20. oktobar
А ПА
аи
„ 1
Универзални специјалиста..,
'Душан Саватијевић, травар из Београда бави се надриле-
карством.
А СРАКУ Боле, ЗЕФТИНОЋА АООГРАМА ЗБРАВЉЕ ЂА
= Аман, газда Душане, умре овај што га лечисте!
ПОДНЕ
= Умре ли2 Ако, таква је божја воља...
НЕСАВЕСНИ СТАНОДАВЦИ КОРИСТЕ НЕСТАШИЦУ СТАНОВА
Закупника за намештене " собе је превисска
исина закупнине за ста-
нове и пословне просто рије регулисана је постојећом Уредбом Владе Нар дне Репу блике Србије, која је на снази од 1 маја 1946 године. Међутим, гитање закупнине за намештене собе, које поједини закупци станова издају самцима, остављено је слободном уговарању странака.
Тешка о станбена _ ситуација иагнала је органе станбене власти, којима је стављено у ду жност решавање станбених проблема, да самце упућују да свми себи проналазе стано ве и да се споразумевају са закупцима станова 0 висини кирије, Многи несавесни сопственици станова, уступајући део својих станбених просто рија које би им и онако биле одузете искоришћавају по јединце каз> потстанаре, а чест је случај да је у питању и чиста шпекулација, Када је реч о самцима, онда су У првом реду у питању радници, др" жавни службеници и студенти, који с“ присиљени да више од 1/4 с у% х принадлежности даЈУ за овакав стан, Оправдано је да закупац стана добије од: говарајућу накнаду за издату собу према њеној вредности, тамештају и свему што самац
Нехигијенски продаји меснотих производи Но Полилолској пијаци
јр плничка набављачко · по" трошачка задруга у Дру гом рејону набавља изнутрице, свињске главе, џигарице и продаје их на својој тезги на Па лилулској пијапи. Роба се продаје на тезги врло нехигијенски, без најнеопходнијег месаоског прибора и уређаја за остављање меса. Роба се исто ћарује у прљаве корпе и санлуке и ставља на прљаву тезгу, тако ла се таква и продаје грађанству. _ Продавачипа, која врши про дају меснатих производа на овој тезги, је нестручна за с бављање овог посла и поделу те врсте робе, Пошто долазе топлији дани, требало би ла залруга пронађе неке просто“ рије које могу послужити за хигијенско обављање пролаје оваквих производа. На пијапи се налази једна месарска радња која врши поделу меса је данпут недељно и са чијим би се власником Управа задруге могла споразумети ла у лани. ма. Када се у радњи не врши полела меса, добије те просто. рије, | Злравствепо одељење ИНО:а требало би ла повеле више рачуна и ла казни кривле у с вагзим случајевима. . Зепруга у Лругом рејену трсба ла што пре омстући и раће неку престерију у којој би се на хигијенски начин во“ шила пролаја меснатих произ, вода, јер продаја прљаве робе на прљавој тезги не само да је нездрава, већ претставља и ру“ гло У пашем главном гпапу. Н. РОДИЋ
клристи, али се не може д зволити злоупотреба из похлепе за већом добити. Данас У Београду цена намештених соба креће се од 300 до 1.500 и више динара. Очевидно је да је ова разлика и сувише ве лика.
Тешко би било поставити неко тачно» мерило за висину закупнине за намештене собе, али се не може дозволити Ни неумерено пењање цена за 0овакве собе, Било је случајева да је понека сопственица ве ћег стана, издајући намештену собу за једног самца или за више њих, створила себи глав ни извор прихода, а да с друге стране потстанари сем кро ва над главом, немају ни нај мање удобности,. нити. су 3задовољени најосновнији хигијенски захтеви. Када је народ“ на власт интервенисала у 0ваквом случају није“ се наилазило на разумевање, и отворено се говорило да се овде може негграничено постевљати цена или да поједини сопственик оваквот стана“од овога живи,
Да би се спречиле овакве негативне појаве мишљења смо да би станбене власти: могле да овде редовно интервенишу и на захтев појединог потстанара одређују закупнину у од говарајућој вредности за намештену собу, Као основ одређивања закупнине узеле би највише до 50 од сто од до звољене цене за коначишта У приватним зградама према решењу Земаљског уреда Србије за цене број 9071/46 г:дине. Такљ, према овом решењу, на пример за собе друге категорије (а овакве се и највише издају самцима) износи закупнина 30 до 40 динара дневно, а за собе треће категорије 20 до 25 динара дневно, што зра чи 900 до 1.200 динара, односн> 600 до 750 динара месечно, Када се узме у обзир да 2. ваква коначишта имају веће режиске трошкове а нарочита. да се постељина мора дневно мењати, онда за намештене со бе самаца у заједничком стану закупнина не би могла да из носи више од 450 ло 600 динара, ак> су првжласне или средње категорије, а за собе треће категорије 300 до 400 динара, Код веће потрошње електричне енергије него што је нормално, засебно би се пла-
|
„ћао одговарајући део, а наро-
чито ак се користи решо, радио и слично,
Догађало се да су отсеци за станове интервенисали и до сада, али многи неупућени потстанари нису ево користили, него су и даље остајали жртве несавесних људи. Сем тога, и власти за сузбијање шпекулације позване су да и овде п:ступају. Особито је тежак начин искоришћавања у случајевима када је једна соба издата за двојицу или више самаца уз цену као да сваки од ових има засебну собу, иако би се мотло дозволити да овакве собе буду скупље л: Б0 од сто по: већане закупнине зд једне со: бе са једним креветом.
На овај начин, како је то напрел изложено, закупнина би пр фтижна . одговарала својој правој вредности и предратној закупнини за намештене собе,
Влада МИЛОЈЕВИЋ
Како се све
ромес“ је некад имао те-
лефон број 21-814, али од пре два месеца тај телефон је додељен другом државном предузећу. О овој промени је, наравно извештена и телефон. ска централа, али узалудно. За цело радно време чиновници овог надлештва воде непотребне телефонске разговоре и објашњавају се са странкама.
— Ма, кажем вам, ово није Промес, Њихов је број 21-904, каже чиновник телефонистки-
омета рад по надлештвима
њи из централе; али, не потра- • је дуго, а телефон опет зазвони. Опет се јавља исти глас и чиновник опет одговара. „Није, друже, ово „Промес“, мени не треба никакав извештај о живој стоци“,
„Промес“ има своје пословне везе, а исто тако и своје људе У унутрашњости који врше откуп стоке и зато телефон У другом предузећу ради преко целог дана. Посао чиновника, на чијем је столу телефон, зао
ж
Надрилекар који јавно ради
алдрилекарство се забра-
њује и кажњава, Међутим, У центру Београда, у Улици Џарипе Милипе Душан Саватијевић ради несметано такав посао, По истакнутој фирми „травар“, види се ла он тај посао ради са овлашћењем. Неоспорна је чињеница да су траве лековите, али се благотворно дејство из њих може извући ако их препоручи лекар или стручњак. Иначе, њи. хова употреба и препоручивање претставља надрилекарство и постаје средство за варање и обману лаковерних. Уз то, нестручна продаја „лековитих“ трава може појединцима ла нанесе штету коју ни лекар не може да поправи. Травар из Царице Милице улице скоро увек продаје једну исту
траву без обзира о каквој се болести ради,
а једну кесицу
измешане траве, која тежи око 100 грама продаје за 150 динара. Колико ми је познато, држава има под својом контро= лом скупљање, сортирање и продају лековитог биља и сматрам да се не би смело до-
х
зволити нестручним лицима да без икакве контроле обављају послове који задиру у интересе народног здравља, Ово утолико пре, што се свим силама ради да се и они најзаосталији људи, који верују У траваре и надрилекаре, отргну од таквих веровања и упуте путем просвећивања и еманциповања од разних експлоататора који се користе њиховом необавештеношћу.
Драгомир ТОМИЋ ж
Више контроле на пијацама
Од: рибара, на Пветном тргу одмах до Миланове улице у згради у којој се продаје риба и мосо, купио сам једну пастрмку и платио за њу 48 динара. Продаван ме ге уверио да "је риба свежа, Међунтим, кад је жена ' распорила, контролисали смо да је она не само бајата, него већ у стадиуму распадања. Пробе ради држали смо је пеле ноћи у раствореном хипермангану, нв би емо ли спасли 48 динара, али бадава. Било би свакако добро да санитетске власти обрате свакодневну пажњу и на продавнице меса и рибе, јер су токсини од меса, а нарочито, од рибе врло опасни по здравље,
М. РАДИШИЋ жЖ
Несавесност службеника на железничкој станици
ре извесног времена приспео је транспорт репатрираца из Чехословачке. Не" колико вагона из овог тран-
спорта било је упућено Комитету за социјално старање Вла. де ФНРЈ. По приспећу у Зе
мунњ, спроводник транспорта Чедомир Стефановић предузео је потребне мере да ови вагони буду упућени царинарвиџи у Београду. Он је о томе известио Комитет за социјално старање и овај је упутио свога службеника _ на београдску станицу, Међутим, и службе ник ми спроводник транспорта узалуд су тражили вагоне адре»
соване на Комитет, Тек после |
дутог лутања, спроводник је познао пошиљку по бројевима вагона, Адреса је била погрешно исписана и гласила је на „Комитет за скијање".
Ово је најизразитији пример неодговорног опхођења службе ника на дужности. Не може се замислити ла један службеник не познаје ни основне наше у“ станове, а поготову да сам по
_свом нахођењу исписује адрез - |
се које немају никаквог смисла. Шта би било ла се вагони нису познали по бројевима» = Лежали би неискоришћени, 8 истоварна станица би без потребе била закрчена иако се зна од коликог је значаја 32 нашу привреду да се саобра ћај на београдској станици правилно одвија.
Младен БАЛАБАН
стаје зато што он мора ре довно да даје обавештења о броју телефона „Промеса“. Ка: да се рпди о телефонирању из града, он и успева да странку
А > (вео
упути на прати телефов „Промеса“, али к се ради о позивима из унутрашњости, На стају праве муке. Чиновница из телефонске централе поново даје везу са бројем 21':814.
Изгледа да чиновница у пен трали још није добила извештај о промени телефона „Промеса“, али ако га није добила са „надлежног“ места, морала је увидети да се ради о погре' шном броју и требало је ла затражи извештај о овоме. исто тако и предузеће „Промес“. које сноси трошкове телефонских разговора са својим лобављачима из унутрашњости, требало би да их благовреме“ но извести о насталој промени телефона, На тај начин извршиће се и материјална уштела и уштеда у времену, а нарочито, растеретиће се непотребног посла предузеће које сала има број телефона 21:814.
Богдан ЂЕЛОШЕВИЋ ж
Самовоља трамвајског службеника
едамнаестог фебруара са-
чекао сам код „Лондона“ трамвај број 1 и попео се са осталим путницима (кола су носила. број 40.) Кондуктер је свима издао уредне карте. На Теразијама се укрцала нова
путника и трамвај је Међутим, код
група пошао даље. Извозне банке кола су се зау: ставила и кондуктер је почео
да виче: „Силазите, даље не идемо“, Путници су се изненадили, протестовали су и тражили објашњења: нарочито су се љутили они који су се попе“ ли на Теразијама, а узалудно платили карте до Калемеглана Али, ништа није помогло, Кочничар се већ био скинуо. Упитао сам га зашто не илемо ла: ље, — „Зато што нећемо“, гласно је одгавор,
Путници су продужили пешке, али још нису били стигли ни до Позоришта кал је трам вај пројурио потпуно празан.
Мислим да би требало испитати зашто се ово догодило.
Петар ЛАЛИЋ
жо
ВИШЕ ПАЖЊЕ 0 НАРОДНОЈ ИМОВИНИ
мена велика количина мили, Ова бурад нису време непогода,
Бурад треба или склонити. У
У близини фабрике конзерви „Дунав“ Бадази. е
Уопште покривена
| на сне „Требало би да надлежни поведу рва Ми,
2 већ ц дрвених буради, бацаних без РА -
те тако пропадају за
рачуна 0 овој буради.
неки магаци радом како неби си вина 4х покрити ци( Бро
пала,
с Смиља НЕДИР
ПРЕД ПРОСЛАВУ ОСМОГ МАРТА
Жене Беогроди
прословиће св0)
ПРОЗНИК НОВИМ зрлосањем у Радо
[Пред прославу Осмог марта, великог празника жена, по свим рејонима Београда влада необична ужурбаност чланица АФЖ-а. По насељима ми улица. ма жене су на конференцијама примиле низ обавеза обећава. јући да ће их испунити до 8 марта.
Низ преузетих обавеза обу. жвата уређење улица, дечјих домова и обданишта, помоћ народним властима и фронтовским организацијама.
УЖКене раднице, запослене по нашим предузећима обавезале су се да ће до великог празни, “Ка жена уложити највеће напоре да би повећале производњу и побољшале квалитет свога рада, Уларнице из многих пре. дузећа позвале су на такмиче, ње своје другарице из других предузећа.
УЖене по рејонима такође се узајамно позивају на такмиче ње. Такмиче се жене из појединих улица и насеља.
Осми март прославиће жене Београда свечано, обележивши тај свој празник великим рад: ним успесима и полетом.
ДАР ЖЕНА У РЕЈОНА 04: НАТОРИЈУМУ У СУРДУ. лици
Болесници саматоријума из Сурдулице упутили су женама У рејона писмо у коме поред осталог стоји: „Поред лекова и одмора у нашем санаторијуму нама је потребно и култур" но-политичко уздизање. Међу. тим, удаљени смо од културних центара, па не добијамо на време ни дневну штампу, из које бисмо се обавештавали о догађајима у земљи м ван ње. Стога вас молимо да нам набавите један мали радио, а ми
Ћемо по оздрављењу доћи из-
лечени и окрепљени да вам
помогнемо У изградњи зе мље." Антифашисткиње У рејона
решиле су да између себе, а не скупљањем прилога, пд, куЋама, сакупе новац и купе један радио апарат који ће о 8 марту послати на дар друго: вима у Сурдулици, како би им омогућили да на тај дан чују пренос са прославе 8 марта у Београду. Деса СТОЈИЉКОВИЋ
АНТИФАШИСТКИЊЕ ЧУ. КАРИЦЕ УЧЕ НА СВОЈИМ ПОСЕЛИМА
Пре извесног времена при: суствовао сам једном поселу жена са Чукарице. Било је присутно око 60 жена разног доба старости. ОСеделе су7у ђачким клупама и са великим интересовањем пратиле говор једне своје другарице која, им је говорила, о значају просла' ве 25-годишњице „Борбе“. И: стовремено говорено је и • плану електрификације и ин дустријализације наше земље а после тога, једна омладинка је прочитала неколико песама и одломак из књиге „Мати" од Горког,
За време читања жене 97 радиле ручни рад. Спремале су и шиле пелене 3за, новоро“ Ђенчад у Државној болници Све што је било примљено 38 рад завршено је на самом пе селу, а потом су антифашист“ киње отишле задовољне што су научиле много непознатих ствари и дале свој допринос за наше најмлађе,
Миладин ГАВРИЛОВИЋ
ЖЕНЕ У ФАБРИЦИ „МОРА ВИЈА" ЗАКАЗАЛЕ ТАКМИЧЕЊЕ | Амтифалистички фронт же на колектива „Моравија“ ср ганизује такмичење – поводом прославе дана жена 8 март 1947 године, С тим у вези 10' зива на такмичење текстилну фабрику „Октобарска слобо: да" Београд, фабрику чарале
„Ла Пасионарија" Суботица фабрику _ чарапа _ „Пимкаб Београд, _ фабрику _ џемпере »Дунав" Београд, Прву 66"
Манску фабрику чарапа 06" та. У истим позивима заказе на су и појединачна такмиче ња између радница, Такмиче ње почиње 1 марта, а заврше ва се на дан прославе 8 март.
пи |
А
27". Рен