20. oktobar

"нар је радознао, хтео би

ту КЕН Цреп аи иза Пери мати и Ес пар А Авдо чије пл И ар Бро

и да Ћ Ту

ћ (5 ин 5 рај

тЕТЊ А ЈЕДНОГ, БИВШЕГ ПРЕДУЗИМАЧА

ПО ГРАДИЛИШТИМА | "="

Њеограда

ин аута

Припрема материјала за израду ребрастих таваница по систему »Џигера

За бившег предузимача, редимо да се он гове Перић, не би се могло рећи да је добронамерно _ расположен _ према народној власти. Нарочито од оног тренутка када је велико грађевинско, предузеће тредузимача Перића национализовано. Од тога тренутка преду-

зимач Перић је радо слушао приче о неуспесима и тешкоћама на које наилази народна власт, не желећи да чује о успесима.

Таквог грађанина Перића,

злурадог и доконот, откако је почела сезона грађења, можемо често да оретнемо на градилиштима Београда. Обилази то онако као и некад, пре рата. разгледа, зли сада често заподене разговор са људима на градњи што у своје време,

као газда, није имао – обичај да чини, Зашто се таквом бившем

" предузимачу не би преатружио

Новида прокљуви све. М ето, грађанин "Перић, био је једног промећног дана, а да то ни сам није знао, праћен, док је !травио своју "уобичајену _ инспекцију „туђих градилишта".

На градилишту код Поште број 2 бивши предузимач је застао и разгледао не баш велики број радника.

— Мало вас јез — упитао је постаријег мајстора у кожном гуњу. р

— Па, да видиш, и није. За оволико материјала, колико га имамо, доста нас је! — одговара му мајстор.

и новинар-посматрач»

Некако се не журите, као у шали добацује Перић.

—- Богами, многи код нас прилично запињу, као да гра де своје сопствено. А ја ве лим, зашто да се премарам!

Мајстор у ГУЊУ допао се бившем предузимачу. Дебељушкасти Перић спушта мајстору руку на раме и уз једно „имаш право“, задовољан из пушта градњу. Он није вољан да разговара са онима који се „залажу“, како му рече мајстор. То би му покварило ра сположење.

На бролоградилишту · Чукарица видео је наш предузимач градњу нових радиониша, али из предострожности није хтео ла се упушта у Разговор са радницима. Учинило му се да се тамо рали превише добро што њега не би могло да 0брадује. :

Ветеринарски. факултет 6 бишао је површно.

— Граде, шта се ту може. Те факултет, те Претседништво владе, па зграда задру“ ге у Дечанској, па Теразије и још триста других чуда Изгледа да могу и без нас пре-

дузимача, — закључио је _ на крају, и тај закључак га обесхрабри. Полази ка Северном Булеваву Тамо- су тре- краткох., #02“

мена почели, Игненађен застаје код градилишта. Пет великих кућа, новоградња, као ла је нагло изникло из црвене иловаче брега.

— Како је то могућер> Тако брзо да се подигну толике зграде!

Жељу да се удаљи победи професионална радозналост.

— Могао бих баш да видим... Добро радите! — добаци он радници у плавом комбинезону, која је мешала мал тер.

—Трудимо се, ова.

Грађанин Перић пење се уз скелу. Гледа незадовољно у мистрију која се брзо креће У руци мајстора зидара.

= Па, како успесте да о традите оволико много за 0 во кратко време»

— Е чико, одговара млађи мајстор, за то треба највише да се захвали нашем градитељу Цигеру. Да није било ње-

— одговара

гових ребрастих таваница, тапкали бисмо ми још увек на првом спрату. Али човек

вредан и довитљив. Још зимус.

је он припремао материјал за таванице.

— ЈА шта се то зидар

= Раднички станови.. Зар ниси читаор Овде ће да ста. нује 166 радничких породица. Добар радник данас мора да има и добар стан. А овде ће да станују најбољи, ударници.

Не би могло да се каже за грађанина Перића да је а сположен док силаги са скеле. Он тражи начин да своје суморне утиске блажи. До кухиње га доводи пријатан мирис јела.

= То ли је за радникер

— Свакако...

— Па колико нх има на градњи»

— Око 77.

— Богами, овде би могло да ради три стотине радника, примећује Перић.

— Могло би, друже, и ра' диће док дође више материјала. Тек смо почели.

— А ха, материјала нема, сада већ озарен узвикује предузимач, — није 'благовремено припремљен»

— Тако је...

— Па зашто

— Пропуст, — одговара чиповник. Перићу — се вост.

— А сви се радници хране у мензи, овде код васг

— Нажалост, свега 42..

— Шта, не свиђа им сер

— Свиђа се њима, зли не воле да режу своје карте 38

з

ле пет ИТ 7

враћа говорљи-

храну. То би некако требало

удесити.., , Бивши предузимач закучу“

ле задовољна ју, себи: „Ремају,

1 материјала, у кухињи неће да се хране, шта још..." ;

радница

Анкица Станишић, у плавом комбинезону, — привлачи његову пажњу.

— А ти учиш, учиш» .

— Па радим...

— А идеш ли на курс»

— Какав курср

Па има неких курсева за грађевинске раднике, чуо сам.

— Ја, право да вам кажем, не знам за такав курс, — каже Анкица. — Оно, неки другови иду сваке вечери негде, али мени нико ништа није рекао. Предузимачу Перићу је довољно. После узрујавања, 0вакви случајеви делују умирујуће. он напушта градњу. Мрмља задовољно: „Знао сам ја да од тога нема ништа. Подигли галаму о курсевима 4, ево, нису раднике ни обавестили да тако што постоји."

Али се предузимач Перић ипак није вратио задовољан кући.. Расположење му је покварио један случајан сусрет. Ниже, испод градилишта радничких станова, наиђе на још једну новоградњу,

Шта је тор

— Традимо станове за нас.

— За кога»

— Па за нас, грађевинске раднике. Овде ће да станује триста грађевинских радника.

Предузимач Перић хоће да ВИДИ и то „чуло“: „Станови за грађевинце. Ко је то још видео» Када је то било2" Из размишљања га трже крупан глас.

— Ооо, гледаш... Па,

Бивши _ газда претознаје свог _ некадашњег _ 'мајстора, Црнотравца Љубомира Николића. — Па, како Љубо»

газда, – обилазит, како сир

— Ево, — одговара Љуба спремно, — радимо „газда“.

Али некако се изменила времена. Сад зидамо га — себе.

та велии, станови за грађевинске раднике! Прошло је

на обнови

Завршни радови

зграде на углу Ректора Драг.

Јовановића и Булевара Црве ве армије

време када су нас предузимачи плаћали како су хтели и када смо становали по уџерицама, Сада ти је овако: колико радиш толико ти се н плати. По норми се ради, а ко је пребациш, плати ти се више. А наши радници иду и на курсеве. Е, мој „газда“, курсеви за грађевинске раднике, јеси ли ти то некад сањао. Нема више као што беше: радиш само шест месеца, а живиш од чекића, Нема више да ми предузимач плати колико он хоће. МИ Уредбу смо добили. Тако ти је то мој бивши „газда“ предузимачу!

бивши предузимач враћа се утучен кући, да би се после ручка пожалио жени на лоше варење док му у ушима бруји оно „нема више",

Ипак, случајеви разних бивших предузимача могу да нас науче којечему:

Треба што је могуће пре 0сигурати материјал за градњу, јер је пропуст очигледно учињен..

Треба то боље _ упознати раднике са значајем стручних грађевинских курсева и приву-

ћи на те курсеве што већи број људи... | Треба појачати _ културно“

просветни рад са — грађевин ским радницима .:,

Треба из погрешака и пропуста извући поуку, пронаћи кривце и показати им грешке...

Трава часа 5 "Врапа ВУЧКОВИЋ.

па ељенљимимртреисевеналринетифирниа па атееаа -тенентн тапете с слаа пина ве не све љиљани тил њезини ава иеиина

У току 1946 године омладина и народнофронтовске организације Београда постигле су велике успехе на уређењу града. видни резултати остварени У седмомесечном такмичењу од ! јуна до 31 децембра.

Поред искуства, стеченог У току прошле године, које ће знатно користити нашим организацијама при извршењу нових задатака, сада ваља отклонити и оне слабости, које су пратиле наш рад у протеклом периоду. Ако је такми. чење по броју учесника у акцијама имало свот значаја ради политичког учвршћења и проширења организација, обу-

хватања у Фронту свих по; штених ин исправних грађана, оно је, разумљиво, имало и

неке недостатке у чисто прак тичној користи. При томе је била основна слабост недовољно рационално искоришћа. вање људске радне снаге, На радове су долагили често и такви појединци, који су имали добру вољу да помогну и да допринесу нешто општем успеху, али због физичких немогућности нису били у стању мно го да користе. Отуда су стари људи и жене, болесни и слаби, били понекад само посматрачи и присутни граћани. На релативно малом простору, где су извођени радови, било је збијено много људи, који су често једни другим сметали, а сав посао се одвијао спонтано, те резултати нису били онакви какви бипри бољој организаци ји могли бити, Сем тога није било ни довољно злата, а ни стручно руковођење на послу није увек било обезбеђено. Али, постигнути успеси показали су да се бољом организацијом моту остварити далеко

већи резултати. То је данас нарочито потребно, јер смо прешли на извођење радова

предвиђених планом.

Народни фронт Београда, а нарочито омладина Београда, резултатима. свог досадашњег рада показали су да могу примити још много веће обавезе У великим и обимним пословима који су отпочели или који претстоје. Ови. послови ће се односити углавном на изградњу станбених зграда, на калдрмисање улица, подизање културних домова, школских зграда и сокијално-здравствених установа, уређење таркова и градских гелених површина, фискултурних објеката, водовода итд.

На бази стеченог искуства и у вези нових задатака поставља се пред масовне организације читав низ нових 38датака који значе преокрет у нашем свакодневном раду, који оцртавају и јасно одређују Улогу Народног фронта у да љем плану изградње наше земље. Зато ми приступамо, поред омладинских радних бригада, формиоању и фронтовских радних јединица, не као пре ко се случајно нађе, већ по унапред створеном плану и са тачно одређеним обавезама. Те радне групе не треба да буду велике и гломазне, већ лако покретљиве и оперативне, састављене од људи који су добровљно изјавили да ће на тим и тим радовима дати толико радних часова у то и то време, Тачност на послу, долазак у одређени час, распоред људства, рад за предвиђено време, евиденција и контрола, обавезне су при томе. Зато свака радна група мора да има одговорног руководиоца и евидентичара, који ће бити у вези са стручним _ руководиоцима радилишта. Сваки рејон треба да има свој план рада

Потребно је израдити план, како локалних радова и акција тако и суделовања на велижим радовима градског значаја, као и радовима које ће игводити. републиканска и савезна грађевинска предузећа.

Први и Трећи рејон су већ израдили овогодишњи _ план рада својих фронтовских организација, Први рејон се обавеЗао ла до 1 маја формира 140 радних јединица по 50 људи, а Трећи 100. радних јединица од 25 до 30 људи. Ови рејони су одредили и конкретне задатке на уређењу града, као што су рашчишћавање рушевина, уређење улица, дечјих игралишта, паркова, травњака и тако даље. Први рејон је предвидео формирње једне „летеће“ радне јединице од 100 људи, која ће радити у случа-

јевима изванредно хитних. по- |

слова, треба,

кад год се укаже поа биће под директним

Нарочито су:

ске секције за добровољне радове, Предвиђени су и стручни курсеви за оспособљавање радника у разним грађевинским струкама, предавања за радне јединице и друго.

_ Омладина је већ првих да" /на постигла знатне успехе Сна грађевинским радовима

Главни део послова узела је на себе омладинска организа. ција. Искуства са Омладинске пруге уче нас да омладина уме и може обављати многе радове који захтевају квалификовану радну снагу. Омладина се брзо учи и привикава на све послове, па ће сона имати да изврши највећи део задатака.

У Београду је већ формирано 58 омладинских радних бригада, спремних са радове на новој омладинској прузи и на другим радовима. Ове бригаде већ учествују на радовима У Београду. За четири дана прошле недеље на радовима на Теразијама на „шестици", на резервоару, на игралишту „Авала“ — радило је 1670 омладинаца и омладинки који су дали 5.038 радних часова, Нарочито је био успешан рад студентских бригада на уређењу терена на Теразијама. Ове недеље створен је план рада, тако да омладинске радне бригаде раде по сменама пре и после подне. Води се рачуна о времену 'ангажовања _ралних бригада, тако да за сада свака учествује само једном недељно на радовима, да се не би _ преоптеретиле у време спремања испита.

Цео посао је ипак у фази организовања; тек је формиран штаб омладинских бригада и спрема се план већих радова, на којима ће се употребљавати добровољна радна снага. Али, ових првих дана ангажовања на радовима уочене су извесне слабости које се могу одмах отклонити. Долажење на посао није било плански спроведено. Руководиоци радних група треба раније да дођу, да са стручним руководиоцем на радилишту направе распоред и да за своју јединицу обезбеде потребан алат, камионе и друго. После свршеног посла алат се мора предати уредно, а не оставити где било. Такође је потребно водити тачну евиденцију: колико је људи било на послу, колико су радних часова дали, ефекат рада и друго. Стручни руководиоци на радилиштима морају са своје стране да покажу пуно предусретљивости трема омладинским радним групама, да им одмах одреде посао, да их упуте и даду савете како ће најбоље извршити одређени задатак.

До 1 маја треба рашчистити преостале рушевине по рејовима

(ФРронтовске радне јединице би могле већ да предузму мере за рашчишћавање рушевина на свом терену. Предвиђено је да се до 1 маја уклоне све преостале рушевине у Београду. План за ово израђен је У Одбору станбених зграда и он је достављен рејонским секцијама за добровољне радове. При отклањању рушевина важно је да се одвоји грађевински материјал, цигла и камен, који ће се употребити на лицу места или преугети од грађевинских предузећа, а да се шут и земља накнадно одвозе камионима, кад тереп

буде већ рашчишћен. Овим пословима руководиће у сваком

за обнову, који ће радним Ррупама дати потребна упутства и објашњења.

За извршење ових и других радова биће потребно доста алата, кога Код предузећа и рејонских комуналних отсека нема У довољној количини. Ради обезбеђења алата за добровољне радне јединице могла би се преко основних фронтовских организација повести акција 3за прикупљање алата, ашова, пијука, лопата и друго;

То су почетни задаци којим се морају извршити да би се створили услови за даљи успешан рад. Радни херонзам и упорност наше омладине и радног грађанства Београда, испољен У протеклом периоду обнове порушеног града, гаранција су да ће н нови гадаци бити успешно остварени. ,

Милош МИЛИЧКОВИЋ '

Ф НОВИ УДАРНИЦИ, новатори и рационализатори Индустрије мотора у Раковици

онцем марта, месепа у

Индустрији мотора У Раковици проглашени су но ви ударници, рационализато., ри и новатори. Од 205 похваљених и награђених приликом последњег проглашивања у дарника, број ударника, новатора и рационализатора попео се на 268. За ударнике су, проглашени Драгољуб Мило“ вановић, Ратко Стојковић, Никола Трбојевић, Јосип Брехелмајер, Димитрије Цветковић, Рафаел Бан, Драгослав Стокић, Велимир Андеселић, Дамјан Нешић, Александар Стојановић, Мирко Китанић, Љубомир Ђорђевић, Михаило

. Стојановић н Лазар Терзић.

Сви опи пребацивали су норму од 18,20% до 5500.

За рацнонализаторв су проглашени Војислав Митровић, Милан Илић, Велимир Пирић, Драган Лазић, Виктор Мохорић, Алексанлар Матић. а Миханло Бартоловић проглашен је и за рационализатора и за новатора,

Радницима који су сенајвите залагали на раду подељење су награде чија укупна сума износи 77.819 динара. Од тога је седам ударника = рапионализатора добило 15.200 динара.

У једномесечном _ такмитењу прелазну заставнцу одељења добило је одељење за оправку мотора, јер је пре“ бапило пронзводни план за 110/0. Такође је било полељено девет прелазних заставица најбољим групама у оде љењу и 18 појединачних _заставица најбољим радницима у појединим групама,

Управа предузећа први пут је успела да успостави брзу и сталну евиденпију. Уларпппи, новатори, рапнонализатори и награђени ралнипи Идустрије мотора обећапају 7) ће у наставку такмичарске године показати још веће успехе и јот више повећати број радника који се истичу својим залагањем на послу.

Сава СТЕВАНОВИЋ

Уносан посао

Британске власти из окуп ациоле зоне Немачке продају рурски угаљ уз зараду од 500%.

„Жуководством „рејонске одбор“! ит нето из: колонија,

(Борба)

= Нисам ни мислио, Мимс, да ћемо овде имати бољи про-

СТРАНА 5 3

Бољом ортонизотијом добровољног Бадо ће се рационалније искоришћење људске радне снаље

рејону по један орган Одбора