20. oktobar
__СТРАНА 6
( њ = 1 % 15
асно узече у једанм од ста-
нова куће број 9 у Бородинској улици ушао је старији човек. Сазесно је утврдио у ка зом се стању налазе простоРије. Обавестио се и о припремама станара за зиму. Нарочи: то дуго је разговтрао с пензиомерком Јенаторином Стјепановом, чији јео муж погинуо у ра ту. Заједно са ћерком — учемиицом Стјопанова станује у мањој соби од 18 ивадратних метара. Посетилац је уочио да се у соби морају извршити справне. Умео је то у своју бо лежницу и одлазећи ренао да ћо идућег дана све бити уређено, И занста, три дана касмије дошли су радници из пре дузећа за грађењо и опразне и довели стам у ред.
Име човека који је разговаг рао с Јекатерином Стјепановом познато је у целом исучком све ту. То је заслужни трудбених иаукхео, прази члан Анадемије медицинских наука СССР професор Владимир Војачех, Као депутат Фруизеовог рејонског совјоста у Лењинграду он често посоћује своје бираче, Интересујо се за њихов живот и пома“ же им да решавају питања која искрсавају у свалидашњем 0 животу.
омисија у којој ради професор Војачен само је једна од сталних комисија Рејонског сов“ јета. Укупно тих комисија има седам: буџотска, стамбена, шкод ска, трговачка, комулална, здравствена и комисија за мосну индустрију. Депутати Рејонског совјета често одртава“ ју седнице, на којима расправљају антуолна питања ројокског тивзота. Руховодноци и чла нови комисија сттивно учеству“ ју у претходном проучавању питања која се износе на заседањима извршног одбора им сесијама Рејонског совјета. Исто тако, контролишу извршење до" нетих одлука.
Станбона комисија је најаттивнија. У годинама блокаде Ле њинграда непријатељски ависни и артилерија порушили су трећину стамбене површине у Фрунзеозом рејону. Била је по" требна темељна опразна оста-
б лих кућа. Дахас станбена комисија спре
ма за наредну сесију Рејонског"
совјета (те сесије одржавају се свана два месеца) зоома важан ___реферат о раду Станбено управе рејона. До изношења то" та питања кијо дошло случајно. Посће рата у рејону је много учињено у погледу обнове стан беног и комуналног газдинства. У току две године обновљено је 25.055 кзадратних метара станк _беке површине. Није ишло ла__ко. Грађевниског материјапа и
; квалификованих грађевинара ни
___је било довољно. Утврђено је, међутим, _ постојање _ извесних вишкова “ станбоне _ површине,
__На рачун тих вишкова Рејонски фсовјот ставио је на располоте" _ње трудбеницима Фрупзеовог _рејона 1.882 собе, Од тога броја у 226 соба уселили су се до" _ мобилисани борци. Поред тога, _опразљено је и искоришћено 7 још 800 соба које грађани ни" ___су могли сами да оправе, __ Дошла је зима, Време је да _ се учини осврт на извршени рад н да се размисли о сутра__шњици, Пре него што ће се на У сесији проучити реферат станбело управе о погодности ста“ нова за зимске месеце, депута__ти су сами обишли куће у целом рејону. Пели су се на кро' ___вове, силазили у подруме, раз__говарали са инжењерима, техничарима, управитељима кућа, _ пожачима, настојницима, __ Педесет депутата обрађују __то питање за сесију Рејонског | розета. Њихови ће предлози
Лењинград
5 : = = 5
' “
“
ми
бити размотрени и узети у 26. зир прилином доношења одлука,
Номунална комисија укључнла је становништво у рад на у“ ређењу рејона. У многим ули“ цама Лењинграда трудбеници су сами засадили дрвзећо и ство рили скверове,
Друга стална комисија је школска. Она је допринела да шкопо дочекају почетан школске године потпуно спремне. У ту комисију упази велики број наставника. Депутат Вера Белоусова, учитељица 320:те школо, недавно је изнела пред из зршни комитет Совјета озбиљно питање организовања културног жизота ученика вам школе, у часовима одмора. Одлука Рејонског совјета по том питању омогућила је врло добру орга" низацију одмора ученика. Еруг питања, којима се бави Рејонски совјет, веома је широк, Поред станбених и школских про блема, он ради на заштити здравља становништва, на пита_ њима трговине, социјалног старања, организоване _ исхране трудбеника итд. Ројонски совјет настоји да што боље и потпу“ није задовољи материјалне и културне потребе становништва које су у сталном порасту.
Депутато _ Рејонског совјета можете да сретнете и тамо где им се но бисте надали. Они проверавају рад перионица Ру“ бља, радионица за шивење и опразно одела, Рејон има две поликлинино за одрасле и две за децу, рејонслу болницу, 30 школа, 48 дечјих вртова м пет јасли — са око 4.000 деце. Једна нарочита рејонска станица спрема храну за децу од 1 до 3 године, а поред тога постоје потстанице које спремају храну за одојчад. Све су те установе ка државном буџету. Само у дечјим вртовима наплаћује се незнатан износ, Рејонски совјет пажљиво прати делатност свих установа.
Велику пажњу уживају у рејону инвалиди Отаџбинског рата. Бранкоцима отаџбине даје се знатна државна помоћ, и то не само у новцу. Одељење со" цијалног старања: при Рејонском совјету издало им је ове године преко 3.000 боновза за ку повину предмета широке потрошње уз снижене цене, сто оде" ла и 6.400 пари обуће,
Депутати совјета су најбољи људи рејона. Људи који уживају опште поштовање, Поред рад ииха који сачињавају трећину укупног броја депутата, у Рејонски совјет улазе службеници, трудбеници науке и технике, Депутати Фрунзеовог рејона су заслужни научник В. Војачек, заслужни уметник Републике А. Париков, главни лекар рејонске поликлинике Р. Коган, инжењер лењинградског „Енерго“ Н, Сафајлов и други.
У свом свакодневном раду депутати се ослањају на стакнов" ништво, Ниједан масовни подухват не спроводи се без учешћа бирача. У јесењим данима стан бена хомисија била је укључипа 45 инжењера у рад на проверавању стања кућа уочи зиме. Здравствена комисија поверила је двадесеторици пекара проучавање рада болница идру тих рејонских медицинских у" станова. Неколико хиљада бирача — актизиста учествује у раду кућних комисија, доприносећи обнови и што бољем ис коришћавању _ станбене површине, Велико учешће становништва У раду Рејонског совјета јемчи за његову успешну делатност.
Григориј НАБАТОВ
Милион вина ин.
Редован састанак дописника „20 октобра“ одржаће се у недељу, 29 овог месеца, у 10 часова пре подне у библиотеци редакције — Влајковићева број 8.
Моле се дописници да овоме састанку присуствују. Референт ће бити друг Слободан Ивановић-Лале, главни
уредник „Гласа“,
итал
Грешке и непровил-
ности у расподели МЛОКО
ТД очетком јесени, – услед несташице млека, саопштено је да ће се млеко повући из слободне продаје и поново се делити преко потрошачких карата. Међутим, ин снабдевање _ ималаца — карата прилично је отежано, Мако се имаоци карата уписују код млекара — снабдевача (било приватних млекара или Гранапових продавница) њихово редовно снабдевање није обезбеђено. Први је разлог тај што се по распису Градског млекарства млеко има продавати само у одређеним сатима пре подне. После тога, оно се продаје свима грађанима без разлике по реду који долазе. Како су пре подне сви запослени људи у својим предузећима или установама, значи да они до млека уопште не могу да дођу, Тако имаоци Б-карата, чије оздрављење треба убрзати, не могу се снабдети млеком, Исто тако остају без млека деца запослених родитеља а мала деца
која се морају прехрањивати лишавају се на тај начин једине своје хране, На тај начин наноси се штета баш радним људима, онима којима народне власти дају предности у снабдевању. Такав је распис можда донет из предострожности да се млеко не би кварило, али сада, када су зимски дани и млеко се смрзава, а млекаре су и тако преко целог дана отворене, он губи сваки смисао и кочи правилно снабдевање,
Али то није све што онемогућава _ правилну — расподелу млека. Прво, млекаре добијају много мање млека него што им припада према броју уписаних потрошача, Услед тога многи млекари издају на сваку карту без разлике по пола литра, а онн грађани којима припада већа количина морају поново да чекају на ред. Сваког месеца се врши ново уписивање грађана за млеко, а прође по читав месец док се контингенат млека не повећа. (Млекара у Лоле Рибара улици добија и овог месеца следовање млека које је било довољно за уписане потрошаче из прошлог месеца, нако се број потрошача повећао за скоро 50 од сто). Поред тога на рачун оног млека које је намењено имаоцима карата врши се и непредвиђено снабдевање појединих лица. Градско млекарство је издало упутства да се млеко има додељивати свакоме ко донесе уверење рејонског лекара да му је млеко потребно. То је оправдано у извесном смислу, јер има људи којима је само за извесно време потребна млечна исхрана. Исто тако Градско млекарство издаје цедуљице откуцане на маниши на којима стоји; „Доносиоцу издајте .... млека“, И оваквим радом одузима се од следовања деце, болесника и трудница, Питање је, најзад, колико таквих цедуља може да се упути за један дан, а друго кад већ не стоји име доносиоца не може се ни спровести потребна контрола рада на снабдевању овим артиклом.
Из свих ових разлога треба“ ло би да Градско млекарство обрати више пажње снабдевању редовних потрошача, Прво, требало би омогућити имаоцима карата да подижу млеко и после подне, јер досадањим начином рада иде се на руку онима који не учествују у раду по фабрикама, предузећима и установама и омогућује им се снабдевање на рачун радвих људи и њихових породица. Што се тиче имаоца лекарских уверења или имаоца посебних налога Градског млекарства, за њих треба одредити посебне млекаре које ће их снабдевати. А бољом координацијом рада између Одељења за снабдевање које издаје карте за млеко и Градског млекарства које је снабдевач по овим картама, отклониле би се многе незгоде на које грађани наилазе у погледу примања млека ин потрошачи би били осигурани млеком као и свим другим животним намир-
ага Д. ПЕРИЋ
о
' | Уз аи ______ "и 20 ОКТОБАР вани
~_А завот ми РАДУ СССР о ж
Рејототт сорта 4 РАЗЗИИАЈОЈО У у 7
Досадашњи резултати акције
ЈЕ ФУ најзначајније _ кому. налне проблеме Бетрада спзда пошумљавање њег)ве голе околине. Београд је многољудан град и зелене по" вршине у самом гроду нису довољне, кад се узме у обзир чињеница да у Београду постоје многз предузећа и установе. Зато је потребно да се у његовој ближој и дољој околини засаде велике површине зеленилом, које ће имати ути' цаја на хигијенске прилике града, а у знатној мери утицати и на веома оштре климатске промене, које се у Београду осећају и у жарким лети ма и за време јесењих јаких кзшава,
Народне власти посветиле су овом питању пуну пажњу и у општем напору за обнову ове јесени је отпочело и пошумљзвање београдске околине: Отсек за паркове Комунслиог дељења ИНО:а, у сарадњи са Урбзнистичким институтом Министарства грсђевина Србије израдио је генералну основу шумских појасева око Београда. Шумски појзсеви би се дедили на ужи пој: на самој и" вици града, и шири, који би обухватио појас од двадесет пет километзра око града. Површине у даљој околини града на простору од 4—5.000 хектара, испрекидане пољопривредно обделаним површинама дзле би прсизводе који би нај више користили самоме гргду. Наиме, уместо њива на којима се данас засејавзју житарице, прешло би се на културе које одговарају близини града: повртарство, живинзрство, воћарство и пчеларство,
У плановима било је предвиђено да се ове јесени изврши пошумљавање са преко милион
садница, које би се узеле из расадника у Кошутњаку. Али како је расадник У Кошутња ку расползгао само са багре мовим садницама, од којих је извесна количина морала да иде на пошумљзвање бујичних подручја у ширем појасу, то се свега 200.000 садница багрема у првој етапи пошумља взња и засадил>
У току ове јесени извршено је пошумљавање терена Гољино Брдо, са око 100.000 багре мових садница, терен Лауда. нов Шанац са ско 70:000 багремових садница, и 15.000 ја вора, а преко 2000 садница црнога бора. На терену Топчи дера засађено је око 5000 јвора и борема, а на терену Лисичји Поток 4.000 садница богрема.
Сви ови рад.ви су изведени углавном уз добровољно учешће фронтовских организација Другог, Петог, Шестог и Седмог рејона. У овим радовимз грађсни су дали око 100.000 радних частва на пословима око копања јама за саднице пре
пошумљавања београдске околине
завршетка вегатације, а и доц. није при сођењу.
Како су радови ско пошумљавања околине Беогрзда започети у време припрема избо“ ра за Уставотворну скупштину, то акција у потпуности није успела. Од предвиђеног плана, за засађивање милион садница, успело је да се засади свега 200-000, што ниуком случају не претставља успех. Руко водство акције за пошумљсвање требало је раније да осигура довољан број садница и да изврши све потребне припреме, Ко (би се акција спровела У потпуности. Сигур“ но да се на територији Србије могао наћи довољан број садница, ако их већ није било у расаднику у Кошутњаку.
Да се не би поновиле исте грешке у идућој акцији потребно је већ од сада почети са припремама тога опсежног посла. МИ фронтовске организације треба да дају пуну помоћ Отсеку за паркове, како би се у идућој сезони пошумљавање довршило.
СИТНИМ ПОПРАВКАМА И „КРПЕЖОМ“ ПОСТИЖУ СЕ ВЕЛИКЕ УШТЕДЕ —_———_———ии—————————
анатске задруге основане су са циљем да се помог-
не најширим слојевима грађана тиме што ће им бити омогућене занатске услуге уз нормалну и одговарајућу цену. Задруге су одмах по своме оснивању управиле своју делатност ка раду на регулисању це-
Подела огревног дрвета по новим К-картама
На стоваришту Градског преду зећа
оу
за огрев у Француској
улици
ТД раликом последње – деобе
потрошачких карата издате су ни нове К-карте. Како поједини грађани нису довољно упознати с тим колико просторних метара дрва имају право да подигну по новим картама, потребно је то још једном објаснити.
Приликом издавања нових потрошачких карата водило се рачуна о томе да ли су имаоци већ искористили старе ККарте и купили сву одређену количину дрва и тада су им купони за дрва поништени. У: колико су грађани подигнуту количину дрва већ потрошили онда је то њихова кривица јер је летос грађанство упозорено да се сем одређене количине дрва неће издавати никакве веће количине и да дрво, које су преко лета подигли, важи за читаву зиму 1946-47. То је важило и за купон 6-разно,
Количине које се по појединим картама издају су следеће: за КЛ и К-2 за читаву зиму 1 просторни метар, тј они који су га већ раније подигли добили су нову К-карту на ко. јој су поништени купони од јула 1946 године до закључно ју. на 1947. Једино имаоци К-2 карата имају права да подигну Још пола просторног метра дрва, пошто су народне власти Стале на становиште да домаћинство од 2 члана стварно потребује више дрва но самци. На К-3 и К-4 издаје се 2 просторна метра, а на К.Б, К.6 4 више по 3 просторна метра, Уколико их имаоци нису већ раније примили,
„Они грађани који су већ сво-
је следовање подигли, треба да
га правилно расподеле, пошто се накнадног издавања, сем о них пола метра на К-2, неће издавати.
Што се тиче угља, он се ин даље налази на слободној продаји и неће бити никаквих о. граничења. Пошто су превозна средства која су превозила ге. пу и друге потрошне предмете, сада об зена, повећаће се контингенти, угља који се сва.
Кодневно довозе у Београд,
тако да ће сваки грађаниа мр. ћи да добави потребне ко чине.
тротсарске гу:
Нездриве појаве у обунорским задругама
на за занатске услуге, које су биле нереално високе,
Али, још у почетку по за-
другама се појавила једна нездрава појава, — да се у рад узима радије израда нових предмета, од новог материјала, него поправке и крпљење старих предмета. _ Ова појава сузбијена је, при чему успех није изостао. Данас већина занатских задруга (кројачке, лимарске, браварске и друге) прима на поправак и предмете који су већ дуго у употреби. На овај начин занатске задруге пружају велику помоћ, како по рату осиромашевим и упропашћеним домаћинствима, тако и целокупном државном привредном _ апарату, јер се појачане потребе задовољавају великим делом поправком старих предмета.
Али, пример осталих задруга нису следиле и обућарске задруге Београда и, нарочито последњих месеци (пред зиму), многа задружна руководства одбијала су поправку старе о буће, изговарајући се да задруге израђују само нове ципеле, а викако „крпеж“, или да за поправке немају довољно материјала. Уколико је стара обу-
а примљена на поправак, цене услугама — нису одговарале вредности стварно утрошеног материјала и радног времена.
Обућарске Задруге не могу и не смеју убудуће да наставе стару, уобичајену праксу. Њи> хов је задатак да утичу на цене у правцу њиховог снижења и да омогуће грађанству јевтине услуге. „Крпежа“ не сме да се либи ни један свестан радник јер „крпеж“ помаже у“ штеду материјала и уштеду
| издатака радног човека.
А руководства обућарских задруга морају имати на уму у првом реду интересе широких слојева потрошача па тек онда интересе својих чланова. То је једини _ правилан пут којим треба да пођу обућарске задруге, то је њихов задатак у данашњици.
на почетној
станиди шестице...
27 ДЕЦЕМБАР. 1946 у
|