20. oktobar

14 МАРТ 1947

[] оследње недеље реорганизовани _ су — домови културе, који ће по своме ни: љу и новим задацима који стоје пред њима постати центри културно-уметничког и идеоло-· шко-васпитног рада По свим рејонима Београда, Кроз домове културе, објединиће се рад свих културно-просветних секција, с културно-уметничких друшатва, тако да ће се са ви ше плана и успешније окупљати радничке масе и грађан ство и културно их подизати, него што се то успевало преко рејонских културних – одбора. Управа дома културе биће образована од управника, се: кретара, благајника и руково“ диоца секција. Иначе рад у дому одвијаће се по секцијама, који ће обухватити културноуметнички рад, народни универзитет усмене и зидне новиве, читалачке групе, маркси“ стичке кружоке, аналфабетске течајеве и приредбе.

организовали су

свој Културно

„просветни одбор у Београду

иу ноги радници Италијави који су побегли од окупадионих власти и фаши.стичких банди и који се налазе на ралу по нашим фабри. кама у Београду и Земуну, раввили су овој културнопросветни рад, уз помоћ Ме. сног синдикалног већа. Културно - просветни — одбор Италијана у Београду уз помоћ културно „ просветног одељења Месног синдикалног већа већ је организовао три предавења, Отворени су течајеви ва, српски језик и при. лази се формирању музичке секције, читаонице и библиотеке. Да би се тај рад могао са више плана одвијати Месно синдикално веће уступило је Италијанима простори Ју за раднички клуб,

Досада неке синдикалне подружнице помогле су радни. пима, Италијанима при својим предузећима око оснива. ња курсева српског језика н издавања зидних новина. У томе се нарочито истакла. подружница »Микрон - Нестор«, Индустрија мотора у Раковипи и Синдикална подружница, »Радоје Дакић« из Земуна.

“Та

Реорганизовани Дом култу ре у Шестом рејону има озбиљне задатке с обзиром на перифериски карактер рејона у коме се налази. Пре ове ре организације Дом културе није могаф да изврши све своје задатке, јер нити је постојала одређена зграда, нити је постојао план по коме би се одвијао културно-просветни рад у рејону. Међутим сада, стварањем секција за све врсте културно-просветног рада при самоме Дому културе, омогућиће се да се одвија рад не само по плану, већ и према потребама грађанства Шестога рејона. У новој згради Дома културе моћи ће да се сместе све секције изузев библиотеке,

„која ће остати у просторијама

где се сада налази.

Трећи рејон је имао Дом културе, али ни он — као ни многи домови културе у Београду — није успео да плански развија културни живот у своме рејону. Стварањем нових услова за културно-просветни рад у рејону и реорганизова-· њем управе, Дом културе Тре“ ћега рејона моћи ће са више плана да развија културни живот у своме рејону и да спроводи јединствен план рада за читав рејон, а тиме ће се постићи пуна сарадња између _ културно - уметничких друштва која се налазе У Трећем рејону и културно просветних комисија предузећа или установа.

Поред поменутих, досад су реортанизоване управе домова Кудтуре у Седмом и Петом рејону, У току стварања нових управа домсва културе и реоргани зовања рада у њима приметило се да се у свим рејонима још нису реорганизовале управе домова културе. Оваквим радом умногоме се успорава правилна реорганизација домо ва културе, што несумњиво мо: Рра утицати и на правилан развитак културног живота у рејону. Домови културе постаће центри културно - просветног рада у рејонима, али то не зна: чи да ће давати директиве културно-просветним _ комисијама подружница, већ ће бњ ти помагачи и комисијама и друштвима. Због тога је нужно што пре организовати домова културе, како би на годне просторије за њихов смештај, а истовремено развити живу агитацију о значају домова културе, Како би на: родне масе правилно схватиле значај домова културе за њи хаву изградњу и кудтурно подизање, У Земуну је потребно организовати просветне течајеве

Јђевба против неписмености у Земуну у месецу фебруару достигла је велике размере, што се види из резултата који су показани на испиту. На пет аналфабетских _ течајева, које су водили учитељи, положио је испит 81 течајац, Течајеви су организовани при првој јесењој кампањи 1946 године и рад течајева је трајао више од четири месеца,

Земунска комисија за сузбијање неписмености заједно са фронтовским организацијама дала је обавезу да ће почетком марта обухватити на течајевима све неписмене и убрзати рад течајева. До данас је испите положило 138 полазника, а по раду којн се развија може се закључити да ће резултати У марту бити много већи него У фебруару.

Велики број полазника на а налфабетским течајевима су 0 младинци из земунских преду“

мега у

Са аналфабетског течаја

зећа и фабрика. Многи од њих већ су завршили аналфабетске течајеве и зато је нужно што пре организовати просветне течајеве на којима би свршени полазници могли да продуже учење, Али, у Земуну се врло споро организују просветни течајеви и није се схватило колику велику важност имају просветни течајеви У оспособљавању бивших аналфабета и њиховом даљем подизању. Треба приступити што пре организовању просветних течаје-

ва и истовремено живо разви- •

ти агитацију код свршених полазника о потреби похађања ових течајева, који ће им умногоме помоћи, нарочито омладинпима и омладинкама, у савлађивању задатака и послова по радионицама и фабрикама. Дом културе у Земуну треба да предузме организовање просветних течајева.

КУЛТУРН

РЕОРГАНИЗАЦИЈА УПРАВА ДОМОВА КУЛТУРЕ

Домови културе

постаће центри нултурнопросветног рада по рејонима

Студенти

Ученици Уметничке академије на. часу — Студија акта

Дкадемије

ликовних уметности

ктив Народне студентске омладине Академије ликовних уметности у Београду врши припреме за одлазак студената на градњу Омладинске · пруге Шамац— Сарајево. После искуства из прошле године са градње пруге Брчко—Бановићи, где је било 55 студената, Академија ликовних уметности ове године организује одлазак студената озбиљније и са планом. До сада се пријавило 93 од 120 студената, ма да ће до дана одласка , по изгледима, на пругу поћи сви редовни посетиоци Академије.

На пругу Брчко— Бановићи студенти су прошле године пошли као: градитељи и да сли_кају. Доцније, Главни штаб омладинских радних бригада разместио их је по бригадама на одређене деонице да буду припомоћ културно-просветним референтима и да се баве само сликарством, Они су одмах Фсновали курсеве сликања, које је посећивало око 400 омладинаца. Било је међу њима 20 врло талентованих, а радови неколицине објављени су у мапи „Омладинска пруга БрчкоБановићи“, Графички радови самих студената за све време рада објављивани су У штам пи, али није било склада између листова који су штампали те радове и студената, Избор често није квалитативно одговарао, а многи добри радови су изостали.

Према плану Културно-про-

А. Југов: ПАВЛОВ издање >Културе«,

ћирилицом, стр. 243, 80, цена 30 ди-

вара. | Бајев и Шишаков: ПОЧЕЦИ НАУКЕ издање _ УеКултуре« ћирилицом, стр. 113, 80, цена 15 де

СВЕМИРУ,

нара. А. Фадјејев: ПОРАЗ, издање ЖУл74 туре, ћириљицом, стр. 187, 80, пема

ићи ће на Омладинску пругу а

светног одјела Главног штаба омладинских радних бригада на прузи Шамац— Сарајево изградиће се неколико барака за сликарска атељеа, које ће студентима служити више као административни центри и складишта сликарског материјала. Ти центри служиће и за сабирање радова, који су прошле године често губљени, за њихово стручно одабирање за штампу и за спремање мапа које ће се издавати у току самих радова на прузи, Мапа графичких радова са Омладинске пруге Брчко—Бановићи продаје се по књижарама, ма да то није добар начин да шире масе градитеља — омладинаца који су учествовали на радовима доБу до ње. Стога ће се мале мапе радова студената склапати на самој прузи и биће дељене преко радних бригада свим градитељима пред одлазак, На тај начин допринеће се популарисању ликовне уметности наших најмлађих сликара. -

Упоредо са сликањем мотива градње пруге, студенти ће обилазити руднике и околна села, чије ће мотиве такође обрађивати. Предвиђено је да на зидовима „домова културе и омладинских домова у селима дуж трасе пруге сликају моменте са изградње у виду фрески и мозаика, што ће остати за успомену у тим крајевима на велику радну акцију Народне омладине из 1947 године,

ТИЈА У БОРБИ 3А ДИКТАТУРУ ПРОЛЕТАРИЈАТА, надање >Културе«, ћирилицом, стр. 42, цена 6 ди-

нара.

Б, Алперс: М. 6. ШЧЕПКИН, нада. ње »>Просвете«, латиницом, стр. 46, цена 10 динара.

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ ЗА 4. разред осмовне школе, издање >Просвете«, _ ћирилицом, стр. 168, цева

озориште лутака код нас.

се не схвата онако како треба. О њему се зна, да оно негде постоји и да служи за увесељавање гледалаца. Ме ђутим, у страном свету та позоришта имају сасвим друго. јачији карактер. Гледиште да су позоришта лутака најприступачнија и врло корисна васпитна средства, завладао је у свима земљама у којима се култура цени и гаји. |

Нарочито је позориште лутака на високом ступњу ра. звијено у Совјетском Савезу, где поред забавног карактера имају и просветно-васпитну улогу м врло важан пропа.гандни значај. Велики број ових позоришта (око 9000 свега, од којих су 1800 јавна за ширу публику) стоје под др жавном управом. У самој Москви постоји Државно цен, трално позориште лутака, које је уједно и највеће такво позориште на свету.

Београд је У два маха, фебруара. и новембра 1945 године, имао прилике да види један мали део ове уметности, приказане на позорницама На. родног позоришта и Коларче. вог универзитета од стране заслужних уметника РСФСР друга Сергеја В. Обрасцова и друга Евгенија Демењија.

Данас у Новој Југославији у многим местима, обновила су рад поједина позоришта лута. ка. Потребно је само упоредо са подизањем позоришне У: метности уопште, на, ниво који изискују интереси културе на. шега народа, данас приликом преображаја његовог јавног живота, да се подигне на ту исту висину и вештина позоришта лутака,

Могућности за то у Београ. ду сигурно да има. Треба са. мо да се за ово заинтересује која од народних просветних организација или институција. Ако ба се томе посветила, потребна пажња, коју ова позо ришта заслужују према своме задатку као и резултату који могу дати, обогатио би се и наш град и наша земља једном просветном установом, која би нграла прворазредну Улогу у васпитању нашега народа и која би у склопу са осталим питањима и задацима на усавршавању и побољшању позоришне "уметности с дала видне резултате.

Позоришта лутака има у 0снови двојаких: са ручним луткама (Би-ба.бо) и са лут.-

кама које се крећу помоћу коОбе врсте

наца (Марионете).

СОВЈЕТСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

_СУА НАРОДА“

иљлм »Суд народа« је докуменат о суђењу главним | немачким ратним злочинцима У Нирнбергу.

Прве слике филма приказују Бер. дин нсториског другог маја 1945 године, кад је фашистичка престоница капитулирала под ударцима Црвене Армије, Остаци _ разбијене _ немачке армије, хиљаде варобљених војвика, официра и генерала продазе улицама Берлина,

Кроа неколнко дана предао се Геринг, капитулирао је Кајтел, ухваћени су Дениц н Рибентроп, ;: Главни ратни злочинци нашли су се у рукама правосуђа. Одлучено је да им се су. ди у Нирнбергу, старом граду, ко. левци немачког фашизма.

У току десет месеци у нирнберттком дворцу правосуђа заседао је у име слободољубивих народа Међународни војни трибунал, од претставника СССР, Енглеске, А_мерике и Француске. На оптуженичкој клупи су главни ратни злочинци: Геривг, Хес, Рибентроп, Кајтел, Кал. тенбрунер, Розенберг, Франк, Фрик, Штрајхер, Функ. Шахт, Дениц, Редер,

о

ЗА НОВО ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ ји ;

Дуо

Уначај позовишта лутана |

у баспитању и Рултурном подизању деце

позоришта могу подједнако |

састављен ,

Фов Ширах, Заукед, Јодл, Фов Па.

: ___СТРАНА 9 ||

постићи постављени задатак, | само што је начин извођења. приредаба различан. У _ кон-| крзтном случају дошло би у| питање само нормално позори. ште са Марионетама. За оснивање оваквог позоришта потребни су: извесни предуслови: материјална средства, кадар људи — сарадника, одговарајућа литература и просторије за његов смештај. Када се има на уму да се на позорници по. зоришта лутака могу изводити све врсте позоришних приказивања, од најобичнијег једночина до најкласичније опере, | може се лако претставити колико ће ово позориште својим приредбама постати нарочито

дечји присан пријатељ. Божидар ВАЛТРОВИЋ

тор

Што ћемо слушати идуће недеље на Колорчевом народном универзитету

оком идуће недеље, од 18 до 23

марта, на Коларчевом народном универзитету одржаће се низ интересантних предавања. Тако у уторак, 8 марта, (јер је понедељак ваузет конгресом Народног | фронта) одржеће у амфитеатру др Василије Симић, директор Геолошког научно - истраживачкот института предавање са темом: Геологија у служби народне привреде«,

У среду, 19 марта, говориће, такође у амфитеатру, др Владимир Спужић, професор Универзитета 0 астин. Он ће обухватити у свом предавању СУ штину _ бронхијалне астме — њену преосетљивост на разне супстанце (прашине) као и на које супстанце су астматичари преосетљиви,

У четвртак, 20 марта, одржаће се у великој дворани музички час: Бетовеново вече које ће се изводити са следећим програмом: Београдски квартет: >Це-мол квартет«; Милина Стојановић и Лазар Марјановић: »Виолинска соната број 4 А мол« и Нада Ђорђевић: »Валнштајн соната ва клавир«. За ово вече одржаће уводно предавање Андрија Прегер, секретар Радио « Београда.

У петак, 21 марта, говориће у амфитеатру др Благоје Рогановић, директор Савезног завода за оплемењи вање и производњу памука и других суптропских култура, о нашој и светској пронзводњи пиринча. Предавач ће излети природне могућности за У: напређење и проширивање наше културе пиринча,

Најзад у суботу, 22 марта, одржаће у великој дворани др Стефан Ђелинео, професор Универзитета, предавање са темом; Наша крв«, у коме ће говорити о саставу крви и њелој У лози у човечјем здравом ни болесном организму. Ово предавање биће илустровано вајновијим совјетским на учним тон-филмом; »>Крв«,

Сва предавања,. као им досада, чињу у 18,15 часова.

пен, Сајс-Ичкварт, Шпер и Фон Нојрат. Оптужени су ва организацију завере, за злочине против мира, ва ратне злочине ш злочине против 30 вечности,

Под притиском оптужбе оптужени увијају, љажу, _ пребацују – кривицу једни ва друге, зли их чињенице изобличавају, _ Међународни _ војни суд брижљиво је прегдедао сав материјза процеса н изрекао пресуду. Раскринкани су ин осуђеви фашистички агресо- | ри као најљући непријатељи мира # вапретка човечанства, То је пресуда историје.

На овом документарном филму радили су познати совјетски филмски радници. Режирао га је Р. Кармен, добитник Стаљинове награде, Писап познатог романа и сценарија за филм »Непокорени« и добитник Стаљинове награде Борис Горбатов написао је текст, а музику је компоновао А. Грана. Оператери су лаурезти Ста. љинове награде: Р. Кармен, В. Макасајев, С. Семјонов н В. Штатланд, УСуд народа« снимљен је у продук> цији Централног Студија документарвих филмова 1946 год. ||

д народа«

“