20. oktobar
|
СТРАНА 6 | ша н-----=== == 20 ОКТОБАР
СТАРАЊЕ О ВАСПИТАЊУ ПРЕТШКОЛСКЕ ДЕЦЕ —
Иога дечјих обданишта 1 ПЕЈОНСНИХ ПОДАГОШННХ _ нагле
р" те“ = "И ни та
аптва у ватитау прединолек деце у подолиц
“ _ Претшколско васпитање о„бухвата период од рођења па до навршене седме године живота — до поласка детета У "школу. Оно је од огромне ва_жности за цео будући живот човека. Јер, ако је за првих седам година живота детета "исхрана правилна и довољна, нега правилна а васпитање планско, развиће (се здрава. "Снажна, радна, умна и карактерна личност. И обрнуто, све око што деца у погледу исхране, неге и васпитања у ово доба живота изгубе, никада и ничим то не могу више у животу надокнадити. Ол правилног претшколског васпитања зависи и правилно школско ва"спитање. Уколико дете ступа у школу здраво, свеже, лело „ однеговано, добро васпитано, упућено реду и раду, утолико ће оно са више успеха да прати наставу у школи, '
После ослобођења појатио се ' код нас велики број дечјих у
станова за претшколско ва. спитање дечје јасле за негу и васпитање депе до треће голине, дечја обланишта и лечји домови за васпитање депе ол треће ло седме голине. Лете јасле и дечја обланишта имчју залатак да омогуће жени-мајци сападњу у привредном, културном и друштвеном-политачком животу земље, а ла се ле "па за то време њеног рапа влн куће, правилно исхране, негују и васпитавају.
У дечјим домовима смештеха су деца која су остала без родитеља, првенствено деца па: лих боћаца.
Ако је васпитна служба У лечјем обданишту на достојној висини, ако васпитачица пра вилно подиже дете, ако је пре“ ма детету пажљива и блага ла га воли као мајка и обилази и У кући, онда је она поидобила за себе и љубав родитеља.
„ Њене речи, савести и упути 0 васпитању детета у Кући наинћи се на пу"о разумевање и пун успех. Таква васпитачипа
"'чики-ла дечје обданиште и кућа добију нераздвојну цели
У и да заједно, са истим схва-
"-тањима лају детету полједнаА ко" васпитање,
На овај начин - дечја обланишта имају огро“ ман утиџај. и на васпитање претшколске деце у породипи. __Али, ми имамо само мали број плетшколске деце у дечјем. облаништема а велики - број ван њих. Оза су лепа У погледу васпитања огтазљена само родитељима. Међутим, потребно је многима пролитељима помоћи и саветовати их како треба ла васпитатају сво“
- _ де мале претшколце. Преко У-
путстава из дечје личне хиги„дене о птазилно!ј исхрани, опревентивним мепама 33 сппе" · чавање обољења, о важности о дечјих игага и игпачака у васпитању, о забазним занима-
њима, о сузбијању негативних и развијању позитивних нати“ ка. о стипању култупних навика н поштовању ролетељз, о свему томе може се обавести-
УСКОРО
Музика: У гл. улогама :
„Пст,. национализација...“
“
_ ОСЛОБОЂЕНА ЗЕМЉА
филм о упорним и изадржљивим совјетским људимз, који су обновили и изградили своје уништене домове и Колхозе
ј Умгтнички руководилац: Режија А. МБАВЈЕАКИН и А. ЏАЛИАШВИЛИ
В. ВАНИН, Е. ЦЕСАРСКАЈА _
ти родитељ, и то је нужно, да би он могао истински пру“ жити васпитање свом детету и помоћи му још израна да по стане бољи човек.
Овај велики и племенити 34датак преузели су сада на себе педагошки активи, које су на иницијативу Просветног 0дељења ИНО-а основале на родне, власти при свим рејонима у Београду.
Педагошки активи састаље“ ни су од пелагога, учитеља, управниџа и васпитачица лечјих обданишта, претставника АФЖ-а и претставника дечјих родитеља. Они одржавају пе дагошка саветовања са роди тељима претшколске леце, која се обично држе двапут ме сечно. На овим педагошким саветовањима одређени прелавач, педагог или лекар, прво упознаје ролитеље с једном темом из области претшкол“ ског васпитања, па онда настаје дискусија у којој ро дитељи отвапају своју душу и износе извесне негативне на“ вике своје деце, па се саветују с предавачем о томе како се
оне могу да отклоне, Али, има и таквих родитеља који не желе јавно да изнесу негативне стране свога детета, већ желе да о томе разговапају на само с предавачем. И побуде с вих родитеља наилазе на пуно разумевање приликом савето“ вања и њиховим жељама се свестрано излази усусрет.
Родитељ може да постави питање из области претшколског васпитања и на тај начин, што ће га написати на простом парчету хаптије и спустити У сендуче које се налази у се дишту педагошког актива. На првом педагошком саветовању он ће добити жељени олговор на своје писмено постављено питање.
Овај врло важан рад рејон ских педагошких актива налази се У самоме свом зачетку. Свој главни залатак они ће испунити тек онда, Кад педагошка саветовања с ролитељи“ ма претшколске деце лоспу У сва рејонска насеља, кад допру до последње перифериске куће ггала.
Радомир МИХАЈЛОВИЋ
едим у аутобусу који саобраћа од Земуна до Београда. Гужва гурање и често:
— Другови, напред мало. И-_
ма места.
Аутобус пун. Нигде ни једног места.
Из фабрика и предузећа Земуна, после завршеног рада, кренули су радници својим кућама. У прљавим рукама држе порције са јелом и разговор који се води жив је и бучан.
= Обавезе, план, норме...
На седиштву крај кондуктера крупан, дебео „господин“ заузео два места. На меснатом лицу златом уоквирене наочари,. У руци чврсто стеже велику акт-ташну.
— Добар дан господине, изненада поздравља и клања се, гурајући оне соко себе, други „господин“ У "дебелоћ топлој бунди. — Како сте»
==", то сте ви господине. Не ваља. М онда брзо бацивши зечји погледа на околину, тихо каже: — Национализација. Пет. Све су ми „ови данас“ узели.. Пст
— Да, национализација. Пст. Страшно, одговара онај други.
Дуго су шапутали, бацали унаоколо уплашене погледе а
речи национализација и пст најчешће су се чуле. Седим и размишљам. Нису
„ови данас“ узели. То сте ви у дебелим бундама и златом уоквиреним наочарима узели од правих власника. Од људи са жуљезитим рукама. Радничко је то „ваше“, Сада су само истински власници постали и истински господари.
И дође ми да им у лице пркосно дрекнем:;
УСКОРО
БИОСКОЛ „РАДНИЧКОГ ДОМА КУЛТУРЕ" ПРЕМИЈЕРА СОВЈЕТСКОГ ФИЛМА
А. МАЧЕРЕТ С. ПОТОЦКИЈ
— Живела национализација!
А аутобус дрма, стење и лагано (се извлачи на Савски мост. Је
31 ЈАНУАР. 1947.
Празан плац Вупљи од
ок наше народне власти улажу огромне напоре да о немогуће шпекулите у њиховом разорном раду, још увек постоје ту ин тамо људи који покушавају да на вешти о кретан начин дођу до што већо зараде. Такав је случај и са Тихомиром Панићем из Београда, који је 1 августа 1045 године као закуподавац склопио угово“ о закупу са, Милорадом Купрешанином и Влајком Шоботом као закупцима, , Овај уговор – запета, претставља типичан _ пример шпекулацијо и недозвољене трговине,
Предмет уговора је потпу: но празан плаџ у Босанској улици број 42, у величини од 200 метара чији- је власник Тихомир Панић. Плап је издат Купрешанину и Шоботи у једногодишњи закуп за, 18.000 динара, односно за 1.500 линара месечно, Поред тога, Тихомир Павић наплаБује од својих закупаца, још по 280 линара месечно на име утрошка воде, таксе итд, Улаз у плац је босплатаћ, али само лотле док Панић не изда у закуп и други део плапа, када ће закуппи бити дужни да плаћају и за улаз у закупљени део плаца „сразмерни део према квадратури погођеног плаца« У уговор је стављено и да све што 38" куппи сагралв на овом плацу, останв Панићу када закупци из било којих разлога напу“
сте плац«, Кирија се мора плаћати унапред, а уговор Панић може отказати само
првог маја и првог. нопомбра, у години, · В.
Побрнани сектори
— Сада би још требало да млекаре продају аутомобтле...
пшег стана |
108
Грешће Еоје личе
на саботажу
Факсимил једног од погрешно достављених писама ;
| вешћу само два, од иначе великог броја примера очите немарности поштанских службеника, па нека читаоци размисле да ли су за осуду: Администрација листа „Побједа“, орган Народног фронта Црне Горе послала је са Це тиња 2 новембра 1946 голипе пакет са 170 примерака листа са означеним адресама за ра: зне устнаове — претплатникг у Београду. На пакету је 32" лепљено 140 динара марака и стављена следећа алреса: ,“вионом—пошта Београд“. И заиста пакет је стигао пошти Београд. Али, уместо да се новине разделе установама кји ма су послате, „пакет је нео“ штећен, после месец и по да на, пронађен на пошти Бео грал 2 међу пакетима старих враћених новина.
Или: случај са следећим пи смима: службено препоруче"о писмо Македонске стопарске банхе, адресовгно на Приврелну банку Србије, са новчаним документима У износу ол 7286,50 динара, прелато 4 јачуара 1947 године и заведуго у списак примљених трепору“ ка на пошти Куманово под Р број 280; писмо војне поште 37786 —Л Пов. бр. 15 упућето
препоручених пошиљака поште Куманово под Р број 30 и приватно препоручено писмо са прописно налепљеном марком и уредном алресом заве“ дено у истом списку поште Ку« маново од 5 јануара 1947 под Р број 286.
Сва три ова тачно адресова“ на н уредно предата писма пронашао је 13 јануара слуз жбеник Штампарског предузе“ ћа Народног фронта Србије у пакету старих новина враће“ них од ревизора из Куманова.
На писма је залепљена марка. за новине је поштарина плаћена у готову, поред тога је и за. пренос авионом налепљена прописна марка, па ипак и пакет и препоручена писма нашли су се тамо где им ни!е место, Не би се могло рећи да је ово учињено из незна ња.
На многобројне жалбе алминистрација листова да претплатници и ревизори неуредто лобијају новине, поште, па чак и дирекпије пошта поје
„линих република обично одго-
вагају: „Криво усмерен пакет“ или „недовољна аппеса“. Али, овде, као што се види, није та: кав случај.
Ако је посрели и нематност,
Војној делегацији при Дирек. сматрамо да неће остати не нији Београд, предато 7 ја кажњена. | нуара 1947 и заведено у списку Милош МИШОВИЋ
спасти нем == таван = нашао
ПОЈЕДИНЦИ КОЈИ ОМЕТАЈУ ПРАВИЛНО ПОСЛОВАЊЕ НАШИХ НАРОДНИХ СУДОВА
Ш|тетан рад несавесних адвоката
станова адвокатског ре-,
де је корисха. Његова, намеза и улога сада и убудуће треба да се сведе на помоћ коју адвокати пружају суду У регулисању приватноправних односа, у проналажењу материјалне истизе п у заштити тековина створених Током о. слободилачког рата, Поготову сада, када се наше напредно судство тек изграђуе, узди.
" же и кроз праксу ствара, пози-
тивне законске прописе узкла. ђене са социјалним успохом и прогресом широких радних ма. са града, и села.
Та и таква улога адвоката, треба да се огледа не само на процесима код суда, него иу контакту са народом, на сваком кораку; да васпитно делује на масе, да код њих ра.звија осећаје правичности и свест о одговорности за недо. пуштени деликт или другу делатност противау друштвеном развоју.
То је блтно Код уУстахова, адвокатског реда ин делатност адвоката, треба да се креће у тим смерницама. Али, досадашњи контакт са добрим де-
- дом адвоката показуе, нажа,
лост, да ти нигу схватили сво ју улогу; или боље речено, да, неће да схвате своју улогу, па стога радв противно усталови ради које постоје. На, тај начин они не помажу судовима, и народним властима, већ на. против, ометају Рад судова, подривају њихов ауторитет. Некоректности известог броја адвоката и њихове неправилне радње у одлогу на странке које заступају пред судовима и другам властхма нису ретке. Да се ту ради о обичкој нехоректности, или случајно грошки у датом мо. менту, преко тога би се нека-
ко могло пи прећи. Али, те векоректности и намерне делат. ности често прелазе у кривичну радњу, која је зЗапрећеза, казном, и то озбиљном казном, и на те појаве мора се обра.тити озбиљна пажња,
Да добар део адвоката не служи као помагач суда и дру гих народтах власти, то се оттажава у последње време и нагони на потивмере, које су предузете, или које ће се предузети уколико то потребе буду захтевале.
Ево примера, за то: :
Обична је појава да несавесни адвокати У кривичним предметима настоје да одуго. влаче доношење пресуде, како би на тај начин, уцењујући странке, дошли до веће зараде. Тако, они на дан-два пре почетка главног претреса достављају судовима разне поднеске и траже да се на пре. трес позову нови сведоци или прибаве нови докази, ма да знају да је то немогуће због краткоће времена. Или: у жалбама на виши суд позива. ју се на нове доказе, ма да су то могли да ураде у редовном погтупку за, време вођења, и. страге. Све ово срачунато је ва постизавање ефекта и показивање _ неког – изузетног упознавања" закоча, Затим, честа је појава да. адвокат у завршној речи заборави на свој позив и уместо да, брани
· кривца, који га, је платио, бра.
на кривично дело које је овај
починио. Ово се нарочито за-
пажа на суђењима кад су у питању ратна злочинци, кви.олзизи и слуге окупатора,
Но, и то није све.
Адвокат Драгић Јоксимовић, на једном кривичлом прегтресу, кад је кажњен 35, правље. ње нереда, у суду, напустио је
суђење, наводећи да његово прасуство пред судом отежа» ва положај његовом брањени. ку. Другом приликом, тај исти адвокат, пред истим судом, дајући завршну одбраљзу окренуо се публица уместо суду и почео да држи политичку говоранцају, која нема, везе са предметом суђења. Доцније, г. Јоксимовић је давао лажан материјал шпијунима о нашем судству.
Такође и Војислав Обрадо. вић, адвокат из Смедерева, да, би омаловажио наше народне власти и да би на недопуштен начин дошао до зараде, рекао је странци да су данашњи закони такви да ће оха у погле. ду наследства бити обесправљена, ако се на време на, оси. гура. Никола, Ристић, адвокат из Београда, у истој намера, жалећи се Врховном суду Србије тражио је изузеће целог Окружног суда, наводећи да је тај суд догео неправилну пресуду по једном бракораз, Вводлом спору по сугестији јед ног судије Окружног суда.
Још безобзирнији у својој делатности је адвокат Мило. рад Илић, који је у жалби дословно рекао ово: „Ево каква, је ситуација данас, каква, је код нас: стоку, жито и остали извентар дижу људи без пи. тања, дозволе, овлашћења, Краду, носе и прете. Оставили су нас без игда ичега. Нава-
„лили су шакали и носе,"
Интересантан је сл Милоша, са у об“ ЈЕ користно правно средство кад суд жије прихватио његов не уместан предлог, него је гала. мио У суду и отрчао код ми. нистра правосуђа да тужи суд. Миладин Поповић, адвокат рекао је странци, коју заљ ступа, да ће она, Сигурно успе.
ти, јер, да он има „везе“ са судијом који одлучује по тој ствари. Димитрије Ристић, наплатио је од једног сирома“ шног сељака 2700 динара што му је написао најобичнију граЂанску тужбу.
Други опет адвокат у жале би на виши суд назвао је пр. востепени суд Париском кол= ференцијом у којој све виши надгласавање; трећи, да би да шао до новаца, оставио је се шљака на улици, а он дошао код јавног тужноца,. па моли да се пусти из истражног 38твора лице противу кога све зоди истрага, како би притво“ реник „бар за три дана" мо. гао да оде на, неку свадбу. Еч то, то су интервенције адвоката, а да не говоримо о оним адвокатима, који пред суљ ским вратима остављају стран“ ке, којима су врата каредног суда широко отворена, а он улазе да би тобож имали ви. ше утицаја на суд. ИМ тако даље... »
Шта све ово Ззначи7т Знача да добар део несавесних адво« ката не бира средства, да 61 омаловажио суд и да би подрио ауторитет кародних власти. Они уместо, да буду по. магачи судова, под фирмом адвокатуре, раде противу суд“ ства, као основне тековине 9. слообдилачког рата и на тај начин обезбеђују себи удобан живот.
Овакве појаве су непожељне и на њих треба обратити 9 биљну пажњу. То је дужност не само народног судства кего им сваког свесног појединца. Јер, карод и народне власти неће и не могу трпети отворе. не непријатеље, вксплозтаторе туђсг рада и разбајаче друштвеног успона у изградњи # обнови земље, .
Драгић Р, ВЕСКОВИЋ _