20. oktobar

па 3,

__СгРАНА 4 ен нв МНМ 20 ОКТОБАР

(а

" РЕЗУЛТАТИ НОВЕМБАРСКОГ ТАКМИЧЕЊА

Окодо у свим предузећима Бодглада пребачени (у проинводнн

Успех који је радни народ Београда постигао у току новембарског такмичења велики је. Такмичење је и овога пута избацило велики број ударника, новатора и проналазача и помогло да се обнова земље убрза. Највећи недостатак у 0вом такмичењу била, је слаба евиденција и нередовно слање

У МЕТАЛНОЈ

По примљеним извештајима, од 18 највећих металних пре. дузећа. Београда види се да је план производње испуњен стопроцентно а у већини предузећа и знатно премашен. Цене производима су снижене и постигнута знатна уштеда у ма. теријалу. Резултати појединих предузећа говоре нам: да је у предузећу „Челикос" пронзводни план премашен за 13 од сто, док су производни трошкови смањени за 12 од сто. Предузеће „Пролетер: и поред сеобе у нове просторије успеЛо је да производни план пребаци за 13 од сто а производне трошкове смањи за 4,22 од

У ИНДУСТРИЈИ

Народни млин „9 мај“

Извршене су генералне поправке млина и монтажа нових сита на којима је постигнута велика уштеда јер су рађена У предузећу. Проигводни план је премашен за 10 до 19,6 од сто, а млинском одељењу постављена је и норма, Прањем жита пре мељлве предузеће је успело да знат:о побољша квалитет брашна.

Државко комбиногано прздузеће

Пронзводни план па изради квасца испуњен је за 122,4 од сто, у кожари за 117,6 од сто,

а У токетиливи за 1:5,5 од сто. Текстилаим про: цма смањене су цене за 20 — 50 од сто,

Прза београдска парка пенарл

Пигсра је потпу:0о оспособљена за рад. Поправка одељења слагаре, сушаре, дворане за прање буради н одељења за пуњење флиша, завршена, је са успехом. Оспособљљени су за становање сви поришени радначкл стап Ч:

изводни пла испугљен и пргмашел за 16 од сто, У овом такмпчењу производли трошкови смањени су од 29,1 до 43 од сто. +

Државна Фебрика шећера на х7ларици Пролзведси плам испуњен је топјоцентно и зл>тно прегмашен. На пронзводњи квасца, план је премашен за 53,72 од сто. Завршена је поправка порушене фабрике. У радвичкој

У ТЕКСТИЛНОЈ

Београдска текстилна индустрија Продукција у предионици попећана је за 71,4 од сто, у ткачници за 21,4 од сто, док су режије смањене у целом предузећу за, 4,72 од сто. За 50,5 од сто свих послова заведене су норме, Предузеће има 85 нових Уцарлика који ппебецују просечпо нозму од 22 од сто, до 93 од сто.

Фабрчка „Оптобарска слобода“

Проззеолали план је испуњен у потпуности а поред тога промосмашила је продукцију из дукнија у свима одељењима, 1945 године за 50 — 100 од сто. Прокнзводња ткачнице из 1989 године премашена је за 158 од сто. Поред радова у фабрици радници су дали 2158 добровољних радних сати на, обнови и учинили 11 посета се. лу. У данима новембарског такмичења у фабрици је формиран аналфабетски течај. Џоред по јединаца у фабрици су се такмичиле групе и одељења. Предузеће има 25 ударника, и 110 похваљених и награђених. За Орден рада предложене су Љубрјевић Надежда и Радуловић Елизабета Које су по четврти пут проглашене за ударнице. По трећи пут је проглашен за ударника, Бошковић Ђока из

· одељења сушаре који пребацу-

је норму за 27,8 од сто. У предионици за влачање вуне про.

извештаја од стране синдикал. них подружница месним одборима. МИ овога пута десило се да су извештаји били неконкретни и без стварних података о постигнутим успесима, Из досад пристиглих извештаја, резултати такмичења су следећи: ИНДУСТРИЈИ

сто. У Ортопедском заводу са успехом су успостављене норме на свим радовима; произвој дни план премашен за 12,76 од сто и цене производима знатно смањене, производни трошкови смањени су за 3,6 од сто. Предузеће „Дитип" премашило је план за 6,26 од сто, а предузеће „Радоје с" Дакић" (Беометал) за Предузеће „Сутјеска" смањило је производне трошкове за 10,68 од сто. У укупним резултатима производни план пре. машила су сва предузећа металне струке за 18,13 од сто, док су трошкови производње смањени за, 3.17 од сто.

ИСХРАНЕ

мензи радници добијају ручак за 9 динара, а вечеру за 7 ди. нара. Основане су библиотеке и читаоница са великим бројем књига. Квалитет шећера, бољи је него у почетку такмичења. Редовних радних сати било је 507.059 а прековремених добро. вољних 680. фабрика шпиритуса премашила је производни план за 34,2 од сто. Трошкови за производњу квасца смање. ни су за 6,8 од сто. У предузећу је било три стручна курса: један општи за. раднике, један за административне службенике и један за нормирце (раднике са нормом). Поред овога одржан је хигијенски и ватрогасни курс. Предузеће има 11 ударника,

Гранапове пекаре

Залагањем радника цена хлебу је смањена ка 6 динара, што је постигнуто уштедом у брашну и гориву. Док су приватници радили од 100 килограма брашна 136 килограма хлеба, Гранапове пекаре производе од исте количине брашна 144 ки: лограма хлеба. Од јула дол новембра пекаре су произвеле 6,725.278 килограма, хлеба. Број пекара повећан је за три, тако да их сада има осам. Уведену норму радници су премашили за 6 од сто. Квалитет хлеба је побољшан, а уштеда сировог материјала повећана је за 50 од сто. Растур је сма. њен. Предузеће је произвело 2,817.440 комада пецива и успе. ло је да цену пециву смањи на 1 динар по комаду.

ИНДУСТРИЈИ

глашен је по трећи пут за ударника Ђура Баштовански.

Државна кројачка радионица „Победа“

Радници су направили 35 посета, селу, при чему је учествовало 280 радника који су дали 1.988 прековремених радних сати за помоћ селу. Норма, је постављена за све послове, а од оних који испуњавају норму 24,8 од сто (већином квалифи.ковани радници), пребацују норму. Предузеће има 9 ударника и 64 похваљених. Стручно је оспособљено 60 од сто нестручних радника. Радници су направили три колективне посете изложбама, и појачавају из дана у дан свој рад на културно - просветном пољу.

Трикотажа „Дунав“

Квалитет производње побољшан је за 60 од сто, а уштедом материјала успело се да се цене производима, снизе за 28 од сто код мушке конфекције, код дечје за 38 од сто, а код женске за 22 од сто. У предузећу је оспособљено 38 нових машина. Постигнут је квалитет робе из 1939 године. По норми раде 75 од сто од укупног броја радника. Норму пребацује 10 од сто радника. Предузеће има 9 ударника, 32 награђена и 65 похваљених,

фабрика трикотаже „Спорт“

Цена мушким кошуљама, смањена је за 10 од сто док су норме побољшане за 10 од сто. Одељење платнаре пребацило је производни план за 89

17,28 од сто. '

од сто. Укупан производни план премашен је за 7,6 од сто, док је квалитет производа побољшан за 20 од сто. Норме су постављене за све раднике сем механичара, Предузеће има три ударника и 12 награђених.

Државно предузеће за израду обуће Југословенске армије

Производни план премашен је за 25 од сто. Вешу је смањена, цена за 25 од сто као резултат с добро постављене норме. 65 од сто укупног броја радника ради по норми. За село је сашивено 650 комада разне одеће. Предузеће има 37 ударника, 13 награђених и 152 писмено похваљених.

Предузеће „Моравија“ Мроизводни план је према-

и 22:

бољу будућност

шен за 57 од сто. Норму достижу сви радници.

Трикотанжа „Елка“

У овом, једном од најбољих предузећа те врсте у земљи, проглашен је укупно 41 ударник. За ударнице су по трећи пут проглашене Деса Влаји. нић, која је премашила норму за 79 од сто, и Матилда Барух, која је премашила норму за 74 од сто, Производни план у целом предузећу премашен је за 14 од сто. Уштедом и правилним руковањем материјалом предузеће је у новцу уштедело око 360.000 динара. Залагањем радника смањена је цена свим производима за, 24 од сто.

ж

Сва предузећа текстилне индустрије показала су у раду велике успехе не само на пре-

: 5 4 2 23 : » 226 55

Инлустријализацијом и електрификацијом наша земља улази у нов период изградње. ствена ралничка класа с чврстим мишчпама спремним

на сигурно корача новој победи

(4 КУОДЕ

нове напоре

народа Југослг ије

бацивању производног плана, већ и на пољу културно-просветног рада, фискултуре, службе обезбеђења од повреда, на

У ДРВОДЕЉСКОЈ

Од 1895 | чланова о дрводељаца У-

члањен је у Савез целокулан број рад“ ника ове индустрије.

Државно столарско предузеће „20 октобар“

Предузеће се фузионисало са пет мањих предузећа али је и поред послова организоцаоне природе успело да повећа производњу за 19 од сто, да смањи трошкове производње за 10 од сто, побољша уштеду материјала“ за 5 од сто и побољша квалитет за 10 од сто. Утврђене норме радници премашују од 12—30 од сто. Проналазач Алојз Дугар направио је нову Ттипл. машину. Он је био новатор и у про-

та

ВК

Јелинупртим У

са по том

стонооних Зграда

ржава је 'пружила свим грађанима, чије су зграде страдале за време окупације, могућност да помоћу кредита добијеног од Инвестиционе банке поправе своје зграде и оспособе их за становање. Кредити су издавани уз минимал. ну камату од 83 од сто и са дугим роком отплате који се кретао од 15 до 35 година. Поправком порушених зграда тешки и акутни проблем станбених просторија могао је бити бар дели. мично решен.

У прво време одзив за кредите био је минималан, да, би одједном у месецу августу, септембру и октобру тај број нарастао у толикој мери да су кредити Инвестиционе банке били скоро исцрпљени, Савесним испитивањем дошло се до закључка да при узимању ових кредита из државне касе постоји маса неправилности од стране кућевласника, а највише од стране предузимача који су примили задатак да- обнављају порушене зграде.

Случај предузимача Владе Миленковића најбоље ће илустровати на који су начин поједини предузимачи штетили државу и докле је ишла, њихова безобзирност при том рушилачком раду.

Београђанин Ђорђе Вељковић

хтео је да поправи своју, за.

време рата делимично порушену кућу. Било је потребно да се направи предрачун, Приватви инжењер Ђокић направио га је. Крајња сума, радова износила је 252.000 динара, Кућа, има само два стана од по две собе и није била тешко оштеће. на, али је предрачун ипак гласио: 252.000 динара. У Одбору за обнову станбених зграда саопштили су сопственику Вељковићу да не значи ништа тако велика сума и.да ће предузимачу бити исплаћено само онолико колико буду стварно коштали радови на градњи. На лицитацији посао је преузео

предузимач Влада Миленковић као једини предузимач који је учествовао на њој. По завршетку извесног дела радова на градњи, предузимач је могао да подигне новац од Инвестиционе банке уз – потпис сопственика, зграде. Сопственик Вељковић приметио је да се никада не наплаћује мање за поједине радове него ли што то стоји у првобитном предрачуну. А када му је предузимач Миленковић поднео последњи пут рачун за извршене радове на, потпис, на основу ког потписа, би предузимач Миленковић могао да подигне новац од банке на рачун власника зграде Вељковића, Вељковић је то одбио. Учинио је то због тога што су у рачун били унети радови на поправци водовода, који уопште није поправљан јер је био исправан, на поправ. ци канализације, која је тако. ђе била, испрарна, и други радови који уопште нису извршени или су извршени само делимично. Стварна вредност радова, за који је предузимач тражио 27.000 динара по своме предрачуну, није била већа од две до три хиљаде. Природно, да сопственик зграде Вељковић то није могао да потпише, Тада је предузимач Миленковић направио понуду: „Потпиши и ја ћу ти за то платити 5000 динара". ' Вељковић је пријавио предузимача-лопова, народним властима, а као оптужујући материјал поднео је 8000 динара које је добио од Миленковића, за, потпис,

Предузимач Влада Миленковић налази се сада под судском истрагом, и што се њега тиче било би потребно да народни суд изрекне над њим што строжију казну, јер ово сигурно није први случај да он узима државни новац, правећи лажне рачуне и рушећи поредак у нашем привредном апарату.

Али случај лопова Милен. ковића баца светлост и на пословања других предузимача, у Београду, којима је пошло за руком да направе усмене споразуме са кућевласницима, да подносе лажне рачуне, подижу народни новац из Инвестиционе банке, деле га са, кућевласницима и „послују“, „окрећу новац" како они то зову.

Досад није постојала скоро никаква контрола, поднесених предрачуна за поправку стан. бених зграда. То је велики пропуст у раду Одељења за обнову станбених зграда у чију надлежност спада контрола, над извођењем ових с радова. То су користили несавесни предузимачи, а често и власници порушених зграда,

Дешавало се да комисија из Одељења за обнову станбених зграда обиђе поправљену зграду, али када сдучајно неко од чланова комисије поново наврати у исту кућу он са за. препашћењем утврђује да или недостаје клозетска шоља, или када, или неки други део за који је кредит подигнут од МИнвестиционе банке. Шта то значи: Ништа друго, него да је подигнути новац употре-

"бљен у друге сврхе.

Прљава су оваква, „пословања" кућевласника и предузимача, јер кредити које би држава могла да. употреби за, финансирање других великих и обимних радова служе као „пословни капитал' предузи. мача и кућевласника,

Због свега тога. потребно је да Одељење за обнову станбених зграда појача своју будност, да не дозволи никакво закључивање такозваних „паушалних" радова, и контроли-

ше сваки поднети предрачун. На народним судовима је да. применом најстрожијих законских санкција, спрече даље ши.

рење ове нездраве, пљачкашке појаве,

Попови

задружном сектору, на раду за, обнову, у радној дисциплини и на тарифном и организационом

сектору.

ИНДУСТРИЈИ

шлом такмичењу. Предузеће има 15 ударника и 2 новатора.

Столарско предузеће „14 децембар“

Захваљујући организацији ин подели

рада коју је спровео Пастуовић Илија предузеће спада међу · најбоља предузећа своје струке пребацујући норму производног плана за 56 од сто, Цене су снижене за 5Б—34 од сто. Уштеда материјала побољшана за 5 од сто а квалитет побољшан за 15 од сто, Предузеће има 3 ударника н 1 новатора, ·

Државно столарско предузеће „На-ма“

Повећање производње постигнуто је за 75 од сто док су производни трошкови смањени за 32 од сто. Квали, тет призвода побољшан је са 10 од сто а уштеда материјала за 6 од сто.

Стругара „Мавиш“

Предузеће је скоро потпуно обнов= љено и знатно су побољшани хитијенски услови рада. Подигнуте су станбене просторије за 12 породица. Пре= дузеће је постигло предратну прог изводњу док је у мају радило са свега 20 од сто свога капацитета. Производни трошкови смањени су за 45 од сто а норма пребачена за 10 од сто.

Стругара „Ђуро Стругар“ Ради са свега 60 од сто свога капацитета због ниског водостаја,

Држазно четкарско-столарскометларско предузеће у Земуну Производња је повећана за 35 од сто а трошкови производње смањени за 25 до сто, Квалитет рада побољшан је за 10 од сто а уштеда у сировинама побољшана за 5 од сто,

•

Дрводељци су укупно дали за пол моћ селу 7680 добровољних радних сати што у динарима износи 122.880 динара. За обнову земље такође су дали 5522 сата што је равно износу од 89.352 динара. Укупно дато је 13.202 добровољна радна сата у износу од 212.282 динара. У посетама селу учествовало је 13 подружница. По по« дружницама је одржано 103 предавања и 71 читалачки час. Затим велики број читалачких часова. Колективних посета биоскопима и изложбама било ја 26. Организовано је три стручна кур, са. За ЗРЕН се такмичи 30 људи,

У САВЕЗУ КОМУНАЛАЦА

Подружница „Белсала“

У предузећу је извршено 25 генералних поправки кола при чему се истакао нарочито троструки ударник Божа Миленковић који је примио задатак да изради три компресора а израдио је четири; План производње испуњен је потпуно и премашен за 19,3%.

Укупно пребацивање плана производње у предузећу изводи се за 11,8% док под нормама ради 87% упослених радника. ДИРЕКЦИЈА РЕЧНЕ ПЛОВИДБЕ

Секција за израду савског пристаништа

Од предузећа Речне пловидбе секпија за изградњу савског пристани. шта је показала највећи успех и заузела прво место у такмичењу, Производни план је остварен за 112,5 од сто. Трошкови производње смањени су за 4,5 од сто а норма уведена за 58 од сто свих радова. Дато је укупно 2594 добровољних радних сати, Одржан је 31 стручни састанак са 147 присутних. Такође је одржано 6 предавања са 215 учесника, Проинзводни план премашен је за 28 од сто,

Бродоградилште Чукарица Пронзводни план премашен је за 4,16 од сто док је норма уведена за 95,7 од сто свих радова, Предузеће је

ма другом месту у Дирекцији – речне пловидбе,

Отсек за багеровање Пронзводни _ план премашен је за 15,2 од сто, трошкови производње сма, њени су за 12,15 од сто а норма заведена на 99 од сто свих радова, Предузеће је на трећем месту.

Бродарска радионица „Сава“ План производње пребачен је за 8,5 од сто док су трошкови смањени за 35 од сто. Предузеће је заузело четврто место, •

У САВЕЗУ КОЖАРСКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Квалитет рада побољшан је за 25% док су производни троШшкови код свих предузећа просечно смањени за 13,7%, до 15%. |

Фабрика кожа „Пролет=р“ успела је да смањи цене ципелама од 20—35%,

Најбоље предузеће у овој струци је „Филип Кљајић“ (бивши „Бата“) који је снизио производне трошкове до 15% уводећи техничке норме и поправљајући хигијенске услове рада.

Предузеће „Кожа“ а. д. повећало је производњу горње Коже за ципеле за 100%, а доње коже за 59%,

%

а а