20. oktobar
| ПОШТАРИНА ПЛА.
БРОЈ 113 ГОД. [У
ПО ЛЕ ЈЕ ИХ. СННДиНата
Јо ПИ СТ.
ре две године, 23 јануара,
одржана је у Београду прва општеземаљска конференција раднина и намештеника Југославије "ради обнове и подизања _ радничкорнамештеничвих синдиката. Одлуке донете на овој првој послератној синдикалној конференцији од великога су историскога значаја за радничку класу Југославије. На овој конференцији ударени су чврсти темељи јединственом син дикалном покрету радничке кла се. Дошло је до пуног изранаја јединство радничке класе које је исковано у четворогодишњој народноослободилачкој · борби, коју су водили наши народи против страних завојевача и домаћих с издајица а чија је тпавна снага и ослонац у тој борби била радничка класа.
Стварајући јединствени син. дикалпни покрет за све раднике и намештенике наше земље задан је смртни ударац свим цепачима јединства радничке класе, који су своје интересе гледали у расцепканости радничжих редова и због тога стално настојали да радничку класу разједине у неколико организација, како би је на тај начин што дуже задржали у капиталистичком ропству.
У новој демократској држави непачима радничке класе типа Живка Топаловића и других, ни. је било места за њихов цепачки рад у редовима радничке класе. Радничкој класи у новој, демократској држави, отвориле су се широке могућности за свестран и несметан рад. Окупљајући све раднике у својим јединственим синдикалним организацијама, радничка класа је постала најјачи ослонац у изградњи наше домовине и обнови ње. не привреде. Самим тим, раднична класа постала је и одлучујући фантор у општедрнавној политици. Овако уједињена и снамна "радничка класа је пошла смело напред ка новим по бедама у изградњи своје лепше и срећније будућности.
Ослобођење наше земље затеило је радни народ у великој беди и немаштини. Непријатељи радничке класе миспили су да ће им та беда и немаштина послужити као савезнин за остварење њихових протународних тежњи. Они су се надали да ће радничка класа, због беде и оскудице у којој се нашла после окупације, изгубити веру у своју снагу и моћ, изгубити веру У своју руководећу снагу, Кому“ нистичку партију, и напустити досадашњи пут којим је ишла у дугогодишњој борби за остваре. ње својих права. У тојсвојој рачуници, непријатељи радничке класе, грдно су се преварили, Радничка класа била је свесна своје улоге у новој држави, била је свесна тешкоћа и напора ко» је су је оченивале и које је требало савладати, да би сачувапа стечене слободе и изградила лепшу и срећнију будућност. За. то је целокупна радничка класа без оклевања и колебања на. ставила да иде путем који је себи изабрала. Она је приступила испуњавању свелиних за латака, који су се пред њу поставили на изградњи и обнови растом опустошене земље. Задатке које је поставила прва синдикална конференција извршавати су наши радници и нкамештеници са веливим одушевљењем и полетом, без обзира на све тешкоће на које су наилазили у своме раду. Захваљујући таквом схватању и висоној свести коју је радничка класа показала у испуњавању својих задатака, обнова наше земље вршила се неочениваном _брзином. Упркос огромног рада који је радничка класа уложила у обнову онога штоје ратом разорено, сваног дана побољшавао
НЕД
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
АШ
се и њен економски положај, тано да се стандард живота радничке класе побољшао у ве. ликој мери. Данас је сваком јасно да је то био најправилнији пут којим је ишла наша радничка класа у току ове две године. Радници и намештеници свакодневно су све више увиђали да од њиховог залагања у привреди зависи темпо побољшања њиховог економског попожаја. Они су све више схватали суштину и значај друштве.
ног преобранаја који се у на-
шој земљи извршио у току народноослободилачке борбе.
Радничка класа Београда часно је испунила своје задатке које је поставила прва општеземаљска синдикална конферен ција. Сваки раднин и намештеник може се поносити својим успесима. Радници Београда спремни су данас да испуне и све оне задатне које убудуће пред њих постави наша народ“ на влада и наш вољени друг Тито. Нема данас те силе која би зауставила радничку «класу у њеном гигантском раду и ства рапаштву. Сви покушаји непријатеља разбили су се о јединство радничке класе. То јединство дужан је свави радник да и даље учвршћује и развија
Овај полет "радничке класе, њен радни хероизам и такмичарсви дух могућ је само у држави као што је наша демократ. ска. држава, Федеративна На родна Република Југославија, У којој се сва питања радничке класе решавају споразумно без икснвих _ трзавица' и Сви захтеви које је прва општеземаљска синдикална конферен ција поставила ксо нумшне и потребне да се реше, данас су
_ већ у потпуности решени. За о-
ве две године у потпуности је регулисан _ поломај | радничке иласе у нашој земљи. Донесени су сви потребни занони о социјалној заштити радника, о регуписању радних односа и свим правима која треба да има радничка класа, као главни фантор у производњи и стварању материјалних богатстава земље. Сви закони и уредбе донети су на начин кано најбоље одговарају интересима самих радника. У нашој новој држави не мо. ње више бити људи који би се богатили путем бездушне експлоатације радника. Радник је заштићен законом од сване експлоатације и претеранот рада. Ови досадашњи "успеси дају нам гаранцију да ће радничка класа са још већим полетом и сдушевљењем следити пут којим данас иде, да ће она стопроцентно испунити речи друга Ти та које јој је упутио поводом нове, 1947 године.
Наши задаци су да још више 'учврстимо своје синдикалне ор.ганизације и њихово јединство, да у њима окупимо још и онај сасвим мали део раднина ноји је досад, било из којих разлота, остао по страни. Синдиналне организације морају јошу већој мери постати школа у ко-' јој ће се стручно и културе уздизати наши радници и намештеници. синдикалним организацијам морамо у мното већој мери развити' другтарску солидарност и међусобну пом Сваки раднин мора да се осећсе
нераздвојни члан своје организације. Он се у својој орга-||
низацији мора осећати као
својој кући, треба да буде пот-
слободан у иступању и критици онога што сматра дацу није добро и да штети заједни“ ||
пуно
ни. На тај начин ми ћемо још више учврстити наше јединстве«
не синдикате, још више ћемо о-
способити наше синдиналне по« дружнице за правилан и свестран рад у извршавању оних
задатана који се прец радничку |.
класу постављају.
Нека нам досадашњи успеси буду потстрек за још веће зала. гање и такмичарски елан, 3:
још већу солидарност и другарствО, М. ШИЈАН
,
зешплета.-
БЕОГРАД, 24 ЈАНУАРА 1947
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 и 20-443
Пред Конференцију претставника народних одбора свих наших великих градова
Решењем комуналних питања решиће се и многа питања од општег значаја
ао политички, културни и К привредни центри гра-
дови су одувек имали пресуднојг утицаја на развитак. мањих насеља — варошица и села. Решења градских проблема значајна су не само по томе што треба да уреде односе _ локалног – карактера, него и по томе што решавају и питање од општег интереса. Због тога је важно да се тим проблемима позабаве и да их осете као своје не само становници градова, него најшире народне масе широм наше земље. Због тога је и у интересу државе као целине да питању градских проблема посвети пуну пажњу, да би они, као авангардни органи, послужили одређивању правилних односа између људи.
Установом нартздних одбора, као основних јединица народ“ них власти, обезбеђено је нај шире и стално активно учешће народа у државној власти, На: родни одбтри су постали и стински гргани народног са моуправљања, који, поред сво јих чисто локалних питања, решавају уједно и питања од општег значаја,
С обзиром на нове услове и перспективе — развоја наших градова; потекао је од Извр: шног бора у Београду предлог да се сазове једна конференција претставника народних одбора свих великих градова наше земље, на којој би се размотрила организациона пи: тања власти у појединим гра: довима, питања комуналног га“ здинства и питања социјалне и здравствене службе у граду: Осим тога, претставници град ских народних одбора моћи ће да измене искуства стечена У досадашњем раду, која ће ко: рисно послужити свим учесни“ цима конференције.
На иницијативу Комитета за законодавство и изградњу на родне власти при Претседни“ штву владе ФНРЈ таква кон ференција је сазвана за 25 ја: нуар ове године у Београду
Сваки град има своје за: себне специфичности, разли: читу конфигурацију н привред ву структуру, различите про
блеме и потребе својих ста: навника. Наши градови имају и своју различиту прошлост па према томе и различити кул
Градског народног, од“
турни ниво својих становника Због тога ће, а с обзиром на систем широких самоуправа које су грађанима законом > безбеђене и које ће доћи до најпотпуније примене, сваки град имати свој засебни ста' тут. Учесници конференције позабавиће се, у првом реду, организационим питањима, пи тањем статута народних одбо ра, зрганизације народних од бора, њихових одељења, ни: жих инстанца итд:
Друго важно питање, којим ће се бавити учесници конференције, је организација кому налног газдинства и градских привредних предузећа У но вим условима широких само управа градови морају своје комуналне проблеме решавати у интересу најширих народних слојева, како оних који живе у центру, тако и оних по пери: ферији града. Сва преимућ ства која се дају центру (во довод, електричн:> осветљење, канализација итд.) морају се дати и градској периферији ако то има да послужи сношљиви“ јем илакшем животу тамошњих становника. Због тога и по: стоји подела на рејсне, да би сваки рејонски народни одбор, с обзиром _ на: конкретне по: „требе становника, имао широке могућности за решавање про блема који се појављују,
У многим градовима се јоти увек сматра да градска привредна предузећа треба да; имају течевински карактер, а не да служе искључиво градском становништву ради побољшања његовог животног стандарда. У томе правцу треба у будуће и управљати рад градских при. вредних предузећа, Погрешна је политика градских привредних предузећа за: снабдевање ако у своје перифериске продавнице шаљу: лошију робу од оне коју дају у: центар града, или ако становници крајње пе риферије плаћају двоструку или троструку цену за прево“ зно средство, само зато што станују на "периферији. Градска привредна предузећа треба да имају за циљ да олакшају живот свим људима у граду,
"да олакшају њихово снабдева-
ње, да допринесу очувању њи хове радне способности итд. И тим ће се питањем позабавити учесници конфернције.
На дневни ред пред конференцију поставиће се питање
крађе и нападе на Месно становништво
„услова кс
социјалне и здравствене слу“ жбе по градовима. Друштвене и политичке промене настале У нашој земљи повлаче за собом низ социјалних проблема, који се раније нису тако оштро постављали. Основно питање со цијалног старања треба да буде стварање таквих животних ће људима омогућити нормалан живот и рад (на пример запослење жена зависи од решења обезбеђења деце која остају без мајке док је на послу), Има читав низ социјалних питања (питање беспризорних, просјака итд.) чије ефикасно решење зависи од решења општих питања. У тесној вези са социјалном стоји здрав ствена служба. Једна без друге не да се правилно водити. Зато ће се конференција бавити и питањем здравствене службе у градовима.
Један од најтежих проблема свих наших градова, а Београда нарочито, је станбени про блем. Неопходно је потребно одредити смер станбене политике, одредити начин управљања државним станбеним зградама у граду и коначно — пи тање расподеле станова. И стан бено' питање је једно од таквих питања која се могу решити само у оквиру општег плана обнове и изградње. Админи-
"стративним и половичним мера.
ма никада се неће моћи реши“ ти станбени проблем великих градова, Због тога ће станбено питање бити такоће предмет дискусије на конференцији. Конференција _ претставника народних одбора свих великих градова држи се у време преласка наше земље на планску привреду, у време када треба створити план за развитак гра дова да би се они могли правилно укључити у општи привредни план земље. Потребно је комуналну политику градова усмерити правилним _ путем, принципијелно решити каква треба да буде структура градских привредних предузећа, испитати све елементе који у тичу на развитак градова и на односе људи који живе у њима, да би се исправним решавањем комуналних питања #исправно решила и многа питања од општег интереса. Због тога је значај ове конференције још већи и њено сазивање долази у право време.
Славко ЈАНКОВИЋ
СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!
Му
ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.
И) | ПВО. (1АЦОВа
Јоле објављивања конкурса, који је расписао ИНО за израду идејних скица станбених зграда које треба поди= ћи у овогодишњој грађевин= ској сезони, пружа се могућ ност свима грађанима да учествују на конкурсу. Али, уко-= лико за нацрт планова код појединаца не постоји веће интересовање, уколико не постоји добра воља да се на њему Уучествује, потребно би било да сваки грађанин и грађанка који има неки предлог за изра-= ду извесног детаља или ма че» га што би градњу нових станова упростило, појевтинило, учинило стан удобнијим, тај свој предлог достави на неки начин ИНО-у.
Да би успех конкурса био што већи, потребно би било развити шпроку дискусију У којој би сваки грађанин, поред стручњака који ће градити скице, изнео своје предлоге и идеје. Што више људи буде учествовало у дискусији, што више људи изнесе своје кон= кретне предлоге о начину грађења и о савременим потребама које треба задовољити при градњи станова, то ће ова широка кампања бити плоднија и кориснија и омогућити ствара= ње типа станова који одговарају жељама већине грађана, а с друге стране задовољавају све захтеве расписаног конкур= са: да су саграђени уз МИНИмалне трошкове, да су грађе ни од материјала који није преко потребан за радове на индустријализацији и електрификацији земље, да су трајни н солидно грађени, да се граде
брзо и јевтино: итд, ИТД.
"У широкој анкети, која ће обухватати мишљења свих гра= ђана, треба организовати конференције на којима ће стручњаци моћи да чују све пред“логе грађана н на којима ће грађани, учесници у конкурсу, моћи да сазнају од стручњака шта је све потребно за израду идејне скице.
Конкретне предлоге н закључке конференција одржаних поводом конкурса грађани могу да достављају било ИНО-у, било нашој штампи, која ће их објављивати, упознавајући са њима све оне ко= ји раде пројекте.
Редакција „20 октобра“ ставиће грађанима на расположење ступце свога листа, објављујући сваки користан и кон= кретан предлог за градњу станбених зграда, које ће извести ИНО ове године.
О чему све треба писати О свему што је у вези са град њом и чиме ће се постићи да новосаграђени станови имају једно својство више од досада грађених зграда. Треба писати о томе: како ће се што јевти-=
. није саградити солидне зграде,
како н од чега треба градити делове станова (под, врата,
| прозоре), какав им облик дати,
како најекономичније искори= стити простор, какав распоред соба треба да буде у новим становима, какав материјал употребити при градњи (воде ћи рачуна о уштеди, али но квалитету), како учинити станове удобним, на који начин надокнадити недостатак извесних врста материјала којих. код нас нема (каде, шоље, умиваоници), Све су то питања која гра ђани могу и треба да реше достављајући своје предлоге било ИНО-у или нашој штампи.
„20 октобар“ отварајући апкету Ффоводом конкурса за #3раду идејних скица станбених зграда, објављиваће сваки користан предлог. Потребно је да дописи са предлозима буду што бројнији; јер је природно фа ће успех анкете бити утоуико већи уколико у њој узме (чешћа више грађана,