20. oktobar
|
СТРАНА 8
3
У уским и прометним улицама центра Београда, правилно одвијање саобраћаја умногоме су отежавали трамваји, који су заузимали много места и правили велику буку. Да би се отклониле ове сметње, биће набављено неколико тролејбуса. Трамвајска пруга број 1 потпуно ће се укинути, шине извадити, а на место тролне жице ставиће се мрежа за тролејбусе. Припремни радови већ су отпочели, На слици се види постављање мреже за тролејбусе у Кнез Михаиловој улици.
Најбоље могуће решење саобраћаја између Земуна и Београда
| а ] | релаз путника из Земуна у ' Београд прилично је компликован, Аутобуси саобраћају У великим размацима, тако да грађани који станују у Земуну а раде у Београду и обратно, врло тешко могу да стигну благовремено на посао. Редови пред аутобуском станицом су редовно необично дуги. Као задње средство путници користе трамвај, који вози до бле зу бившег Сајмишта. По изласку из трамваја добар део пута мора се превалити пешице до моста. .
Грађани Земуна расправљали су на који начин да се најправилније реши питање саобраћаја између Земуна и Београда. На насељским конференцијама дат је већи број предлога. Међутим, сви се они своде на једно:
Трамвајску пругу од Сајмњ
· шта требало би продужити до
моста, јер услови за то постоје, За тај посао могу да се Улотребе шине од колосека који се налази са леве стране пута Земун—Београд, који је сада затрпан земљом јер се. не употребљава, Што се тиче радне снаге и то питање би се лако решило. Грађани Земуна пристају да добровољним радом помогну постављање шина. Е
Продужење трамвајске пру“ ге олакшало би умногоме саобраћај између Земуна и Београда. Трошкови за ово проду“ _ жење не би били велики с 06зиром да удаљеност од. крајње тачке пруге до прилаза мосту није велика. Грађани би · такође радо пристали да плате! и већу возну цену за трамвај,
"да би избегли пешачење од
___ добрих пола сата по блату и
- муљу, а увече још-и по густом : мраку. ___У време када се граде чи _ таве пруге за теретни саобра„ ћај, продужење трамвајске пру"ге до Земунског моста не прет" ставља велики проблем и за„то надлежни, органи треба: да „се позабаве жељама; грађана ' Земуна и изиђу им усусрет. ' Решењем проблема саобра_ ћаја између Београда и Зему_на велики део радног народа ·" Земуна и Београда био би ли· шен једне велике бриге и не„воље, примајући. продужење пруге са највећим задовољством. | МЕ ера Коста М. КОЧАБА ' Дубровачка 22 Земун
Градско предузеће за воће и поврће
закључило је уговоре за увоз 4.787 “ - ватона поврћа
Н овоосновано Градско предузеће за воће и поврће у месецима јануару и фебруару увезло је у Београд 404.401 килограм конзервираних производа и артикала у свежем стању: јабука, ораха, компота, пасуља итд. Контингенти су услед рђавих временских прилика стизали повремено, тако да су производи пуштани у продају, један део преко задруга и продавница Предузећа, на пијацама, док је други део дељен социјалним установама: болницама, дечјим домовима, и домовима, ученика у привреди, као и мензама. „Гранал" је и даље продавао припремљену зимницу кисео купус, разне салате, мармеладу, суве шљиве, па ипак, на тржишту су се осећале последице неродне прошле го. дине, тојест, потражња, није могла да буде задовољена,
Пошто ће Градско предузеће за воће и поврће отсада највећим с делом снабдевати Београд повртарским и воћарским производима, примило је оно задатак да тржишта обезбеди поврћем, и то количинама које ће задовољити потражњу. в
Закључење уговора, о откупу поврћа са среским земљорадвичким задругама у Војводи. ни је први корак у извршењу постављених задатака. Мако је овај рад у току, ипак су резултати задовољавајући и очекује се да ће бити још успешнији. Комисије Градског предузећа за воће и поврће за контрахирање _ окончале су главни део рада у Бачкој, а отпочеле су закључивање уго(вора са задругама и земљорадницима у Банату, Срему и Србији,
Досада су закључени угово. ри за довоз 4.187 вагона, поврћа, које ће бити произведено за Београд. Среска земљорадничка задруга у Жабљу испоНе 593 вагона, Сента, 468,
ови Сад 898, Оџаци 55, Месна земљорадничка задруга у Купусини 432, среске земљорадничке задруге: Стари Бечеј 80, Суботица 265, Бачка Топола 230, Кула 10, Бачка Паланка 11, Сомбор 169 вагона поврћа. Задруга у Новом Кнежевцу у Банату произвешће за Београд 378 вагона поврћа, Велика Кикинда 232, Зрењанин 278, Јаша Томић 1583 и Земаљско предузеће Манчевачки Рит 594. Комисија од пет чланова закључује уговоре у Панчеву са бившим закупцима. „Гранапа" који нису успели у прошлој години да испоруче одређену количину повртарских производа на, београдска тржишта,
Ове количине поврћа садржаће следеће производе:
Врста: Број вагонаг млади кромпир 200 пасуљ 1116 кромпир 2114 купус 1142 црни лук 213 сочиво 38 грашак у зрну 28 разне зелени 96 парадајз 220 боранија, 21 краставци 21 бели лук 6 мак 2,5 рен 1 грашак зелени 56 кељ 6 цвекла, 5 тиквице 8 карфниод 4. бостан 58
ПАРОЛЕ
не служе за украшавање већ за
мобилизацију у извршавању задатака
Овака парола истакнута на, зиду мора бити дубоко повезана са најактуелнијим задам цима, који стоје пред предузећем, синдикатом, Народним фронтом. Али, изгледа да, већина пдружница није схватила прави значај парола, због чега има и таквих елучајева да св о њима нити води рачуна, а још мање да, се ствага план, где ће св која, паро“ ла истаћи. Има примера, да у многим предузећимз, стоје пароле које су потпуно застареле, као: „Нека 10 новембар буде дан победе српског народа“, „Такмичимо се за је сењи крос“ и још низ сличних парола.
Пароле треба и морзју бе ти актуелне. Данас пред рад-
“ ничком класом ди пред „чита.
вим народом стоје озбиљни задаци у вези са индустријализацијом и електрификаци јом земље, са новим привредним планом и пароле би тре. бало о томе да причају, д» говоре, да потсећају на вадатке који стоје пред чита. вим народом и радничком класом и да се кроз те пароле изражава вера и снага свих трудбеника наше Републике, %
Синдикалне подружнице до. биле су од Месног већа, известан број политичких парола, „и парола у вези са производ. „њом и то, нарочито оне које су повезане са одлукама Че-твртог пленума Централног "одбора Јединествених Синди. " ката Југославије, са правом "да их користе онако како би „њима _ најбоље _ одговарало. „Међутим десило се то, да „су „извесне. подружнице от„штампале све добивене паро. ле:и'окитиле зидове · свих 0дељења истим паролама, Ти. ме није ништа добивено, јер многе (пароле или не одгова„рају производним. задацима, одељењу или надлештву где су истакнуте, или пак нису истакнуте она пароле које имају важности за живот по-
лружнице и читавог преду зећа,
Ове подружнице треба по својим предузећима да воде рачуна о обнављању – парола, и о томе да садржина свих парола буде што упечатљи.вија и актувлнија, Не сме се пренебрегнути ни спољна, форма парола, Досада многе подружнице нису најсрећније решиле техничко извођење писања парола, Било би згодно дз св по предузеБима образују техничке еки. пе у саставу културно-просветних комисија, које би во. диле рачуна. о паролама, проналазиле погодна места за њихово истицање јер техничке екипе које би имале такав вадатак могле би са много више плана да се брину е "истицању (пафола, о њиховом изгледу него“ што су:то ради-
амте до, данас, Пропусти који су учи досада. треба, што
пре исправити, а то ће св успети зко културно-просветне комисије подружнице и сви њени чланови уложе више труда н више напора.
М. КАЛЕРЕВИЋ
у скоро ће се прославити 800-годишњица _— Москве, главног града Совјетског Саве. за. Овај древни град, понос сваког совјетског човека, у току своје дуге историје претрпео је многе и мноте најезде варвара, које је херојски одбио и уништио.
У периоду мирне изградње совјетске државе, Москва се брзо и снажно подизала. На подизању и развоју Москве учествовала је пожртвовано маса совјетских трудбеника, који су, с дотле невиђеним темпом и љубављу, радили да подигну и улепшају своју Москву, да је претворе у велики индустриски центар. У поређењу са 1913 годином, у Москви је 1940 индустриска производ ња порасла за 21 пут, а у 1940 години производња фабрика за прераду метала била је 96 пута виша него у 1913 години.
После Октобарске револуције власт совјета је узела у своје руке градско газдинство Москве и учинила све што је у интересу задовољења материјалних н културних – потреба московских трудбеника.
За време предратних стаљинских пјатиљетки радило се у широким размерама на реконструкцији московског желе-
зничког чвора, на постројењу
"године на
ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН обнове и изградње Москве
дигнут је за кратко време, 52хваљујући _ вредним _ рукама трудбеничких маса Москве.
Цифре речито говоре о великом и пожртвованом раду на подизању Москве: у 1940 години, у сравњењу. са 1913 годином, градски саобраћај се повећао за 10 пута, снага водоводских уређаја такође 10 пу“ та, мрежа школа 5 пута, болница 3 пута, а амбуланти и поликлиника за 8 пута.
Али је ослободилачки рат зауставио ово широко и брзо напредовање Москве; много тога што је било стахановски подигнуто у току предратних стаљинских пјатиљетки Немци су бомбама делом уништили, делом оштетили.
Фашистички јуриши и њихове бомбе нису застрашили Московљане. Радови на изградњи Москве продужили су се и за време рата. Тада је завршен трећи део Московског метрополитена, започет четврти део и отпочело грађење проводни“ ка гаса Саратов—Москви.
Победоносни завршетак великог Отаџбинског рата створио је услове да се опет настави изградња, да се отпочне обнова Москве. Крајем прошле ХХ заседању Московског градског совјета одржао је реферат Г. М. Попов
ал гави пао
Москва
великог канала Москва—Волга, који је везао град воденим путем са осталим крајевима совјетске земље. Тада је изграђено више од половине станбених просторија, које је Москва пре револуције имала. Велики број уских, старинских Улица претворен је У широке велеградске булеваре. Асфалтирано је више од 5 милиона квадратних метара тротоара, а улице крај обале реке Москве покривене су гранитом. Подигнути су нови, велики дивни Мостови.
Тих година настале су огром– не, темељне промене и у градском · саобраћају — изграђен је велики ни најлетиљи на свету Московски метрополитен, организован је саобраћај тролејбусима, зутобусима и таксима. Тада се знатно развила водоводна ми канализациона
"мрежа Москве. · Велики број
нових школа, културних, просветних и здравствених уста. вова, комуналних предузећа по-
15 морто РЗЛОЗН ИЗ штампе. ХИ свеска
ЕКОНОМСКО ~, РАЗОРУЖАЊЕ 520: НЕМАЧКЕ
Ш, Б. Лиф
Економско разоружање Немачке
Д. Орлов
О противницима економског разору-
жања Немачке
ЦЕНА ОВОЈ СВЕСЦИ ЈЕ ДИН. 6
пред посланицима московских трудбеника 0 петогодишњем плану подизања и обнове Москве у периоду 1946—1950, у оквиру прве послератне стаљинске пјатиљетке. Овај план предвиђа као први и основни задатак грађење станбених просторија и успостављање по“ требног станбеног фонда.
Према том петогодишњем плану у Москви ће се за 5 година подићи 5 милиона квадратних метара нових станбених површина, што ће бити два пута више од пјатиљетке 1936—1940. Од тога ће само Московски собјет изградити 550 хиљада квадратних метара просторија. Остало ће изградити разне установе џи министарства. Поред завршавања радова на вишеспратницама У улицама Горког, Лењина, Можајској и другима у центру, граде се велики. и репрезентативни хотели, гостионице, друштвене и административне _ зграде. На
РЕФЕРА пфебер
Поруџбине слати на поштански фах број53, Београд. 1 априла излази из штампе 13 свеска,Политичке библиотеке“
О НЕМАЧКОЈ (Збирка актуелних чланака)
Џи
14 МАРТ 1947,
приватне зграде за становање припада 1 милион 211 хиљада квадратних метара, што значи 1105 великих зграда за становање. Многе од њих су већ завршене и трудбеници Мо. скве већ станују у ТИМ новоградњама. У току четврте пјатиљетке извршиће се реконструкција многих улица и булевара, као што је улица Пушкина, Мајаковскот, разних станица, а завршиће се изград. ња Кримског, Октобарског и других тргова.
У радове на изградњи уложено је, према плану, за ус постављање станбеног фонда, 1 милијарду 900 милиона рубаља. Једна од важних мера за по« бољшање животних услова Мол сковљана је грађење спровод« ника гаса из Саратова у Мо. скву, које је започето У току рата. У Москву је прошле године само од јула до новембра доведено 50 милиона куб« них метара саратовског гаса, Обнавља се централа за производњу гаса од сагоревања кокса, која ће дати 400 мили“ она кубних метара гаса, а та« ко исто изградиће се спровод« ник плина Тула—Москва. ;
Велика пажња обраћена је спровоњењу топлоте и центраљ ног грејања у разним устано« вама, министарствима, школама, болницама и _ приватним становима Москве. У ту сврху организовано је грађење 118 километара мреже за спровоч ђење топлоте из централа, ко« де су смештене по разним рејонима града. а
Водоводу и канализацији је посвећена такође велика па жња у петогодишњем _ плану, Москве. Моћ водовода повећа“ ће се за 50%. Саобраћај и град“ ски транспорт огромно ће се развити. Трамвајем, аутобусом и тролејбусом 1950 године пре возиће се 3 милијарде 350 милиона људи, што ће бити 27 пута више него 1940 године.
Развијање и успешно обав“« љање саобраћаја уско је пове“ зано са поправкама н уређе« њем улица и мостова Москве, У периоду 1946—1950 предви« ђено је да се асфалтира 3 милиона квадратних метара ули« ца и тргова и да се изгради 51,5 километар уличних ка вала.
О спољњем изгледу Москве много се води рачуна. Колико је то озбиљан задатак види се већ из тога што је 1945—1946 У Москви засађено 411 хиљада дрвета, 1 милион 820 хиљада разних жбунова, саграђено 93 нова сквера и постављено на булеварима и скверовима 205 хиљада нових ограда.
Петогодишњи план поставља хао задатак велики и снажан пораст производње предмета широке употребе и даље разви« јање трговине. Тако ће 1950 го« дине предузећа индустрије и градске лаке индустрије пустити У продају 6 милиона 500 хиљада пари обуће, 225 хиља« да ваљенки, 11 милиона 300 хил љада комада шивених ствари; 4 милиона 970 хиљада пари му“ шких и женских чарапа, 15 ми“ лиона 900 хиљада комада три“ котажних ствари, 4 милиона 900 хиљада тона металног посуђа, намештаја за 52 милиона 400 хиљада рубаља, металних кре“ вета 285 хиљада комада, итд.
Здрављу и културно-просвет“ ном животу Московљана у пе“ тогодишњем плану посвећена је велика и озбиљна пажња. У блиско време московске болни“ це ће имати 4.500 места више него што је било пре рата, а 1950 број болесничких кревета износиће 40.700 и тиме ће се пребацити предратни ниво 34 35,7%. Изградиће се нове бол“ нице, породилишта, клинике И амбуланте.
Да би се што више подитад културни _ ниво трудбеничких маса Москве, изградиће се 1 нових школа, у које ће моћи укупно да долази 11.400 ђака. У погледу педагошког кадра поставља се потреба за још 7.700 нових учитеља.
У четвртој пјатиљетки биће подигнуто 19 нових биоскопа, завршиће се реконструкција Малог позоришта, успоставиће се Вахтангово позориште, 88“ вршиће се градња позоришта У Стаљинском рејону са хиља“ ду места, н позориште Неми“ ровича-Данченка са 1500 ме ста.
Читав овај план обнове И изградње Москве доказ је ве" ликот и херојског полета с0в" јетских људи на делу подизања и учвршћивања своје социјали стичке отаџбине, Свеобухватан и детаљан, план показује сна“ гу и брижљивост _ совјетског народа и несумњиво је да 52 тај план Московљани испунити и на многим секторима прева“
зића, Маја КРАВАРИЋ |