20. oktobar
1
6 ДЕЦЕМБАР. 1946
ПРИМЕР НА КОМЕ ТРЕБА УЧИТИ Да
има пкподела потвоачинх карате
"уноси пометњу у снабдевање
„ЛУ редбом Министарства тр-
говине и снабдевања ФНРЈ о планској расподели намирница створена је основа за правилно снабдевање становништва важним животним "намирницама. Сходно тој У: редби издата је још 13 септембра ове године Наредба о категоризацији потрошача према тежини њиховог посла и према одговорности на раду. Мако ова Наредба има својих недостатака, она претставља "значајан моменат у увођењу планског снабдевања. Њена правилна примена биће од ксристи сваком радном човеку и читавој заједници, пошто се подизањем животног стандарда радника јачају и њихове продуктивне моћи. Међутим, у првој практичној примени ове Наредбе дошло је до великог броја грешака.
Подела потрошачких карата за децембар показала је многе недостатке _Уу организовању овог посла. Било је кривице до грађана, али исто тако и до уличних повереника и чиновника рејонских отсека за снабдевање. Мако су грађани били обавештени преко штамле о новом начину вађења карата, они. се нису држали издатог саопштења. У својим пријавама нису детаљно назначивали на каквом су раду запослени, Многи нису своје пријаве ни оверавали код надлештава, а они који нису директно на послу а имају право на Р-карту, нису се потрудилн да то своје право и докажу. Економски одборч синдакалних подружница по предузећима нису такође ништа предузимали како: би њихово чланство било правилно сврстано У одговарајуће категорије, а и управе предузећа нису тачно назначиле какав посао раде поједини намештеници. Улични повере· ници су се управљали само према попуњеним пријавама. а показало се да и рејонски чиновници нису проучили Наредбу иако је од њеног издавања протекло довољно времена. Они су раднике површно сврставали У категорије и многи су карте издавали само по
"свом нахођењу. Поједини ин-
спектори контролних комисија, државни _ чиновници“стручњаци- али који немају звучних звања, добијали су Р-3 уместо Р-]] Дешавалв се да радници и намештеници исте категорије и из истог предузећа добијају у разним рејонима — ла и у истом — различите пстрошачке карте „На пример у радио станици 'едан је спикер добио карту Р-1 а остали Р-3, јелан начелник Р-:3 а остали Р-2, јелан члап хора Р1а0стали Р-2 и Р-3, музилари Р-1, Р-2 и Р-3. Исто тако главни уРедник једног дневног листа добио је карту Р-3, а један сарадник истог листа Р-1, Слични примери се не могу побројати. Мора се узети у обзир да је овај посао претстављао новину и да су чиновници стсека за снабдевање били исувише оптерећени, али овако озбиљна дужност се морала и озбиљно схватити. Није било лак посао да се сваки случај подреди издатој Наредби, али би се многе грешке избегле да су се све одредбе савесно проучиле. Слаба помоћ уличних повереника још више је отежала рад. Требало је да се власти на вре“ ме повежу са уличним повереницима и да им детаљно из ложе њихове дужности, а сви да се о свим питањима посаветују са грађанима у УЛИЦИ. Само тако би помоћ поверевика у овако важном послу била. ефикасна.
"Показало се да је и сам на' Чин вађења карата неподесан. Тачно је да су се управе предузећа растеретиле овог посла, али су зато намештеници при мбрани да појединачно излазе и траже исправке почињених грешака, При рачијој расло“ рели карата било је случајева да су запослени људи поред Р карата вадили и Г карте преко својих станова. Међутим, сада је настало још више малверзација. Р карте су добивали они који на њих уопште нема ју право, (Инжењер Калафатовић, Цвијићева 130, добио је карту Р-1 иако има право само на Г-карту. Потврду о томе да је технички руководилац изда ла му је „Заједница удружења грађевинских привредника“ која претставља удружење неко. лицине инжењера који раде У своју корист). Било је случаје. ва да су приватни послодавци издавали потврде о запослењу
члановима својих породица и на тај начин им обезбеђивали
-карте. Има још много при: мера . несавесности _ грађана али то не може оправдати не: будност одговорних чиновника, који су се морали унапред припремити за овако важан посао.
Показало се да је број грешака врло вилики. Њих је немогуће исправити већ у звом месецу. Па ипак треба инсистирати да се исправе бар тамо где су уместо Р-| карата издате карте Р-3, јер су ту разлике у следовању знатне, а пошто су и послови које радници прве категорије сбављају тешки — није право да њихова
· следовања буду окрњена. Али,
ла и у новој подели карата не би дошло до сличних грелака, требаће више ангажовања Ка: ко од стране грађана и уличних повереника, тако н од управа предузећа им рејонских чиновника. Рејонски отсеци за трговину и снабдевање треба да овако важне и одговорне дужности поверавају најсавеснијим чиновницима који ће се на време и детаљно упознати са донетим наредбама и који никакве одлуке неће доносити пре него што се удубе у њихо: ву суштину и значај, Даница ПЕРИЋ
| а НЦ . 20 ОКТОБАР
Једна лепо уређена продавница „Просвете“
СПРЕЧИМО РАЗОРНУ ДЕЛАТНОСТ ШПЕКУЛАНАТА
Штекулација узима све веће размере
оследњих месеци, а нарочито последњих недеља, појава шпекулације узела је у Београду велике размере, До овога је дошло нарочито због слабе организације контроле од стране рејонских комисија за сузбијање шпекулације. Комисије, додуше, нису ни могле и поред свег залагања да покажу боље резултате, јер је њихова досадања организација неефикасна због малог броја чиновника, а укидањем при: вредно - фибансиске _ милиције могућности за хватање шпекуланата сведене су на минимум. При комисијама за сузбијање шпекулације ради обично један до два чиновника и два грађанина, Чиновници су пренатрпани административним пословима и не могу да врше са успехом теренску службу, а других теренских контролора уопште и нема,
Милиција поретка не може са успехом да хвата шпекуланте, јер су милицајци у У“ ниформи и шпекуланти могу на време да се уклоне када они наиђу. Хватање шпекуланата свело се, због тога, само на интервенцију комисије у о" ним случајевима када оштећени грађани поднесу пријаве, што је врло ретко. Као резултат таквог рада дошла је и по" јава да рејонске комисије, ту: жиоштва и судови не могу да имају ни приближну слику пуног обима шпекулације на пи јацама, нити да јој, по досадањем систему рада, са успе хом спрече даље ширење,
Али, и поред оскудности по' датака, по аналима тужиоштва рејонских судова може да се виде бар неки облици шпекулисања у Београду. Узевши У обзир све те случајеве, а њих и поред слабе контроле има на стотине, може да се донесе поражавајући закључак, да шпекуланата има међу људима скоро свих професија, сем рад“ ника, почевши од оних којима је то стално и једино занима ње, па до оних који повременом шпекулацијом покушавају да побољшају свој финансиски положај.
Редовна је појава, да сељаци, који по закону имају право на продају својих производа, по» моћу уверења о предаји ви: шкова, довлаче велике количине намирница откупљених од сељака и продају их
других Е несметано по нереално висо ким ценама (у Среском народ“
ном суду Првог рејона води се више поступака против ове врсте шпекуланата). Пиљари из Београда набављају намирнице у Војводини, а продају их у унутрашњости (случај Петра Цветковића, кванташа са Бајлонове пијаце). Многи кванташи и пиљари, уопште, спадају у ред највећих шпекула“ ната са животним намирница ма,
Цене занатских услуга, су прескупе, а има и случајева гистог шпекулантства, нарочи“
-т0о по ауто-механичарским ра-
дионицама (случајеви Слободана Вукмировића, Александра Билића и других сопственика
ауто:гаража). Кројачи купују конац по црноберзијанској цени, а шпекулишу са продајом својих услуга грађанима (случај Ивана Живковића у Другом рејону). Постоје чак и стаклари шпекуланти (пример: Маринко Ковачевић). Неки трговци нису ни до данас заборавили старе навике и настав: љају са шпекулисањем свим артиклима на којима се то може (Тома Томић, Лудвик Хити, Момир Петровић, великопродавац Мисаљевић, Никола Манојловић и још многи дру:
· ги). Многи обућари, чак и они
упослени по задругама, не заостају за осталим шпекулантима (обућарска задруга „Војводина“), Међу кафеџијама и сопственицима ресторана има огроман број шпекуланата, који без икаквих обзира убирају законом недозвољене зараде. Против власника кафане „Бољевац“ и „Жагубица“ сваког месеца се подноси бар по једна тужба због скупље наплате или због рђавог квалитета робе. Сопственици кафане на Славији, браћа Вишњић, досада су шест пута кажњавани.
Посебну врсту шпекуланата чине они којима је то једино занимање и који свакодневно путују од Београда до Сушака, Ријеке, Загреба и Љубљане, купујући тамо текстил, који се у Београду продаје по високој цени (случајеви Маринка Додер, Јованке и Војислава Антонијевића, Славише Симића, Петра Вујковића, Јелице Обрадовић итд.). Швер: цовање намирница обично се врши чамцима преко. Дунава.
Дуга је листа злоупотреба, шверца н шпекулације. Жалосна је чињеница да шпекулантских покушаја има по задружним, Гранаповим и Граода- млековим продавницама,
кле још увек није из редова продаваца очишћен сав шпе кулантски олош (пример: разводњено млеко по продавницама Грамлека у Првом и Шестом рејону, случај са кромпиром у Гранаповој продавници број 12, случај са кожом У 0бућарској задрузи „Војводина“). .
Шпекулација и број шпеку: ланата из дана у дан расту. Напоменимо само злоупотребе са Д и Р-картама, пљачку са намештеним собама, убирање недозвољених зарада од стране дрварских и грађевинских трговаца, шпекулисање златом, цигаретама, текстилом (Каленићева пијаца је најбоља илустрација), скупе занатске услуге и тако даље. Један једини логичан закључак је, да шпе-
кулације има у Београду све
више и више.
Привредно-финансиска милиција, док није расформирана, вршила је свој посао савесно и ефикасно је успевала да сузбије шпекулацију. Данас, са малим бројем чиновника по комисијама за сузбијање шпекулације и скоро никаквим теренским апаратом, тешко је стати на пут вршљању пљачкаша. .
Зато је неодложно потребно да се поново формира привредно-финансиска милиција и да се повећа број особља по рејонским комисијама за су, збијање шпекулације, јер ће само на тај начин бити могућа успешна борба за ргалне цене. С друге стране, дужност је радног народа и свих грађана Београда да укажу комисијама на сваки, макар и најмањи, покушај шпекулације и помогну народне власти при хватању и откривању штеточина, који уносе хаос на нашим тржиштима,
Брана ВУЧКОВИЋ
„Да се Грци не досете...“
»Енглези инсценирају напгде против себе да би их употребили као разлог за што активније мешање у унутрашње послове Грчке«
(Проглас Полит. бироа Комунистичке партије Грчке):
— Значи, да вас нападнем али да пазим да никог не
раним2 — Јес, а ми ћемо затим учинити кораке,
заштитимо своје интересе... овај... своје људство.
да војнички
== СТРАНА 3
Издавачиа
делатност у Београду
Трговина књигом — било је
јада. ба грађани Београда, гледајући само у излоге | многобројних књижара, хтели да направе поређење између предратне ни послератне издавачке депатности, не би могли то да учине, јер постоји читав низ овбиљних и објективних разлога који раздвајају, или бо" ље стварају, две епохе у наој ·издавачкој · делатности, Трговина. књигом, а не просвећивање народних маса, би“ ло је гесло предратних 620градских издавача, Највећа издавачка. кућа »Геца Кон« предњачила јеу стварању монопола за издавање књига, закупљујући врло јевтино ау торска права. Скупим уџбепицима, неодабраним делима они су стварали читаво Ттртиште прескупих и најчешће безвредних _ дела. За »Коемос«, »Народно дело« (»рекла“ маторско« пђедузеће и несолидно по рђавим и скупим, блефереким делима из књи жевности), »Просвету«, »Едицију« као и за остала мања издавачка предузећа, било је карактеристично, да _ путем претплате, коју је претплатпик морао да отплаћује годи“ нама, продају скупу књигу, «
Основна разлика послератне издавачке делатности од предратне је да св народу пружи јевтина и одабрана напредна литература, која има пре свега велики васпитни значај. Четири већа београд“ ска издавачка предузећа Успела суза двегодине да растуре у најшире народне сло“ јеве толики број књига и брошура колико не би могло да се учини у приватној и несистематској, трговачкој и из давачкој делатности.
Издавачко предузеће »Култура«, кроз — марксистичколењинистичку литературу, би“ блиотеку совјетске књижевности, кроз дела _ Максима, Горког, библиотеку Јужнословенских писада, издања Овет“ ских класика, Западно-европ-
ску н америчку књижевност, библнотеку _ великих _ људи, биографска _ дела ин издања
политичке економије итд., до“ стигла је број књига ин бротура од 8,178.000 примерака. Друго издање Историје СКП (6; и Питања лењинизма од Стаљина налазе се у штампи. »Пет пјесама у славу друга Тита« од Зоговића имало је четири _ издања. — Ћопићеве »Песме партизанке« три пута, су штампане, »Борба за ослобођење народа Југославије« од друга, Тита је прва књига која, је штампана после ослобођења и одмах таспродата, као и Капдељов »Пут нове Југославије«, Дела светских класика, Балзака, Стендлла, Те керија, 'Тургењева, Толстоја, Анатола. Франса. Ромен Ролана, Золе, Џек Лондона, совјетских савремених _писапа: Шолохова, Леонова, Горбато“ ва, Мајаковског, Фурманова, А. Толстоја „Александра Бе. ка, Иљфа и Петрова, као и био графије __Лењина, _ Стаљина, Кирова, Ђепжинског, Гогоља, Пушкина, Толстоја, Чехова, Мусоргског, Бјељинског Итлд. изишле су по прелвиђеном из“ давачком плану, За два такмичења, мајско и новембарско, пена је спала од 3,44 ди“ нара по табаку на 1,72 дина ра.
Успон Земаљског издавачког предузећа Србије »Про света« карактеристичан је по разноврсној, широкој делат. ности, појевтињењу књига и популарисању. лепе књижевности, школске, научне п пе дагошке · библиотеке, Преко 3.820.000 примерака књига и брошура штампано је за две године у овом предузећу. У новембарском такмичењу цепа је појвтињена за. 20 од сто Нарочито је запажено да су међу читаопима врло попу. ларне ·библиотеке: »Изабрана дела, сетеских. реалиста«, »Јевтина 'библиотека«, »Совјетска савремена књижевност«, Дечј"
· библиотека »20 октобар«. пе
дагошка, позоришна. »Културна историја«, »Наука и живот«, . »Популарна · наука«. »ППколека, практична библиотека«, затим појединачна из дања уџбеника за основно, средње н више школе, часопис »Ната књижевност итд Основана је музичка библио. тека, која је имала неколико успелих издања,
Државни издавачки завол, пако је престао са делатно“ шћу, јер је основана Југословенска књига која ће примити и његов задатак успео је да. изла 25 књига У УКУПНОМ тиражу од 261.800 примерака најбољих дела светске и но ше књижевности,
" Омлалинско излавачко трепузећа »Ново поколење« ту бликовало. је 25 књига и 25
гесло предратних издавача
брошура у 800 хиљада примерака, Које имају васпитни значај за омладину, Преводи из напредне књижевности од“ носе се на дела чији догађа и и јунаци карактеришу велике епохе из борбе слободољубивог човечанства у рату и хе ројска _ дела _ социјалистичке изградње. »Приче о Лењину« од Конарова, »Детињство . 1ењина« од Уљанпове, »Детињство Фрунзеа« од Лебедева, »Корчагинова срећа« од Трегуб-Бачениса, Гогољев »Тарас Буљба«, »Стаљинско племс«, — све су то карактеристична дела за васпитање омладине, Брошуре се углавном односе на организациона питања народне омладине, Последње издање НОПОК.а о Омладинској прузи: »Прва смена«, »Ударпи ци прве смене«, »Тунел Мајевица« и »Посма о прузи« од Гвида Тартаље усмерена су на популарисање искустава стечених на овој великој 0" младинској акцији.
Ма да поред ова четири велика издавачка предузећа. У Београду има неколико ма њих, издавачка делатност не губи ништа од своје система тичности џи њен план се извршује потпуно, За идућу изда“ вачку годину сва прелулећа припремају много већи број књига који ће допунити пра“ знине У напредној књижевно сти која се осећала нарочито пре рата, а издавачка делатност, како преводилачка, тако и домаћа, биће испуњена и задовољиће потребе школске, стручне, научне библиотеке и лепе књижевности,
Дејан ГАЈИЋ
Зашто је извршена подела рада
између Грађевинскаћ и Комуналног одељења
(Од бившег Техничког одељења ИНО-а настало је Комунално одељење, коме је прикључен ин Пољопривредни откес, тако да је оно обухватило не само гра“" ђевинску службу, већ се старало за развијање и одржање комуналне имовине, коју обав љају привредна — предузећа, ИНО-а, као што су »Бевод« и »Белсап«, Ако се направи 0" сврт на досадашњи рад Комунадног одељења и његове
напоре за развијање грађе“ винске _ делатности и обнове водовода, канализације, купа-
тила, уређење паркова, сао“ браћајних линија, трамвајског возног парка, биланс би дао резултате: да је главни део обнове Београда завршен и да, се прелази на планску изградњу града,
Обимност _ грађевинске и техничке службе повећава се из дана у дан и Постављено је питање да ли би Комунално одељење као такво, могло технички да савлада све 38латке, После дужег проучава“ ња стручњака решено је да се од Комуналног одељења створе два одељења: Грађе. винско пи Комунално,
Грађевинско _ одегење има задатак да спроводи пројектанско'трађевинску _ политику Извршног одбора, Архитектонски радови, изградња, просе. цања и коначна оправка ули. ца, коловоза и путева, геодетски радови, надзор над грађевинском службом, олобра вањем планова и усклађивање са урбанистичком политиком, надзор над инсталапија“ ма електричних волова, КоНтрола планског уређења града, улептавање његовог спо“ љнег изгледа, — све су то ралови које ово Одељење има У току идуће године да рпапије,
Док ће Комунално одеље. ње, ослобођено овог дела ва“ жних дужности, моћи да појача _ бригу за побољтање и положавање комуналног гаадинства Извртног олбора, И ово је крупан задатак, јер а"ко Комунално одељење кон“ тролише и усмерује рал птивредпих прелузећа _ИНога, оно не само што има залалтак да покрене и потпом"же ра“ дове на привреди, већ мора да регулише све јавне потребо грађана,
Самим тим што су створе“ на два посебна _руководећа, апрата, омогућени су и предуслови да се свим секторима поклони _ много _вите бриге него у прошлој години, а за датак изградње Београда У илућој години по плану изврин, Зато су и извршене поде„ ле рада између Грађевинског » Комуналног одељења,
Е_
== __ћа __-г-гг __е н
~
_-__-- 4
ај =>