20. oktobar

7. | | 1

2 ФЕБРУАР 1947,

ВА ПОБОЉШАЊЕ ИСХРАНЕ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА

Треба благовремено извршити припреме

за обрађивање

радничко“ намештеничких

башта

слов за побољшање економског положаја радни“ ка и намештеника јесу с радвичконамештеничке баште. Налазимо се пред пролетњом сет“ вом и зато је потребно предузети све- мере да би онда, када време за сетву дође што правилније и потпуније обавили своје дунности. Све припреме за радове треба извршити блатовремено, како би обраца зе мље могла да отпочне на време и (без закашњењс, које је поред суше умногоме утицало да сетва у прошлој години подбапи. Радничко-намештеничко повр чеарство биће убудуће велики и знатан фактор у исхрани рад“ нат народа Београда. Знајући те комисија за снабдевање при Месном синдикалном већу, У циљу оспособљавања стручних капрова за обраду земљишта, организоваће у тону фебруара зурс за стручно оспособљавање при гајењу расада. На тај на> чив већи радни колективи имаће могућности да оспособе ка" дар који ће се побринути да расац буде благовремено спре-

мљен, Овим хурсем руководиће стручњаци који ће слушаоце

поучити гајењу расада, обухва“ тивши све начине ове врсте раде: од најпримитивних до најса-

вршенијих. Предвиђено је да курс траје месец дана. Известан с" број синдикалних

подружница побринуо се благовремено да обезбеди земљиште за пролећну сетву. Пољопри“ вредни отсек ИНО-а располане још увек са једним делом зе" мљишта које је узето у обзир за радничко • намештеничко повр" тарство. Било би потребно да се све остале подружничке упра ве, које до сада то нису учиниле а имају све услове за обрсаг ђивање земљишта, благовремено пријаве пољопривредном от секу ИНО-а и обезбеде за чланове своје подружнице по требну количину обрадивог зе--мљишта. у

Поучени досадашњим иску ством, потребно је да ове године приступимо планској обради земљишта. Ради већег успеха и да би жетва била што боља, по“ требно је засејавати земљиште оним културарама поврћа које су погодне за обрађивање и које ће на одређеном земљишту дати већи принос. Потребно је да све подружнице, које су ре зервисале _ земљиште, – такође благовремено припреме довољне количине потребног семена и стата.

Управни одбори подружница треба да расмотре све могућ ности учешћа управа предузе“ ћа у обрађивању земљишта. Управе предузећа могле би, У оним предузећима у којима по" стоје успови за то, да обрађују извесне _ компленсе _ земљишта као баште, са нојих би сав принос био раздељен радниицма и намештеницима, тако да би ови плаћали управи предузећа те

плодове по стварној цени нео штања, Ако желимо да радничко "

намештеничко повртарство у идућој години покаже позитивне резултате, потребно је да се блатовремено _ побринемо да сетва буде извршена, да се о способе кадрови који ће да рус ководе обрађивањем добијеног земљишта и да се по могућству у обради земљишта ангањују и управа предузећа које би пру" жиле помоћ својим синдикалним подружницама, Давид ТРИНКИ

НАИВЧИНА

· фшишиама и пријатељима.

Зашто је уведена већа контрола __ над потрошњом хлеба

з досадашње праксе по-

деле хлеба произишле су извесне појаве због којих су народне власти пришле строжијем с" рационирању по. трошње хлеба.

Принос житарица у овој години није био обилан, но није несташица жита условила, доношење ових мера. До строжије рационализације је дошло баш стога што се хлеб раси. пао, није се имала правилна контрола над потрошњом, а један од важних услова за

"правилну расподелу намирни-

ца јесте тачна евиденција о стварној потрошњи појединих артикала.

Многи грађани нису подиза.ли своје следовање хлеба, неки зато што нису имали потребе за коришћењем свих до. дељиваних количина, а неки зато што су се хранили по ресторанима и кафанама. Овај несклад између одређених жолатина за потрошњу и стварне потрошње искоростили су шлекуланти. Велики број пекага, и ресторатера нашао је у тој околности извор За, сопствено богаћење и за омета. ње правилног рада на снабде. вању. Кафане су неконтролисано трошиле несразмерно велике количине хлеба, а нису га правдале купонима. Ресторатера су то искоришћавали не само да хлеб скупо наплаћују у самом свом локалу, него и да га препродају у граду

и ван Београда. По мензама, међутим, где се храни искључиво запослени свет, хлеб 'се правдао куповима из карата абонараца и има»а се пуна контрола над потрошњом. Било је неопходно потребно да, се заведе контрола утрошка хлеба и по кафанама и народним кујнама. Зато је сада одтеђенс да они грађани који се хране по ресторанима, предају ресторатерима купоне за. хлеб, им без тих купона неће се ни једвој " кафсни додељивати хлеб. Што се тиче пролазника, ксји се кратко време задржавају у Београду, они ће моЋи ла се хране У појединим ресторанима, којима ће се додељивати извесне количине хлеба без правдања купонима. Ово ће се дозволити само извесним државним и зЗадружним ресторанима који се на. лазе на пролазним местима.

_ Треба истаћи на који су се начин шпекуланти помагали У свом штеточинском раду и на који начин им је омогућавало да то спроводе. Кафемије су користиле околност што је известан вишак жита био у слободној продаји и, повезујући се с пекарима, правдали су се да велике количине хлеба купују У слободној продаји. Боривоје Стефановић стлабдевао је хлебом преко посредника, Јиколе Ристића читав низ кафана (Асторију, Битољ, Зла. тал венац, Мали Оријент и Солун). Исто тако и пекари су лако могли да шпекулишу, често и кривицом грађана. Грађани су им предавали неискоришћене купоне па чак и целе књижи. це, те их тако својим немаром или злонамерно помагали У њиховом штеточинском раду. Тај хлеб, који им је додељиван за поделу по картама, они су или давали без купона или га додељивали за брашно у односу: килограм на килограм. 0. вим су за килограм хлеба који су добијали по цени од 6 динара узимали од грађана по килограм брашна које кошта 16 динара. То су радили пекари: Благоје Алексић, Таковска, 48, Димитрије Филиповић из улице 29 новембра и многи други. Они су користили необавештеност грађана о томе да Градско предузеће за, производњу хлеба издаје за килограм брашна 1,360 килограма хлеба, наплаћујући к томе само још 1 динар за печење.

Из свега изложеног се види да се хлеб као једна најважнија животна намирница, потпуно нерационално трошио, а с друге стране да су шпекуланти трговали "редовним следовањима грађана. Због тога, а и ради правилне евиденције и контроле расподеле, нове мере у рационирању хлеба и. мају огроман значај за сређивање наше привреде и донеће користи баш самим потрошач. ким масама,

Енергичним мерама сузбијајмо остатке шпекулације

борби против штпекула.-

ције народне власти уз сарадњу грађана показале су несумњиво велики успех. Може се рећи да је шпекулација, у већем обиму готово потпуно ликвидирана. Међутим, у току зимских месеци по свим рејонима у Београду ипак се појачала. шпекулација. У већини случајева овај прљави посао врше трговци и приватна лица. Предмет шпекулације су основне животне намирнице, као месо, маст, брашно затим текстил, женске чарапе, а нарочито конац. Поред тога, честа, је појава шпекулације у 3Занатским услугама, Занатлије обично примају порумбине само од својих познаника наплаћујући скупље него што је прописано. Трафиканти по свим рејонима скривају цигарете бољег квалитета (обично „Мораву"), а затим је продају својим позна(Не може се утврдити да ли се те цигарете продају изнад прописаних цена).

Нарочитом врстом шипекула.ције баве се сељаци из околине Београда који доносе на београдска тржишта своје и туђе производе, без јуредних исправа и продају их по скупим ценама. Сељаци могу да донесе слободно на пијацу своје производе или производе које су добили од државе (шећер, зејтин) 3за предате

сировине, али морају да има. ју при себи уверење својих месних одбора. Мало који од њих то има, док готово нико нема доказа да је роба коју је донео на пијацу заиста, ње-

Код пекара Благоја Алексића, Таковска 48, пронађено је 421 кг брашна...

= Зашто вам служи то брашно»

— Море, лруже, тако мибога, лепим купоне...

гов производ, а не откупљена, од других произвођача у циљу препродаје.

Поред овога, ухваћено је неколико њих који су шпекулисали са картама за снабдевање, нарочито са картама, М.Р. Има случајева. где су чланови породице искоришћа.вали карте својих рођака који су отишли из Београда.

Мако је борба против шшпежулације много боље организована него ракије, ипак то још увек није довољно. Има, рејонских комисија за сузбијаље шшекулација које уопште немају својих сталних теренских органа, него се морају

углавпом у свом раду осла. њати на пријаве грађана и милиције. С времена на време образују се привремене комисије од чиновника неколико надлештава. који изврше преглед. неколико. радњи, нарочито оних које продају јела ни пића, Ови прегледи дају одличне резултате.

Све ово показује да је у борби против шпекулације учињено много, али не довољно. Мостављањем по два до три теренца — контролора и по. јачањем контроле на приступима Београда. требало би још више појачати мере – против сваке шпекулације.

План за проширење традске канализационе мреже

Н анализација Београда је почела да се изграђује 1905 године. До почетка првог светског рата био је исканалисан без мало сав ужи центар. После) тог рата интензивно се наставило даље каналисање Београда, те је исканалисан сав ужи и шири центар вароши, па се отишло са каналима далеко и у поједина предграђа, тако да је дужина мреже

канала у Београду прешла пре- ,

ко 266 километара.

Београдска канализација је најмодернијег типа. Изведена је по свима прописима модерне технике. Она је „општег система“, то јест једним истим каналима одводи се и употребљена вода и кишница.

За време овога рата београд. ска градска канализациона мрежа била је јако оштећена. Она је била бомбама погођена и разорена на 440 места. Поправка канала, који су у функцији, спада у најтеже послове, Са много напора и пожртвовања, сви су кварови поправ“ љени до 1 августа 1946 године, тако да је градска канализациона мрежа опет доведена У њено предратно потпуно исправно стање.

Како се Београд стално и брзо ширио, изградња канадлизације није могла да иде напоредо са развитком вароши, јер у времену престанка првог светског рата, имало је још да се доврши каналисање ширег грађевинског рејона предратног Београда, те су тако на почетку другог светског рата, поред неких мањих удаљени“ јих делова вароши, углавном остали неканалисани: Карабурма, дунавска падина испод Новог гробља, горњи део Булевара Црвене армије са околним улицама, неки делови вароши на левој и десној паднни Чубурског Потока (око Ју-

жног Булевара), Душановац, горњи део Булевара Војводе Степе са околним улицама, насеље на Дедињу, јужна падина Топчидерског Брда, Чукарица и Бан:во Брдо, Раковица, село Бањица и Кнежевац, Како је Београду припојена и лева обала Саве, то и овај будући Нови Београд треба исканалисати. Ово ће бити најлешци и најмодернији крај Београда. Његова ће канализација чинити засебну целину, потпуно 0одвојену сд досадање канали. зације. Ту се предвиђа канализација по „сепарадионом систему“, тј са засебним каналима за прљаву и атмосферску воду.

Према плану Дирекције водовода и канализације, радови на каналисању свих горе наведених делова Београда и мали би се завршити у року од 10 година, ако већ од ове године, као што је предвиђено, без сметњи буду почели да се изводе.

Великих тешкоћа има с са тебавком керамичког Ккапали: заџионог материјала за уличне канеле, који се у земои, без мало, не може набавити, те је Дирекција принуђена да га ове године у извесној количини набави из иностранства,

У овој години, према планом предвиђеном програму, поред керамичког материјала, потреб но је за београдске канализзционе радове око 14.000 мз шљунка моравца, 350 .вагона цемента и 625 м> грађе, које се количине морају осигурати.

Важна је ова прва година планске изградње, јер ако У њој буде успело да се остваре планови, у доцнијим годинама, пошто ће се стално моћи располагати са све већим коли. чинама материјала, сигурно је да ће се предвиђени планови у потпуности остваривати.

петина сетиие аиатпенететље пети т тетива зениииививени им пининникиии пакет а те с заауваи пеашиннееивс о и таи метил аланина те тирани авина с ет ут дани визе

чествовао сам; ту скоро, жао депутат у раду за седања Московског совјета де путата трудбеника. На заседању расправљало се о петого" дишњем плану обнове и развоја

градског газдинства · совјетске престонице.

Политички, културни и административни центар Совјетске

дрнаве, Москва је данас громан град с многомилионским становништвом, град ванредно лепих улица и тргова, паркова н гранитних кејова.

У току непуних петнаест го дина у Москви је подигнуто пре“ ко шест милиона квадратних метара нове станбене површине. Целокупна станбена повр" шина износила је у Москви пре револуције нешто мало више од 12,000.000 _ квадратних _ метара. Преко пет милиона квадратних метара улица асфалтирано је у поменутом временском размаку. Ишчезле су узане и криву“ даве улице, замењене широким и пепим улицама. Река Москва добила је кејове израђене у граниту м нове, велике и лепе мостове.

Чан ни у суровим годинама Великог отаџбинског рата, када су све снате совјетског народа биле управљене једном циљу да се непријатељ потуче, рад на уређењу и унапређењу Мо“ сиве није престајао ни за један дан. Током рата у Москви је завршена изградња трећег сентора радова на метроу и при: ступило се четвртом сентору. У огромном обиму извршени су радови на изградњи плиновода Саратов— Москва.

У Совјетском Савезу је, као што је познато, по завршетку ратова израђен обилан програм радова на обнови и развоју целокупног народног газдинства за 19461950 годину. Петогодишњи план обнове и развоја градског ге здинства Моснве претставља са» ставни део тога програма који се већ увелико остварује. Уву“ пан износ инвестиција у велике комуналне радове током извршења петогодишњег плана из ражава се за град Москву У цифри 49 милијарди рубаља. Од тога износа близу три четвртине биће утрошено за развој градског газдинства и даље побољшање _ мивотних — услова радног народа. Извршење петогодишњег плана Москве прет“ ставља наставак радова ка о стварењу генералног плана ре“ конструкције престонице. Генерални план био је израђен још пре рата према личним упут ствима Јосифа Стаљина.

Станбена изградња добија огроман замах. току пет го дина Москва ће добити још три милиона _ квадратних _ метара станбене површине, тј. двапут више него што је сатрађено од 1936 до 1940 године. Учесници заседања Московског совјета са задовољством су прихватили план архитектонског оформљавања улица, тргова, хејова и паркова. Али, у Москви неће се градити само нове куће. Ратне околности знатно су утицале на стање московских грађевина. За темељну преправну московских сстанбених — зграда биће утрошена за време пјатиљетке велина средствф 1,900.000.000 _ рубаља, Од вид" ног су значаја и много доприносе унапређењу сванидашњег живота Московљана радови на гасификацији и најсавршенијем систему грејања, Године 1946 Москва је добила волшви плин

из непосредне околине града Саратова. Плин долази преко већ изграђеног џиновског пли“

новода Саратов—Москва,. Пре“ стоница је добила за пет месе“ ци око педесет милиона нубних метара саратовског плина. Убудуће Москва ће добијати свако“ дневно 1,300.000 кубних метара плина.

Године 1950, после пуштања У рад плиновода Тула — Москва и хоксо-плински завод У околини Москве, становници совјетске престонице добиће огромну но“ личину плина равну оној коју

ПО ЕЈИВА „ нови; Сртаљањс ај јаму оенрие,

' уређењу мосновских

пошто буде прорадио

Москва

је Мосева добила у току свих осамдесет година постојања 96 јекната за снабдевање плином. Крајем 1950 године 700/р) Московљана користиће то ванред“ но удобно и економично гориво. У истом временском разма“ ку порашће скоро троструко и капацитет електричних центра» лес, што ће омогућити најбољи систем грејања велиног броја станбених, јавних, школских и болничких зграда, а исто тако — многих комуналних и инду" стриских предузећа.

Водовод и канализација игре“ ју огромму улогу у животу велиних градова, одређујући њи“ хово санитетско стање. Становништво Москве добијаће 1950 ге дине 145 милиона канти воде свакога дана. У том циљу водоводне инсталације биће у тону пјатиљетке знатно проширене, а саградиће се и нове.

Градски саобраћеј знатно ће порасти за то време. Навешћу неколико речитих цифара. Ме тро, трамваји, тролејбуси и аутобуси превешће 1950 године до 3.350 милиона путника, што за 279/) надмашује цифру из 1940 године. То ће се постићи повећањем трамвајског, тролејбуског и аутобуског парка, као и отварањем нових пруга ме“ трос, Исто тано, повећаће се парк теретних и “путничких тансија. Прошириће се мрема ау“" томобилских станица # станица за снабдевање возила бензином на улазима у град. У оквиру пјатиљетке извршиће се трификација нелезничких пруга московског подручја на укуп“ ној дужини од 300 километара. Речни саобраћај такође ће моћи да прими већи број путни“ ка. Реком Москвом, као и ра

није, саобраћаће речни трамваји, а олојавиће се и нови речни такси · бродови. Теле

фонска мрежа у Москви повећаће се отприлике двоструко.

Петогодишњи план обнове и развоја московског градског таздинства неисцрпно је велики. Свани одељан тога плана ре" чито говори језиком цифара о воренитим преобранајима који ће се остварити у свим областима комуналног газдинства Биће асфалтирано још 3,000.000 квадратних метара московских улица и тргова.

Старање совјетске владе 65 градском становништву испољсе“ ва се у свему: и у великим пер“ спективама стварања градских површина под зеленилом, и У индустри“ ских предузећа, паркова, булеч вара, улица, дворишта,. и У служби осветљавања града, |

Број школа, установа наме“ њених деци и клубова биће знатно повећан у Москви у гоч динама пјатиљетке, Московљани ће добити 19 нових биоскопа; Врше се темељна преуређења зграде с" Државног академског малог позоришта, тако попу= ларног у целом Совјетском Са“ везу, као и неких других позоч ришних зграда. У једном од ве“ ликих мосновских радничких ре« јона — у Стаљинском рејону

сатрадиће се драмско позори“ ште са 1000 места. План _ посвећује велину па-

жшњу проширењу и уређењу мо" сковских · паркова, Главне ботаничке баште, про» ширењу државне Третјановске галерије ·слика и подизању но-

" вих библиотека и научно-истра“

живачких установа.

Радсви на остварењу петого“ дишњег плана Москве имају чврсту материјалну базу. Совјетски народ обилује кадровима талентованих организатора и научно · техничких руноводилаца. Користећи најбоље идеје у изградњи и најсавршеније методе организације рада, ужива“ јући сталну подршку совјетске зладе, ти ће градитељи 32 нратно време подићи комунатно газдинство Москве на такву висину да ће оно бити у слему узорно. ит

Анатолиј ЉАПИДЕВСКИ, херој Совјетск т Савеза, љепутат Московског совјета

елен- |

стварању _