20. oktobar
1 Х
| НА ме СТРАНА 2
(Наставак са прве стране) |
за слободу и срећну будућ. ност, — избрисати ону велику наду и узданицу коју су наши народи изразили оном својом наивном, али снажном и светлом изреком: „Нас и Руса двеста милиона“, Та пригушена нада, љубав'и снага је за време устанка и народноослободилачке борбе избила са стихијском силином: снага осећања словенске солидарности и херојства у борби за слободу. Југословенски партизани су се на својим многобројним фрон товима с"усхићавали стаљин. градским дивјунацима, а стаљинградски хероји се дивили епскоме јунаштву југословенских бораца који оружјем отетим од непријатеља. ослобађа ју своју земљу од непријатеља, држе толике ослобођене територије и задржавају на својим фронтовима толике непријажељске дивизије. МИ ово овакво осећање јединства и братства сковано у ватри херојске ослободилачке борбе, која се развила у свим словенским земљама и почаствовавало је наш град Београд, прво седиште Титовог Врховног штаба, главни Град Титове Народне Републике да буде седиште свесловенСког комитета и да се у њему на Словенском конгресу чује реч целокупног слободољубивог 'словенства.
М Београд ће се показати „достојан почасти која му је учињена од братских словенских народа и држаће високо и чврсто заједно са осталом словенском браћом заставу словенског слободољубља. Он неће ни за часак заборавити ону, већ толико деценија класичну и традиционалну, реч песника Прерадовића о Звању славјанства, да је позив и мисија словенства да у мутним и злим временима, каква су ова око Париске мировне конференције и заседања УНО-а, да буде извор свести, снаге и узлета за читав свет:
„Уштроумље кад се смути, мудрост када прецјени се, Јакост када раздивља се, Благост када распусти се, Ти освијести, ти разбистри, Ти укроти, ти ублажи,
Ти окријепи, ти узнеси, —
Ти ми спаси свијет на земљи." Овај с Прерадовићев | поклич упућује данас словенском конгресу · - сви словенски и остали демократски народи, — и Београд,ће остати веран овој речи, јер је главни град слободне Федеративне Народне Републике Југославије, јер је то Титов Београд.
Др Душан НЕДЕЉКОВИЋ
ла СА
МАКСИМ РИЉЕКИЈ
о значају Словенско; конгреса
Међу делегатима Совјетског Са» веза, који су допутовали ових да» на на Словенски конгрес, налази се и велики украјински песник Максим Риљскиј. О значају Словенског конгреса у Београду Мак» сим Риљскиј је дао »20 октобру« следећу изјаву:
Пријатељство и јединство словенских народа били су један од најважнијих узрока наше победе над фашистичком Немачком. Велику улогу у том јединству одиграли су Свесловенски комитет у Москви И словенски комитети створени у свим словенским земљама. Сада пред нама стоје два основна задатка — борба за прија-
· тељство Словена, пријатељство необориво и у будућности, као за поуздано јемство „мира У целом свету, и за најприснију културну сарадњу између народа, за узајамно богаћење у врелностима науке, културе, уметности. Словенски народи дали су велики допринос културној ризници света у прошлости. Сада, везани неразлвојним везама вечног пријатељства, они ће још више учинити. У области књижевности, која ми је најближа, спроводи
се данас најживља делатност,
на превођењу · дела братских литература — како класика, тако и савремених напредних писаца. ; ЈЕ Совјетска „култура по своме замаху неупоредиво је изнад културе царске Русије, Земља је покривена густом мрежом нижих, средњих и виших школа, има читав низ националних академија наука на челу са Свесавезном академијом. Позоришна уметност, музика, ликовна уметност постигле су У Совјетском _ Савезу _ невиђен процват. Совјетска култура то је збир великог броја нанионалних култура на челу са културом великог руског нарола, Али она је јединствена по. свомо демократском, прогресивном луху, по својој потпуној 8етаности за народ.
20 ОКТОБАР
у : ИСКУСТВА ИЗ ПРОШЛИХ ТАКМИЧЕЊА КОРИСТИЋЕ ЗА НОВЕ НАПОРЕ У 1947 ГОДИНИ 5 у
Првомајско и новембарско_
ада упоредимо прво-
| 1 мајско и новембарско
такмичење можемо ла-
ко да уочимо њихове међусобне разлике.
Првомајско такмичење које
је изникло као плод општег
полета наших радника у обно“,
ви и изградњи земље, ношено је великим радним еланом и
жељом да се што више постигне на пољу обнове, без обзира на планове, предрачу-
не и претходне припреме. Искуства и недостаци који су уочени у току рада послужили су корисно при организовању новембарског такмичења. Та искуства донела су У новом, новембарском освајању производње, бољу организацију и конкретније постављене задатке у такмичарским плановима, Као и каналисање прековремених радних часова на конкретне и најважније послове. Због тога резултати успеха новем> барског такмичења у произ“ водњи носе обележје органи“ зованијега искоришћавања радних часова. То се може закључити из чињенице, да је У првомајском такмичењу проценат прековременог рада износио 10 до 15 од сто укупних радних сати, а да је у новембарском такмичењу тај про" ценат знатно смањен и креће се од 2 до 4 од сто.
Стечена искуства у производњи, у искоришћавању нових метода рада, проналазака и ударништва најбоље се изражавају у броју новатора и ударника, којих је у првомај“ ском такмичењу било 297 Укупно по свим београдским предузећима, док је новембар“ ско такмичење избацило 1024 ударника, за чије је проглашавање у новом делу такмичења узето исправније мерило. |
Основни _ недостатак — мајског такмичења је што су синдикалне производне комисије и управе предузећа и у једном и у другом правиле пропусте при вођењу дневне, недељне, месечне и тромесечне евиденције, Која би сама по себи утицала на непосредно и брзо исправљање, грешака. Новембарско такмичење почело је са закашњењем од четири до 0“ сам недеља, јер Многа преду. зећа нису на време припремила производне планове на основу којих су подружнице стварале _ своје – такмичарске планове. Због тога је, У првом тромесечју новембарског, такмичење ишло прилично споро, или ако спорости и није било евиденција из које би могли и да се виде успеси није вођена савесно,
У првомајском такмичењу било је многих погрешака приликом постављања радних
норми, тако да се дешавало да радници пребацују утврђену норму за 100 па и више про. цената, или да не могу ту норму ни да постигну. У новембарском такмичењу норма је у највећем броју београдских предузећа постављена много боље, што се види из постигнутих резултата у производњи. Данас ударници пребацују норму највише преко 30%, највећи део осталих радника норму испуњава, а минимум од 10 до 15% од укупног броја радника постављене норме не може да достигне,
У првомајском такмичењу критеријум при проглашавању ударника био је прилично 38" мршен, Име ударника често је додељивано и онима који га не заслужују по стварном ралном учинку, а није додељивано радницима који су испуњавали све услове за ударничко звање. Данас је, У новембар: ском такмичењу, при прогла» шавању ударника узета много исправнија оцена, мако се понеки синдикални функционери, при предлогу својих друч
ТОКМИЧЕЊе
гова за ударнике, не држе
још увек стриктно уредбе о
проглашењу ударника. Заједничка, али — негативна,
одлика и првомајског и новембарског такмичења јесте недостављање тачних изве-
штаја. Исто кео и подружни: це, тако су и месни одбори чинили овај пропуст. Новембарско, као и првомајско такмичење, указују на чи:
· тав низ још несавладаних про-
пуста које треба што пре решити, То треба учинити још пре састављања планова так» мичења за 1947 годину. При прављењу нових такмичарских планова _ синдикалне — подру“ жнице посветиће нарочиту па жњу постављању и ревидирању норми, бољој организацији евиденције, правилнијем награђивању и плаћању најбо: љих у раду, већој бризи на подизању стручних кадрова, ште» дњи и чувању материјала, културном и политичком уздиза. њу радника, Поред овога мора се посветити већа брига испи" тивању економског и социјалног стања радника. Посматрајући поједине фа: зе новембарског такмичења мо» же се са поуздањем доћи ло
закључка, да је у завршници.
постигнуто много више и Много бољих резултата него у пр.
ва три месеца такмичења. Док је месни одбор Речне пловидбе у мају, јуну и јулу испуњавао производни план са 9969 у октобру је тај план испуњаван за 103,9%. Металци су у првом тромесечју производни план испуњавали са 92%, а у месецу октобру 107,82%. Комуналци су у ок: тобру производни план према. шивали за 92% док су У првом тромесечју _новембарског такмичења тај“ план ислуња вали свега за 8359.
У поређењу са првомајским такмичењем јасно се види да је проценат синдикално неор: ганизованих радника у новембарском такмичењу опао, тако да од целокупног броја радни: ка у синдикатима данас у Ђео-
граду није обухваћено свега 4%. . И поред мањих пропуста,
новембарско такмичење дало је резултате квалитативно боље од првомајског такмичења, и претставља један корак напред у даљем усавршавању произ. водње, Пропусти учињени 10 ком такмичења и стечено искуство при томе да у 1947 години такмичарски дух радника добије свој пуни полет, .
Ратко КУРУЗОВИЋ
Помозимо извршење олектрификације и ИндуСтрИјОлиЗИције земље
(= положај радничке класе у Народном фронту као његове основне снаге, одре ђује и задатке радничкој класи у спровођењу програма На: роднога фронта У дело.
Досадашњи невиђени радни полет наше радничке класе, у: спеси које је она постигла У обнови и изградњи наше при: вреде, најбоље сведоче о томе колико је наша радничка класа постала свесна своје историске улоге градитеља наше боље и лепше будућности. Својим досадашњим преданим радом и само-одрицањем радничка · класа наше. земље омогу' ћила је нашем државном ру: ководству да оно као регула• тор наше народне привреде постави је на плански колосек. Наш први привредни план има задатак да рашчисти са анархичним остацима у нашој привреди, да ликвидира економску заосталост, да искоре: ни упоредо с тиме и културну заосталост у нашој земљи, тешко наслеђе из прошлости.
Уочавајући велике задатке који стоје пред радничком кла: сом наше земље, а које је наговестио друг Тито градитељима „Омладинске пруге“ У вези са електрификацијом и индустријализацијом наше зе мље, пленум – Централног одбора Ј.С.Р.Н.Ј. донео је У вези тога низ веома важних и“ далекосежних одлука. Све ове одлуке, које је ТУ пленум Централног одбора донео и: мају свој јединствени циљ: мобилизацију свих снага рад“ ничке класе Југославије за спровођење у дело историских задатака на пољу наше план· ске привреде, електрификације и индустријализације.
Можемо слободно рећи ле данас пред организацијама На. родног фронта не постоји ва. жнијег и већег задатка него што је њихова помоћ радничКој класи у остваривању одлука ТУ пленума.
Помоћ Фронта може да се
огледа У следећем:
Да путем прорађивања и У познавања одлука [ГМ пленума Централног одбора Јединстве» них синдиката, наше фронтовске организације приступе широкој популаризацији тих од
лука, истичући њихов значај, значај нашег привредног плана и улогу радничке класе у о: стварењу тога плана електрификације и индустријализације наше земље.
Организације Народног фронта треба да приступе систематским политичким припремама наших трудбеника. за њихове велике задатке. Те при: преме треба спроводити путем популарисања самих одлука, путем разрађивања преко кон“ ференција, читалачких група, кроз културно-просветни рад, штампу и слично.
У недостатку довољног броја активиста у нашим СсИНДикалним организацијама нарочито за културно-просветни рад, такве активисте даће Народни фронт.
Стална брига Народног фронта према радничкој класи мо: же да се огледа у Многим ви. довима. Један од таквих је да Народни фронт буде активан у проналажењу погодних станбених просторија за наше трудбенике, а у првом реду за У дарнике — новаторе.
Популаризацијом успеха У такмичењу по нашим предузећима и установама и истицањем ударника и новатора до. дељујући им оно место у на шем друштву које они заиста
заслужују, даћемо још већи влан и полет нашим трудбе“ ницима.
Сви чланови Народног фрон та треба да су дубоко свесни тога да задаци радничке класе јесу и задаци Народног фронта, као што је радничка класа свесна да су задаци Народног фронта њени сопствени задаци, На крају треба да се схвати да од помоћи Народнога фронта радничкој класи и њеним синдикалним организацијама при спровођењу одлука ТУ, пленума Централног одбора Јединствених синдиката зави: си и остварење програма Народног фронта, чврстина и снага самог Народнога фронта. Отуда је помоћ Фронта нашој радничкој Класи у остварењу електрификације и индустријализацији наше земље, први најважнији и најнепо· среднији задатак, Е ; Јосип МИШКОВИЋ
НЕУСПЕО МЕТОД
у 7 ~ 5 . — Ако хоћете да на фотографији испаднете, озбиљни,
најбоље је да замислите нешто озбиљно. На пример; Чер“
чила у борби за мир.
Готова слика
послужиће |
= Оријентисање енглеске спољне елементима У Пелом свету мора да
вају да саботирају стварање
ПОЛА |
У енглеском "·Цоњем дому вођена је ту скоро дебата по питању владине спољне политине. Као повод за ту деба. "ту послужило је расправљање о краљевој престоној беседи; у ко. јој је; ло традицији, био излоен владин програм, Близу седамдесет лабуристичких посла“ ника предлоњило је поправку за престону беседу, транмећи про, мену у енглеској спољној поли“ тици, У тексту поправке изре“ жава се нада да ће „влада његовог величанства резидирати и на: другим темељима израдити своју пинију поступања У међу. народним пословима — на такав начин да се свим силама потпомане свестрана сарадња са свим народима и. трупама које теме обезбеђењу потпуног социјали. стичког планирања и контроле светских избора“.
Ма да је поправка формули“ сана доста магповите, окф су дећи по говорима посланика који су је предложили, ипак претставља оштру осуду садашњег курса спољне политике лабури“ стичке владе. Сама чињеница да су лабуристички посланици изнели такву поправку пред парпамент значила је изјаву не поверења влади. Руководство Лабуристичке странке покушало је да заташка овај скандал, хитно заказавши седницу парламен. тарне фракције лабуриста, На седници су говорили претседнин владе Атли и Морисон, који су, под претњом _ искључења из странне, захтевали од депутата — јеретика да повуку своје потписе на поправци.
Према спиковитим речима ли. ста »Инвинг стандард“, учињен је покушај да се бунтовницма »запуше уста“. Међутим, они су остали при своме мишљењу и одбили да повуку попразну. Зауашнавање скандала није успело, али руководство Лабуристичуе - странке · „предузело, је. мере да се обезбеди од критике. Већином гласова прихваћен је на седници лабуристичке Фракције предлог, према коме је члано. вима парламента забрањено да потписују ма какве поправке уз престону беседу када се на власти напази лабуристичка влада. Резултати гласања о поправци били су крајње неутешни за зла. ду. Преко- 150 лабуриста — чланова парламента уздржало се од гласања,
Незадовољство правцем слољне политике лабуристичке владе по. чело је да се формира већ одавно. Обични лабуристи — члано. ви парламента или, како их друвчије зову »они из задњих клупа“ већ првих дана могли су приметити да су реанционарни конзервативни кругови, који су се борили против лабуриста на изборимсф ·_ благословили нову владу и почели нарочито усрдно да певају славопојке министру иностраних послова Бевину.
Један од истакнутијих посла: ника из „задњих клупа“ рекао је да се они лабуристи који су незадовољни владином спољном политиком налазе у врло тешком положају. = Ми ке можемо да грдимо владу, — рекао, је оњ — јер то је наша влада, а да не трдимо исто тако'не монемо, јер она одвећ усрдно иде удесно.
Оријентисање енглеске спољне политике према реакционарним елементима у целом свету мора да изазове узнемиреност код многих Енглеза, који не желе ла виде владу у редовима оних што покушавају да саботирају ства· срање чврстог демократског мира, Недавно одржани конгрес британских тред-униона показао је Да то питање узнемирава до: ста широке радне масе. Говорници су оштро осуђивали на кон. гресу владину сопљну политику у односу на Шпанију, Грчку, Палестину, Индонезију и друге земље. Још пре тога на хонфе: ренцији Лабуристичке странке у Борнемуту донета је резолуција, у којој је истакнута „очигледна повезаност политике садашње владе са традиционалном политином силе коју спроводи Еонзервативна странка.“ Резолуција је истицали потребу „повратка лабуристичкој спољној политици потпоматања социјализма и ат тиимперијалистичких сила у це. лом свету.“
Многи лабуристички послани ци и. руководиоци. професио натних. савеза крајње су незадовољни тиме што конзервативци постају бедем и ревносни брани. оци Бевиновог политичког правца увек кадгод се у парламенту .. ступа расправљању спољно. политичких питања. Ни за нога, међутим није. тајна да сеу
" политике изазове узнемиреност ко
који не желе да виде владу у Ма чврстог демократског мира,
јак пити сну По ВЛАДЕ
Написао: М. Ливанов
а ———————
6 ДЕЦЕМБАР 1946
према _ реакпионарним д многих
редовима оних што покуша-
ставу конзервативаца огледају интереси империјалистичних трупа, које теме да себи обезбеде доминантан полонај у Европи. Њихови су планови садрмани'у
~ потломагању и потстицању реан.
ционарних ·режима као. што је франков реншим У Шпанији. или "монархистичко фашистичка диктатура; у Грчкор у окупљању ре. акционарних снага око идеје „западног блока“, У борби против демократских режима у др" мавама Источне Европе и: про, тив демокрстског покрета на континенту у целини. мит
Енглеске империјалестичке. тру пе нису хадре ни да замисле остварење својих планова без оспањања на енглеско-амерички блок. О томе сведочи Черчилов говор у Фултону. Империјали. стичке групе Енглеске спремне су штавише, да пристану и на то да Енглеска игра у том блоку улогу, „млађег партнера“. На међународним _ кокференцијама енглески претставници склапају блон с најизразитијим елементи“ ма америчвог империјализма, Тиме се, очигледно, и објашња“ ва чињеница да су аутори поправке поклонили питању енгле„ ско-америчних односа карочиту пажњу, Посланик Верби истакао је, на пример, да је у току последњих месеци влада спроводи. ла политику нарочито присне' по« везаности између Енглеске'и САД. 5
— У суштини, рекао је оњ створено је нешто што је равно дипломатском и војном савезу са Сједињеним Америчким Држа. вама.
Члан извршног одбора Лабуристичке странке Ривс изјавио је» залстући се за поправку, даје потребна јасна и одређена о суда „штетних идеја садрнжаних у фултонском говору“. Ривс је упитао; зашто се енглеска и а• „Ммеричка дипломатија, развијају парапелним линијама и против нога је Уперен-савез између САД и Енглеске Други један посланин, Гросман, изјавио је да ре» сполпаже веродостојним подацима о томе да између САД и Енгле» ске постоји размена најповејљивијих обавештења, Пошто су Немачка, Јапан и Италијф, као а гресивне земље, побеђени, 'про• тив кога се онда прикупљају: та најповерљивија обавештењат упитао је Гросман. Он је захте. вао да му се одговори на следеа• ћа три питања;
— Намерава ли влада да се огради од предлога 6 енглеско. америчком савезу, који је Черчил истакао у своме фултонском говоруг Б
— Да ли је влада пристала на стандардизацију оружја и војне опреме Америне и Енглеске и да ли ће један део опреме за Енглеску стизати из Америке.
— Да ли се сада одрмавеју преговори између штабова Бнглеске и Америке амо жа
Та питања изазивеју узнемиреност не само код посланика ју росманс: она дубоко узнемиравају најшире слојеве енгле-“ ског народа. Они су обеспоко« јени тиме што владајући круго-= ви све више и више везују суд“ бину њихове земље за САД. Лист „Ренолдс њус“ с разлогом из= рамава Тим поводом озбиљну за бринутост и: пише: „Као додатак Америци ми ћемо изгубити наша почасно место међу светским на родима и завршити тиме што ће. мо: се лишити наших извозниХ тржишта и слободе планирања у самој нашој земљи,“ за
Али ствар није само у извозним тржиштимф већ и у томе што се одбрана Енглеске — а то је последица предвиђене стандардизације наоружања бри танске војске по америчком узо. РУ — доводи у зависност ед САД. Сама чињеница уношења поправке и уздрнавање великог броја лабуристичких посланика од гласања о њој поназују да-се чаша стрпљења прелила и да је све што се досад пређуткивало одједном избило на површину. Међу потписницима поправке на, лазе се не само обични посланици, већ и посланици на одговор. ним положајма. Коментатор листа „Стар“ истиче да су „мно“ ти од потписника претставници центра странке, неки су парла.ментарни сенретари, министарсо други пак. — фузкционери професиокалних савеза, нојима је стало до тога да одржавају контакт с јавним мњењем у фа“ брикама и, заводима“ :
По свему судећи редови неза. довољника постају у Лабуристичкој странци све бројнији; и то под утицајем расположења широних бирачних слојева, з
"
по вс ви и Иби ши Пе, то“ о“ =