20. oktobar
ти
' 5 =
У такмичењу
Бр.
1
=,
застоја
[] четком 1947 године наша предузећа, са својим син-
_дикалним подружницама, ушла
су у нов период рада у велику епоху планске изградње земље. Да би Планска комисија могла на време да пошље свим предузећима годишње планове рада за ову годину, било је потребно да управе свих предузећа направе пројекте планова и доставе их Комисији, Природно је, да су, упоредо са производним планом који су управе предузећа добијале од Планске комисије, воћства синдикалних подружница била дужна да саставе годишње такмичарске планове подружница.
Уколико производни план, прсма коме би се доцније створно план такмичења, није од Производне комисије стигао благовремено, синдикалне подружнице су морале да израде планове такмичења бар за јануар 1947 године, како би се у такмичењу, које су радници наше народне републике прихватиле као свој систем у раду, избегао застој и прекид.
То је био први и најглавнији задатак синдиката по завршетку новембарског такмичења. Већина управа синдикалних подружница схватила је правилно овај задатак, али један, не мали део подружница Београда ни до данас нема такмичарски план за месец јануар.
Опет се поновила погрешка из новембарског такмичења, иако је,на њу указивана пажња вишег пута: дошло се у стање застоја, предаха, лабавости, што није смело да се деси.
Многе подружничке управе изговарају се да такмичарски план за месец јануар није направљен због тога што преду. зећа још нису добила своје производне планове према којима треба да се оријентише и такмичење, Управе синдикал“ них подружница чекају годишњи производни план да би саставиле годишњи такмичарски план.
Овакав изговор ниуколико није задовољавајући. У случају да нови годишњи производни план није готов, постоји за свако предузеће месечни про= изводни задатак, јер је природно да предузеће неће да обустави рад за месец дана чекајући годишњи план, Према месечном производном задатку и према резу.татима рада
гу месецима до пргог јануара,
било је могуће да се направе такмичарски планови за јануар 1947 године, што је и био главни задатак синдикалних подру“
. жница. То је закључак који се
односи на најважнију тачку плана такмичења, на производњу. Али само са производњом није испрпљен сав делокруг рада синдиката и његових чланова. Производњи треба додати стручно уздизање кадрова, побољшање хигијенских услова рада, културно-просветну И фискултурну делатност _ као тачке које такође долазе у план такмичења, а које директно не зависе од годишњег производног плана.
Месно синдикално веће послало је свем месним одборима распис, којим се одбори упозоравају да, у случају ако производни планови не стигну благовремено, синдикалне подружнице и месни одбори треба да припреме планове такмичења према постојећим месечним _ производним задацима. Међутим, известан број подружница Београда ни до данас није послао планове такмичења за јануар месец, а Месни
„одбори нису добивене такми-
чарске плачове доставили месном већу, нити су известили Месно веће о подружницама У којима такви планови и не постоје. Оно што је пропуштено може да се надокнади, Још увек се налазимо у првој половини јануара. Ондг где план такмичења подружнице до сада није направљен, треба га створити без обзира на то да ли је предузеће добило производни план или не.
Све подружнице које до сада нису створиле планове такмичења за месец јануар, дужне су да приступе томе плану одмах, да планове доставе својим месним одборима који имају задатак да што пре доставе извештаје о плановима Месном синдикалном већу.
Пропуст је ипак благовремено уочен и објективне могућности да се избегну даље погрешке постоје, На прагу нове, такмичарске 1947 године, управе синдикалних подружница и Месни одбори треба са још већим радним полетом да приступе правилној организапији великог посла за електрификацију и индустријализацију земље, јер то од њих захтева синдикално чланство спремно за нове напоре и победе, јер то од њих очекује читав наш
народ“
„~
С ЦЕИНШЋО ОТТТРИЈУ КОНТРОЛУ НАД НЕСАВЕСНИМ
а, "~
ПОСЛОДАВЦИМА
стручно уздизање својих ученика
у спровођењу У _ живот,
Закон о ученицима у привреди наилазио је од првога дана на препреке и тешко. ће. Његовој правилној примени и спровођењу у дело још увек се супротстављају разни
· противници који и данас мрзе
вашу нову Југославију. Они безобзирно, понекад отворено и дрско, иступају против За. кона. Исмевају пред ученици. ма одредбе Закона и изигравају органе народне власти, који су дошли да контролишу његово правилно спровођење. Спасенија Мешковић, која има кројачки салон на Булева.Рру Црвене армије број 1, прети својим ученицима: „Само да чујем да сте биле у синдикату!" Када је секретар подружнице кројачких радника отишао да интервенише због прековременог рада њених ученица, напала га је погрдним речима, а другом функционеру прети да, ће разбити главу, ако поново дође. На поновну доставу да Спасенија Мешковић задржава своје ученице до 8.30 часова увече на раду, синдикални функционери су поново отишли да провере. Спасенија Мешковић је пред њима закључала врата и пустила их унутра тек када је сакрила ученице на балкону. Откривши ученице на балкону, синдикални функционери су утврдили да су ученице тог дана радиле 18 и по часова. Ова бездушна експлоататорка, је и овог пута нанела низ Увреда друговима из синдика. та, називајући их скотовима.
У предузећу „Дитип“ персонални референт неће да разговара са. синдикалним функционером, који је дошао да про. вери колико се посвећује пажње ученицима у њиховом стручном уздизању. „Какви ученици, немам ја времена и, зар је то тако важно!", викао је тај персонални референт. Није ни чудо што је синдикални функционер установио да ученици у „Дитипу“ нису уписани у школу, нити су склопили радне уговоре.
Ова појава експлоатисања ученика у привреди и непра.вилног односа према, њима. постоји и у кројачкој задрузи „Пионир“. Старији другови и стручни руководиоци задиркују неколико ученица-омладинки и опходе се према њима чак н безобразно,
Данас је један од најважнијих задатака да се ученици стручно уздижу, теоретски У школама, а практично у пре. дузећу где раде. Међутим, у предузећу „Трудбеник“ ученице већ више од пет месеци ништа нв раде сем што дежурају у салону, а у трикотажи „Спорт“ седам ученица већ више месеци само скупља конце. По закону је предвиђено да ученици на занату, који раде више од шест месеци, треба да примају три и по динара на сат. У кројачкој задрузи „Будућност" ученици, који раде већ девет до петнаест месеци,
. примају свега два и по дина. ра на сат.
Народне власти предузимају низ мера како би приморали те експлоататоре да поштују одредбе Закона, о ученицима, у привреди. Контролни органи обилазе поједина предузећа и радионице и сваки случај екс. клоатације или изигравања одредаба Закона пријављују надлежним властима, Тако је Богољуб Крсмановић, мајстор „Бевода"“, који је тукао учени ка, кажњен са, 2000 динара; Ђорђе Јовановић, власник ме. ханичарске радионице у Земуну, није закључио уговор са учеником, задржавао га на прековременом раду и тукао га, те је због тога кажњен са, 1.500 динара; Станимир Мла. деновић, фризер, употребља. вао је ученике за радове изван струке и због тога је ка. жњен са 2.500 динара.
Када се имл у виду да овај Закон важи већ око десет месеци, да се свакл послодавац могао упознати с њим и да га изигравају и бездушно екс. плоатишу ученике у привреди баш они који су то радили и У старој Југославији и за. време окупације, тако да је то код њих стара пракса, дубоко укорењена у њиховим схвата. њима, потребно је да се казне за прекршаје повећају, јер једино на тај начин спашћемо наше ученике у привреди од тога да доживљују сличну судбину као што су то некада, доживљавали данас .старији другови-радници.
Али, да би се контрола тих послодаваца могла потпуно спровести није довољно да се ослонимо само на наше контролне органе, већ је потребно да и сви грађани одмах пријаве чим сазнају за такав случај. Омладинска организација, треба да убеди своје члановеученике у привреди да не до. зволе више ту штетну појаву и да се не плаше јалових претњи својих послодаваца.
Бошко НОВАКОВИЋ
у па Ани у
'у НОВОЈ ГОДИНИ ТРЕБА ПОЈАЧАТИ РАД У РАДНИЧКО
- НАМЕШТЕНИЧКИМ БАШТАМА
Многи послодавци ометају Радничко повртарство
услов за побољшање исхране радника_
а би се побољшао положај радника и намештеника Месно синдикално веће је, поред осталих мера, као и у прошлој приступило организовању _ радничко · намештеничког повртарства и у овој години. У прошлој години радници и намештеници Београда обрађивали су колективно или индивидуално извесне комплексе земљишта. На том послу било је местимично успеха, али је у већини случајева било и слабости, које су се поткрале због лоше организације посла, због рђавог избора земљишта (многе подружнице узимале су да обрађују површине које су од предузећа биле прилично удаљене), и због недовољног стручног знања. Свим тим Узроцима, који су као резултат имали прошлогодишњу слабу жетву, треба додати и велику сушу која је највећим делом умањила прошлотодишњу жетву. Поред тога, са баштенским радовима у прошлој години почело се у касно пролеће, а већина синдикалних подружница прецењивала је своју радну снагу, узимајући веће површи“ не земљишта него што је синдикално чланство могло да обради. Било је колектива који су у почетку радова приступили послу са пуно елана, започели обраду својих башта, а када је требало неговати усеве, чланство је нередовно излази“ ло на радове (случај са колективном баштом фабрике Гођевац и баштом радника Аутокоманде на Макишу). Сетвене комисије при. месним одборима и подружницама нису у прошлој години функционисале 0нако као што би то требало да буде.
Имајући у виду досадашње пропусте организација рада У радничко ~ намештеничким баштама у новој 1947 години мора да се побољша, како би успех у раду био што бољи.
За радничко · намештеничко повртарство у новој години од
Новогодишње изненађење
Рајтер јавља да су гмеричке окупационе власти у Немачкој пустиле на слободу велики број бивших официра немачког генералштаба, чланове немачке владе и чланове СА организгције уз давање часне речи.
— Шта мислиш, Фриц, да ли одмах да почињемо с обуком, или да мало причекамо док се стиша бура2!
Синдикално веће организује предавања за кућно пемоћно особље
1 ознато је да су кућни помоћници, због самог свог социјалног положоја и занима ња, на врло ниском културном нивоу и слабо обазештени. Сто“ га је Месно синдикално веће предузело организесвање циклуса предавања оса кућне псмоћнике на којима ће се сбра: ђивати темати из радничког покрета, из народноослободи“ лачке борбе народ: Југославије и обнове к изградње наше земље,
Значај ових предавања је велики, утолик) пирг шта ће многе људе, кућне помоћнике, упознати са важним – историским догађајима и појавама и то на врло популаран и присту пзчан начин, тако да ће им то послужити као основ за пра вилније гледање на живот и објашњавање догађзја који се развијају у свету.
Предвања оваквог типа, ко: ја сада организује Месно синдикално веће, само за кућне помоћнике, моглт би се употпунити низом других предава: ња из многоструке области привредних наука, развсја дру" штва, актуелних _ политичких догађаја и економских појава на западу, чиме би ова предавања добила још већи значај
за све чланове синдиката у Београду. Припримањем оваквих пре: давања која би била попргће“ на очигледном наставом путем филма, историских илустрзција, географских карата и материјала из стране штампе, пре: давања би била приступачнија
и постала привлачна све Приликсм | одржавања предавања може се користи: ти и дискусија, која би помогла многим радницима да са већим интересовањем почну и: зучавање политичке и еконсм' ске прошлости и развитак друштва. ,
за
ових
стране Пољопривредног отсе ка ИНО-а стављени су на ра сположење сетвеној подкомисији Месног синдикалног већа већи комплекси земљишта. Један део тога земљишта је пооран и расподељен подружницама за колективно и_ инди: видуално обрађивање. Сетвена комисија Месног синдикалног већа обезбедила је потребно семе.
Потребно је, да би се додељено земљиште што рационалније искористило, да У новој години сваки члан радног колектива узме на обрађивање највише два до три ара земљи-
· шта.
Циљ радничко-намештеничког повртарства је да радници и намештеници у свом слободном времену учине пуне напоре да свака стопа обради“ вог земљишта буде до максимума рационално искоришћена одгајивањем повртарских усева. Кукуруз,и друге житарице У радничко-намештеничким баштама не треба гајити, јер је циљ да се пијаце задовоље углавном поврћем којим ће се подмирити све потребе радника и намештеника, њихових мензи и задруга,
Да би успех радничко-намештеничких башти у 1947 години био што већи, треба још у току зиме организовати стручне курсеве, што спада у делокруг рада синдикалних подру“ жница и месних одбора. „Бевод“ је већ, као први, организовао овакав један курс који ће се одржати у току месеца фебруара на Белим Водама. Пример „Бевода“ треба да следе и све остале подружнице Београда,
На курсевима треба упознати синдикално чланство са свим основним радњама при обрађивању . земљишта а нарочито са начином припреме расада.
Сетвене поткомисије при месним одборима и подружницама имају као даљи задатак да заинтересују обрадом земљишта што већи број свога члан. ства, да предвиде унапред какви усеви могу на појединим местима да буду засејани са успехом, и да у току зиме осигурају справе за обраду земљишта: пумпе за воду, стаклене баште, бунаре, и потребан алат.
Да би се сви ови задаци са успехом испунили потребно је да се при месним одборима оснују с сетвене _ подкомисије као руководство сетвених поткомисија при, подружницама. Дужност и једних и других је да организују што рационалнију обраду земљишта, При колективном обрађивању потреб. но је формирати руководећи одбор који ће водити све радове, а истовремено одржавати везу са сетвеном поткомисијом „месног синдикалног већа, која ће му давати потребву помоћ и стручне савете,
Да би успех радничко-намештеничког повртарства У новој години био што већи потребно је и при овоме послу завести такмичење по следећим тачкама: који ће колектив успети да боље обради своје земљиште, која ће синдикална подружница рационалније да искористи земљиште, која ће дати више радних часова на пољопривредним радовима и чије ће земљиште донети највише приноса,
Само на тај начин радничконамештеничко повртарство даће Уу овој години добре резултате, помоћи ће умногоме побољшање исхране радног народа Београда и поправити недовољне резултате из прошле године.
Давид ТРИНКИ
СЛИКА НАШЕ АЉКАвости Још првог децембра затворена је изложба „Рударства и ме талургије ФНРЈ“ на техничком факултету: Али још и данас стоје исцепане и од кише и
снега | испрљане заставе, а нико изледа, и не помишља да их скине,
%
ПОСЕЧЕНО МЛАДО ДРВЕЋЕ КОЈЕ ВИШЕ НИКОМЕ НИЈЕ ПОТРЕБНО
апеловало
Иако штампе, да се не секу јеле и борови за божићне дане, ипак су се на београдским трговима
се преко
виђале читаве гомиле јелки, непотребно исечених јер их скоро нико није куповао. Оне и данас стоје на улицама и ничему не могу да послуже, или истористе па ни за гориво, ТЕ ЧИЈА ЈЕ ДУЖНОСТ ДА ОЧИСТИ ОВО СТЕПЕ-
НИШТЕ
Ове зиме — више и дуже него последњих година, заледис се снег на тротоарима и степеницама по улицама, Морало се корачати полако и пажљиво, нарочито стрмим улицама да би се избегао неки незгодан пад. Требало би да се неко од надлежних из Одељења за чистоћу побрине за чишћење оваквих степеништа као што су у улици Краљевића Марка
и ==________----===== Поводом завршетка међуградског такмичења упоредиће се постигнути резултати
елико седмомесечно такмичење градова наших република, које је заказано месеца маја, а претставља наставак завршеног првомајског такмичења специфично је по томе што носи читав низ својих посебних црта и по томе што обухвата све гране рада, све врсте фронтовске активности, што у њима окупља и сједињује све масовне организације. Тридесетог јуна одржана је прва конференција Народног фронта главних градова република. Ова прва — конференција _ имала је за циљ да се сви градови упознају са
постигнутим успесима у току јуна, плановима за даље такмичење, примљеним обавезама као и искуствима стеченим У првомајском такмичењу. У исто време утврђен је главни правац међуградског такмичења и решено низ организационих питања, која ће утицати на правилан развој такмичења, а према условима, броју становника и особинама и навикама сваког од градова — такмичара. Петнаестог септембра одржана је у Загребу друга међуградска _ конференција — са претставницима главних градова наших народних републи-
ка: Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и Скопља.
Већ су се тада, за последња три месеца — постигли видни резултати и могло се рећи да је такмичење, углавном, испунило задатак широког окупљања народа у фронту и испуњења постављеног плана, Поред тога, учесници у такмичењу сазнали су доста о животу и раду у градовима са којима се такмиче, што претставља ве. лики корак у зближењу. наших градова и успостављања чвршће везе са фронтовским организацијама и њеним основним активима, |
На завршетку такмичења, по. сле седам месеци рада, залагања и успеха, такмичарски одбор Београда поднео је свој предлог Извршном одбору Народног фронта Београда о при-. премању свечане конференције на којој би се; кроз заједнички реферат о радовима у такмичењу за све градове дао и реЗзултат такмичења.
По два делегата из сваког града-такмичара ући ће у оцеЊивачку комисију, која ће проучити извештаје свих градова и утврдити како се која организација Фронта пласирала у
поједином сектору или целини.