв. м, 100 динара месечног доприноса, за просторије 04 50—100 кв.м, 150 динара, ол 100—200 кв. м. 200 динара, од 200—300 кв, м. 300 динара, 300—500 кв. м. 500 дина, га, 500—1000 кв. м, 1000 _ динара а преко тога за сваких 500 кв. м, 500 дни. и 2,5 дин. за сваки утрошени КВЧ.
Поставља се питање кад је рентабилније завести _ блок-струју а када остати при обичној струји, Ево неко, лико примера:
1. — Локал од 50 кв. м, бројило 10 ампера. Граница је 8 КВЧ. То јест преко тога рентабилнија је блокструја, 5
2.— Локал од 100 кв, м. бројило 10 ампера, Граница је 28 КВЧ.
3. — Локал 300 кв, м, бројило 10 ампера. Граница је 88 КВЧ.
4. — Локал од 500 кв. м, бројило 3Х 10 ампера Граница је 140 КВЧ,
Гранкца лобија се на тај начин што се од броја месечног доприноса по блок-струји одузме број месечног до. приноса по обичнј струји па остатак подели са 2,5.
Равномерном расподелом сталних режиских трошкова ЕПС.а (одржавање електричне мреже п машина, персонални издаци, наплата ралуна итд.), на све потрошаче, ова тарифа исправља досадашњу неправду према малим потрошачима, а прогресивно појевти. њавање струје, уколико се више троши, има за циљ да помогне брзо н правилно повећање потрошње — електричне енергије. Тиме ће се омогућити даљње снижавање пене електрич, ној енергији, а то ће опет бити на добробит самих потрошача,
Да ли се ДОВОЗИ ДОВОЉНО млека у Београд
У Београд свакодневно
стижу довољне количине млека, Па ипак, ма да довоз млека у извесне данемн премаша — дневну потрошњу Београда, пред млекарама У раним јутарњим часовима о. бразују се редови.
Пре свега Београд се снабдева млеком од вечерње и ју“ тарње муже. Млеко од вечерње муже довози се у продавнице рано Ујутру, док се млеко од јутарње муже продаје у млекарама од 8 часова, Судећи по редовима који се по следњих дана редовно образују пред продавницама, добнја се утисак да се сви грађани желе снабдети млекрм баш од вечерње муже. И природно, пошто ова количина није довољна да подмири дневну потрошњу Београда, пред продавницама образују се редови и многи грађани остану без млека. Међутим, само сат-два доцније кад се пусти у продају и млеко од јутарње муже, млекаре остану празне,
У погледу снабдевања млеком Београђани треба да буду потпуно спокојни, Мало више реда пред млекарама отклонило би и непотребне редове и непотребну панику да млека нема у довољним количинама,
"Експлоатише се 18 рудника.
До краја петогодишњег плана, њихов ће број порасти на. пе. десет. До тог времена Печорски басен биће оспособљен да, даје огромну количину угља, равну продукцији која се по. стизава у чувеној рударској о. бласти Караганде.
Пораст лењинградске индустрије машина, предвиђен пе. тогодишњим планом, захтева, повећање довоза црних мета_ ла. У вези с тим влада је од. лучила да се у најскоријем времену приступи подизању великог металургиског завода, У Лењинградској области. Завод ће се снабдевати печорским угљем и рудама са полу. острва Кола, и из јужног дела Карело-Финске Републике,
Пћоширује се прехранбена, база Лењинграда. Граде се моћни комбинати, који ће знат. но повећати количину раног поврћа, развија се сточарство им рибарство, уводе се у живот десетине предузећа за прдиз. водњу артикала широке по.
· трошње израђених од месних
сировина, пе
Лењинград ће играти још значајнију улогу у народном газдинству Совјетског Савеза, него пре рата.
И. ВАВИЛОВ |