20. oktobar
__ 6 ДЕЦЕМБАР 1946
Предлози 51 организовање дочјих приведиба НК нгрдлишти
|] ионирска изломба била је у току целе јесени извор радости за децу из Београда и околине. Преко 70 хиљада деце понело је с те изложбе пуно нових утисака који освемавају детињу душу, дају потстицаја за размишљање и рад и стварају код деце љубав за велико и лепо.
Услех пионирске — изломбе, деце и трке кроз излонбене просторије; очи које нетремице гле. дају у слике научника и народних јунака, руке које ужурбано листају по књигама | малишан хеји је блистајући од радости узјахао дрвеног коњића, све то
· обавезује њене организаторе, о.
пази јео дет ин ==
бавезује руководство пионирске организације да наставе са својим радом, да изнађе нове фор. ме и омогући деци још више забаве. Пионирска изложба треба да буде само први корак ма вепикоме послу стварања срећног детињства нашој деци, изграђизвања лепше будућности, први успели хоран ноји ће окуранити и оспособити пионирско руЖОВОДСТВО за нове акције и оСтварења. У нашим обдаништима и домовима за децу, било што жема новаца, било што се играчче не израђују у земљи, још у-
век нема довољно играчака. И-,
скуство пионирске изложбе по: казује да се може наћи начин и'за набавву играчака. На пио. нирској изложби бесплатним ра-
· дом чланица АФЕ-а направље-
' издато свега
не су играчке, за чију израду је 10.000 динара, а Њихова данашња продајна вредност износи око 60—80.000. Еористећи се овим искуством пионирснке организације могле би лонренути сличну акцију за сна. бдевање домова и обданишта итрачкама. Пионирска организација могла би још сада приступити припремању терена за санкање и клизање деце тоном_ зиме. још у условима царске Русије Максим Горки је радио на организацији зимских забава за сиромашну децу свог родног краја. Горки је 'жтед да У нивот деце унесе што више радости, јер то је услов да «се деца "правилно развијају и расту, да воле живот и људе. Ми данас у нашој земљи можемо. остварити дело на коме је радио Горки; можемо радошћу и игром развијати код деце љубав према животу и човеку, мосемо остварити зимску забаву за децу у нашем граду. Уз помоћ Фискултурних организација може се у граду оспособити велики број клизалишта У Топчидеру, на Звездари, Карабурми, Кошутњаку и другим местима. Могу се организовати масовна санкања. још сада би ваљало приступити преко организације изради већег броја саоница у дешчара на терену за санкање, да би се деца грејала.
Стварањем оваквих извора забаве и разоноде за децу, које истовремено и васпитно утичу, мното ће допринети правилном (одтоју деце, Њихово детињство, испуњеним радоским и срећним животом, биће здрава подлога са које ће израсти нови људи, „нови градитељи срећне домови“
не, М, ПОПОВИЋ
Пат | ' БК“. ' +=
„
у
аи МИ ву ју мо По У
' |
ни в-==- ЕР : и =
СА ИЗЛОЖБЕ ЗИДНИХ НОВИНА СВИХ БЕОГРАДСКИХ ПОДРУЖНИЦА
Зидне новине морају се приближити још више животу подружница
идне новине су постале а део културног установа, надлештава,
и школа. У њима се пише о свим важнијим проблемима места, где излазе, третирају се главна питања, тако да се пре ко зидних новина изражава, живот и рад оних људи који сарађују · на њима. Уколико зидне новине приказују боље живот чланова подружнице или надлештва, утолико ће се преко њих моћи боље да утиче на људе и на тај начин зидне новине ће извршити свој задатак који је велики и зна. чајан. Зидне новине по предузећима не само што приказују њихов развитак, већ оне морају бити организатори рада и покретач такмичења. На овој изложби примећује се да. се квалитет зидних новина повећао, да се њихов садржај приближио животу подружни. ца, да се у њима третирају све дубљи и интересантнији проблеми предузећа или надлештва, али да још увек има пропуста, чак и грешака, које умањују умногоме квалитет зидних новина.
Изложба зидних новина, свих подружница у Београду послу жиће да се види докле се успело са побољшањем квалитета зидних новина и шта је потребно учинити да се испра. ве грешке које се показују У појединим зидним новинама. У многим бројевима зидних но вина, као што су новине подружнице број 11, подружнице „Југостроја", примећује се да уредништво није довољно схватило да новине морају тре тирати проблеме У предузећу, да се на њима, морају највише задржавати и да углавном све новија и новија, проблема. тика с предузећа мора бити главни садржај у зидним новинама. Има један интересантан случај, који најбоље може илустровати застрањивање уредништва У одређивању Садржаја новина, Тако у зид. ним новинама „Партизан", на, којима није обележено којој подружници припадају, има низ чланака у којима се говори о жени, о Народном фронту, о нашој федеративној. Народној Републици Југославији, о кадровима, о сетви, усме ним новинама и о Прузи и то на начин који нимало не од. говара карактеру зидних новина, У свим овим чланцима, надугачко и нашироко се образлаже шта значи Антифаштистички покрет жена, или значај усмених новина, а нигде ни на, једном, месту нема конкретнога, _ како изгледа. АФЖ у том предузећу или надлештву. Овакве зидне но. вине не само што не приказују живот оних који су их писали, већ по своме карактеру губе смисао зидних новина и постају непотребне „онде где излазе. А. то значи ће уредништво не зна да да линију зид ним новинама, нити да покре-
ће и учи људе како треба да пишу. | | Није мали број зидних но. вина које су пренатрпане сликама, графиконима, дугачким чланцима, тако да новине делују и плакатно и декоративно, а запоставља, се садржај и проблематика који морају бити доминантни у зидним но. винама. Такав је случај у зид ним новинама подружнице број 11, Главне управе за хемиску индустрију, Поште број 2 и многих других. Има зидних новина. са дугачким и неконкретним чланцима и то нарочито у зидним новинама подружнице Жуба, Персоналног одељења Министарства финан сија, „Поморца", подружнице предузећа „На-Ма" и других. Све изложене зидне новине имају скоро исти карактер, јер су припремане за изложбу, У ~ тежњи да буду што боље, ка. ко би што успешније репрезентовале. Уредништва 3Зидних новина правила су основне грешке, јер су новине гу-
биле свој локални значај а У. зимале на себе улогу листова. у којима треба дискутовати 0 свему и свачему. И баш због те тежње, да се на изложби покаже како су добро уређене и солидно припремљене, многе зидне новине, уствари, делују плакатно и без проблематике.
Изложба зидних новина ке само што пружа. добар преглед о њиховом успеху и неу-
' спеху, већ се са ње могу из-
вући и корисни закључци како треба правити зидне нови. не и како је могуће што пре исправити досадашње грешке. Било би врло корисно, када, би се све зидне новине са изложбе сачувале и на новом организованом курсу за уреднике зидних новина говорило о сва ком броју понаособ, тако да би на овај начин, који је најпрактичнији, многи уредници схватили где се може најлакше по решити и како треба захва. тати главна пчтања из живо-
та подружнице. В. П,
Један кутак са изложбе Зидних новина
·-Мозућности за: напредак
рејонских позоришта и драмских трупа
У Београду постоје два рејонска позоришта и пет драмских група по рејо. нима, Али, услед недостатака, сала за преставе, недостатака просторија за вежбање ових група, недостатака декора и ко“ стима, многе рејонске драмске групе и поред великог залагања, чак и са 'талентованим снагама, нису могла постићи добре резултате. У оваквим условима драмске групе не само што се не развијају, већ квантитативно опадају и Мвоги талентовани људи пропа дају.
Има доста примера из жи. вота драмских група који пока, зују да постоје велике могућности За, њихов развитак и 38, подизање талентованих глу-
_ На Боји начин треба спречити изостане ученива стручних шрола
маја прва два месеца настамед ве у индустриским И занатским школама у Београ“ ду просечни проценат неоправ“ даних изостанака ученика износи 0,819, а у НЕКИМ, Као што су школа број 10 У Земуну, број 7 и 8 на Сењаку и зони изостанак чак до
0.
Проверавањима која су #з' вршена, истина делимично, 0пежено је да, је врло мали део ученика изостајао због сметњи од стране послодавца, И да главну кривицу сносе сами ученици који после _ шест и по часова рада напуштају Предузеће и не долавв у шкоУа __Свакодневно ученицима кад дођу у школу оверавају се ђачке књижице, а управе предузећа И послодавци требало би исто тако да контролишу прегледом књижица да, ученици стварно били у шко“ "ли, Мако је потреба контроле код недисциплинованих и несавесних ученика, неопходна, има низ примера да државне предузбћа не _ проверавају ђачке књижице својих учени. ка, Одељење рада ИНОта, У намери да помогне школама
ли су
' на искорењењу пеоправданих изостанака ученика, донело је решење да. ученицима који не. редовно похађају часове У стручним школама, треба, У скратити надницу за оно вре ме које нису пробавили У школи, На предлог овог одељења унета је у Правилник о учењу и владању, похвалама, наградама, и казнама ученике стручних школа У индустри“ ји и занатству, који је издало Министарство индустрије Народне Републике Србије, сле-
дећа одредба:
>Казне за неоправдане из останке настале кривицом ученика састоје св у ускраћивању права на часовну над ницу У предузећу у коме ученик ради.«
Да би се ова одредба, спровела у живот, управе преду“ аћа и послодавци свакодневном _ контролом књижица а активи Народне омладине васпитним радом, треба, да, спре“ че изостајање ученика, из шко“ ла и тиме их покренуо на 0абиљнији рад У школској гоДини. : ,
,
птицу
Припреме за коначну „ликвидацију | неписмености у Петом рејону
Београду, и поред вели-
ког броја описмењених
у току прошле године, још увек има доста неписмених. Досад се радило по течаје вима у школама и по групама по улицама. Комисија за сузбијање неписмености ЋУ рејона расматрала је поново овај про блем и дошла до закључка да је потребно наћи нове облике рада како би сви неписмени
у најскорије време били опи-
» смењени, Акција ће и даље па
магати све масовне. организа. дије и. кроз замишљени нови
рад до краја школске године |
од свих 840 неписмених, кКолико их има у рејону, а то прет: ставља 1,8% свих грађана ре"јона, не би требало да останф ни један човек који би био неписмен. 5:
(
мада, само ако се створе нови услови за њихов даљи рад. У Шестом рејону постоји драмска, група, од аматера, већином радника, који су показали до данас кроз свој рад не само добар успех, већ се код многих изразио и таленат. Ова група постоји од ослобођења, и она је кроз овај дуги пери-
од показала снагу за даље по. ,
стојање и за квалитативни развитак, који се нарочито у последње време примећује на, њиховим приредбама. Не мањег значаја су и драмске секције у Трећем, Петом и Четвртом рејону, које се већом помоћи ну бољим условима, за, свој рад могу развити. „Засада, нарочито се Мора, 0братити пажња на квалитативно подизање чланства по драмским групама и рејон. ским позориштима и то преко курсева, на којима би се аматери упознавали са основним значајем глуме и њеном историјом, да би са тим најосновнијим звањем могли што боље одговорити својим дужностима. Исто тако је потребно што пре створити заједнички мага цин за костиме из кога, би се могле све драмске групе снабдевати за своје позоришнв комаде. До сада се приметило да је режирање извесних позоришних дела, било нестручно, тако да је то одводило У застрањивање, Међутим орга' низовањем планске _ помоћи свим драмским групама и ре: јонским позориштима у Бе0
граду од стручних редитеља 'отклониће се једна од великих
неправилности које су се по јављивале у раду драмсктф група, а уједно ће се створити и бољи услови за развитак чланства. Шести рејон је успео да изгради покретну полорницу, са којом ће моћи да гостује по околним селима, 8 истовремено и да игра по свим
'оним салама где не постоји
позорница. _ На овај начин драмска екипа Шестог рејона, решила је један од врло ва. жних проблема свога рада недостатак добре азил
Сцена из првог чина »У агонији« Сава Северова и Љубиша Јовановић
ПОЗОРИШТЕ
„У агонији“ на београдској позорници
ара ФУ агонији“ коју је Мирослав Крлежа паписао пре више од 15 година даје веран приказ живо“ та такозване »аграмерске аристокрације«, која је после пропасти Аустро-Угарске изгубила у бившој Краљевини Југославији тле под ногама и почела полако да пропада. У шигло два сата из живота главних лица те драме, јер се први чин одиграва између 6 и 7 часова увече, а други исте ноћи између 2 и %, јасно се види сва бесмисле, ност даљег опстанка те класе, која је економски одавно изживела, Крлежа је уметнички оцртао тај »зачарани круге у коме се крећу бивши барони и племићи, сада најобичнији патолошки типови, Али, из те драме се не ВиДН куда је излаз из тог круга.
Сиже драме је врло једноставан. Пропали барон Ленбах живи од новна којег изнуђује од своје жене Лауре, која је постала шнајдерка, Ленбах узима тај новац да би могао да се коцка и пије ни да живи као што његовом »достојанству« одговара, И 0вога пута он је затражио новац, али му је Лаура одбила да да. Он прети самоубиством и, када новац ни после силних перипетија не добија, Извршује самоубиство, можда и из ината да покаже да је човек, Лаура је ода. хнула, јер сада може да оствари љу. бав, коју је кришом водила св адво“ катом др. Крижовицем, Али, она убрзо увиђа да адвокат жели да бежи од ње, и да му је она била један од многих флертова. У врло мучзној си жувцији, још под утиском самоубиства које се одиграло пре неколико сатњ Лаура се такође убија.
Улогу барона Ленбаха играо је Љубиша Јовановић, И поред тога што је уложно много студиозности да буде што бољи, ипак није био довољно Убедљив приликом тумачења тако чудног сложеног карактера изживелог племена као што је барон Ленбах. Сава Северова, из љубљанског позоришта, дала је у улозн Лауре мало превише потенциране спољне ефекте у момен-
тима када је требало да буде уздре жљивија, чиме би постигла већу убеде љивост ин снагу у изражавању психологије преварене жене, Љубинка Бобић није нам потпуно објаснила руску емигранткињу која, нако је сада обична маникирка, ипак претендује да се према Њој опходи џентлменски, као што је некада у царској Русији доживљавала. Једино Божидар Дрнвић У улози др Крижовеца, адвоката, дао је продубљену улогу човека који се врло добро снашао у новој, после рата на сталој ситуацији и прелази – немилосрдио преко свега што би могло да му „угрози каријеру.
Драма »У агонији« на београдској позорници није добила свој прави лик, због чега је изгубила много од своје уметничке снаге, Па млак, марљивим исправљањем ин продубљивањем психологије лица и друштвене средине после првог светског рата, драма »У агонији«, у извођењу чланова позоришта, оствариће свој велики уметнички задатак,
с. М.
и ———и=>рМаксим Горки: Моји универзнтети, издање НОПОК-а, Београд, латини цом, страница 134, 80, цена 58 динара. М. Иљин: Прича о стварима, издање НОПОК-а, Београд, ћирилицом, страмина 470, 80, цена 58 динара;
Проф. др Миљанић: Дескриптивна И
топографска анатомија (рука), издање »>Просвете«, Београд, латиницом, страница 127, 160, цена 58 динара. Загонетке олдгонетке, (стихове напи. сала Десанка Максимовић), издање »Просвете«, ћирилицом, 16 страница, 160, цена 10 динара. Саобраћај (часопис, год. 2, децембра 1946), Саебрећајно издавачко преду“ зеће, Београд, ћирилица, стр. 80, 160, цена 12 динара.
Ф И
Лл М
„БЕЛИ СЕ УСАМЉЕНО ЈЕДРО'
~ ценарио филма написао је позна-
ти совјетски књижевник Вален-
тин Катајеб. Катајев ових дана бора“
ви у нашој земљи, у саставу делегације Савеза совјетских писаца,
Радња филма одвија се у Одеси, У време штрајкова и бунтова _ протиз паристичког режима, који су 1905 године захватили Русију, У догађајимг овог револуционарног о пернода узе ствовала . је случајно или спонтано » маса деце на чији су живот но рс. звијање ова историска збивања, разумљиве, јако утицала,
Главни јунаци филма су Гаврик Пећа, два различита и карактеристична дечака, који на догађаје реагнрају онако како их је вспитала средина, У којој су живели н расли.
Гаврик живи и рибари са својим дедом и у раним годинама детињства упознаје грубостн немаштине н материјалне несигурности. Његов стриц Терентије врло је активан члан радничког покрета и дечко је одрастао и васпитан међу револуционарним рад. ницима. Према својим могућностима
Гаврнк учествује у борби радничке класе против царске тираније.
Пећа, Гавриков школски друг, ненскусно је дете из грађанске, учитељ ске породице. За њега су потера за
Сцена из филма »Бели
револуционарним морнарем и борба штрајкача са. жандармима занимљиви доживљаји, чију суштину он не разу“ ме, Дружећи се са Гавриком Пећа се Упознаје са револуцнонарима и постепено долази до нових сазнања 6 животу и узроцима бурних догађаја,
У завршњим сценама филма активни дечаци заједнички _ приремају барку за бегство морнара Жукова и задо“ »ољно посматрају бело једро које се губи у морској магли,,
Глумачки ансамбл, састављен углаве ном од глумаца — деце добро је ис спунио своје задатке. Најизразитије и најубедљивије дато је искусни, 03“ биљни, али разумљиво и детињасти Гаврик. Психолошки лик овог малиша« на природно је показао Игор _Бут• Сложену улогу Пећа добро је проч тумачио Борне Рунге, Од осталих и стичу се Ира Бољшакова, која неуси“ љено игра љупког Пећиног малог бра«
та Павлика и срдачни И. Пењтцер, У.
улози Гаврнковог деде,
Резиисер Љегошик пронашао је зан, ста одговарајуће типове за сваку улоту и поставио радњу живо и духоВито, Филм је музички обрадио Раухверч гер« К. ТРИФКОВИЋ |