20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
“+ жЖо +
БРОЈ 110 ГОД. Ш
Борба народа Словеначке Корушке
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 10 ЈАНУАР 1947
против вековног поробљавања
~ и гер
Та борб
~ ледећем заседању Са= вета министара спољних мбслова, које ће се одржатл у
„-“ Москви марта ове године пре-
тресаће се питање уговора о миру са Аустријом као и низ других проблема у вези с тим, за које наша земља има велижог интереса да буду што пре и што правичније решени.
Нама је довољно познат званичан став три велике силе по питању Аустрије. Тај став нарочито се јасно оцртава у Московској декларацији. У нашој штампи такође је у јаркој светлости осветљено и учешће Аустрије у рату на страни Хитлерове Немачке, као и њена одговорност за многобројне злочине и пљачке почиње не над нашим народима.
Оно што нас нарочито интересује у вези са Аустријом, то је питање судбине наше браће корушких и штајерских Словенаца, који и после завршетха Великог ослободилачког рата чаме у ропству недемократске Аустрије — која је постала склониште не само за своје сопствене фашисте, већ и уточиште за многе фашистичке и профашистичке елементе целе Југоисточне Европе, МИ не само да нас интересује судбина наше браће, него нас интересује и питање присаједињења Словеначке Корушке својој матици: Федеративној Народ“ ној Републици Југославији.
То питање данас је веома актуелно. Не само зато што недемократски режим у Аустрији, на челу са др Грубером, уз асистенцију и под заштитом неких империјалистичких држава, подиже своје неправедне: империјалистичке захтеве у циљу присвајања неких наших територија, већ и зато што се баш данас, у данима великих напора за изградњу праведног мира, појачавају и напори аустриских ненародних политичара на националном поробљавању, однарођавању и спровођењу насилне германизације нашег живља у Корушкој и деловима Штајерске. Данашња званична Аустрија на тај начин наставља политику коју су деџенијама водили Германи у деловима словенских земаља, које су од Словена отели још У ХТХ веку, продужујући насилну систематску германизацију њихових становника. Корушки Словенци су део назше словеначке нације. Они су, још у другој половини ХЛХ века отпочели тешку али славну борбу против освајачких тенденција Аустро-Угарске монархије — против германизације нашег живља, Словеначка Корушка је уствари једна компактна етничка целина, која се деценијама супротстављала насилној германизацији, а чини остатак прве велике државе Словенаца, коју су Германи насилно отели од Словенаца и затим спроводили _ политику германизације. На тај начин је Словеначка Корушка одиграла значајну улогу у нашој истоРији, не само по томе што је била прва велика држава Словенаца, не само зато што је била једна од главних центара где се формирала словеначка нација, већ и зато што је " кроз векове била штит целог
словеначког народа против даље најезде и германизације Словенаца, спровођење путем насиља. Упркос те борбе, која је вођена кроз деценије, наша браћа у Словеначкој Корушкој успела су да очувају своје национално име, свој језик и своју националну културу и свест, дубоко верујући да ће ма кад доћи велики дани слободе, када ће моћи да живе у заједници са осталом својом браћом од које су били одвојени кроз много деценија,
Они те дане нису очекивали скрштених руку, већ су се за њих и борили. Не само у вре-
ме пре првог светског рата, не само у периоду између првог
само је део борбе свих за националну незгзисност и
и другог рата, већ и кроз читав период другог светског рата. Та борба је у току минулог рата добила своје највеће размере и најдубљи организациони смисао. Већ у другој половини 1942 године формирани су на територији Словеначке Корушке први партизански одреди. Народноослободилачка борба корушких Словенаца, њихово оружано супротстављање у току минулог рата, њихово учешће у коначном ослобођењу Словеначке Корушке до шло је као продужетак столетне борбе коју су корушки Словенци водили против германског _ угњетавања. __Оружана борба _ корушких Словенаца против хитлеровских завојева-
ча отпочела је с јесени 1942 године, када је над нашим живљем у овим крајевима
спроведен страховит терор од стране аустриских хитлероваца, који су у то време припремали масовно пресељавање корушких Словенаца, а један од хитлеровских перјаника. Мајер-Камбич, у свом говору одржаном 10 јула у Целовцу, наговестио је потпуно истребљење Словенаца из Корушке и Штајерске, Оружана борба народа Словеначке Корушке у томе периоду рата имала је крупан политички значај за
"све стране- учеснице антихитле– -
ровске коалиције; јер је Словеначка Корушка била једна
јединствена област у пределу.
Трећег Рајха, у којој је народ пружио оружани отпор хитлеровским завојевачима, Народ Корушке Словеније није се у тој борби зауставио ни пред највећим жртвама, ни пред најжешћим терором хитлероваца. Они су, нападајући на важне комуникације које су пролазиле кроз Словеначку Корушку, онемогућавали транспорт војске и војног материјала, уништавали живу снагу Хитлерових армија, рушили мостове, дизали у ваздух важна постројења и индустриске објекте, палили велике стругаре и слагалишта муниције и материјала и на тај начин везивали знатне делове хитлеровске војске за територију Корушке Словеније.
Од септембра до капитулације Хитлерове Немачке корушки партизани су извели око 600 војних акција у којима је било избачено из строја око 10.000 непријатељских војника, уништили 53 локомотиве, 54 моста, 219 железничких вагонљ 7 електричних централа и трансформатора, 7 пилана, 3 рудника, 1 авион, 3 железњичке станице, 67 камиона и аутомобила, десетине километара телефон-
1942 године
"ског и електричног кабла, итд.
У тим борбама корушки партизани имали су знатне жртве, Из њихових редова погинуло је или рањено преко 2.000 људи, У свим тим акцијама они су из немачког заробљеништва ослобађали савезничке војнике и пружали им могућност да са оружјем у руци, раме уз раме са корушким — партизанима, продуже оружану борбу против хитлероваца. 12% од састава свих партизанских одреда на територији Корушке Словеније, сачињавали су војници антихитлеровске коалиције, које су ослободили корушки партизани. Народноослободилачка борба и партизански покрет у Корушкој Словенији развијао се тако успешно, да је у току 1944 године у Штаб Корушких партизанских одреда дошла и једна савезничка мисија.
Та борба Корушких партиза на била је дивовска, скопчанз са многим тешкоћама, јер упо редно са борбом против хи: тлеровских поробљивача — који су на сваку партизанску ак цију одговарали офанзивом са циљем да партизански покрет угуше, — требало је водити и
манизације
наших народа слободу
упорну и тешку борбу против зиме, глади, снега.
Зар та и таква борба народа Корушке Словеније треба да буде награђена санкциони“ сањем даљег ртпства ног насилном вековном герма' низацијом чисто Словенских крајева, које је и после првог светског рата настављено по срамним и неправедним одлука: ма Сан Жерменског угов ра»
Та неправда, која је нанесе на Југославији додељивањем Аустрији – чисто Словеначке покрајине у долини реке Зиле и Итзлији у Канадској долини, треба да буде исправљена у авим данима борбе за изград њу новога мира. Треба да буде исправљена не само зат: да би се изменило стање ство рено залагањем – Империјали“ стичке Италије после првог светског рата да Аустрију, до деливши јој чисто Словеначку територију увуче у своје им перијалистичке планове (како би у другом светском рату Ко рушка Словенија послужила као полазна база за остварење јединствених поробљивачк их тенденција Немачке и Италије према Балкану); не сам зато да би се део прве словепачке
рвог јануара ове године
ступио је на снагу нови Закон о социјалном осигурању радника, намештеника и слу. жбеника сг свим допунама, уредбама, наредбама, одлука. ма и осталим прописима, који употпуњују наше ново соци. јално законодавство. Овим за. коном учињен је велики корак и нови период у области социјалног осигурања и животу наших најширих слојева радника и намештеника. С њим су постављени и нови темељи изградње социјалног осигурања, које ће, за разлику од ранијег, служити искључиво интересима, оне класе која је дала највећи допринос и руководствену улогу у народно_ ослободилачком рату.
По новом „Закону, социјално осигурање је подржављено и као такво постало основна, бри. га за све меродавне факторе, па је њему као централном питању посвећена пуна пажња, како постављању основних начела његовог организо_ вања тако и његове даље из. градње. Као основну чињеницу треба напоменути да је по новом Закону проведена пот. пуна унификација како у организационом смислу такомну погледу материјално . правних прописа. Проводећи доследно принцип јединства радничке класе, социјално осигурање сада проводи за све категорије радника и намештеника један носилац са јединственим материјално-правним прописи. ма, који важе за, све категорије. и једном великом стабилном ризичном заједницом. Следствено томе, одређено је да држава спроводи ово осигурање преко Државног завода који је установа општедржавног значаја. Све обавезе, настале из основа осигурања, за разлику од ранијег закона који је предвиђао принцип капиталног покрића и нестабилну финансиску- политику, сада преузима и гарантује држава која, уосталом, и одлучује о основним финансиским пита_ њима новог социјалног осигу рања. Значај, врста и дужи. на рада су битни основи за одмеравање давања по новом закону, тако да само од тежи. не рада, трајања упослења, па и ефекту обављеног рада убу-
створе ·
ГНОМ Лон
СЕЛО, МЕСТО У КОРУШКОЈ, ГДЕ СУ ПОЧЕЛЕ ПРВ
држзве Корушке, за коју су везане богате традиције словеначке културе, насилн о тргнут од словенаца — вратио својој матици Народној Регпу блици Словенији у Федеративној – Народној Републици Југославији не само — зато да би се броју од 120.000 Корушких Словенаца, који су се очували ка> компактна на ционална целинз кроз децени: је тешке борбе против германизације и поробљавања, вра тил> право да у слободној д>
|
дуће зависи која ће и каква примања имати осигураник. Нарочито треба подвући као основно, да је по новом Закону постављено начело да већи и тежи, рад повлачи и већа давања, што досадањи прописи нису познавали. На основу овог принципа створени су но. ви и правилнији услови за стицање појединих права, тако да поједина давања, у болесничкој грани уз прописане услове достижу чак и висину пуне зараде оболелог осигураника, а остала пак давања дају пуну накнаду за изгубљени степен радне способности. На овај начин не само да се пра_ вилно решава давање из основа осигурања, већ се овим принципом обухватају сва 0творена или делимично реше-
на питања из социјалног оси-,
гурања по старом закону. 06. зиром на значај, а да би се имао што потпунији увид У оне битне новине које су дошле као последица ступања на снагу новог Закона о социјалном осигурању, треба, овде споменути детаљније и конкретније баш она давања, која су проистекла као нужна по. следица напред постављеног и кроз Закон доследно проведеног принципа,
Првенствено треба споменути начин одмеравања давања по новом Закону. Осигуранвик који се сада, разболи има пра.во на новчана давања, чија, се количина, одмерава према тра.јању осигурања итрајању упослења на најтежим, на тешким и на осталим радовима, а са.ма висина ових давања одмерава се још и према просеч_ ној стварној заради осигураника У одређеном временском раздобљу пре почетка права на давање. Према томе, нов. чана давања — хранарина не само да је одређена по новим принципима већ се по новом Закону креће од 50 одсто и може достићи чак ин висину зараде оболелог (100 од сто), али свакако онолико колико одговара његовом доприносу, врсти рада и дужини болова. ња. Међутим, стари Закон је одредио један заједнички кри_ теријум за све осигуранике без обзира на ове елементе ко ји проистичу из основа његовог удела у просеку производ-
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23.003 п 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОГУ!
мине лит сниј
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН,
мовини живе заједно са својум осталом браћом, већ н за то да би се на темељу доноше ња праведне одлуке с припаја њу тих чисто наших територи 4 нашој државној заједници, створили и услови за прија тељске односе двају суседних народа — Федеративне Народне Републике Југославије и Аустрије-
Вера и прав» нзрода Слове начке Корушке засновано на етничким и географским прин: ципима, на вековној борби
ње. И примања 3за чланове породице, тзв. получланарина, док је осигураник у болници, санаторијуму и слично, на име њиховог издржавања, нису ви_ ше иста без обзира на број чланова породице, како је то досада било, већ се та помоћ сада одређује у висини која зависи од броја чланова породице које осигураник издржава. Као новину треба поменути исто тако и то да по новом Закону оболелом осигуранику док је у болници, санаторијуму и слично, припада још и новчана потпора за дневне ситне трошкове, што по старом Закону није уопште постојало. Сем тога, по новом Закону је знатно проширено право и чланова породице осигураника. Сада и они имају право на бесплатно 'лечење, бесплатне лекове, завоје и помоћне справе за време трајања, болести, а најдуже за годину дана за свако поједино обољење и бесплатно болничко лечење од најдуже 6 месеци. Ова, права по старом Закону (била су предвиђена само у трајању од пола године лечење и болничко лечење само највише до 4 недеље,
Џо новом Закону проширена, су давања, из основа погреб. нине у случају смрти осигураника, тако да сада припада право погребнине не само у случају смрти члана, осигура_ ника, како је то било у старом Закону, већ на исту има право и осигурани у случају смрти његовог члана породице,
Исто тако отворено је било и питање исцрпљења, права из осигурања за случај болести. Непотпуно обухваћено и нерешено, ово је питање досада било болна тачка у социјал.ном осигурању. Свакодневни случајеви оних који су ис. црпли своје право на болова. ње и нашли се на, улици, били су све већи и већи. Јасно је да ново социјално осигурање није мимотшло и ово питање, јер је уствари практично сада текључена могућност да се исцрпе право на даље лечење. Тамо где престаје осигурање У случају болести, а оно траје
"тодину дана односно још пола
године, осигураник се и даље
Е ПАРТИЗАНСКЕ БОРБЕ
против германиззције и пороб љавања, — да буде прикључен својој матици, не треба и не сме да буде изиграно никаквим триковима Аустриских власто. држаца које ни, на челу са господином др. Грубером, вр ше за туђ рачун, против воље и на штету самог аустриског народа, коме, на жалост, још увек кроје капу људи, који не. мају ничег заједничког са пра вам и истинском демократи ом“
Д. БУДИМИРОВИЋ
упућује на лечење на рачун друге гране осигурања, (инва, лидитета), а у случајевима где није дошло до пензије, пружа му се даље лечење на, терет посебне имовине, која има служити искључиво за ове сврхе. М за примања за случај трудноће и порођаја, проширени су услови. По ста-
ром Закону осигураница је мо. |
рала имати десет (односно 0. самнаест месеци чланства У две године) да би имала право на давања у случају трулноће' и порођаја, док је по новом Закону овај стаж знатно краћи и тражи се за ова давања само шест у једној сли у по. следње две године пре порођа,. | ја дванаест месеци чланства,
1 1
Што поред осталог још тре.' ба нарочито напоменути, сва-' како је решење питања зтозв-, ствене помоћи уживаоцима инвалидске или старосне пентчје те корисницима из рентне гра, не. Ову празнину, која је наносила лубоку кеправлу ужи. ваоцима рента, и пензија, по. пуњује нови Закон, дајући им
право на лечење за све осме
уживања, пензије и ренте. Ме. сто лечења у случају потоебе, може им се дати и бесплат::о болничко лечење у трајању три месеца.
Из свих набројаних конкрстних примера (да не цитипамо даље одлуке новог Закона) те начина њиховог решењт по старом и сада по новом Зоко. ну, може се имати потпул за. кључак, односно потпуна сли. ка на којим је принципима засновано и какве све пост“ -ме
и на који начин решава нови Закон.
На установама социјалног осигурања, које су примиле велики и деликатан задатак, сада лежи провођење у живот нових прописа, од чије примене, добрим делом, зависи да ли ће и у којој мери задово. љити ново соцујлл“о осигурање, чије успешно функпионисање с правом очекују како наши најшири народни слојеви, тако и надлежне државне власти, које социјално осигу. рање сматрају централним питањем свога старања.
А. ЂОРЂЕВИЋ
ки Нож = +" < - |
-Е:
пи Занн о спином псраву
а —
= И
ДУ - О
“
о <= _ >