20. oktobar
ЛЕ а
По !
За бржи развој рејонских библиотека
и правилнији однос читалаца према њима
|
сноване у циљу да књи.
ге што више продру у шире народне слојеве, рејонске (библиотеке, после припреме од неколико месеци, отпочеле су са радом у другој половини 1945 године, Отада па до данас оне су се развиле, увећале, средиле и привукле леп број читалаца,
Београд има девет ројонеких библиотека, а свака од њих има. пет до осам хиљада књига, Њих је, на иниција; тиву Фронта, створио народ, Одмах по ослобођењу Београда народ ов прихватио посла око стварања тих библиотека. Пошто су дефинитивно сређене, биланс је показао 17.832 књиге, Данас оне располажу са, 72.085 књига, Библиотеке претстављају саставни део културног живота рејона; у 1946 години број посетилаца износи 189.,588 а број издатих књига је 187.749 комада. Сваку рејонску библиотеку посећује просечно 60' до 180 људи дневно. Поред тога, одржано је 129 читалачких часова за децу, 87 приредби и 30 изложби.
У свим местима наше 36мље постоје градске библиотеке, а у целој Југославији само Београд има рејонске библиотеке, које су, уствари, огранци Градске библиотеке. Свакога, „месеца библиотекари свих рејонских библиотека, 0државају у Градској библио. теци по један заједнички еастанак, на коме дискутују о проблемима, и тешкоћама, које настају у њиховом раду. _ До сада су рејонске библиотеке радиле еамоиницијативно без икаквог правилника о раду. Међутим, то ев показало као врло непрактично и израђени су правилници који треба да буду одобрени. __У сталном раду са народом, библиотекари треба да врше педагошку дужност и да пропагирају књигу. Они треба, да буду саветодавци новим и ненавикнутим читаоцима, Међутим, није редак случај да по ' рејонским _ библиотекама, библиотекари више свршавају административне послове, него што испуњују залатке правих библиотекара. Многи од њих претворили су сву обичне чиновнике који само региструју књиге, сређују полице, пишу разне извештаје, издају и примају књиге, док остали рад са народом препуштају спонтаном развоју, услед чега рејонске библиотеке губе од своје епецифич“ ности.
Да би рејонске библиотеке ове године одговориле у потпуности својој намени, лотребно је, на првом месту, да библиотекари постану библиотекари, а то би се постигло постављањем чиновника, који би вршили административне послове по библиотекама,
Принцип »слободан приступ књизи«, који је усвојен зато да би читаоцима књига постала „блиска, има великих незгода, Олободним бирањем, узимањем и стављањем књи. та у полице и ормане, ее толико упропашћују, да изгубе потпуно свој првобитни изглед. Ако се пусти и даље да читаоци сами бирају књиге, ројонске библиотеке о-
књиге |
па ЦИА Зуте АА > ЕМИ А Ка а Ре дај. | МУ - : те
стаће једнога дана само са поцепаним листовима књига.
За елободан приступ књизи треба прво да су читаоци дисциплиновани, васпитани да цене и воле књигу. Тада се не би десио случај као У библиотеци Петога рејона да пионирска полица има само неке изгужване листиће уместо књига.
Рејонске библиотеке и њихово руководство треба да унесу много новина у Свој
· рад, како би њихов утицај на
дисциплину и вазпитање чи. талаца био што већи. У том циљу“ потребно је организовати што више читалачких часова и предавања о значају књиге као и о начину на који се књига чува. Како су читаоци рејонских библиотека већином омладинци, то би се могла преко школе развити
с ер аи
Изглед библиотеке Другог рејона
|
акција за повећање дисци“ плине читалаца како у погледу чувања, тако и враћања, позајмљених књига,
гНесавезност читалаца ре јонеких библиотека показују бројке: први рејон има 7600 књига, 510 чланова, а 880 невраћоних књига; други рејон има, 9221 књигу, само 156 упи. саних чланова, 400 _ невраћених књига; трећи рејон има око 7400 књига, 728 члана, а 340 невраћених књига; четврти рејон има 7420 књига, 798 чланова, 400 невраћених књига: пети рејон има око 7000 књига, 1208 члана, око 300 невраћених књига; шести рејон има 5881 књигу, 847 чланова и око 300 невраћених књига. И поред свих опомена књиге се не враћају, а има случајева да су оне позајмљене још у 1945 години. Свака добро
%
>: ха
уређена библиотека прописује ред, којим се предвиђају казне и отштете ва оне који прљају књиге, пресавијају листове, исписују По _листовима и кваре књиге. Можда, би било добро да и рејонске библиотеке уведу сличне одредбе, како би код читалаца, био створен осећај _ одговорности ва, чување књига.
Постоји велики број неповезаних књига, од којих се не“ ке налазе у врло лошем стању. 'Гребало би их повезати; међутим, (библиотекари више воле да купе нова издања књига, него да издају новап за коричење, Међу овим оштеђе. ним књигама налазе се већином оне књиге које се највише траже и читају. а
Да би се омладини поклони. ла већа пажња у контроли лектире коју узима, предвиђа, се стварање _пионирских би“ блиотека при пионирским организацијама и школама. Тако не се имати бољи преглед и моћи ће боље да се утиче на омладину у погледу избора, књига и њеног правилног раз. витка путем читања,
Рејонске библиотеке имају, углавном, задатак да популаришу књигу, да дају читаоцима одабрану литературу, да упућују читаоце у избор књига, да учине да књига уђе У народ, Тај први задатак оне су донекле извршиле. Пред њима стоји сада други задатак: да развију дисциплину кол читалаца и да пробуде љубав за чување књига.
У Београду постоје услови за стварање зрадског џмиркуса |
уди су се увек интересо-
вали за циркусе, за њихове претставе и циркус је увек привлачно деловао нарочито на млађи свет. Циркуси својим забавним карактером могу корисно да. послуже „разоноди људи. У Совјетском Савезу циркусима се, поклања велика. пажња. То. се. најбоље види из чињенице да у СССР-у има 96 сталних и покретних државних циркуса, Поред тога у Совјетском Савезу постоји и школа за артисте. Многи циркуси после Отаџбинског рата добили су велику помоћ за своје обнављање, а има ихи који су тек после Отаџбинског рата основани. Влада је одобрила 74,000.000 рубаља за обнову и подизање циркуса У Совјетском Савезу.
Код нас у земљи још није било организованог циркуса, који би се налазио стално У једном месту. Због тога а и због неправилног схватања артизма, артиста у нашој земљи скоро и нема. Код нас у Србији има 150 артиста који за. сада немају никаквог запосле“ ња, Међутим, интересовање за циркус код наших људи је у век било велико. Данас, када нашем радном човеку треба створити што више места за разоноду, за забаву, циркус је
постао истинска потреба нашег града. У току ове зиме артисти
града Београда иступали су-У Синдикалном дому пред чла-
ОСОсСРО Х
хж дивот М РАД У
ПОРОЛ
22 па ид Руан
елики грац на обалама
реке Волхов осетио је у „највећој мери страхоте немачко-фашистичке најезде. Совјетски људи који су дошли у Новгород после 29-месечне окупације нису затекли у њему ни једну кућу; ни једног с становника. А пре рата Новгород, један од најстаријих руских градова, имао је одлично развијено и напредно комунално газдинство, ненолико виших школа и техни+ нумс) илубове, дворце културе, познато драмско позориште итд.
Али Новгород је био близак целом совјетском народу и као град —- музеј, као живи летопис руског народа. Славна новгородска тврђава — Еремљ, драгоцени споменици староруског неимарства и уметности, споменик — хиљадугодишњице Русије — све је то било дрсто милионима и милионима совјетских
· људи. Новгород је имао преко
,
шездесет с историски значајних објеката од највеће вредности, Уметници, историчари, архитекти, проучаваоци уметности допазипи су у Новгород из разних држава земљине кугле да би се што боље упознали с дивним делима староруских неимара. Посматрајући рушевине Нов. города одмах по његовом осло.
бођењу од фашиста, многи би, свакако, рекли да је лакше сазидати нов град у пустињи
нето обновити Новгород. Совјетска влаца, међутим, донела је одлуку о његовој обнови и та одлука је одушевљено поздрав љена у широким масама совјет. ског народа.
Радовима на обнови Новгорода приступило се још пре завржеатна Великог отаџбинског рата, у дани::а нада су против немач. ких фашиску вођене огорчене битне. У новемсоу 1944 године поново је свечано откривен, У присуству вениног броја челега-
_ чланства.
новима Главног одбора Син диката и Месног већа Београда и показали су да располажу добрим кадровима, који би, под бољим условима, евентуално код стварања једног циркуса, могли још више да подигну свој артизам и допринесу да циркус постане стварно користан и забаван, ако се добро припреми програм.
Али, ни до данас у Београду није основан циркус, иако услови за његово организовање лостоје, јер се није са довољно пажње испитала могућност његовог смештаја као и стварања услова за његов рад. Артистима, који живе у Бео-
—————
граду ни до данас није пружена никаква помоћ.
У последње време разматра се питање организовања циркуса, у коме би се могли запослити артисти Београда и према потребама и артисти из других градова. Доласком пролећа и лета и стварањем
парка културе у Топчидеру У-
слови за организовање циркуса се још више повећавају, јер је циркус преко лета лако организовати и под ведрим небом. Зато се треба позабавити овим проблемом и одмах га решити јер је Београду потребан циркус, утолико пре што за његово стварање услови највећим делом постоје.
_ са друговима.
Јура Јанкин у улози Вање С олнцена у филму „Син пука“
Филм
РА У РАК
срти >Син пука« снимљен је према истоименом делу Валентина Катајева, Приповетка >УСин пука« написана је 1944 године и постала је једна од најомиљенијих књига совјетске деце, док је Валентину Катајеву додељена Стаљинова награда. Књига је преведена и на наш језик, Јунак приповетке је десетогодишњи дечак Вања Солнцев. Он је за време рата преживео тешке дане немачке оку пације. Роднтељи су му погинули, а њега су измученог нашли совјетски артиљерци. У храбрим борцима Вања је нашао блиске и брижљиве другове, који су му потпуно заменили породицу.
Улогу Вање Солнцева игра. дванаестогодишњи дечак Јура Јанкин, Режисер филма Василиј Пронин богато је искористио даровитосл дечака ни створио потресан филм лирских мотива, саграђен ва материјалу из совјетске стварности, са дететом као носиоцем главне идејне улоге.
Почетком 1946 године режисер Московског студија >Сојуздетфилма« Васиљчиков, тражећи дечака, који би играо улоту Вање Солнцева, пошао је у Московски дом пиоинра. Недалеко од дома опазио је дечака, који је својом живахношћу и изражајношћу и нехотице евраћао пажњу на себе, Васиљчиков је пошао за њим и почео проматрати како он разговара како чита плакате ин
Упознали су ст и почели разговарати. Испоставило се да овај дечачић, Јура Јанкин, — који се свидео режисеру, иде у дом пионира да се упише у музички кружок. Он је питомац периферискот дечјег дома. Његов животопис сличан је животопису Вање Солинцева. И Јура је изгубио мајку, а после му је на фронту погинуо н отац.
Васиљчиков је довео дечака у сту-
разгледа излоге.
_ дио и замолио га да прочита басну
п једну песму. Дечак је прочитао, али прилично занесено и лапрегнуто. Пре него што је хтео да призна свој неуспех и да се растане — од свога изабраника, режисер је направио још један покушај. Потанко је испричао Јури епизоду низ сценарија када Горбунов, један од извиђача који су нашли Вању Солнцева, говорн дечаку: >Но, значи, тако и тако... Немој се мучити, пастирче! По-
Културни догађаји у прошлој недељи
ГОДИШЊА СКУПШТИНА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „ГОРАН“ ,
Културпо-уметвичко _ друштво О. ранс _ одржало је евоју годишњу скупштину у присуству лепог броја учесника, Као и делегата Просветног одељења Месног синдикалног ве. ћа и Месног одбора. На скупштини прочитан, је извештај са критичким освртом на рад управе у прошлој години и дате су смернице рада за идућу годину,
У општој дискусији истакнута су два момента о недостатку рада који се иначе односе и на већину културно-уметничких друштава: идеолошко-политички рад и омасовљавање
ција из Москве, Лењинграда и других совјетских градова, споменин хиљадцугодишњице Русије. Немци су били оборили са по стоља сто девет фигура ТОГ огромног споменика, Архитекти и уметници — рестауратори неуморно су радили ненолино ме. сеци на обнови дивног уметничжог дела које симболизује величину руског народа роз ве. нове, У три реда на споменику су распоређене. фигуре. вепињих људи, славних трудбеника руског народа и руске културе — јароспава Мудрог, Мињина и Поншарског, Ивана Сусањина, Апександра Невског, Стуворова, Нахимова, Пушкина, Глинке и других. Апегорична фигура Русије уздине се изнад ликова тих вепикана.
Совјетска влаца донепа је 1945 године посебну одлуку 9 обнови новгородског Кремља као драгоценог споменика руског неимарства. Ти радови су У пуном јену. Већ је обновљена Спасва кула, која је била тешко оштећена бомбама,
Од истеривања фашистичког окупатора до данас у Новогороду је саграђено 1.040 кућа. Почетком ове године и последње породице преселиле су се из зе. муница у лепо уређене и удобне куће. Прорадила је градска
електрична центрана, обновљено
„>Врачару«.
На крају скупштине нова управа друштва,
: : је у коју је у“
"шао велики број нових чланова, Но,
за управа, захваљујући на избору,
нагласила је да ће повести рачуна
да се развије већа дисциплина члан
ства друштва која до сада није би
ла на завидној висини. ж ВЕЧЕ ОМЛАДИНСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА _
„ИВО-ЛОЛА РИБАР“ Омладинско културно друштво »Мво-Лољла Рибар«, у оквиру омладинскот фестивала, приредило је вече рецитација и драме у позоришту на Вечери су присуствовали
поред омладинаца мн грађанства, и
је драмско позориште, нао и шест шнола. Две велике новгородске циглане, завод за оправ. ну бродова, пекарски комбинат, комбинат за прераду меса ми многа друга предузећа прехран. бене индустрије и остала тано-
"ђе успешно раде у Новгороду.
Преко рене Вошхов саграђен је нов мост. Зе
Сви ти радови претстављају
· само један део генералног пла-
на обнове и развоја Новгорода. Министарски савет СССР недав_ но је одобрио тај план који је израђен под руководством славног совјетског сархитенте акаде.
мина Шчусјева, у његовој архитентонској радионици, План предвиђа обнову Новго.
рода _ као административно привредног центра Новгородске области и као једног од најстаријих руских градовс и то грсда пуног историско . уметничих споменика. Пројентанти су посветили највећу пажњу укључењу тих споменика у општи ансамбп града који се у исти мах и реконструише и изнова по. дине. | Петогодишњи план омогућиће снажан развој индустрије У Новгороду, који ће, поред тога, постати важан железнички чвор и речно пристаниште од великог
претседник Президијума ФНРЈ др И-
ван Рибар.
На граму су биље _ репитације Владимира _ Мајаковског: _ >Партија«, Комсомолска _ песма«, _ УОктобарски
дани« и >Причао Кузњецкстроју«; одломак из драме >Млада гарда«, коју је прочитао један члан драмске секције друштва, и две руске песме. У другом делу програма У драматизапији Радивоја Ђокића изведена је »Бојарка«, по роману >Како се кално
·челике од Островског.
Омладинци су, праћени одобравањем публике, извели програм са у спехом. Нарочито су се истакли 0омладиици Милан Пузић,екоји је врло интересантно и убедљиво рецитовао >Октобарски дани« од Мајаковског, а омладинац Мирослав Чангаловић, баритон, у интерпретацији двеју рус ских песама истакао се својим лепим ни топлим гласом ин солидном певачком техником,
ж ј САСТАНАК БИБЛИОТЕКАРА РЕЈОНСКИХ БИБЛИОТЕКА У Градској библиотепи одржан је састањек бпблиотекара | свих рејон ских библиотека.
На овом састанку днокутовали су о нацрту правилника о раду библиоте-
ка, који треба да се донесе ових да-'
на, Такође су претресли питање одвајања пионирских библиотека од рејонских, Дат је предлог да чланови рејонске библиотеке могу. бити само лица старија од 14 година. титана
С, Коваљов: ИНТЕЛИГЕНЦИЈА У
_ СОВЈЕТСКОЈ ДРЖАВИ, издање >Кул-
туре«, ћирилицом и латиницом, стр. 47, Г. В. Плеханов: К ПИТАЊУ О УЛОЗИ ЛИЧНОСТИ У ИСТОРИЈИ, издање »Културе«, ћирилицом стр. 56, цена 6 дин. Милован Ђилас: ЧЛАНЦИ 1941—
1946, издање >Културе«, ћирилицом,
„ стр. 3688), дена 38 дни ла
што је капетан Јенакијев наредио треба и извршити, Таква ти је војничка дисциплина. _Ако ништа друго барем ћеш се провозати аутом. Је ли такор Но, е сад, брате, збогом!«.
Према сценарију, ту извиђач Горбунов треба да оде из бункера, а огорчени и заплашени Вања да се приближи другом извиђачу Биденку
и да му каже: »Чико.., чико.. Слушајте, чико. Немојте ме водити... Не
треба...« | Резултат је очеки-
премашио сва вања. Дечак је осетио да је јад Вање Солнцева његов властити јад: та и Вања је остао сироче као и он сам. Јура је заиграо са максималном искреношћу. Питање о главној улози било је решено, С
Снимања су вршена неколико месеци у Москви, Риги и Одеси. Јура је све увереније улазио у улогу. Кад је филм већ био готов, студио >Сојуздетфилма« примио је једно з% другим два писма из Ставропоља на северном Кавказу. Та су. писма била написана на жељу гардискот пуковнка Јанкина, који је за време рата изгубио сина Јуру. Сам пуковник није могао писати због тешке ране за. добијене на фронту. Није тешко замислити радост сина, који је нашао оца кога је сматрао погинулим, срећу оца који је сазнао да му је син жив.
Улогу команданта батерије, капетана Јенакијева, игра глумац Московског художественог академског теч атра Александар _ Морозов, који је три и по године био на фронту У чину капетана, који је такође био, командир батерије, неколико _ пута рањен и одликован орденима«.
( з
филмске вести
УВ] еаршаза се филм о Москви, који треба да се приказује прили-
ком осамстогодишњице Москве, Филм ће углавном приказивати стару Москву и Москву престоинцу социјалистичке државе, највећи _ политички, административни, индустриски и КУЛтурни центар. Филм се снима у про“ дукцији Централног студија филмских новости. и
Син познатог глумца и продуцента Чарлија Чаплина изгледа да ће наста. вити рад свога оца, јер се упнсао на Факултет драмске уметности у Лос Анђелосу.
.
Совјетски документарни филм »Суд народа« приказиваће се ускоро У Француској. Лист >Пур тус« пише: >фФилм »Суд народа«, који ћемо ускоро гледати на нашим филмским плат“ нима, свакако је највећи историски филм који је икада реализован. Личности овога филма су: маршал Геринг, Рибентроп, Рудолф Хес, Јулијус Штрајхер, фон Нојрат, Кајтел, Франк, Сајо Инкварт, Розенберг, Кал тенбрунер, фон Папен, Функ Шахт и сви остали оптужени са нирнбершког процеса. »Суд народа« је филм са овог процеса и остаће као непобитан доказ немачког варварства«.
И СЕЗОНСКИ РАДНИЦИ БИЋЕ ОВЕ ГОДИНЕ ОБУХВАЋЕНИ АНАЛФАБЕТСКИМ ТЕЧАЈЕМ
Пред почетак грађевинске сезоне многи радници из свих крајева наше земље долазе. у Београд, а већину ових радника претстављају радници са села. Они кад дођу у велики град треба не само да раде физички, већ и умно, да прошире и допуне своје знање.
Прошле године културно“ просветни рад није могао правилно да се одвија код сезонских радника, зато што нису (били. организовани како треба, Учитељи су имали двомесечни одмор и тако се није успело да сви сезонски радници буду обухваћени аналфабетским и просветним течајевима и да их потпуно за врше. 5
Градска комисија за ликвидацију неписмености предвидела је да ове године спроведе по плану организовање аналфабетских и
Потребан број учитеља за рад
преко лета обезбеђен је, а по- _
ред њих, добровољно ће радити приличан број интелектуа-
лаца, Да би рад потпуно успео, _
настава ће се обављати на са-
мим грађевинама и по преду“
зећима и то ујутру пре почет-
ка посла, када су радници још
свежи и одморни, Е .
ђ просветних течајева за сезонске раднике. _
5 , |
а
==!
– ___Ра “==
Д "РЦ НЕР И . и.