20. oktobar
14 МАРТ 1947
; СТРАНА 6 Д РАДА ПО НОРМИ
Проценташи
Ћ
ПРЕБАЧЕНЕ НОРМЕ М ТАКЛИЦИЧЕЊУ: аЧИСТОКА ПОНАШАЊЕ СА ПУБЛИКОМ 14,063% КВАЛИТЕТ РАЧА УМЕТНИЧКИ ниво ПРАМСКЕ ГРУПЕ
СМАЊЕЊЕ НОРМЕ У ТАКМИЧЕЊУ
БИРОКРАТИЈА
ГЛЕПАЊЕ КРОЗ ПРОЗОР 1
ШЛАЛИНКАЊЕ И ПУШЕЊЕ Одо ~;
ЦЕПРИСТОЈНО ИЗРАЖАВАЊЕ 00049
— Ето, сад смо дали дело на видело!
ЗА 42,005%
ЗА 77,077% ЗА 36,012%
412,000% А 5,008%
- · 20 ОКТОБАР
ПОДИЗАЊЕ НОВИХ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ КАДРОВА
Средњотехжничку школу у Београду посећује 145 радника
роз _ згуснути _ ваздух
прохладне учионице од“ јекује пријатан глас професора рускот језика.
— Может љи рабочи в' капиталистических странах получаћ абразованије Р
Двадесетак људи, што згуфени у зимским капутима седе у ђачким клупама, подижу поглед ка професору и, не са чекавши да он именује онога ко ће да одговори, дају сложно прост али одлучан одговор, — Њет, таваришч, прафесор, њет.
Радници • ученици који сада седе у ђачким клупама увери“ ти су се врло добро у капи"талистичкој Југославији да радник нема могућности да се образује, да учи, да стиче но. ва знања, Тада су за њих врата науке била затворена и зато је одговор. који дају пр> фесору руског језика тако олтучан и спонтан.
Већ је друга година како ти исти људи различитих доба старости у рукама грубим од рада држе оловку, прелиставају танке листове књига, пишу, цртају и уче у Средњотехничкој школи, јер су предратна времена прошла и У ослобођеној земљи радник је добио сва права, па и могућност да се образује. Свакодневно, после осмочасовног рада у предузећу, до лазе у школу радници - ученици да би још шест сати учили.
— Осећаш како постајеш тежи. Знање стичеш и способ“ ност да на раду брзо отклониш тешкоће,
. Пролазе сати, мењају се про фесори: руски, географија, историја, хемија, механичка тех“ нологија. На часу електротехнике понавља се пређено гра: диво.
· — Хајде Динићу, — позива професор.
Пред таблу излази радник
у старој војничкој блузи. __ = Израчунај ми колика треба да буде количина и дебљи“ на жице код напона од 110 волти ако је снага отпора 5 КУ, а мотор се налази на 40 метара од бројила»
Пед сигурном руком ређају се на табли формуле, бројке и рачун бива брзо завршен,
· За време одмора, гледајући преко. наочара, гладећи дуге.
брке, 48-годишњи електричар Радоје Станарчић објашњава; — ЈЕ, другови, без знања математике не може се бити до: бар електричар. И, етољсрамосамо та ме било да останем
полуквалификовани радник, ка» да ми се пружа могућност да учим.
— Ма ко не воли да учир Сви смо ми зато и дошли овде, — упада му у реч млађи радник, — али што је мното, много је. Радиш осам сати у предузећу, у школи си још шест сати, ако станујеш да“ леко на Чукарици као ја, онда и на путовање изгубиш још три сата... Па када да стигнеш да научиш нову лекцију, када да се одмориш! Било би добро да нам Месно синдикално веће на неки начин омогући, да У предузећу радимо два сата мање. Тада бисмо могли да постигнемо све,
— А ти, братац, ако не можеш да стигнеш, напусти шко“ лу... — Не буди смешан, ја хоћу да учим, |
Тешкот, озбиљног и напорног посла прихватили су се радни“ ци који посећују Средњотех“ ничку школу, зли према пока“ заним резултатима У првом семестру успех је приличан.
На 145 ученика (у почетку године било их је 193, али сви нису могли да издрже напо-
ран рад и напустили су школуј при крају првог семестра од 1.413 датих оцена било је 120 одличних, 345 врло добрих, 848 добрих и 120 слабих, Резултат је приличан према успе“ ху у другим, редовним средњим школама.
Грађевински _ отсек похађа данас 25 ученика, електротех“ нички — 54, а машински — 74. Највећу тешкоћу у раду чини недостатак времена, јер сваки
' радник - ученик на раду у пре-
дузећу, слушању предавања н путовању до куће свакодневно утроши просечно по 15 сати, а програм који прелазе не разликује се ни мало од програма Средњотехничке школе, преопширан је и често обухвата за раднике и непотребне предме-
„те (хигијена, фискултура итд.)
Али и поред свих тешкоћа радници воле школу.
— Потребни су нам кадрови, а без учења они не могу да се створе, — каже проседи електричар Радоје. — Морамо да се помучимо мало, али за: то ће наши млађи моћи да по сећују _ редовно _ Оредњотех“
ничку школу. Б. ВУЧКОВИЋ
Мспеси метолских предузсћо Београда
у такмичењу .
ласком у годину планске
привреде отпочело је по свим београдским предузећима и такмичење. за испуњавање и премашивање постављених производних планова, за учвршћење синдикалног рада и за подизање културно-просветног и стручног нивоа радника и намештеника.
У том такмичењу металци Београда постигли су у јануару месецу знатне успехе. Насупрот новембру ни децембру 1946 године, у јануару 1947 производни планови су у већини предузећа премашени, Укупно премашивање промнзводних планова металских преду“. зећа у јануару износи 12,55%. Поред премашења производног плана, металџи су дали 9383 добровољна радна сата, и одржавају 17 курсева за стручно уздизање, којима је обухваћено 757 слушалаца. У јануару је на курсевима одржано 196 предавања.
Од 19 металских предузећа производни план је пребацило 15 предузећа, а само 4 преду-
ед њотехничкој школи
;
зећа нису испунила план и то у главном због несташице материјала или због реорганизације посла У металним преду“ зећима ради се 515% свих послова под нормом. Пет предузећа успело је да знатно смањи трошкове производње.
По свим металским предузећима формирани су пододбори и синдикалне групе.
Најбоље предузеће у јануару било је предузеће „Дитип“, у коме је производни план премашен за 27,8%, а затим долазе предузећа „Искра“ (ливница) која је премашила производни план за 21,7% смањивши трошкове производње за 0,52% и ливница „Балкан“ са пребацивањем производног плана за 17,5%. Ливница „Мер. кур“ пребацила је производни план за 10%, предузеће „Гођевац“ за 9,8%, предузеће „Телеграфија“ за 92%, „Епс“ за 8%, и Ортопедски завод за 7%. Главна ауто-радионица такође је пребацила производни план за 7,29% _
У првом месецу године планске привреде укупно премашење производних планова металских предузећа за 12,55% претставља знатан успех, тим пре што радници металских предузећа немају намеру да се задовоље овим успесима већ, појачавајући свој такмичарски дух настоје да покажу све боље и све веће резултате. У новом такмичењу металци су добили и првог новатора, То је Владимир Милошевић, радник „Че. ликоса“, који је повећао пронзводњу колена за чункове за 107%.
Успех београдских металских предузећа у јануару месецу сведочи да ће у години електрификације и индустријализације земље · металци главног. града Републике, дати велики допринос,
| | Потреба правна
53 на норми у планској привреди огроман је не само због тога што се правилним _нормирањем омогућује свестрави увид радног процеса, већ што такав рад даје потстицаја за веће напоре и веће успехе, Материјални стимулус при раду игра огромну улогу, он утиче на радника покрећући га на веће залагање и. на веће успехе. Нормом се постиже тај циљ само у слу. чају зко је за њу утврђена и акордна стопа плаћања, ако се свака произведена робна је. диница преко норме плаћа рад нику. Увођењем норми у предузеће без плаћања по акордној стопи неће се постићи же. љени резултат, неће се повећати љубав према раду нити остварити правилно награђивање према радном учинку. Као даља последица, неће се моћи да постигне ни смањење цене производа, јер док један део најсвеснијих и најбољих радника улаже напоре у производном процесу и смањује дужину времена потребног за израду извесних артикала намењених општој потреби, док тај свесни део радника настоји да својим радом снизи цене производа, дотле постоје појединци који се извлаче на ра-
"чун туђег залагања не испу-
њавајући предвиђену норму а добијајући исту сатну плату Као ни прворазредни радници, који су У рад Уложили највеће напоре.
Ето због чега је увођење норми без акордног плаћања некорисно. Када се сваки ко мад произведене робе преко норме плаћа радницима, када
АКОРДНА СТОПА ПЛАЋАЊА ОБАВЕЗНА ЈЕ КО
Патра шивања Дада це
орме 0 се свако испуњавање н дражава на плати радника тек
тада такмичење може ко одвија правилно, тек тада о. Де ' показује
ђење норме може да
најпозитивније резултате У повећавању и _ побољшавању продукције. 3
У већини наших прелузећа порме су уведене, али код већине не постоји и обавезна аКордна стопа плаћања. То је огромав пропуст. Ради се по норми, а плаћа по сату. Због тога. се дешава да ови који пребаце норму за више процената добију исту награду као и они радници који норму не достижу, било због слабих стручних квалификација, било због лењости. Очигледно је да се на овај начин чини неправда радницима који су уложили највећи труд у производ“ њи.
Управе многих београдских предузећа одуговлаче са увођењем плаћања по акордној стопи. У Градском саобраћај» ном предузећу норме су уведене скоро на свим радним местима, али се не плаћају по акордној стопи. Норме су до“ бро постављене, многи рални“ ци својим пуним залагањем на послу пребацују те норме, али за такав рад не добијају и од“ говарајућу новчану награду. Иако радници траже да се уве. де плаћање по норми, управа предузећа одуговлачи са решавањем овог горућег питања.
Норма има за циљ да се з+ лагање радника што боље и
НАШИ НОВАТОРИ
Иван Шутић
повећао производњу за 896",
оскора из рада алпки
за _ перо-
резе у Фабрици „Фортуна“ у Земуну прола-
зила је кроз три фазе на три разне машине. На првој машини секла се мица, на . другој се преговала, а трећа _ машина бушила је рупе. То је био дуга чак и испрекидан процес ноји је захтевао доста времена. Но тако се радило одувек и дру: тог, бржег начи., на није било. Марта прошле тодине дошао је у предузеће И ван Шутић, машински _ бравар. Дуго и паншљи во посматрао је израду ових алви и најзад до шао до занључка да све три о.
перације моне да врши један раднин на једној јединој ма шини,
= Студирао сам цртене и
сам цртао; наме Иван Шутић. Старији мајстори говорили су да је то немогуће. Жица ће се савити, окренути. Ја се запожио и ето — успео сам.
Производња ални на машини коју је изумео Иван Шутић иде на следећи начин: Затегнута жица провлачи се преко неко“ пико точкића који је исправљају и кроз мали отвор долази до једне ручице. Затим се понретом ручице ница увлачи у квадратни канал ширине 4 мили: метара. Плоча која је стављена преко овог канала не дозвољава жици да се окреће или савија. Изнад нвадратног канала је јед'на мала направа у облику правоугаоника, која је увучена У пресу. На доњем делу налази се мало испупчење које спљошти жицу; У средин два штифта који буше рупе и на крају кож са радијусом који исече жицу са обе стране. Притиском ноге ова направа се спушта и удара у мицу, вршећи одједанпут све три операције. '
Материјал од кога је начињен проналазак је од Сименс-Мар тин челика и то само они делови који нису много оптерећени. Остали делови који трпе велико оптерећење су од челика
— Еада сам завршио, пробао сам на машики са слабим при тиском. Није успело, прича Шу. тић. Тада сам пребацио свој и" ум на другу машину са јачим притиском и — успело је.
Иван Шутић, новатор фабрике „Фортуна“
у Земуну
Стручна комисија претледала је проналазак и утврдила да је производња повећана за 886%, квалитет побољшан за 20% а уштеда у материјалу за 5%. Ивану Шутићу одато је признање — добио је назив новатора и новчану награду.
— Сада правим јаш један и“
зум. То је заправо четврта опе-
рација у којој ће се већ готове алке и савијати,
ТАММЦЧИАО СЕ О · ~ ШМАТЧРЦОЛМ РАДУ!
правилније награди, зли ако се не спроведе и плаћање по њој, тај циљ је промашгн. У индустрији мотора и металном предузећу „7 јули“ – постоје норме, али се плаћа на сат, а за премашење норме лобија се с времена на време извесна новчана награда. У „Југоштампи“ норме постоје, али плаћање није добро спроведечо. Ру. ководство предузећа изговара се да је то немогуће због тога што не постоји сериски рад и што су послови различити, Готово код свих осталих штампарских предузећа у Бео. граду за рад по норми добија се сатна надница. Управе предузећа обично на радничке приговоре одговарају да „нема буџета“, а управни олбори синдикалних подружница не настоје да се спроведе правилно плаћање рада по норми.
Плаћање по норми досада је у Београду најбоље спроведено у текстилној индустрији, То правилно награђивање је један од најважнијих узрока успеха такмичења и сталног пала цена текстилних производа. Међутим, код разних текстилних предузећа, квота плаћања је неуједначена, тако да се у једној фабрици за Рад под нормом добија већа надница него у другој. Пленум
Централне управе Савеза ралдника и намештеника текстилне индустрије је ипак благовре“ мено уочио ове неправилности и већ су у току припреме за Једнообразно разврставање радних места и одређивање основних плата ло једнообразном систему.
Управни одбори синдикалних подружница свих оних преду“ лећа у којима се ради али не плаћа по норми, морају да штите интересе свога чланства, морају да потпомогну увођење акордне стопе плаћања, На тај начин оне ће успети не само да заштите интересе својих радника, већ ће постићи и даље резултате у такмичењу, чији успех у многоме 5ависи од правилног награђивања рад ника. Не сме се дозволити да ударник и лош радник сатном надницом буду подјелнако награђени за потпуно различите радне учинке. норми постићи ће се да свако буде награђен према резултатима свога рала.
И пред управне одборе син“ дикалних подружница и пред управе предузећа, увођење акордне стопе плаћања постав ља се као задатак који треба што пре решити, јер од тог решења _ зависи такмичење У предузећу, зависи успех прве године планске привреде, за: виси даље падање цена про извода потребних широким народним слојевима.
Решењем влале НР Србије ВС бр. 79 од 13 фебруара 1947 годи“ ве Земаљско предузеће Србије ва промет стоком и сточним пронаводима »Промес« мења име и од 25 фебруара о. г. фирма преду“
зећа гласи;
Државно превредно предузеће
38 ПООМЕТ СТОКОМ, СТОЧВНМ производима 1 СТОЧНОМ храном „СТИГ“
Адреса »Стаг« — Београд, Боле“ слава Бјерута 12. Тел. 21-904, 21-905. 20-870 и 29-867
— Хајде на колективну посету биоскопу!
— Нећууу, глед“о
сам 3 пута тај филм!
= Мораш! То не важи, није било за поене! –
5
Плаћањем по.