20. oktobar
ЈЕДАН ОД МНОГИХ СЛУЧАЈЕВА У ДРЖАВНОЈ БОЛНИЦИ
Посетиоци боји ремете нормалан рад леБара
реме посете болесника
на ушном одељењу Опште државне болнице прошло је. Већ је 15.830 часова, Задуван прилази улазу студент Шумарског "факултета Предраг Васић и захтева да буде пуштен к болеснику,
— Друже, време посета већ је прошло. Не можете унутра, саопштава му болничар Лазић,
— Како не може» Зашто не може; А шта ћу са пакетом који сам донео болесници
· = Дајте ствари мени, ја ћу му их предати
— То не може.., Ја хоћу да разговарам са болесником.
Узалуд су објашњавања, да је време посета прошло, да не треба реметити рад у болници, да не треба реметити нормалан болнички живот. Темпераментни студент Васић пробија се на своју руку до болеснице, Болничар _ стрпљиво _ чека, Мисли: поразговараће човек два-три минута, па ће отићи, 'Али студент остаје, Пет, десет, двадесет минута. Његов разговор ремети мир других болесница, „Ако уђе шеф-лекар бићу крив ја“, размишља болничар. После 35 минута разговора, студент Васић не намерава да прекине посету, Болесници су нервозни, .
Улази болинчар са милиционаром. — Друже, удаљи се. Време посете је прошло. Већ је 16,15 часова. Доста је било разгово“ ра. Смета,
Студент полази из одељења. Обраћа се болничару.
— Ти си неисправан слу“ жбеник. Ти реметиш ред и мир у одељењу.
Разљућен безразложно, УЗ ларму и објашњавање, Предраг Васић напустио је под претњом зграду ушног оде љења.
Овакве појаве су свакодневне у Општој државној болни“ ци, као и у другим болницама. Недисциплиновани _ посетиоци задоцњавају, свађају се, ремете поредак болнице. Дешава се да, и поред прописане дијете, рођаци _ доносе болесницима разну храну, шверцују је до својих болесних рођака, због чега долази до поремећаја нормалног тока лечења болесника, а у тежим случајевима уношење хране у болестан органи“ зам може да изозове и смрт болесника.
Да би рад наших – болница текао нормално, грађанипо-
в————
сетиоци морају стриктно да се придржавају болничких прописа, а уколико они сами не могу да се дисциплинују дужност је милиције пред врати. ма болнице да их упозори на ред. У тежим случајевима, као што је случај студента Предрага Васића, треба кажњавати непоштовање. и ремећење реда у болници, јер ће само на тај начин мали број наших лекара моћи са успехом да обавља свој напоран посао.
Јелица ЈАНКОВИЋ
Корисни новино на трамвајими
У јесење и зимске дане, кад пада киша или снег, — наступају велике сметње за видљивост кочничара трамваја.
Белсап је покушавао више пута, да монтира брисаче на колима, _ али услед немања искуства у градњи брисача, они су се брзо кварили, а њихова помоћ била је врло крат' ког века.
Да би олакшао напоре и тешкоће својим друговима, Дра-
то Обрадовић — кочничар трамваја, иначе по стручној спреми бравар и ударник из
првомајског такмичења, латио се посла да изради брисаче за постојећа моторна кола која се налазе у саобраћају и то после свог редовног радног времена,
Идеја од каквог материјала треба да се изради брисач као и његова конструкција, па да буде дугог века, добио је од свог друга кочничара и металског радника а сада управника саобраћајне службе Адама Ивановића. Прве брисаче које је израдио поставио је на трамвајска кола број 37 и они су сеу пракси показали врло практични. За кратко време Кочничари београдских трамваја добиће још једну новину, која ће им смањити напоре при раду и то у доба најтежег рада.
Наш град овим ће добити за известан проценат уреднији и сигурнији саобраћај.
Миладин ГАВРИЛОВИЋ
Цвећа има,
али је скупо
ла
Цвеће није луксуз
Цаје је данас луксуз, рекао је неко из друштва. И онда је отпочео разговор.
— Ми, Београђани, који радимо, немамо прилике да свакодневно шетамо по парку, да удишемо свежину, да гледамо зеленило, А зеленило и цвеће потреба су не само за оне ко: ји не раде, имају времена и новца да изиђу у природу, већ у првом реду за нас...
— Волим цвеће у кући. Човек се одмара – посматрајући његову свежину и склад боја.
— А у канцеларији осећаш како један цвет утиче на твоје расположење..,
— А ми радници, и Ми како волимо цвеће!
— Пођем у посету болесној другарици. Болесник воли цвеће... још
другови, цвеће није луксуз. МШвеће је свакидашња · потреба, али, нажалост, нама данас није омогућено да га купимо од својих плата. Не зато што су плате мале, већ због шпекуланата трговаца цвећем.
— Замислите, једна кризан'
тема кошта 50 до 60 динара, каранфил од 5 до 25 динара,
— Тако је,
Гоа
Зашто се месечна следовања не деле почетком месецаг
З а широке радне слојеве Београда месечна следовања _рационираних намирница претстављају главни ослонац у снабдевању. Према количини тих намирница одређују се остале куповине у ме-
Прехе-пшрорестставе
— Зашто смо се срели...
= Не мари што смо се срели
,
] итО ( об мо СБ
СЕ А
а а Ми
~ 7
“4
али зашто смо паре дали2
%
сецу, а према њиховом ценама распоређују се остала новчана средства за живот. Разуме се да је зато и потребно да се следовања _ издају почетком месеца, када грађани имају довољно новаца за куповину. Раније их је Одељење трговине и снабдевања и раздељивало почетком месеца, али у последње време са издавањем следовања се редовно закашњава. Чак и ако Одељење на време позове колонијале
· и задруге да подигну намирни-
це — и тада протекне сувише времена док се оне не почну делити грађанству. Са давањем новембарског следовања се закаснило. Колонијали тек –подижу следовања, што значи да ће их грађани добијати тек у идућем месецу, тако да ће У једном месецу подизати следовање за овај и за идући месец, а то претставља велико оптерећење буџета сваког домаћинства, Можда су разлози за закашњење у новембру и оправдани; али би надлежни с свакако требало да поведу рачуна да одуговлачење не – постане систем у раду на снабдевању. Ово утолико пре што се таквим радом ремети ред уснабдеварадом ромети ред у снабдевалесника и деце, :
Д. ПЕРИЋ
обично пољско цвеће по 5 динара само за један цветић, — А да ли се збиља утроши толики рад на гајењу цвећа које се продаје по цвећарским радњама у Београду»
— Ма не, човече! То је најобичнија пљачка и нико се није сетио до данас да јој стане на пут.
— Радник хоће цвеће, интелектуалац такође, цвеће је потреба, а до данас немамо ни једну градску продавницу цве: ћа.
— Збиља је потребно, а било би и корисно, да се отвори градска продавница која би продавала цвеће по реалној цени. Извршни народни одбор има расадник...
— Могли би грађани и сами да код својих кућа гаје цвеће.
— Они који имају времена за то..
— Треба казнити шпекуланте... — Треба, али треба и отворити градску цвећарску радњу,
— Да пишемо о томе. Да предложимо, имамо могућно сти. .
— Писаћу, јер цвеће стварно није луксуз већ потреба рад“ ног човека,
Бехија ВУЧКОВИЋ
„Савесна 1. експедиција у редакцији . “ „Службеног листа У томе колико је потреб· но увести штедњу хартије у свим нашим предузећима и установама писало се че“ сто и много. Па ипак, још се на многим местима наилази на немарност у погледу чувања хартије. Редакција »Службеног листа« пример је Како се не пажњом службеника расипа хартија и прави непотребан посао,
Већ дуже времена доносио сам адвокату Терзину, Терази“ је 42, два броја »Службеног листа« истог издања. Када ме је он опоменуо да не доносим два броја, ја сам један вратио у редакцију, назначујући да се број враћа, јер је послат у ду: пликату, Мислио сам да ће то бити довољно. Међутим, када је лист и даље долазио у ду пликату под бројевима 1346 и 1396, предложио сам адвокату Терзину да оде у редакцију и да сам одјави један број. У ре: дакцији су одговорили да не ће више долазити два броја; Али, ево већ двадесет дана ка“ ко долазе дупли бројеви, ма да је адвокат Терзин за то време три пута лично одјављивао У редакцији дупли број.
Миладин ГАВРИЛОВИЋ писмоноша
Сули, ИЦ
КРИПИКУ
Шпекуланти злоупотребљавају име произвођача
Ц] вњеннца је да услед огромних суша, које су пустошиле овога лета, нема довољно сточне хране и да због тога цене извесних производа морају да поскупе. Исто тако, нормално је да су се сада смањиле количи не млечних производа, да се осећа извесна оскудица у њима.
То стање искоришћују поједини несавесни произвођачи и набијају цене тим производима. Они, поред продавања својих производа по већим пенама, купују и продукте других сеља, ка ин препродају их.
Био сам пре некн дан пословно У Степојевцу и тамо сам приметио како ти сељаци - трговци купују млечне производе у већим количикама, плаћајући за њих више но што је дневна цена. Поједини су на друму пресретаљи сељаке и откупљивали им робу. На тај начин они су, купујући на пример хајмак по 120 динара, опемоћили друге купце да купе по цени од 100 динара „колико је недавно кајмак коштао, Тако скупо купљену робу ти исти сељаци „ трговци продају после на београдским пијацама по 140 динара.
Ма да се у последње време појачала контрола увоза млечних проинзвода, ти сеоски шпекуланти успевају да преваре контролоре. Наншме, народни одбори издају потврду свим оним се љацима који су предали вишкове како би ови могли да продају своје производе. Али, на тим потврдама не одређује се и количина робе, тако да сељаци - трговци то искоришћују и Увозе већу количину производа, увозе. ћи под именом своје робе и купљену.
Требало би да се поведе оштра борба против тих сеоских шпекуланата и да се они строго кажњавају. Али, да би се борба могла успешно спро« вести, потребно је да сви грађани У“ чествују у тој борби. Грађани треба да увиде да ће сви напори народних власти и државних предузећа и задруга остати узалудни ако буду сматрали да је време погодно за шпекулацију прошло ни да се мирно може препу-
стити ова борба надлежним контролорима, Сваки случај шпекулације тре«
ба пријавити. Не само то. Фронтовца треба да пријаве н оне који нуде робу по већој цени, као и грађане који купују тако прескупу робу н на тај начин помажу шпекулацију,
Аца СРЕЋКОВИЋ ж
„ШАЛЕ“ КОЈИМА СЕ ОМЕТА ПРАВИЛАН РАД
ре неки дан отишао саму
народни одбор Првог рејона да свршим неке послове, Чекајући у ходнику, читао сам зидне новине У њима сам између осталог нашао чланак у коме се неки друг „Комуналац“ жали на другове из дру“ гих отсека што шаљу грађане, у Комунални отсек, иако предмети, са којима грађани долазе, не спадају у наллежност Комуналног отсека. Тако например, пише у том чланку, да Управа народних добара шаље странке које траже канте за ђубре, Отсек за снабдевање шаље оне који долазе ради набавке ћебади за коње, набавке тестера, а чиновници не» ких отсека шаљу чак и оне који долазе ради регулисања би“ рачког права у Комунални отсек. Том приликом настају непотребна објашњавања са револтираним грађанима, који се узалуд шетају по ходницима. На крају тог чланка писац закључује: „Таквих случајева има доста, и биће их још ако другови из осталих отсека наставе са оваквим обавештењима. Мислим, да овоме није потребан никакав коментар. С. РИСТИЋ Х
Послодавац омета напредак
· СВОЈИХ
од фирме „Ауто продук-
ти“, која се налази у У“ лици Франше Депереа број 114, чији је власник Живојин Симић, били су на изучавању метало-стругарског заната ученици Милија Стевановић и Ђорђе Гончаров, Када је овим ученицима истекло уговорено време учења, они су се пријавили да полажу испит. Упућени су од испитне комисије Одељења рада ИНО-а на практични рад код једног од чланова комисије, који им је дао да израде пробу, а није имао могућности да раде код њега, већ да то ураде у својој радионици, Када су дошли код свога мајстора и рекли му да им је потребан материјал и машине да израде пробу, он их је одбио са мотивацијом да нема материјала, већ да га они сами набаве. Када су набавили материјал он их је поново одбио и није им дао машине иако су они тражили да раде после радног времена, када предузеће неради.
Исти ученици су морали да моле друга предузећа, да им
ученика
дозволе да на њиховим маши“ нама израде своје пробе.
По Закону о ученицима У привреди послодаваџ је дужан да ученика правилно изучава
и да му да потребан материјал за израду пробе.
Мислим да би оваквим посло давцима требало стати на пут, јер су они доста искоришћава“ ли ученике за време учења заната, па би им на крају могли дати потребан материјал и машине, а исто тако платити им утрошено време приликом полагања помоћничког испита,
Стеван НОЖИНИЋ
један од многих
— Што не ставите ценер | — Шта има да мећем, кад их све знам напамет2
1 -
Џ ђ з 1
Ђ
РБ А / у у У | |
1 Е
пи штиши-а = ___=- __-