20. oktobar
– 1
7 производа. Пролајне цене
___РАДИ_УСПЕШНИЈЕГ МАГАЦИОНИРАЊА РОБЕ
ПОМОВО (2
у де 11 фебруара Градско на. —~ родно _ предузеће „Гра _нап“ треба да испразни своја складишта из просторија фа: ике „Рогожарски“, где је мештена велика количина кар тонске Унрине амбалаже. То је потребно због тога што се просторије морају дати нашој индустрији на расположење и што је Градско предузеће ове магапине добило само на при времену услугу.
Питање недовољног броја магацина опет се појавило као озбиљан проблем највећег трговачког предузећа у Београ“ ДУ, само овога пута амбалажа се повећала и много више изазвала проблем,
ре лва месепа расправљало се о начину продаје Унрине амбалаже, која је натомилана У градским предузећима и за“ другама и донсто је решење да се она понули нашим инду. стриским предузећима да је у" потребе за паковање својих су снижене од стране Завода за вапредне набавке Министар. сттл трговине и снабдевања ФНРЈ, који уствари и распола“ же њом. Олржан је низ липитапија: међутим, врло. мали део амбалаже је продат, Напо“ мињало се, ла код руковоли“ лапа индустриских – предузећа има навика ла желе само типи“ зирану амбалажу, опакву у Ко. ЈУ СУ ло сала паковали произво ле. Натише се очекивало да ће амбалажу куповати инду стриска предузећа за прераду дувана, производњу шећера и предузећа прехранбене _ инду. стрије.
То је било прелвиђено п ре шенпо на селницама, али Уурлав пом, предузећа која треба ла полигну ту огромну количину амбллаже, Које има нарочито мплого 'нагомилапе у Беогрглу, одуговлаче, и налазе неке ра: злоге који не могу ла их оправ дају Тачно је ла има и справ“ длпих ппзлога. Фабрика шеће. га ка Чукарици може ла упо треби кутије без мириса (у ко“ јима није био сапун и слични порсизводи, углавном кутије У кслама су били паковани кан: тервирани производи), ла не би шећер узукао мирисе. Оста“ ле кутије без мириса н: олгсварају величини _маштна 33 лаковање и предузећу се не би исплатило да прсправља маши“ не Међутим и за тај Мали лсо (око 70.000 комала кутија), Које треба фабрика ттећева на Чукарици ла подигне ол грал' ских предузећа и задругл, онз олутовлачи из лана У лак. ј вих лача је Градско прелузе> ће за прераду меснатих« про“ извола а масноћа купило 5.000 клмада сапдука. а комбинзт „Пролетер“ из Крагујевла ло сала је изузео ол закупљене количине око 15000 кутија за паковање теста.
Остала предузећа избегавају трговачке обавезе које су
Ж
_ Питање Унрине омболито
ПОСТаВЉи
дала, наволећи разлоге ла не могу да употребљавају катранисане кутије, са недовољном влагом итд.
А да ли руководиоци тих предузећа знају да код бео“ градских задруга и трговина колонијалном _ робом _— лежи 80.000 комада картонских кутијарг И да су њихови магаци“ ни закрчени. Једнога дана могу с правом да довезу ТУ амбалажу н да је истоваре пред магацине Градског пре дузећа од кога су је и доби ли за расподелу. Не може се, свакако, дозволити ла те кутије труну ин распалају се на снегу и киши, јер њихова врел ност треба ла уђе у Фонд за обнову земље, ·
Могућност ретавања пробле“ ма недовољног _ магацинског простора у Градском предузе. ћу решиће се прво растерећењем самих магацина од сувиш не амбалаже. Најбржи пут овог, решења је ауторитет Ми“ нистарства инлустрије, које, Уствари, н треба да скрене па“ жњу руковдиоцима индустри-
,
ских предузећа да се првенствено , снабдевају – Унрином амбалажом.
Зашто се не би запатски про изводи могли ла пакују у ове кутије» Зар није трговачка би; рократија ако у једну кутију, на пример, стане 88 комала кутијица ималина, а предузеће жели да шаље по 100 комада, Као што је до сада чинило.
Остале кутије, које нису за употребу, треба дати у фабри ке за прераду хартије... фабри ка хартије на Умци тражила је од Градског предузећа пример ке за углед свих врста кутија пре месец дана, али ни до ла“ нас није одговорила да ли ће она моћи да прими неупотре“ бљиве кутије кзо сировину.
Тако је ово питање у реша“ вању свуда стало на пола пута,
Можда изгледа чудно што „20 октобар“ већ по други пут у времену од два месеца, тре" тира проблем продаје азмбала“ же, кад ње има У целој земљи н кат запрема толико магаци“ на. Трговачки стручњаци сматрају ла се ово питање у Бео“ гралу мора решити, јер недо вољан магацински простор до" вешће неки пут наше залруге и градска трговачка прелузећа у тежак положај и они можла веће моћи ла: сместе брзо покварљиву робу, па ће настати излишни Трошкови. Најзад, У нашу трговину морамо увести потпун и тачан систем рада, не само куповине ни продаје робе: већ и · њеног смештаја, расподеле и складирања,. А то онемогућавају изванредне смет ње као што је нагомилана Унрина амбалажа.
зивот и РАДУ СССР_Ж
РУПАМА САМА СПОРТИСТА
озјетски спорт преживљу> је лерисд ванредно бр вог и снажног пораста. У првој поратној пјатиљетни спровешће се велина изградња спортских
(објеката, тако: да ће се ликвиди рати сва огромна рушења про“ узрокована и на том подручју најездом немачких '· фашиста. Шта више, совјетски. спортисти
' дебиће врло велики број
Данашње стење тргмвајског саобраћаја у Бесграду
Б воградско електрично пре. дузгће тренутно _ распо. лаже са 70 обповљених моторних трамвајских кола, 24 при: колпце и 11 аутобуса, Довољно је погледати број путника у трамвајима који саобраћа;у па липијама број 1, 2,3, 6 и 10, па да се види ко: лико је оптерећење које трпи трамвајски саобраћај. Предвиђоно је да једна кола приме 16 путпика па седиштима, а 36 за стајање. Уствари, трам вајима сб превози увек про"
" сечно 150—200 па и 250 путни-
ка, Прома томе, оптерећење трамваја је 3 до 7 пута веће исто пормално.
Зато је п чест случај брзог квароља трамвајских кола, И поред тога мпоги грађапи су нсувиђавни, несавеспи ин бе зобзирпи па се вошају, нако је трамвај прспун,
Нелдавпо, услел наглог то пљетл спега, трамваји су би: ли повучени из саобраћаја скоро 48сати. Ради тога је било мпого критике, која је, у свари, неоправдана, Услед нвдостатка материјала да се изолују мотори од влаге, наста. јала су прогоревања електрич-
"шпо су
них инсталација у моторима. Управа предузећа потпуно је правилпо поступила кад је по вукла трамваје из саобраћаја
и на тај начин спречила огромну штету коју би могло предузеће да претрпи да су трамваји саобраћали.
Огромно тешкоће, на које је ове оштре зиме наншло преду зеће у погледу одржавања трамвајског саобраћаја, успе савладали раднипи, Крајњим залагањем пелог рад пог колектива Београдског е лектричног предузећа, за најкраће време оспособљавапи су трамваји који су долазили са замрзпутим деловима у депо У коме „2 такође хлално и гло се ради под врло тешким околностима. Како је у изгледу да Београд добије известан број тролејбуса, аутобуса н трамваја из и ностранства, ко,и су неопходно потребпи рали растерећења, трамвајског саобраћаја, као и регулисања извесинх трамвај ских линија, Београд ће још у току ове годипе иматв знатно појачан сво; возни парк, који ћо одговорити потребама, гра· ђанства, Лазар ДЕКИЋ
ДИЈЕТАЛНИ РЕСТОРАН „АТИН
Теразије 28...
КАФЕ РЕСТОРАН У УНОС
МЕЗА
ВЕЧЕРЊИ РЕСТОРАН „ЗА
УУ Де ЦА УЗ ЕТЕН
"БИФЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИ
СИРТ У ИТ
Кал УЧЕ
ПУ
претстава Народног
'Угледни градски ресторан Краља: Милана ПА Ре АЈА РАЈУ Сеј [о РАИ НАРОДНИ РЕСТОРАН „АКВАРИЈУМ
НАРОДНИ РЕСТОРАН Дечанска 12. :
ПЕВИ 1 443
нових
стадиона. установа за спортове
"на води, скијашких база, гимна-
стичких сала. Поред тога, извр шиће се темељне оправне свих спортских грађевина и у местима која.нису била обухваћена ратним операцијама, сли ре довне оправке ипан се нису мо тле у њима вршити услед рата,
Сами спортисти увелино узи' мају учешћа у тим радовима. У Стаљинграду, где се обнавља осам стадиона — толико их је тамо било пре рата — и где се гради нови велики стадион с трибинама за 40.000 гледалаца, учествује у изградњи стаљин: градска слортска _ омладина. Потпуно добровољно, без иканве новчане награде, млади спортисти помажу градитељима у времену које им преостаје по за; вршетну њиховог редовног. рада. Спортисти исто тако раде и на новоградњи Централног спорт" ског клуба омладинског друштва Радне резерве“ у Москви. Епупска зграда имаће специјалне сале за гимнастичке вежбе, рвање, боксовање, дизање тере. та, баскетбол, волејбол, тени, итд. Гради се ин базен за тре нирање. Нови клуб имаће ле-
карски кабинет, одељење за фи |
зио • терапију, библиотеку, собе за одмор. У том клубу 350
до 400 младих спортиста међи.
ће да тренирају истовремене.
Чланови спортског друштва „Радне резерве“ ученици су занатских школа и посвећују
УУ Тај
много времена и труда кано би,:гу оквиру своје специјализа ције, помогли приликом гра ђења.
У СССР активност широких маса игрр велику улогу у свим транама живота, а од истог је значаја и у спорту. Стога није никакво чудо што спортисти не очекују да за њих буду готове
грађевине чије се подизање предвиђа. Спортисти, монв се рећи, имају своју пјатиљетку,
Њеним остварењем биће знатно повећан број спортских грађе" вина предвиђен у владином ле: тогодишњем плану. Треба нарочито подвући да се то грађење рукама самих спортиста оба
~ ља сђугде — почевши од најве:
ћих градова па све до села. Завод „Трактор“ у Харкову, један од највећих тракторских завода, Немци су били потпуно порушили за време рата. „Трак“ тор је досад већ великим депом обновљен и даје земљи травторе. _ Заводски спортиста неуморно раде: они сами поди жу у нелосредној близини за“ вода велики и леп стадион. Поред свега осталог, стадион ће имати два ФфФутбалска играли шта, терене за тенис, баске: бол, _волејбол, лаку атлетику итд. Саттрадиће се велини павиљон за боксовање, гимнастиз ке вежбе, дизање терета. У па виљону ће се организовати и о. дељење лекарске службе. При стадиону биће саграђен хотел за спортисте из других градова
»
станова. “.
У Београду ће се градити 2.00
>
Стручњачка дебата
0 удобних модерних.
а кад их граде ради у — Пропашће они с тим становим ; ренте ..
добности радника а не ради
Намирнице у слободној продаји које грађани
слабо
| то је да прошла, го“ дипа нијо била родна да би намирница било у изо биљу и да све морало прећи на њихову рационалну по трошњу. Борба против шпе кулације такође је једна од мера да се пепо животним на мирнипама одрже, (баш кад их нема у довољној мери. Па и поред тога што св на“ мирницама реппоналише, граБани не знају каквих ламир випа има на тржишту у сло бодној продаји и кодо трсба првенствено да користе, Просто је створгпа психоза очокивања па „К“ карте, а ева коднетта следовања оставља» Ју се п пе подижу.
Постоје количине за брзу потрошњу, које грађапи но могу луго да лрже, али коди је лобар за исхрапу. Њега углавном тротво град“ ски ргсторапи, маљо мепзо, лок га ломаћииства у поједнним рејоптма врло несрало У зимају. _Устаповљето је ла сматрају ла уопште песма кромптра по по знају кала ов пристигио У пролавпицио.
Исти је случаћ носа кпсд лим купусом. Све пролавиипе Гралског предузећа имају врло добар кисео купус који такоће грађани исрадо поли жу. Купус може ла св олржи свега до првог марта, јер је рано кисељсп купус, а дола ском топлих лапа оп ће изгу“ бити квалнтот. Постоји гре шка пол самих пословођа, пролавпипа који па излажу до вољно ту робу и но труде се да :б распролају.
Киселих краставапа, мармвладв но пекмеза такође пма У довољним количинама у свим продавнтпама по Ти пропзполи могу мпого да побољтају ква, литативпо хратпу грађапима у пелостатку воћа, варива и шоћета, Треба се поссеблпо осврпути опст па управо београдских мензи, које и лаљг пе подижу олређене колитито ·памтртитта п углавлом дају Ујслпачену
кромптпра,
— сени ће становати у том хе телу за време боравка у Харкову, Да наведемо још неколико примера непосредног учешћа самих спортиста у изградњи спортских установа, чије ће о тварање бити знатно убрзано тим учешћем:
Највећи у Белорусији мин" ски стадион „Динамо“; стадион у Калињину с трибинама за 10.000 гледалаца; истих размера стадион у Вурску са базеном н тимнастичком _ сслом; _ велика Спортска сала при текстилној фабрици у Иванову; стадиони У Тамбову и Ростову. Спортисти вредно и предано учествују у Свим тим. радовима, нао ну изградњи стадиона у Еривану — стадиона који ће заиста бити украс престонице Совјетске Јер. меније. Такви би се примери могли ређати у огромном броју.
свугде прва реч припада градитељима — спортистима,
Што се пак тиче села, У и“ ма је. улога спортиста у подизању спортских грађевина још знечеђјнија: они не само што во де прву реч, већ имсју целу у ницијативу. Тимирјазевском колхсзу Горковске области, на пример, сељаци су сами својим рукама саградили спортске те. реве, пливстне _ клубове, базе за скијање. Поред тога подигли су гимнастичку салу и сету з венбе У дизању терета, Ови жоји -су познавали Руско село
купују
храну својим протплатитпима, Када Одсљењо трговине и снаблевања _ прско Гралског предузећа препоручује потро. шињу извеспих животних на, мирнипа или баца већу коли чину на тржиште, оно свакако не чини То из трговачких рам злога, већ из стваринх потре' ба које налаже политика снабдеваља, Опо што ми нв знамо. а што морамо нарочито ло идуће жвтве да испуњапамо, је рапио“ налпо спабдевање животним нампрпипама ни њихова пра» вилна потрошња. Месо се де ли два пута исдељпо, али сва“ како да оно пије довољно за исхрану. Друга главна зимска, храна је кромпир н купус коју би требало у току .фебруара нарочито пскористити,
- аса
Још јед'а предлсг Вшења 3" пол 369 ствицу шестеце
иле је доста умосних предлога о томе где тре“ ба да буде почетна станица 34 трамвај број 6, с обзиром да је то важно питање у градском са-
обраћају. Сматрам да би сен озај предлог могао узети у 96 зир.
Најбоље би решење било ако би се трамвајска пруга изгртди= па Дечанском улицом од Стаљичзградске улице до Булевара Црзене Армије. Трамвејска станица би могла бити у Дечанској Улици која је довољно широка, а саобраћај преко Теразија био би на тај начин растерећен, јер би шестица н седмица само до“ пазиле преко Теразија, а врхћа“ ле би се Дечанском улицом, Не саме да би се на тај начин до“ била комотнија трамзајска ста“ ница, него би се н пут скратио
Никола МИШОРИЋ
Стаљинградска 18 |!
пре ревопуције оцениће у пуној мери сав значај овог успеха. Туг Совјетског Савеза — акти“ ван је у истој мери нао и ен трапне области: у читавом ни= Зу нозачких места Верхње—= онског стадиони, терети: за паку стле тиву, Футбалска игралишта, сви“ јашке базе итд. Градитељи су били сами Козани — спортисти
За зимске спортове, ноји су
данас у јеку, у селима Молотов“ ске области сељаци су по литли преко 40 скакаоница, као и велики број база за скијање, Спортска омладина у Иневску и у селима Владимирске обла“ сти такође се показала веома активна.
Совјетски студенти врло мно• то и савесно раде, али то им не смета да буду и одушевљени Спортисти, и гралитељи у под" РУЧЈУ спорта, Прошлог лета студенти Московског | ваздухо“ пловног института сами су по дигли стаднон, а сала су. опет својим властитим снатамс при латодили тај стадион за одлич но клизалиште, на коме се могу одржети чак и велика „анмиче“ ња. У Харкову су многи инсти' тути сагтрапили уз учешће сту дената тумнастичке сапв,
Оно што је сатраћено власти стим рукама нарочито је драто људима. Стога ће сорјетсни спортисти нарочито ценити оне Успехе које. булу пестизавали тамо где су сами градили.
"Др Константин НЕПОМЊАШЧИ,
24 ЈАНУАР 1947. _
рејона сатрађени су
,