20. oktobar
#
|
нашим _ привредним и
задружним предузећима и установама налази. се још увек знатан број старих па:и нових службеника, који су и у новој држави, не схватајући настале дубоке промене, наставили свој стари пљачкашки посао, који штети интересима народа, који омета правилну с обнову и изградњу земље и који руши ауторитет нашег државног и задружног сектора,
Истини морамо гледати У 0чи и признати да данас у др. жавним и залружним установама и предузећима често долази до штеточинства и кривичних дела, напочито злоупотреба У службеној дужности извршених утајом поверене им општенародне „или задружне имовине, као и чести случајеви крађа ове народне имовине.
Порел огромних успеха др-
жавног и задружног сектора, морамо указати на. неколико недостатака који унеколико Умањују њихов успех. „Пријем у службу људи о чи јој се прошлости мало зна; слабо п зљкаво обављање лужности појединих службеника и њихов штеточински однос према народној и задружној имовини, Као и недовољна будност оних који рукују државним и задружним новцем — услед чега долази ло крађа и нестанка већих износа државног или задружног новца; нестручно руковање и рђаво вођење благајничких. и · мага цинских књига; бирократска и дуга, а често врло непотребна: администрација када су У питању дистрибуције живот“ них намирница, услед чега долази ло квара истих,
Навешћемо само неколико примера: Велимир Савић, као претставник државног преду. зећа за прераду вуне из Параћина, обављао је послове предузећа у Београду од маја месеца 1945 године па све до јуна месеца 1946, а за све то време није му извршена контрола пословања, а када је из-
вршен преглед устаповљен му
је мањак од око 380 хиљада
"динара. Јасно је да овде. није
било довољно контроле“ Поповцев Кирил, је као књиговођа секвестриране фирме „Рене Динод“. и комп. лабораториума за хемиске и фармацеутске производе, фалсифи. ковао потписе на признаницама и на тај начин утајио 150 хиљада динара. После тога је У јуну месецу из књижице чекова, којом је располагао делегат Сима Милановић, украо три чека, исте попунио и на тако фалсификоване чекове подигао још 250 хиљада динара, сав новац прокоцкао на картама и коњским тркама и правећи поклоне женама, Делегат Милановић, све ово је приметио тек у октобру месецу, Да ли се може говорити о будности управитеља и његовој контроли над књиговођама» Миодраг Поповић, службевик код „Гранапа“, који је због злоупотреба учињених у слу: жбеној дужности лишен слобо“ де и стављен у истражни затвор и после педесет дана. пу. штен да се из слободе брани, био је примљен у „Прежис“ и тамо постао шеф одељења, и-
/
Скромне
Неки „Одбор стручњака". у. Бечу
"капију Принца Еугена» 7
ПОВЕЋАЈМО БУДНОСТ ПРЕМА ШТЕТОЧИНАМА
Бдимо чувара. народне пиоане
Из државних м задружних привредних предузећа треба избацити штеточине
ако је био под истрагом. На овој дужности направио је још веће злоупотребе и побегао.
Ово је _ најбољи пример пријема људи у службу без проверавања њихове прошлости. Недовољна будност и чување поверене имовине весома је честа појава. Станоје Милил, економ Радио-станице у Београду, са седиштем у Батајници, понео је са собом око 30 хиљада динара државног новца, у Београду се опио и овај новац потрошио по кафанама. Не зна се да ли је остатак новца изгубио или му је украден.
Из ових неколико примера, јасно се увиђају недостаци и пропусти који се чине са општенародном и задружном имовином. у нашим привредним и задружним предузећима.
Данас, У доба обнове и. изградње земље, када је неопходно потребно водити рачуна о свакој па и најмањој суми народног — државног или задружног новца, потребно је учинити све ла се што пре и ефикасније стане на пут штеточинском и злочиначком односу према општенародној и задружној имовини и сматрам, да. је, поред осталог, потребно и нужно учинити следеће:
Увести бољу и чешћу контролу рада привредних и 3задружних предузећа и контролу: њиховог пословања. која ће нарочито бити оштра над службеницима који рукују новпем н робом. У вези са овим било би потребно да се организацији финансиског и робног пословања код ових предузећа поклони много већа пажња него до сада. Смањити суме ко. је се дају прекупцима н ва. бављачима код задруга и од њих тражити што чешће рачуне о утрошеном новцу и купљеној роби, Потребно је да
| = 20 ОКТОБАР
набављачи и прекупци одмах по обављеном послу предају натраг сав преостали новаџ Треба што више проширити контролу пријема службеника а нарочито за оне којима се поверава руковање новцем, И робом; за ове послове узимати само морално исправне и карактерне људе. За руковање благајном и магацином робе примати у првом реду опробане и стручне службенике.
Смањити непотребну администрацију кад су у питању животне _ намирнице подложне квару.
У свакој прилици, указивати службеницима, који рукују државном и задружном имовином, на савестан и предан рад и њихову кривичну и материјалну одговорност за све гре: шке и пропусте које у служби учине,
Поред тога, потребно је да руководиоци и контролна, 0одељења ових предузећа, нађу начина и побољшају контролу рада и организацију посла, те да за све неправилности извештавају народне власти, које ће одмах и хитно проводити
потребне истражне радње и кривце изводити пред народне судове.
Казне против. штеточина и крадљиваца народне и задружне имовине треба да буду примерно оштре, јер је крајње време да тих злоупотреба и штеточинстава коначно нестане из државног и задружног сектора наше привреде.
Широким народним масама треба ставити у задатак, да будним оком чувају општенародну и задружну имовину од свих штеточина, ма у коме се виду они јављали, јер је баш та имовина најбоља гаранција њиховог бољег живота и срећније будућности у њиховој народној држави у којој сву власт и сва права има народ.
И грађани треба да настоје
да град буде што чистији
() 'ужба одржавања чистоће у Београду. је врло напоран посао, како због тога што се мора радити и по најгорим временским непогодама, тако и због тога што још данас недостаје потребан број превозних средстава и осталог материјала.
Тако, на' пример, све канте са којима је грађанство располагало упропашћене су дугом употребом и Отсек возног пар: ка и чистоће дао је иниџијативу да се направи потребан број канти. Али, кућевласници нису. сматрали за потребно да своје дотрајале канте замене већ су на сметлиште стављали разне проваљене корпе и сандуке. Ово је не само вели: ка опасност за здравље самих становника, већ: и много задржава' посао у; изношењу ђубрета. У погледу изношења фекалија нема никаквог застоја пошто се изношење врши одмах следећих дана по пријави, Служба чишћења уличних канала и сливника не може ла се о бавља са жељеним резултатом
жеље...
објавио је бро“ шуру „Територијална и привредна питања „Доње Штајерске“ у. којој се. тражи да се-аутријска граница про шири чак до Брсжица._ ПИ
Ћ МЕ Му
у У
МУ
МАУ Пи
— Требало је и Београд да тражимо! Имамо јак доказ —
због тога, што је канализациона мрежа претрпела јака оштећења. У погледу одржавања чисто“ ће улица постигнут је велики напредак, Недостатак специјалних аутопрскалица и ауточистилица умногоме је сметао али се ипак успело, захваљујући савесном и пожртвованом раду особља.
Колики је огроман посао чистачке колоне може се видети из: чињенице да је у току овог лета довезено 400 вагона лубе: ница и диња и због тога избачено са сметлишта преко 200 вагона ђубрета преко редовне количине, Исто тако и за време јесењих дана, када опада лишће са дрвећа знатно се повећавају количине сметлишта које треба благовремено изнети. За време зиме, због искључивог ложења угљеном ства рају се велике количине пепела, које повећавају количину сметлишта преко 60%,
Обилност послова које обавља Отсек возног парка и чистоће најбоље се види из сле» дећих статистичких полатака: у току месеца августа ове године изнето је 8721 тона сме тлишта, при чему су само моторна возила прешла 32.256 километара, у месецу септембру изнето је 7698 тона, а моторна возила су прешла 29.787 километара. У месецу октобру, изнето је 8632 тоне, а камиони су прешли 33.567 километара.
Чишћење улица у овом временском периоду кретало се овако: у месецу августу 132 главне улице чишћене су сва кодневно, 319 споредних ули: ца четири пута недељно, а 295 улица три пута недељно; у месецу септембру 118 главних У: липа чишћено је сваког дана, 392 споредне такође свакодневно, 23 споредне четири пута недељно, 94 улице три пута, 58 улица два пута, 16 улица је данпут недељно и 19 улица по времено; у току месеца окто бра чишћено је свакодневнс 96 главних и 361 споредна, г све остале у размацима од дв: до шест дана,
Потребе града у погледу. чи стоће постају свакога лана св: веће и веће. Да би се чистоћ; могла одржавати на примерно висини потребно је набавиту моторна возила, аутопрскалице као и повећати особље, ка: ко би се цео посао око извр: шивања, свакодневних задата“ ка могао на време без сметњи извршавати,
И ПРОДОТИ ЖИВОТНИ
> · па свакота се коња нађе узда
— Шта би све овај урадио да нема ове брњице!2..
10 ПРОИЗВОДЊИ НОМУрННЦи
рига о наросном злрав-
љу сеговљ:и је услов дс се пронизводња и цео ток наше обнове одржи на овом Еивоу и да се уздигне још више. Нарочито су важе хигијенски услсви пра производња и продаји животнсх намаргица, тј. од тих услова зависи у многоме здравље свих грађа. на. Масод:е власти п.св таге су овом проблгму волиху па. жњу, али у последње врсмо дешавају се све чешће вглики прекршаји законских одредаба о хигијези при пролаз. водњи и продаји жизотн:х намхрница.
Кала би рејонска хигијенске службеници илустровали свакодневне прскршаје од страге продаваца животних намирни. ца и направили билано, видело би се да је стање озбиљно.
Најгорг је у пскорама. Нехигијенски и старомодзи на. чин мешења хлебу, пољаги, недератизовзни магацинл, незлразо особље, недогољча, па. жња приликом мешења хлеба, тако да се читави парчићи канапа, жица и других гродмета свакодневно поску у хлебу, — све су то всћ забрињавајуће појаве. Затим, сама продаја хлеба у колонијалним радњама где су магацинирани артикли као Зејтин, гас и кауститна сода, даје потпуно нехегијенске условг да би с могло п помислити на продају икаквих других животних на. мирница. Што је најгоре, многи пехари не дозвољавају да им се врши преглед радњи од страче хигијенских службеника. То се десило већ неколико пута др Радмили Ђорђевић у Другом рејону.
Какву слику свакодневне и систематске бриге о хигијени пружају управе предузећа види се најбоље из овог приме. ра. Гранапова продавница, бр. 6 у улица Војводе Степе про. давала је чварке са чекиња. ма. Када је пословођа продавнице хтео да врати натраг чварке кланици, јер уопште нису били за продају, инкасант кланипе се успротивио и наредио да се морају распродати, Пренос меса, са. кланице врши се још на обичним рзаба.џигким колима. Врло су чести случајеви код пиљара да нису били уопште на лекарским прегледима. Сухомеснати производи се кваре. Кале. нићева и пијаца код Шветкове механе неуређене су. Улични продавпи жпвотних намирница одају праву слику источњачког јавашлука,
Основно, одакле треба, поћи у сузбијању нехигијенских Ууслова, је да управе предузећа приликом набавке жисотних намирница увек траже од про. извођача ветеринарска уверења о здравственом стању артикала. Порекло робе код приватних трговаца тргба да контролишу и оргаги нгродне милиције, и да преглелају и поништавају ветеринарска, уверења, пошто их пролавци коонсте по неколико пута. ГраЂанство би морало да будв 0опрезвије приликом куповипе намирница нарочито од пре. продаваца, јер последњих не«олико дана био је читав низ озбиљтих тровања од поква. јених меснатих производа,
Важност побољшања хигијенских углова је очигледна и тргко потребна, јер се огакс даље не може, а на управама предузећа, органима народне милиције и грађанству је да помогну хигијенске службени. ке на њиховом послу. То је у на њиховом посету. То јеу општем пнтегесу злравља целокупног становништва, ]
Хигијевски ОСЛОВИ |
___Пословиње
СТРАНА 3
Обданишта
х 30 ОДОЈЧИД И МОЛУ ЛеЦУ
ДО 3 ГОДИНО СТОВОСИ
раликом обзове привреде у Беогр:ду појавила. се тешкоћа за младе мајке раднице и службенице у погледу · сбрињавања своје одојчади за време рада у предузећу. За младе мајке, када се по свршелом порођају и издржага.њу одмора од 6 недеља, који им јаз загарзнтосач Уставом ФАРЈ врате на посао у пргдузоће или надлештво, потрсбла је помоћ, како своје младо одојче не бал морале лашити природне исхране на сиси и како би биле уверене да су деца за време њиховог рада збрхнута. Због ових разлога приступио јз ИНО за град Б:оград отварању обданишта за одојчад и малу децу до 3 године старости — јасала. Прве јасле почелг су са радсм у марту ове годике у Трећем рејону, а друге јасле крајем месеца. јуна у Првом рејону. У току су организациони Радови за о тварање јасала у Другом и Седмом регону. Јасле су организоване према захтевима дечје хигијеле и о. _ безбеђују својим штићсгницима, правллаз развитак 3за преме мајчиног рада. Јасле распола.жу са пријгмлим одељењем, са гардероблим орманима, где је за свако дете спремљен за. себни одељак, хлгијенским бок. совама за боравак одојчади, одељсњем за дојење, собама за, одмор и игралиште за децу од две до три године старости, изолационим собама, млечном кухињом, купаталом, терасама и двориштем. Дете при свакодневном пријему у јасле дсбија после купања сву потребну одећу и рубље, ебезбеђене су преобуке, тако да, се увече, кад напугти установу, опет пресвуче у своје рубље које га чека у орманчету. За свако дете спремљено је засебно хигијенско лежиште и све остале потребе које су неопходне за негу одојчади. Сваки мали шти.
ћеник има свој здравствени
лист и карту. на којој се сва. кодневно убележава телесна. температура, тежина и. висина, детета, врста и количина хране, коју дете прама. Поред природне исхране на мајчиним грудима одређује лекар установе за свако дете излдивидуално потребну прихрану. Храна је разноврсна и обилата у'витаминима, који су неопходни за развитак детета. За време зимских месеци располажу јасле лампама за вештачко сунчање. Рад у јаслама води дечји лекар уз помоћ стручних сестара и дечјих неговатељица.
У јасле се примају само здрава деца. Пре'пријема у установу обавезан је лекарски преглед. Лекар такође одлучује 'о отпусту једног детета у случају болести и даје сва потребна упутства за његово ле. чење. За време од 8 месеци вршено је 100.248 систематских и контролзих, а 711 клиничних прегледа, Сва су деца пелцована против великих богиња и
дифтерије, код све деце вр-'
шена је Пиркеова реакција. Контролисана су деца која,су после рођења вакцинисана Б. С. Ж. против туберкулозе, Сва деца којој је то потребно упућена су на речтгенске прегле. де. У овом раздобљу владала, је епидемија овчих богиња због. којих се одржавао каран. тинв и јасле су биле затворене потребно време за пријем нове деце. | 907, деце су стално напредо-
вала и добро' се развијала, '
док су огтала деца због разних обољења изв:оно вргме остала на истој тежини или губила, на тежини. ;
· ној мери.
Лекар јасала с саргђивао је на родитељским састапцима и упућивао младе мајке како треба да негују своју децу ван јасала.
Од почетка рада било је у јазлама збри-уго 1069 де:е, Јасле располау са 95 места, Сва мсста су згузета. Места, се упражњавају кад мајка или
зђу запослење у поедузсћима, вал Бесгјада, или кад пр-ме у кућу рођаку или кућну по. моћницу, која им помаже У домаћинству и чувању детета, или кад дете због свог здр:вственог стања не може влше да буде штићеник јосала. Од мајки чија су леца збризута у 0вим установама запослено је 60% као рзднице, а 409, као чиновнице и намсгштенице.
Мако се у Београду тск почело са радом установа овог типа, стекло се ипак дрггоцених искустава која ће бити од користи за даљи развитак рада на овом пољу здравствене дечје заштите. Београду, као важном центру изграђивања, привреде и индустријализације наге државе. неопходно је потребна широка мрежа ј:соала са укупним капацитетом од око 1.000 места. Из статсолика здравствених отсека види се да данас у Београду има 2.700 трудница, којз се налазе у последња три месеца трудноће. Годишње са рађа око 3.500 новор:ћ нчда. Вгим број младих жена и мајки Београда активно сарађује у пре« дузећима и надлсштвима.
Погловање у јаслама покз« зало је да се мора рачунати поред изградње или адаптације зграде, да је за набавку целокупног уређаја и потр-6.ног инвентара потребно за јед= но дете 10.000 динара према данашњим ценама. Исхрана једног детета у јаслама износи месечно 450 до 500 д:нара. Сви остали трошкови месечго (особље, „огрев, осветљење, 0државање чистоће, санптетски материјал итд) износе месеч« но 1.300 динара,
Родитељи плаћају за издржавање своје деце 30% од своте која припада од цело. купног прихода на једног члана породице. Просечло из носи ова свота 350—600 дина ра месечно. Према томе. роди« тељи сносе највише једну трећину трошкова, док две трећине стварних трошкова пада на терет народних власти или предузећа.
Сем тога што се За правил« но функционисање јасала мо« рају обезбедити издашна ма Теријална средгтва, потребно је: и оспособљавање стручних кадрова, пошто у јаслама на нет одојчади мора да ради дедна дечја неговатељица поред водеће медицинске сестре — главне сестре нудиље — и медицинске сестре у млечној кујни. Одељење _ Народног здравља ИНО.а у сарадњи са Универзитетском дечјом кКливиком одржало је у овој го дини два течаја за дечје неговатељице на којима је учествовало 113 ученица. У при. преми је организвање тр ћег течаја за дечје сестре, који ће почети у јануару 1947 године.
ИНО Беогруда предзидео је у својој планској изградњи подизање зграда за јлсле у сваком рејону. Исто тако. унела су у план за идуће године велика предузећа поди-о зање и отварање јасала у близини својих усталова. Када буду остварени ови планови, пружаће ове установе нгшим младим мајкама помоћ у пу«
др Марија ГАЈИЋ |]