20. oktobar

сада

· ве улице,

1950-те лодине

ДИ ПАРИЦА

Пондети 5 Еаледниз

ПРОФЕСОР: — А ово је, мали другови, једна ишчезла врста друштвених паразита познатих под именом: Монденус

Тачним назначењем адресе уштеђује се лутање писмоноша

еоград <е сваким ланом _ Пошто

шири. Просецају се ноизграђују насеља. Београдске поште примају све

' више писама. А колико је оте-

жан рад на пошти тиме што на писмима скоро нигде није

"а адреси назначен и рејон. И

иначе су адресе непотпуне, па писмоноше због једног јединог писма морају да утроше много времена док га предају адресату. Тако стижу писма са о-

ваквим адресама: „Бата“ уред, Београд; Душко Кејданић, хотел на Теразијама; Министарству трговине и снабдевања, Београд (иако постоји Министарство трговине и снабдева ња Србије и ФНРЈ).

Било би врло ' корисно за правилно функционисање рада на пошти да сваки грађанин, као и установе и предузећа, пишући из унутрашњости У Београд тачно означују адресе, наиме да тачно означе улицу, број и рејон у коме се на лазг они којима се упућују пошиљке, Тиме би београдским достављачима писама био знатно олакшан посао, а и граЂани би били боље услужени.

Јован ВРАНИЋ писмоноша Гепратова 64

ТРЕБА ПОЈАЧАТИ КОНТРОЛУ ЦЕНА ПО БЕОГРАДСКИМ ПРЕНОЋИШТИМА Г ешко је путнику када ноћу изиђе са београдске

железничке станице. Окреће се“

им главна му је брига да нађе преноћиште. То знају власни“ ци преноћишта и зато траже баш оне путнике који нису 0бавештени о прописима за це не преноћишта. Цене ових преноћишта нису за све путни“ ке једнаке. Једном се путнику, на пример, наплати 50 динара, а другом 40; међутим, обојица спавају заједно у истом кре вету.

Неки путници не наиђу ни на овакве „станодавце и прину:“ ђени су да лутају улицама док нађу ноћиште. Наиђу и на ка. фане и хотеле, гли се скоро ни један власник не придржава одређених _ цена. Међутим, најгоре је код оних приватни ка који држе преноћишта у близини станице. Власница јед“ ног таквог преноћишта из 50 санске улице рекла ми је да је преноћиште које она издаје сврстано У другу категорију # наплатила ми је 40 динара. Међутим, спавао сам на пато су. Другима, Који су спавали по двојица у кревету, наплаћивала је по 50. динара од оба5е:

је у соби 4 креветз, значи да она за једну ноћ, из: дајући собу, наплаћује 440 динара. Није ово једино место где се врши пљачка путника. Тако се ради скоро свугде. Уз то јаш треба дати за настојника два динара н неколико динара за пријављивање.

Чуо сам од власника да се често контролишу пријаве ових који су у преноћишту. Сматрам да би контролни органи, поред прегледа пријава и књига, тре“ бата да пробуде н којег станара и да га упитају колико му се наплаћује кревет, па да доставе властима извештај о свим злоупотребама по прено: ћиштима, У противном, доћи ће дотле да ће се скупље плаћати преноћиште у неком о ваквом „ћумезу“, него у „Москви“, „Прагу“ или „Балкану“. | Спасоје МИРЧИЋ, студент

Зајечар, Вел, Извор 4%

ДВАМА АЛАНА МАВАРА ААААААААИВААААВЕАААВИАААМААААИА

"ПРИПРЕМЕ ЗА ИСПУЊЕЊЕ ВЕЛИКИХ РАДНИХ ОБАВЕЗА

Београдски студенти _

за Омладинску пругу

тродна студентска омладина

врши већ увелико припреме пред одлазак на изградњу Омладниске пруге Шамац — Сарајево, Ове припреме врше се у оквиру глобалног плана који је поставио универзи. тетски НСО свим факултетима Олбори за радне акције одавно су формирани, а агитација се већ увелико строводи, сАгитација је широко по стављена н дух пруге продро је У сважн кутак факултета. Свуда на зе довима, по холовима и слушаоницама истакнуте су пароле које позивају студенте на извршење дужности према земљн, на изградњу омладинске пруте. Све зидне новине углавном су посвећене прузн. Поред тога на Техничком . н пољопривредно-шумарском факултету организоване су изложбе фотографија које приказују живот н рад студентских сбрнгада које су прошле године биле на изградњи 0младинске пруге Брчко-Бановићи.

Последњих дана на свим факултетима Београдског радним састанцима основних _ група НСО-а вршен је н упис студената У бригаде. Број који се до 6 овог ме сеца пријавио за одлазак на пругу износи већ преко 8.000. Посебно, по факудтетима стање досада пријављевих студената је следеће: на Технич. ком факултету бригаде се по отсе= пима уписало — грађевинско 602, машински 524, електротехнички 505, архитектонски 434, технолошки 333, рударски 180 Од 3.108 чланова НСО-а у брнтале је уписано укупно 2.578.

На пољопрввредно-шумарском факултету за четири дана од 1402 члана НСсО-а у бригаде се пријавило око 1.220 студената, На Медицинском факултету од 2.839 чланова НСО-а за одлазак на пругу пријавило се 2349. На пругу ће ићи и апсолвенти, Од 89 апсолвената већ се пријавило 71. На ветерннарском факултету од 884 чланова НСО-а у бригаде се уписало већ 752, Поред тога факудтет ће при бригадама формирати три покретне амбуланте тако да ће на прузи, за

време учења, у присуству професора,“ "обављати _ пракса,

лечењем — сеоске марве из околине. Мањи број старијих студената радиће при ветери нарским станицама дуж целе пруге. На Филозофском факултету по свим активима врши се упис. На конференцији Првот актива у бригаду се уписаво 75 од сто од присутних стуз дената На конференцији славистиче

универзитета, на“

ке групе уписано је 146 студената. На Фармацеутском факултету у бригаде се уписало 273 од 400 чланова НСО-а Студенти Музичке академије и Драмскот студиа неће формирати посебну бригаду. Они ће као стручњаци бити растурени по свим бригадама на прузи,

На Економском факултету од 1800 чланова НСО-д у бригаде се уписало 560, а на Правном факултету од 450 студената који редовно похађају пре. давања досада је уписано 290. Узрок овако малог броја пријављених сту. дената лежи у чињеници да је на оба факултета већи број студената запослен или не живи у Београду. Ипак овота пута резултати уписа много су бољи, узевши у обзир да је на правном факултету прошле године била организована само једна чета са све та 100 бригадира,

Београдске слике

ИАААНАМААА МАНА БАБА ЦИА АВА

низ сља Љ

о свим пијацама постоје трговци ситничари, на чијој роби никада није истакнута цена. То се некако толери-

ра и изгледа чак нормално, пошто су то мале покретне тезге.

Међутим, на пијаци Цветни трт, уз саму пијачну зграду постоји једна овећа барака У којој се може купити разна роба, наравно, плаћајући изнад максимиране цене. Пада у очи да од масе изложених артикала, како животних намирница тако и друге робе за свакидашњу потрошњу, ни на једном артиклу није истакнута цена. Још више је човек изненађен кад покуша да пронађе фирму овог малопродавца који је добро разгранао своју трговину. Фирма није нигде напи-

За време бомбардовања Београда, 1944 године, срушен је један део зграде на углу улица Црвене армије ин Голсвортијеве. Ру-

шевине су до данас углавном рашчишћене,

али последња јака

„| кошава растурила је остатак крова и један део зида који се налази према улици, тако да поједини делови заједно са малтером и понеком циглом падају на улицу. Кућевласник, или онај који се стара о кући, требало би да, или оправи трошни зид и

кров, или пак да све

Београду је потребно више зеленила

ЈЕји је већ пролеће на ливадама и у шумарцима око Београда, Београђани опазе по висибабама што се продају по угловима још сивих и хладних градских улица. Донесе га и млак ветар са горким мирисом зеленог шибља и тек никле траве.

Градски дрвореди, баште и травњаци много касније освеже град, а н освеже га само онолико, колико се грађани заложе да потпомогну сађењем, окопавањем, кресањем и другом негом напредовање зеленила, које теже буја међу блоковима вишеспратних зграда и поплочаним и асфалтираним улицама.

Труд, да од нашет сивог и лети прашњавог и нездравог града, начинимо свежији, здра-

— Ви сте на ИГ-карти!

Мо аурора пар етапа векове иста ПА је

птице 258 у ЈУ рДИ или

Савремена љубавна изтава

вији и веселији град, никако не мора да буде претеран. А мали напори појединаца: домаћица, омладине, пензионера и пионира могу много да учине у том правцу.

Не треба много труда, а исто тако ни средстава, да сва> ки комад слободне земље, да свака башта, балкон и прозор, буде не само украс, већ и да доприноси освежењу _ нашег градског ваздуха. Осим тога, нега растиња и швећа одмара и освежава од других послова, а сваки однегован бокор или младица изазивају оправдану радост.

Ове дане, кад пролеће у наш град још доносе само висибабе обране у околини и развигорац из шумарака, не треба пропустити. Уколико не распо.

лажемо комадом земље или баштом, утолико пре треба да искористимо балкон или прозор и да, користећи заборављене саксије, па и неупотребљиве судове, сандучиће, или кутије од конзерви, спремимо, сејањем, расад оног цвећа, које не тражи много земље и специЈјалне услове.

Овога лета грађевинска сезона у Београду биће веома 0билата радовима, а то значи да ће град обиловати и неминовним пратиоцем таквих радова: прашином. Баш зато, као протутежу, треба поставити: што више зеленила у граду.

Да би неговање травњака, дрвореда, шибља и цвећа могло боље и успешније да се спроведе и омладина и анти. фашисткиње могли би, У оквиру такмичења, да узму на себе обавезе за акције У овоме смислу, а удружења пензионера и инвалида, која не изостају У свим радовима који користе граду и заједници, могу да допринесу својим учешћем.

Осим тога, треба водити рачуна да се не ломи и безразложно кида шибље и грање, које прелази преко баштенских ограда. Многи то чине не мислећи, махинално, не у рђавој намери. Зато треба сваки исправан фронтовац да их отомене одмах, на лицу места. Треба, нсто тако, пооштрити контролу у парковима, кад јоргован, јасмин и друго украсно шибље буде цветало. Не сме се дозволити да се због себичности појединаца пустоши наша заједничка градска имовина, Постављајући овај предлог, верујемо да неће бити у граду добре домаћице, омладинке, или било кога, ко има времена и смисла, а ко неће све учинити да Београд добије што ви-

ше зеленила и цвећа, што значи: виша "ведиве д ве. мора 7 Уа

“1 у , ),

др А у дека

то потпуно сруши како би се избегли несрећни случајеви

Одвраћајмо раднике од пијанчења

У. непосредној близини Градског саобраћајног предузећа (бивши БЕЛСАП) налазе се многобројне радње које тргују алкохолним пићем На растојању од 10 — 80 метара од предузећа постоји шест бифеа, крчми 8 кафаница, а да не говоримо 0 осталим сличним локалима, који св на лазе у споредним улицама на неколико стотина метара даље.

Када се код нас У предузећу рад ницима изда плата, а то је сваког 1 по 15 у месецу, у ТИМ локалима је врло живо. Знају власници ових би феа и крчми ла радници примају плату, Па се на све могуће начине труде како би их привукли У своје локале. У ту сврху они увек спреме м разне »специјалитете« за мезе, како би гости уз пиће имали и нешто за јело. Наравно, цене су обично папреве. У последње време у локале, која су у близини нашег предузећа, довлаче се и Неки свирачи, те када се прими плата, у њима је весело,

"а цео цех плаћају радници који че

сто и целу плату оставе у овим локалима, Весеље обично траје лок радиници имају новаца, плаћајући и разнни беспосличарима пиће и Јело. Народне власти, као и Управа предузећа и синдикална подружница, тре-

. бало би да поведу више рачуна, како

би се искоренила ова нездрава појава, С обзиром ла је велика оскудица У становима, ови локални би се могли употребитн у корисније сврхе, у свр-= же које ће служнти заједници'а "е појединцима, који често па недозвољен начин стичу _ велике _ зараде, пљачкајући и искоришћавајући несвесне раднике

Исто тако, Управа предузећа треба“ лао би, да се у заједници са синди“ калном подружницом мало више за интересује како би се у једном од тих локала отворила кантина, у којој би ваши радници и намештеници могли да доручкују, пошто је код кас радно време једнократно, а број радника и намештеника износи око 2.000.

Отварањем једне добре кантине, гле би се чланови нашег радног колекти“ ва снабдевали доручком, _ углавном би се решно проблем одласка радника у ове сумњиве докале где их сопственицв безобзирно пљачкају. 0 о воме би требало озбиљније размисли“ ти, јер учестали случајеви, да појеДини радници и намештеници добар део свог времена проводе у ОВЕМ ло-

Зе ~

кништ ву 4

_ ШТА НЕ ВИДЕ КОНТРОЛНИ __ОРГАНИ НА ПИЈАЦАМА

сана и то доприноси ·иветању бесправног „рада

њеног „вла-

сника. Питање је да ли су ово пијачни _ органи на Цветном трту уопште уочили. дп. Влајковићева 6

КО ЈЕ НАДЛЕЖАН ДА УКЛОНИ ЂУБРЕ ИЗ ЈЕДНОГ ПРЕДУЗЕЋА Г радско гвожђарско и техничко предузеће има своје посебно одељење за стакларство, које се налази у Уулици 27 марта број 93. С обзиром да се овде врши сечење и прерада свих врста стакла, прелузећу је потребно много

простора за рад. Због тога су ангажоване многе околне просторије. Али и поред тога, по“ сао трпи због недовољног простора за смештај робе, Међутим, двориште магацива У коме је смештено стакло прилично је пространо. На, оно се не може употребити само из разлога што огромне количине ђубрета запремају драгоцени простор. Ово ђубре лежи ту већ дуже времена, а нико се до сада није сетио да га. уклони и на тај начин 0могући правилније одвијање посла у предузећу. Не само да би ђубре требало уклонтин због запремања простора, не“ го — што је још важније, због тота што радници и на мештеници предузећа за време рада морају да улишу кужни ваздух и прашину коју, ветар диже са сметлишта. Требало би извидети ко је надлежан да уклони ово легло клица које угрожавају здравље радних људи. Зар се чак економска секција подружнице није забавила овим питањем и потрудила да којим било путем _ допринесе — обезбеђењу, радништва и побољшању рад“ них услова у предузећу. Драт. Р. ВЕШКОВИЋ судија Окружног суда за Округ београдски ,

НЕМАРАН РАД ОСО БЉА ГРАДСКОГ КУПАТИЛА |

[ јрема објави на вратима Градско купатило у улици -29 новембра ради непрекидно. Када сам, међутим, потао на купање 7 овог месеца; чекао сам узалудно од 14 до 16.30 часова. И остали посетиоци су се жалили да се овде врло неуредно ради. Особље које издаје карте увек го" ' у ђ

+ ,

•г Бел

вори да се може кутати кроз 15 минута, а уствари прође и по два и по сата у чекању. Не може се кривити само на другарицу која издаје кар“ те, јер и она добија погрешна обавештења од осталог особља, али би свакако требало да читаво особље успостави неки план по коме ће радити; како би се престало са не-

марношћу којом се ометају Посети." 7 пр њ) ; 7“

218