20. oktobar

|

8 ="

_ СТРАНА 2 === =

ЕТНИЧКИ И ГЕОГРАФСКИ ПРИНЦИПИ НА НАШОЈ СУ СТРАНИ

Наша дневна штампа објави. ла је ових дана Меморандум владе Федеративне Народне Републике Југославије, упућен Конференцији заменика министара спољних послова у Лондону, по питању Словеначке Корушке, пограничних словеначких делова Штајерске и будућег положаја Градишћанских Хрвата, Дневна штампа је, исто тако, а у вези с претстојећим закључењем мировног уговора с Аустријом, донела читав низ коментара који су осветлили праву улогу, став и позиције које је ова наша суседна земља заузимала за време другог светског рата у оквиру хитлеровског блока,

И Меморандум и коментатори дневне штампе с правом подвлаче да Аустрија није ничим оправдала очекивања и захтеве Московске конференције од октобра 1943 године, Принцип о степену одговорности Аустрије за учешће у рату на страни хитлеровске Немачке, сразмерно њеном доприносу или неучешћу на страни савезника у борби против фашизма, и дан-данас има прворазредну важност.

Доказано је да Аустрија није ни прстом мрднула све до краја рата да би се било чиме одвојила и десолидарисала с имепријалистичким разбојницима из хетлеровског Трећег рајха. Напротив, њени војници, њени официри, генерали, полицајци и гестаповци истрајали су до последњег часа на страни Немачке, једни у борби на фронту противу савезничких армија, а други на окупираним подручјима противу цивилног становништва, заводећи систем логора, пљачке и зверског истребљења свега што је напредно и антифашистичко. Ако се ико на територији Аустрије, У оквиру Трећег рајха, подигао у борбу противу фашизма, то су били аустријски Југословени, то ће рећи словенска већина становништва Словеначке Корушке и пограничних делова Штајерске,

Кад говоримо о праву наших народа да се Словеначка Корушка и погранични чисто. словенски делови Штајерске припоје својој матици, Федеративној Народној Републици Јутославији, онда, поред горње аргументације, која је неоспорна за сваког објективног посматрача, истовремено нарочито инсистирамо на томе да се савесно испита етничка страна читавог овог проблема.

Аустријски германизатори и поробљивачи, знајући колико је ово питање осетљиво и важно, разним мерама — од отвореног терора до фалсификовања пописа становништва и политике расељавања која је триуфовала у ери националсоцијализма — трудили су се да прикажу како су ове покрајине етнички, немачке, како словенски део становништва у њима претставља тобоже мањину.

Противно историјским чињеницама, које очито говоре У прилог тезе да су садашње спорне територије уствари само део, и то мањи део, некадашње прве словеначке државе, Карантаније, германизатори желе да докажу како су ове покрајине одвајкада биле аустријске, немачке, Међутим, данашња етничка граница између словеначког и аустријског народа претставља уствари ону линију на којој су Словенци, коначно успели да се задрже и да, у упорној и жилавој борби за национални опстанак која је трајала и која траје већ деценијама, зауставе германизацију. Словеначка Корушка, колевка словеначке државе и центар у ' ле је формирана словеначка нација, на тај начин одвајкада је претстављала бедем противу политике насилне германизације словеначког народа, и не само словеначког народа, него, може се слободно рећи, и свих Јужних Словена

· уопште.

· Постоји читав низ података и чињеница које на непобитан начин доказују словенски карактер Словеначке Корушке и пограничних делова Штајер. ске, Ови подаци и ове чињенице, што је нарочито интере“ сантно, потичу углавном из ау. стријских извора. Миаћемо навести само неке од њих, Према оригиналним подацима званичне аустријске статистике из 1846 године етнички положај у Словеначкој Корушкој био је следећи: од укупног броја становништва од 113.622 би: ло је Словенаца 103.200, а Немаца свега 10,422, што у про: центима износи — 90.01% Сло.

РАЈ а И Е ИУ ~

дани пиља ај је и |име

Бо Ма = КЕ

венаца и 9.99% Немаца, Од овог броја читава половина немачког становништва била је усредоточена у једном једином граду, Целовцу, док су остали били настањени у осталим градићима Корушке, Па и ту, У Целовцу, као и у осталим градовима Словеначке Корушке, Словенци су у то време претстављали знатну већину становништва, Шта показује ова чињеницар Она, пре свега, показује да је — после много Р ова насилне германизације — педесетих година прошлога века (кад је ова статистика писана) коначно етничка граница између словеначког и аустријског (немачког) становништва била у: стаљена, да су територије настањене компактним словеначким становништвом биле већ онда етнички оштро одвојене од територије са компактним немачким становништвом. Она, осим тога, може да послужи Као очита илустрација германског продирања у словенске земље путем економског поробљавања, за којим је онда следило и политичко.

Аустро-угарска монархија је, руководећи се завојевачким и германизаторским тежњама, У другој половини деветнаестог века извршила више пописа становништва у Словеначкој Корушкој на бази „разговорног језика“. Разуме се, имају“ ћи у својим рукама политичку власт и чврсте економске позиције, служећи се терором и притиском, аустријским германизаторима није било много тешко да натерају добар део својих словенских робова да се приликом пописивања изјасне за — немачки „разговорни језик“. Веродостојност ових докумената данас налази се У првом реду у оној њиховој негативној страни, тј, они могу сваком. објективном човеку ВРло добро да послуже Као при. мер каквим су се све сретствима служили германизатори да би, на силу бога, колико-толико променили бројни однос становништва на чисто словенској територији.

Међутим, поред ових и оваквих докумената бивше црно• жуте монархије, остао је и читав низ докумената из 19 и 20 века друге врсте, у чију веродостојност не може нико да посумња. У ове документе, на пример, спадају: званични подаци о порасту становништва, званични црквени подаци о је» зику у епархијама, огласи у публикацијама епархије у Целовцу, словеначки народни катастри, званични аустријски подаци о језику ученика у Словеначкој Корушкој, поједини радови аустријских и словеначких научника о етничком положају, и томе слично,

Веродостојност ових докумената не може се оспорити из следећих разлога: прво, зато што они нису састављани у политичке циљеве и што је прикупљање података спроведено без икаквог притиска над становништвом; друго, зато што су намењени за чисто практичне циљеве, те нису могли да сакрију право стање ствари; и треће, зато што су се појавили за време владавине германизатора, те, уколико би и били нетачни, онда би То свакако ишло на штету Словенаца,

Узећемо, примера ради, званичне годишње извештаје епархије у Целовцу, у којима се налазе како цифре становништва, тако и подаци о језику парохијана у свакој парохији појединачно. Позната је чињеница да су епископи и други црквени великодостојници били увек Немци, као и то да је, у време када су ови подаци прикупљани од црквених власти, у Словеначкој Корушкој над словенским становништвом вршен страховит германизаторски притисак. Па ипак, слика етничког стања у Словеначкој Корушкој, према тим подацима, изгледала је овако:

126,686 — 23.000 — 103.500 1890 131.828 29.000 — 102.000 1900 134.952 – 33.000 101.000 1910. 144.625 44.000 100.000

Према томе, број Словенаца у Корушкој 1910 године, према званичним црквеним пода 'цима био је у сваком случају већи од 100.000 Словенаца, с обзиром на то да овај полис није вршен северно од етничке границе, |

_ права у Корушкој,

Словеначке организације и-

звршиле су 1900 и 1910 годи-.

не своје пописе становништва. Број Словенаца на основу словеначких народних катастара износио је 1900 г. 101.300, а 1910 г. 107.174.

Германизаторска школска утакозвани Ландесшулрат, предала је епархији у Целовцу податке за 1910 годину из неколико општина, предлажући да се за немачку децу. уведе немачки језик на часовима веронауке. Узајамним проверавањем тих података, по којима је проценат словеначке деце у тим школама износио преко 98 па и 990/%, са подацима из народног катастра утврђује се тачност ових последњих.

Сви ови подаци, ма колико непотпуни били, јер нису обухватали велики број Словенаца северно од етничке границе, сижу, међутим, само до 1910 године. Последњи црквени подаци, например, забележени су 1922 године, а онда се сасвим прекинуло с том, већ устаљеном, праксом. Сенжерменска „демократска“ Аустрија и ту је учинила своје.

Зато се ми данас, истражујући етнички састав становништва у Словеначкој Корушкој, нужно враћамо на податке из 1910 године и из њих, уз нужне корекције, добијамо слику о правом стању ствари.

Меморандум наше – савезне владе само за Словеначку Корушку наводи цифру од 120.000 Словенаца уз 60.000 Немаца, који живе углавном по градовима и Који су, према томе, „резултат и живи доказ насилне вековне германизације“. Са 6.000 Словенаца из пограничних делова Штајерске и Градишћанским Хрватима, којих има око 70.000, цифра наше браће која су данас стално изложена германизацији и на-

--=== 20 СКУОБАР_

| манизаторских аспирација, ко-

ционалном _ тлачењу — износи близу 200.000. Аустрија, која је сав свој

људски и економски потенцијал била ставила у службу Хитлеру и, заједно с немачком војском _ учествовала у пљачкашком и разбојничком походу, нема никаквог основа и права да и даље држи наше националне територије и нашу браћу у ропству. Она није дала, до дана данашњег, ниједног доказа да се одриче старих империјалистичких и гер-

јима су тако обилато биле налахњиване _ читаве генерације Аустријанаца у њеној даљој и ближој прошлости. Напротив, она те аспирације и данас, посредно и непосредно, потпирује, Аустрија, осим тога, ни У току рата а ни после њега, није учинила савршено ништа да се испуни макар која одредба декларације Московске конференције. Целоме слободољубивом свету је данас познато да у Аустрији не само да није извршена денацификација, него да нацисти и даље неометано вршљају, угњетавајући демократско и, У првом реду, словенско становништво. Под заштитом извесних реакционарних кругова са Запада и Ватикана, Аустрија је постала легло међународних фашистичких злочинаца и њихових агентура. У њој данас налазе уточиште сви могући квислиншки елементи који се тамо организују, прикупљају и интригирају противу демократије и мира у свету.

Природно је онда што су народи Југославије и те како заинтересовани да се старе империјалистичке неправде, потврђене сенжерменским уговором из 1919.г. једном заувек рашчисте и исправе.

== О

ИЗВРШНИ НАРОДНИ ОДБОР ГРАДА БЕОГРАДА И ИЗВРШНИ ОДБОР НАРОДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА, У ЧАСТ ДЕЛЕГАТА МЕЂУГРАДСКВЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ОРГАНИЗУЈУ

25 ЈАНУАРА; ,

у 20 часова у Народном позоришту код Кнежевог споменика свечану претставу „Кнез Игор"

26 ЈАНУАРА,

у 9 часова пре подне одржаће се свечана. конференција, посвећена завршетку међуградског такмичења и додељивање за. ставице граду који је постигао најбоље резултате. ција ће се одржати у великој сали Коларчевог народног уни-

верзитета.

У 17 часова у Народном позоришту у згради на Врачару одржаће се свечана приредба, на, којој Ће културно-уметнич-

Конферен.

ка друштва Београда извести свој програм.

У 20.80 часова у сали бившег Официрског дома, (угао улице Генерала Жданова и Краља Милана) приређује се свечани

пријем.

грађани ФНРЈ. ЛОН,

арх.

довима.

године. у

штанског жига.

КОНКУРС

за израду идејних сница станбених зграда у Београду

Извршни народни одбор града Београда расписује јавни конкурс за израду идејних скица типа станбених зграда, које ће ИНО подизати у Београду.

Конкурс је општи и право учествовања имају сви

Радове ће прегледати и оценити следећи жири: РОДОЉУБ СТАНИЋ, члан ИНоОга, арх. БРАНИСЛАВ КОЈИЋ, професор Универзитета, арх. МАТЕ БАЈ: МИЛОШ СОМБОРСКИ, помоћник директор Урб. завода НРС, арх. ЈАНОВИЋ, др. ДРАГОЉУБ АНТОНИЈЕВИЋ, сани: тетски инспектор НР Србије.

БРАНИСЛАВ СТО-

Награде су следеће:

Једна прва награда од динара 40.000 Две друге награде од по дин. 20.000 Три треће награде од по дин. 15.000

Поред ових награда ИНО задржава право откупа конкурсних радова са накнадом од по дин. 5.000.—, ИНО града Београда задржава сва права упо“ требе и располагања са награђеним и откупљеним ра-

Рок предаје радова у запечаћеним омотима под шифром (петоцифрени број), са приложеним именом аутора у запечаћеном коверту је 20 фебруар 1947

Радове предавати Грађевинском одељењу ИНО-а (за конкурс) Теразије бр. 45/! спрат Београд. За поштом достављене радове важи датум по:

Услови и програм конкурса могу се добити У Секретаријату Грађевинског одељења ИНО-а од 20 зануара 1947 год. у времену од 8—14 часова.

Из Извршног народног одбора

града Београда

На дап ослобођења ове у

мобили и трамваји, а по но љаде

ре две године, 17 јануара

1945, у својој дневној за

повести маршал Стаљин објавио је да је ослобођена Варшава, престоница савезничке Пољске, најзначајнији стратешки чвор немачке одбране на реци Висли.

— За одличне ратне операције, рекао је маршал Стаљин у својој заповести, изјављујем захвалност трупама, међу којима и трупама Прве пољске армије, које су учествовале У борбама за ослобођење Варшаве, Војним операцијама при 0 слобођењу Варшаве руководио је командант Првог белоруског фронта маршал Жуков. Трупе Првог белоруског фронта, У великој офанзиви Црвене армије која је отпочела 14 јануара 1944, извршиле су муњевити заобилазни маневар западно од Варшаве, форсирале су Вислу северно од града и отсекле на тај начин Варшаву од запада. Седамнаестог јануара координираним ударцем са севера, запада и југа освојиле су град, Ослобођење Варшаве Москва је поздравила плотунима из неколико стотина топова. Вест о ослобођењу мученичке Варшаве испунила је неизмерном радошћу срца свих Словена и свега слободољубивог човечанства.

Ослобођењу Варшаве у УНУтарњем животу пољског народа претходили су велики догађаји који су уједно означили и нову епоху у историји пољског народа. Тридесет и први децембар 1944 године остаће у историји пољског народа као један од најзначајних датума. Тога дана је Пољско национално веће (Крајова рада народова) на свом пленарном заседању одобрило претварање Пољ. ског народног комитета у привремену владу Пољске Републике, чиме су задовољене жеље широких слојева пољског народа,

Као последица хитлеровске агресије пољски народ био је подјармљен у септембру 1939 године, Политика фашистичких управљача довела је Пољску до руба пропасти. Пољском наро. ду није остало ништа друго него да пође путем дуге и тешке борбе за успостављање своје државе, а догађаји су показали да је обнова пољске државе била могућна само на једној демократској основи, у тесној сарадњи са Совјетским Савезом и другим демократским земљама.

Емигрантска влада чинила је све могуће да би спречила стварање антихитлеровског фронта пољског народа и да спречи његову борбу против немачких освајача, Ова антинационална и антидемократска

политика емигрантске клике до.

вела је до њеног потпуног у: даљавања од пољског народа Показало се, и пољски нарол постао је свестан тога, да емигрантска влада није никаква стварна сила него само да настоји да изиграва такову силу. искоришћујући чињеницу да је призната као таква и од неких влада, Пољски демократи схва. тили су. ту ствар друкчије и изразили су то стварањем Пољ. ског националног комитета који је за пет месеци од свог по. станка убедио пољски народ да је он једини његов истински претставник. Његова поли тика пријатељства и сарадње са Совјетским Савезом била је врло плодна,

Новоформирана Пољска на родна војска и партизански од реди показали су у току осло бодилачког рата пољског на и дивне примере херојства

ример југословенских парти-

лице није било. Данас њом јуре ауто вом плочнику хитају на посао хиграђана |

зана, који су се херојски боч рили са многоструко јачим не» пријатељем, давао је Пољаци“ ма потстрека за њихову бор“

бу.

КУ ослобођењу Варшаве уче» ствовале су и јединице Друге и Шесте пешадиске дивизије Пољске војске, На заставама . Прве пољске дивизије, која је формирана у мају месецу 1943 године код Рјазана на реци Оки у Совјетском Савезу и прозвана именом Тадеуша Кошћушка — писало је: „Наш пут води у Варшаву“. Седамнаестог, јануара 1945 године тај је 3а« вет пољских патриота оства. рен. Они су са Црвеном арми» јом победоносно ушли у слав« ну, мученичку и херојску Вар« шаву.

Ослободиоци Варшаве затекли су град у рушевинама, Ми сао о уништењу Варшаве родила се у злочиначкој глави немачког фашисте још много пре окупације Пољске. Када је Црвена армија отпочела осло« бађање пољске земље, немач« ки злочинци, у брзини бекства, остављали су за собом не само оно што су покрали и на пљачкали у Пољској, него и своје планове. У замку „Вавел“ у Кракову, у коме се сместио злочиначки гувернер Пољске, генерал Франк, пронађени су детаљно _ разрађени _ стручни планови о потпуном уништењу пољске престонице,

Пољски народ прославио је двогодишњицу ослобођења своје престонице улажући све своје напоре у њену обнову, из“ грађујући величанствену нову Варшаву, чији се обриси већ указују. У том делу обнове пољске престонице, уз пољски народ, учествују и сви остали словенски _ народи, нарочито словенски народи Совјетског Савеза, утврђујући тако и овде своје братство и свој вечни савез. ВК.

ТЕПЕГРАМИ БЕОГРАДА ВАР. шАВИ — поводом двогоДИШЊИЦЕ ЊЕНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ДЕМОКРАТСКОМ ОДБОРУ ГРАДА ВАРШАВЕ ВАРШАВА

Поводом двогодишњице осло бођења херојске Варшаве од фашистичког јарма, шаљемо Вама и грађанима Варшаве топле поздраве и желимо да што пре обновите вишу земљу И главни град Републике за до" бро братског пољског народа и свих словенских народа.

Живели с херојски _ грађани Варшаве!

Живело братство словенских народа!

Градски одбор

Народног фронта Београда

ГОСПОДИНУ ПРЕТСЕДНИКУ ГРАДА ВАРШАВЕ ДОКТОРУ ТОЛВИНСКОМ

ВАРШАВА

Извршни народни одбор гра да Београда у име своје и грађана Београда најсрдачније че стита Вама господине претсед“ ниче а преко Вас братским гра ђанима Варшава велики пра“ зник двогодишњице ослобође“ ња Ваше јуначке престонице са жељом ла поносни град Варшава и братска Пољска

· што пре савладају тешкоће ко“

је стоје на путу брзој обнови и изградњи Ваше отаџбине | Вашег главног града. Секретар Исзршног народно одбора града Београда Марко Никезић Претседник Извршног народног одбора града Београда Нинко Петровић