20. oktobar
Напори за одржавање
чистоће у граду
Несавесни грађани сносе највећу кривицу због нечистоће
истоћа једнога града за-
виси У првом реду од самих грађана. Међутим, највећи део наших грађана не само да не олакшава одржавање чистоће, него га чак омета и онемогућава. Не водећи рачуна о томе да сметлиште може да. буде извор разноврсних болести и епидемија, грађани се. нису постарали да бар у "својим домовима одржавају примерну чистоћу, иако су им за то створени прилично добри услови. И поред тога што је Отсек за чистоћу омогућио набавку потребних канти за сме_штај и изношење сметлишта, и поред свих апела упућива"них грађанству да их купује, дош увек станари највећег лела домова бацају смеће У ра_вне разваљене корпе и сандуке, расточену бурад или поред
њих. Од колике је ово штете
по само здравље грађана сви> _ма ће бити јасно ако овоме додамо и чињеницу да се смеће баца чак и у подрум. Због оваквих поступака радници, одређени само за изношење канти, уместо да у једном дому пробаве највише пет минута, задржавају се по 15 и више минута. Математички закљу"чак који произлази из оваквог _рада је: за један посао који се може обазити са 200 радника, потребно је 600, или, посао за који је потребан један дан, ради се по три дана. Тешкоћа се не састоји само У недостатку довољног броја канти за смештај и изношење смећа, већ постоје и други узроци који онемогућавају да се У одржавању чистоће постижу они резултати који одговарају уложеним напорима и матери.“ Јалним средствима. Један од ових узрока је тај, што се у канте ставља и неорганско смеће, шљака и пепео, уместо да се у њих смешта само ор.“ ганске смеће · које подлеже процесу трулења. Када се због оваквог поступка канте напу“ не, онда се, поред шљаке и пепела баца крај канти и органско смеће које би, када би се правилно смештало, могло да стане у канте. Осим шљаке и пепела, у Канте се бацају и разне кутије од конзерви које би се могле корисно да у“ потребе у индустриске сврхе.
Уколико сопственици зграда располажу кантама за смеће У многим зградама сметлишта се налазе нНа неприступачним местима, као што су: подру“ ми, тавани, терасе или крајње тачке дворишта. М због тога се радници задржавају много дуже но што би било потребно када би се сметлиште лржало на лако приступачним местима,
Само неколико детаља из низа тешкоћа накојеу овомраљу наилази Отсек за чистоћу
· града, а које се морају савлађивати баш у интересу оних који те тешкоће стварају, налажу да се одржање чигтоће у Београду може успешно и без застоја спроводити само ако се грађани придржавају следећих упутстава:
1) Сваки сопственик зграде, било то физичко, или правно лице, набавиће онолики број канти за смештај и изношење смећа који ће му саопштити здраветвени контролори рејона на чијој се територији налази зграда. Број канти зависи од броја станара, а могу се набавити код Првог београдског гвожђарског предузећа — Булевар Црвене армије 12.
2) У канте ће се смештати семо' органско смеће, а шљака и пепео У подесне сандуке или корпе које ће стајати поред канти, Конзерве ће се одвајати и од органског сметлишта И шљаке, тако да се могу у свако доба пренети за потребе индустрије.
3) Канте морају бити смештене на приступачна места која се налазе у близини У лаза у зграду, а никако у подруме или таване.
(Отсек за чистоћу града уложиће све напоре да у најкраћем времену изнесе џелу количину заосталог смећа, неза» висно од тога што сопствени ци или одговорни управитељи зграда нису до сада предузи“ мали мере да олакшају рад његових радника, Када се јелном све заостало смеће изнесе из домова, убудуће се никоме без разлике оно неће изнети док се ме буде тачно придр-
жавао предвиђених упутстава.
Још веће тешкоће Отсеку за чистоћу ствара шљака из ложишта централног грејања, нагомилана на улицама, Установе и предузећа, која су смештена у великим зградама, не извршују наредбу о чистоћи (службени гласник Београда од 29%ХП-1945 г. члан 12) да морају извести сву количину што брже на одређена места ван града. Тако пред зградом Савезне контролне комисије У Рајићевој улици испред зграде број 1 у Булевару Црвене армије леже често по неколико лана читаве гомиле шљаке.
Тачно је ла се велики део блата и прашине нанесе возилима са друмова ван града, али критика грађана о прљавштини у Београду није увек на свом месту. Пре рата, Отсек за чистоћу је имао 87 мо-
торних возила за изношење смећа; од тога 19 специјалних возила типа „Кука“; 40 комада запрежних возила и 150 саоница. Било је упослено свакодневно 900 радника, а зими по 1000 до 1200. Данас Отсек за
чистоћу располаже са 85 0.
бичних камиона, 40 кола: а има 600 радника.
Ипак, Отсек ће са своје стра не удожити све напоре да се град рашчисти, јер садашње је стање ненздрживо. Ако рејонске санитарне службе (које има Ду права вршења хигијенске контроле и кажњавања престу па и сами грађани преко кућвих и уличних повереника не помогну сређивању својих сме тлишта и не држе се прописа, свакако да ће чишћење трајати дуже, а мере које ће бити предузете неће имати плодо» творан успех.
ипон
Све због принципа
Момчило Рајић, сајџија из Југовићеве 19, наплаћује 210 дин, за чишћење сата (према ценовнику) против воље муштерије..., Из Комисије за сузбијање
штекулације 1! реона
= Па што сте ми чистиди сат кад сам га пре два дана
ЧИСТИО
= Е, друже, па то је принцип моје радње!
ИЗБАЦИВАЊЕ НАКАРАДНИХ СКРАЋЕНИЦА ИЗ НАШЕГ ЈЕЗИКА
ови тееетин а алкена ИВЕ
Гродске и Јавни продозеки добило | Нове Низиве
осле писања — „дневне
штампе о називима мно гих градских и државних предузећа који нису одговарали духу нашег језика, о великом броју вештачки створених скра ћеница, схатајући правилно ову критику, градска предузећа Београда добила су нове називе, коге се не косе са духом нашег језика. Нови називи градских предузећа су следе ћи: Градско угоститељско предузеће, Београдско гвожђарско предузеће, Гралеко млекар. етво, Градско предузеће за, текстил и обућу, Градско пре• дузеће »Огрев«, Градско про. дузеће за воће и поврће, Гралско предузеће за хлеб, Гралско предузеће за месо и мМасноће, Градски погребни завод, Градско предузећес за хартију и канцелариски материјал »Шумадија« и »Гранап« ком ће задржати своје старо име,
Међутим, н после лонпошења, ових оллука о промени имена, у Београду се често срећу ста, ри називи било на фирмама предузећа, било на. рекламама, и возилима. Изко је Главна београдска задруга ликвидт рала, још увек се могу да виде камиони који носе ознаку зГлабезад«. Требало би да сеп
овакви називи, ма где се они
злазили, уклоне.
Меога државна – предузећа. још: увек имају _ накарадне фирме исписане речима које су туђе нашем народном јези» ку, На Теразијама још увек стоји фирма —скраћђенипа Зе. маљског магацина — »демат. која не значи ништа за онога коме њено значење претходно није објатњено. |
Управа градских предузећа.
Београда схватила је правилно
добронамерну критику и пове. ла је прва борбу против скраћеница које пе одговарају луху нашег језика. Њен пример требало би да следе и управе других државних предузећа,
мама имају скраћенице накарадне и стране нашем народу.
кога још увек на својим пи |
Несолидно излагање текстилне робе
ред излозима дрмавних и градских трговачких предузећа застају многи грађани. Интересују се за начин расподеле и цену и разгледају излпожену _ робу. Међутим, изглед
излога није баш на висини, Несолидне рекламе нису нам потребне, али то не значи да робу која је намењена потрошачима не треба изложити уредно и пристојно. По многим излозима виде се неиспеглана дечја одепа, згунвани напутићи и женски мантили, То се нарочито односи на мале споредне излоте код Гратекса и неких задруга, Драстичан је пример за то био излог продавнице Граченса на углу улице Браља Милутина и Ераља Милана. На мутки је висио сасвим изгужван и неуредан женски капут. Руководиоци ових радњи рачунају да није потребно да рекламирају робу над се зна да је грађани морају купити на карте. Због тога сни неће У рад да унесу ни мало трговачке умешности и воље за рад. На овај начин штети се и интересу предузећа и појединца. Циљ је предузећа да распрода робу, па новац улонши у нову производњу, а интерес је грађана да се снабдеју добром ребом. Али и роба најбољег хвалитета одбија нупца ако се излони у неуредном стању. Зато би било у општем интересу да се поклони пуна панња изгледу изложене робе по излозима; нарочито – конфекцисве робе, а руководиоце рад њи ноји 7 свом послу не воде рачуна о своме треба позвати на одговорност. Ано је несопидно па св роба претставља бољом нето што је, још је не
правилније да јој се лаје изглед гори него што је уствари, М. РАДИШИЋ #
ДА СЕ РАДНОМ НАРОДУ ОМОГУЋИ КУПОВИНА РАДИО АПАРАТА
адио се данас не сматра луксузом, _ већ — једном стварном потребом сваког чо• века. То је неопходно срелство за просвећивање и уздизање људи, за борбу против
Две радње у једном локалу
У продавници задруге Реч-
не пловидбе и обалског рада у Нарађорђевој постоје две радње: задружна и бившег гвожђареног трговца Боњидарца, Задруга нористи три четвртине локала и снабдева сноро 4000 својих чланова, док Божидарац нористи једну четвр“ тину локата и не снабдева ни једног свог потрошача, јер је
њетова радња стално затворена. · Последњи пут је Божидарац
виђен у својеј радњи прошле тодине 7 почетну новембра месеца. Његова се радња налази У самој продавници наше з3адруге, а просторије су одељене дрвеном оградом и то не до бамв таванице, већ у висини од око три метра. Из неспше радње има излог од стакла који слу: жи за довод светла у његову радњу, |
Ми смо упутили још прошле тодине акт Изврошном, олбору па нам додели и овсћ део ло: кала који ужива Божидар: Тен почетком фебруара ове го“ дине добили смо одговер ла поново поднесемо молбу ухолико сме Лош увен заинтересовани за те) део локала, То смо и учинили. Задруга је своју мол бу упутила преко Комисије за снабдевање м станова Месног одбора _Речне пловидбе, чији је члан на пицу места проверио стање и са својим ми шљењем лично предао у Станбени стсек мопбу са тлаузупом
број 65.
па се хитно упути једна комисија: на увиђај, Молба је заведена под бројем 4557-47,
Члан Месног одбора поново је 11 П ове године Ургирао предмет, Скренута је пажња да се у нашој продавници налази вредност од два милиона динара, а ла је обезбеђење – недовољне, Добијен је одговор, када се ни досада није ништа десилао, да неђе ни отсада,
Овај део локала ни до данас нисмо добили, мимако је наш захтев оправдан. Не знамо да ли је у питању само спорост станбених зласти,. или има и других узрока који спречавају да наша задруга дође до лпо-
капа. Н. БРЧИЋ Позив 1о УПИС 30
зиостоски, тесачки и колдомџиски курс
Грађевинска предузећа ИНО-а Београд ортанизовала су кур' севе за оспособљавање грађе» винских ралника за зидаре, те» сача н калдрмџије. Куре обу-
хвата теоретску но практичну наставу, Курс је бесплатан и · бројао неограничен, Упис се врши свакодневно У ул. Драгољуба _ Јовананића (раније _ Бријанова) бр. ЗЛУ спрат од 14 до 19 часова где се добијају # а остала објашњења. Управа курса
мрака и реакције, незнања и заосталости сваке врсте,
А како да купимо радио» Да ли је једном чиновнику или раднику могуће да из својих редовних прихода одвоји новац за куповину радија.
Сматрам да би народне власти требало ла пораде на томе да нам се омогући куповина овог моћног оруђа за напредак и изградњу и да у план изградње наше земље уђе и масовна производња радио апарата, а исто тако ла се омо: гући куповина апарата уз ме сечне отплате,
Милан БЕРОЊА
МЕРЕ ЗА ЛАКШИ ПРЕВОЗ НА ЛИНИЈИ БЕОГРАД—
ЗЕМУН У свакидашљем саобраћају Београд — Земун и о
братно грађани су приморани да се на све могуће начине сналазе у прелажењу како би могли ла одговоре својим дужностима и обавезама било у Београду или Земуну, јер још увек није решено ово актуелно пи тање онако како би најбоље и најефикасније одговорало граћанима. На линији Београд - Земун раде нередовно неколико ауто: буса Градског саобраћајног предузећа а трамвај довози гра ћане на приличну удаљеност од моста, тако да је по блату прелаз врло отежан, а по невремену скоро и немогућ. Када се све ово узме У обзир намеће се питање како да се већ једном реши овај проблем и да се избегну дуги редови и чекање на аутобуским станицама, што свакако утиче непо: вољно на редовно испуњавање дужности грађана.
Са мало више агилности И ово би се питање могло решити на тај начин, што би се трамвајска линија продужила до. самог доњег прилаза мосту и што би се пусти. ла У саобраћај још два покривена камиона (који су раније и радили), који би при' времено послужили док се не реши питање бољих и сигурнијих аутобуса, јер се за сада не поставља питање удобног превоза, већ само неопход: на олакшица У свакодневном превозу грађана на овој важној саобраћајној артерији.
Бранко ГУЦУНСКИ
ОТКЛОНИМО ОСТАТКЕ СТАРОГА, ..
центру Београда — очи. шћени су сви трагови окупације, али се на периферији града још увек могу наћи разни натписи који потсећају на стару Југославију и дане о-
Госполага
купације, На углу Вучића улице пи Улице Грчића Миленка једна „народна кухи: ња“ носи назив „Српско Тето во“.
Некада се на све начине хтело спроводити оно што је владајућа клика желела и проповедала па се то одражавало и на разним фирмама и натписима. Тако је постојао „Српски Мостар“, „Српски Дубровник“ и др. Циљ овоме је био распиривање братске мржње и нату: рање реакпионарних схватања и тежњи, Такав је случај и са „Српским Тетовом“, иако сви знамо да је Тетово у Македонији, а не у Србији.
Оваквих и сличних натписа се још може наћи, али треба настојати да се они уклоне са наших улица, Нестали су ненародни режими и заувек истерани окупатори, па треба настојати ла се уклоне и сви трагови њиховог чекалашњег вла лања, Уличне фпонтовске ор ганизације су најпозваније лг на овакве случајеве скрећу пажњу власнипима и властима а исто тако и сваки појелина“" треба ла се заузме ла се иг вашег грала избритзлу сви тра: гови прогллих времена, |
' | М,. Б.
ЈЕ ЈЕ ЈИ ЈЕО 2 ЈУГ
Спољни изглед — огледало предузећа |
Треба само прочитати назив пре дузећа, па ће читаоцу бити јасно за што о њему пишемо у рубрипа »20 октобар бележи«, Прво, називи пеукусно исписани, Друго, склоп је стран духу нашег језика. Треће, ако: ве постоји други начин стилизаџије #з зива, предлажемо ла место: »Предузеће за растурање штампе им рекла“ муч промене у назив »Предузеће за рекламу нв растурање штампе«, А 6 уређењу излога јединог нашег преду“ зећа такве врсте у Београду и да не говоримо, Ова пословнипа налази се у Косовској улици број 2. Могла би ни боље да се уреди, |
ж
Најужа и најпрљавија улица центра
Овако изгледа Нушићева улица У данима када се топи снег, Тачно је
да су нам ми снег, кошава но мразеви оставили доста трагова по улиџама, Сала се тај лед н прљавштина посте пено уклањају и са првим лепам 52 нима имаћемо чисте улипе, Али, да су грађани рашчистили канале и сливнике, свакако не би било баруштина Нин блата, Х
ж
Победник неактуелности
29 КУ " Равно 304 дата стоји ова: парола_ пол развалинама старог Савског ме ста, Прошлога лета, »20 октобар бележи« објавио је смимак ове пароде, баш у данима акције скидања „неак' туелних парола, А она је п даље о" стала. Па ако се ни један фронтова не нађе ла је скине, нека стоји јот 61 дан па ће бити актуелџа,