20. oktobar
25: АПРИЛ .047 | ша
у предизборној кимпшњи чланови Народног фронта ДОЛИ (у преко 70.000 добровољних РОДНИХ ЧАСОВИ
20 ОКТОБАР
За двадесет дана на овим радовима било је 22.897 учеснина
У кампањи за изборе народних одбора у Београду чланови народнофронтовских организација узели су низ оба веза у радовима на уређењу града. Ове обавезе свакодневно се остварују. За последњих двадесет дана дато је преко 70:000 добровољних радних часова уз учешће 22.897 грађана. Тиме је најбоље манифестована висока политичка свест наших грађана, који су на конкретним с задацима изградње свога града потврдили припадност Народном фронту. Велики број пријављених добровољних радних јединица још није дошао на ред нити је до сада било могуће упослити све оне, који су хтели да својим учешћем У акцијама Фронта допринесу што бржем извршавању планом предвиђених ра дова. Радни полет и такмичарски елан развијен на радили штима уз учешће добровољне радне снаге знатно је утицао и на остале грађевинске раднике, тако да се многи радови успешније спроводе, Отварањем нових радилишта и проширењем обима радова наступањем пуне грађевинске сезоне омогућиће се ангажовање по предвиђеном плану свих радних јединица, које су већ формиране по рејонима,
Фронтовске радне једи“ нице броје преко 14.000 чланова
Поред омладинских радних бригада, којих има 53 са 13.500 чланова, у Београду је по рејонима досада формирано 332 радне јединице, које броје 14.423 члана. Ове јединице нису исте по броју, али приближно имају од 30 до 50 чланова. У њима су обухваћени чланови основних фронтовских организација, који су дали обавезу да ће дати одређен број радних часова на грађевинским радовима, Фронтовским радним групама руководе секције за добровољне радове при рејонским извршним одборима Фронта. Синдикалне подружнице предузећа и установа такође су формирале своје добровољне радне групе које учествују на грађевинским радовима. Иако је главни задатак синдикално организованих радника да развију своју активност на подизању производње, ипак су многи одлучили да после радног времена узму учешћа на уређивању града. Досада је велики број подружница учествовао у радовима на преуређењу Теразија, као и на другим објектима.
На уређивању Теразија дато је 35.739 добровољних радних часова
Највеће радилиште у току досадашњих акција добровољног рада били су радови на преуређивању Теразија. Поред омладинских радних бригада, које свакодневно учествују на овим радовима, овде су се нарочито истакле синдикалне подружнице из предузећа и уста нова, као и удружења и задруге. Од фронтовских радних екипа на Теразијама су радили чланови Народног фронта Првог, Трећег и Петог рејона. У свему је на овим радовима досада учествовало 12.294 лица, а дато је 35.739 добровољних радних часова. Радило се и пре и после подне, а често и ноћу. Треба нарочито истаћи рад студентских омладинских бригада, чији је учинак био највиднији и дисциплина на послу најбоља, Студенти су че сто учествовали и на радовима где се употребљава полуквалификована и квалификована радна снага,
Омладинске радне бригаде радиле су свакодневно и на ре зервоару У Крајинској улици на фискултурном итралишту „Авала“, на калдрмисању Сарајевске улице и на планира“ њу терена код Правног факултета. На радовима су последњих дана учествовале и неке секције Удружења београдских занатлија.
Многе радне групе пријављивале су се само за радове на Теразијама, иако није било места за све њих на овом ради. лишту. Погрешан је био став појединаца који су упорно инсистирали да раде само овде, не мислећи на то да се и на другим радилиштима врше р» дови на изградњи нашега гра да. Идућих дана биће више таквих радилишта, те ће радне групе моћи правилно да сеу потребе.
6.562 учесника на рејонским радилиштима
· У току предизборне кампа“ ње за изборе народних одбора, рејонске организације Народног фронта обавезале су се = ЗА
падмиминаљат“ | тил ки те
преосталих рушевина на својој територији. Пре неколико дана направљен је у Одбору за обнову станбених зграда план ових радова и достављен свим рејонским секцијама за добровољне радове. Одмах је приступљено извршењу датих обавеза ин фронтовске радне јединице су већ обавиле највећи део посла. Досада је у свим рејонима учествовало на рашчиштавању рушевина 6.562 лица, која су дала 23.860 добровољних радних часова. У току ових акција одвајан је грађевински материјал, цигле, камен и грађа, који ће се употребити на новоградњама. Само цигала је прикупљено око 80.000 комада.
_ Највећи број учесника и највише радних часова дао је Трећи рејон. Радне јединице овог рејона учествовале су прошле недеље на радовима на Теразијама. Пети рејон ради на довршавању рушења „ринглова“ код Шесте мушке гимназије, где ће се добити још око 100.000 комада цигала.
Питање камиона и алата је отежало успешно спровођење плана рашчишћавања, У многим рејонима радови би већ били завршени, када би било на _ расположењу _ превозних средстава за одношење шута. Неки рејони су се снашли сами, и ангажовали камионе, с тим да плате само горивни материјал. И питање алата је понегде успешно решено. Трећи рејон је, на пример, повео акцију за прикупљање текстил них отпадљжжа и за добијени новац набавио је алат за добровољне радне јединице. Први рејон је, такође, од добровољних прилога поправио јед-
ну количину раније оштећеног алата.
Планска употреба добро“ вољне радне снаге
Правилним руковођењем рејонских секција за добровољне радове и координирањем свих акција из центра омогућена је планска употреба добровољне радне снаге, Према утврђеном распореду, свака рејонска секција зна са колико добровољне радне снаге располаже у појединим данима, Пошто су радне јединице састављене од људи, који су у тим данима слободни, њих је лако окупити. Најбољи примери за ово су акције радних екипа Трећег и Петог рејона, које су за неколико часова окупљене и употребљене на радовима на уређењу Теразија.
На радилишту у улици Змаја од Н
Образовањем секције за добровољне радове при градском Извршном одбору Народног фронта, која ће руководити свим акцијама градског карактера, унеће се још више плана у коришћење добровољне радне снаге, Велики одзив омладине, чланова синдиката и 0основних организација Фронта на досадашњим радовима показује колико су широке радне масе заинтересоване и одушевљене успешном изградњом нашег главног града, што је најбоље јемство да ћемо овогодишњи грађевински план не само извршити, већ и знатно премашити. То је уједно и најбоља карактеристика овога момента, када се припремамо за изборе основних органа народне власти у Београду.
Милош МИЛИЧКОВИЋ
МИНА
оћаја
минама
НЕКИ ПРОПУСТИ У ДОСАДАШЊЕМ РАДУ НА УВОЂЕЊУ НОРМИ
Радне норме — услов правилног
асно је да нема ударника
онде где не постоји адекватно мерило за њихово проглашавање, онде где нема техничких норми И не само то, — где нема норми, где нема евиденције учинка по норми, нема ни правилног планирања,
Оно што је кочило да се по“ стигну већи успеси новатора, важи такође и за ударништво. Технички руководиоци и управе појединих предузећа нису схватили сву озбиљност задатка правилног успостављања норми. Поред разних погрешака при нормирању, поред тога што ау управе избегавале да уведу и акордну стопу плаћања, без које рад по норми не може ни да се замисли ни да покаже позитивне резултате, јер нема материјалног стимулу“ са који ће да привуче и загреје радника за рад по норми, поред превисоко или прениско постављених _ норми, _ поред свих тих погрешака које су се постепено исправљале и укла њале, у многим предузећима ни до данас се не раде по норми послови на којима је потпуно мопуће установљење нор“ ме. Запањујућа је појава да поједини руководиоци предузећа чак и не знају шта су то норме, нити имају појма како се врши плаћање по акордној стопи, због чега избегавају Уувођење норме плашећи се да ће плаћање по акордној стопи повећати расходе предузећа.
Такав је случај у пивари „Београд“ у којој се управа предузећа па чак и нормирац, чиновник који треба да руководи увођењем норми, изговарају: „Ми немамо разлога да дамо раднику норму, јер ће онда он брже радити и посао, за који му је било потребно два сата, може да заврши за сат и по. А ми морамо да му платимо као да је радио пуна два сата“. Управа се плаши да радници не пребаце норму, не схватајући да се тим пребанивањем повећава продуктивност, да радници стварно зарађују више, али да предузеће не губи већ добија (наведимо као пример само уштеду у погонском материјалу, јер се за краће време произведе више). ИМ поред погрешног схватања управник пиваре „Београд“ у“ становио је норме које имају извесну стабилност, али чека 1 мај, последњи рок постављен од Министарства инду. стрије, да заведе рад и плаћање по норми у свом преду. зећу.
Безразложни страх управни“
планирања
ка предузећа од одговорности, недовољна смелост, такође је проузроковала у _ појединим случајевима закашњења и оклевања при постављању норми. У земунском предузећу за израду теста „Дунавка“ постоје све могућности га увођење индивидуалних норми. Међу“ тим, чиновник Дирекције пре“ хранбене индустрије који је посетио ово предузеће, свакако не познајући довољно рад у њему, саветовао је управнику увођење колективних норми. Комисија која је доцније дошла установила је да је могуће и правилно увођење индивидуалних норми, што је и сам управник знао, али није имао довољно смелости да спроведе,
У Државној фабрици шећера на Чукарици већ годину дана постоје „пробне“ норме које нису довеле ни до чега, јер је свакодневна евиденција радног учинка слаба, радници нису плаћени по акордној стопи и бележе време проведено на појединим радовима отприлике, од ока. На овај начин не може да се дође до правилних, реалних норми.
Оно што није спроведено пра“ вилно у пивари „Београд“, ус“ постављено је у пивари „7 ЈУ“ ли“ где постоје добре норме, где је спроведена примерна дневна, недељна и месечна евиденција и где је рад по норми показао сва своја преимућства. Зато је пивара „Т јули“ једно од Узор-предузећа у коме је правилно спроведен рад по норми,
Код државног столарског предузећа На-Ма такође се ради по норми, Подела посла на радне операције омогућила је овоме предузећу да смањи производне трошкове скоро У: пола. Међутим, друга столарска предузећа нису досада ко“ ристила искуство На-Ме, због чега, сходно одлуци о једнообразним ценама, намештају У продаји није смањена цена. Када би сва столарска преду“ зећа поставила рад као предузеће На-Ма, када би биле заведене свуда радне норме, чиме би се смањило укупно друштвено потребно радно време за израду намештаја, аутоматски би могла да буде смањена и продајна цена намештаја,
Увођењем норми не само да се постиже повећање продукције, не само што се омогућу“ је тачна евиденција а тиме и правилно постављање плана, већ се побољшава и животни
стандард радних маса, јер рад-
ник-нормирац заради више не,
го радник са сатном – надницом, а цене производима, оних предузећа у којима се ради по норми, знатно се смањују.
У даљем току такмичења дужност је техничких руководилаца предузећа, нормираца и управника предузећа да спро“ воде и надаље завођење норми по својим предузећима, да постављају нове и, исправније, добро проучене норме и да обрате већу пажњу евиденцији рада по норми.
Досада се дешавало да је У извештајима о такмичењу, које управе синдикалних подружница шаљу својим месним одбо“ рима, погрешно вођена Рубрика „ради по норми“, Чест је случај да се у једном предузећу 90 од сто послова, од оних на којима је могуће завести норму, стварно ради по норми, а да се при писању извештаја проценат рада по норми рачуна на основу укупног броја радника (и оних који раде по. норми и оних за чији је рад уопште немогуће успоставити норму), Тако, уместо да се рубрика „ради по норми“ попуни са цифром 90 од сто, тај проценат испада много мањи, Управе синдикалних подружница морају о овоме да поведу рачуна, дајући извештаје из којих ће бити јасан увид на стварно стање у предузећу. У новој етапи такмичења, треба, у колико постоје могућности за то, при плаћђању рада по норми, увести и једну новину: прогресивне – акордне стопе плаћања. У сваком предузећу у коме су норме добро проучене и правилно постављене може и треба да се уведе прогресивна. акордна _ стопа плаћања, што значи да се свака робна јединица израђена преко норме, преко извесне стриктно утврђене границе за сваку врсту производа, плаћа више него робне јединице неопходне за испуњење норме, „На овај начин још би се вите појачала продуктивност, дмогућило би се боље планирање, застареле норме могле би да се повисе, а с друге стране, постигло би се правилно награђивање оних радника који се највише залажу и највише дају. ит
Б. ВУЧКОВИЋ — пшнниттттнитатњтнлиатининатттн
и издалека нисмо исцрпли све појмове н проблеме политичке економије, али држимо да смо исцрпли објашњавање оних појмова и категорија чије појимање нам је неопходно да бисмо _ разумели _ принципијелне промене у нашој економици. А толико смо себи поставили за циљ. Колико смо у томе успели то нека оцене сами читаоци. Сада нам остаје још да одговоримо на питања која су нам поставили наши читаоци, . ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА РЕНТА. То је приход, — заправо већи прихоњ — који соп. ственику и кориснику земље долази услед природне разлике у плодности различитих парцела земље.
Диференцијална рента је пре свега вредност оног дела вишка промзвода; који се појављује преко просе. ка, на бољем земљишту с већом природном плодношћу (или при бољем поло. жају земљишта).
Диференцијална рента претпоставља друштвену тржишну цену, основа које је друштвена тржишна вредност. Разлика између друштвене тржишне вредности и индивидуалне вредности јесте диференцијална рента.
Већа производност пољо. привредног рада на једној парцеди него на другој уз исту технину резунтат је чтицаја природне силе за коју није био потребан рад да се створњ али која је истовремено ограничена, јер је та природна сила увек везана за дотично земљиште. Ано је земља монопол сопственика с" онда се, под таквим условима, пољопри= вредна с енстра-добит пре. твара у земљишну ренту, тј. њу убира власник зе. мље. На тај начин се у капиталистичној диференци. јалној ренти изражава друштвени однос међу класама капиталистичног друштва, Капиталисти и власници зе. мље деле међу с собом вишан вредности или добит коју производе најамни радници. „Нормална“, просечна добит остаје капита« листи, екстра-добит, постиг. нута на бољим парцелама, претвара се у ренту, тј. иде сопственику земље. (Е. Со. летринска, „Диференцијал. на рента у социјалистичкој пољопривреди“.)
У социјалистичној пољопривреда услови образовања диференцијалне ренте су се изменили. Пошто и овце разлика У плодности земље није отклоњена, а боље земље су ограничене по
површини. већу производност рада имају само она газдинства која имају У
свом исксришћавању ту 6ољу земљу. Али тај вишак пронзводи који претставља диференцијалну ренту, сада
не иде у руке експлоатато,.
Ру трудбеника, него се дели између дршаве и корисника земљишта.
ж
ФИБТИВНИ КАПИТАЛ. У капиталистичкном начину про« изводње и капиталистичким односима настала је пракса да се сваки приход прерачунава у једну зами. шљену (уствари непостоје. ћу) вредност од које тобоже — уз просечну каматну стопу — потиче тај приход.
На пример неко има са своје земље приход од 80.000 динара годишње. Ако је просечна каматна стопа 100/;, онда се 80.000 прерачунава у замишљену у„вредност“ земље, у замишљен
„капитал“. 80.000 Х 100 __ 800.000 10 Или, неко акционарско
друштво има толику добит да дели дивиденду од 400динара по једној анцији. Претпоставимо ла има номинални капитал од 1 милиона који се дели на 1000 анција од номиналне вредности 1000.— динара. Ако је просечна каматна стопа као и горе 100/; онда се
рачуна на исти начин. 400 Х 100 _ 4000.
10 Значи ла _ би нурсна вредност акције била четири пута веће од но. миналне. Или — што исто
значи — рачунало би се као с да капитал од 1 милиона с претставља 4 ми. лиона.
То прерачунавање три. хода У замишљену вредност од које тобоже поти. че тај приход уз просечну наматну стопу зове се на. питализирање. КА сама та, на овај начин добијена
4,
њономски /г У ,
„вредност“ је фиктиван ка-
питал, ж
ИНДИВИДУАЛНИ И ДРУ. ШТВЕНИ КАПИТАЛ. Под индивидуалним _ капиталом подразумева се свани лоједини капитал узет за себе. Под друштвеним капиталом подразумева се збир свих капитала који постоје и функционишу у друштву.
Неки мисле да се именом друштвени капитал означа, ва жапитал сканвог акционарског друштва или слич« но, међутим, тај капитал ПОСМАТРАН БАО КАПИТАЛ, уствари је само. стални део укупног капитала У друштву, индивидуални _ капитал, и стоји према осталим капи= талима као такав.
Појам друштвени капитал не значи да је тај капитап друштвена својина, него је то апстрахирање чињенице да су капитали раздробљени, и замишљање свих појединачних капитала као једног јединственог капитала који постоји У друштву. Овај начин олакшава објашњавање и разумевање многих појава у економици капитализма, као што су на пример просеч« ни профит, отступање цене од вредности, кризе итд.
ж
ДЕЛИМИЧНИ и УКУПНИ РАДНИЕ. још и пре појаве капитализма било је облика заједничког рада већег броја радника на производњи једног истог пронзво, да. На пример код гралње итд. Али капитализам је тај облик развио до олште форме рада и тиме припремио један од материјалних предуслова све. сне, планске друштвене производње — социјализма.
У мануфактури капитал је извршно поделу процеса рада за произвођење не.
ког производа на његове саставне елементе, пели= мичне операције; тако да
није сваки радних израђивао читав производ од по четка до краја, него је сваном раднину остало да изврши само један део читавог посла. (На пример У производњи · обуће, Једни радници су само кројили други само „штепали“, трећи само навлачили на налуп, четврти само „фирдали“ уз „бранзолу“, пети намештали „кедере“ и при. куцавали ћонове, шести прикуцавапи _ пете, седми чистили и довршавали ципелу). На тај начин пости. завала се већа > сомзводност, јер је свак: радник постао виртуоз у тој дели. мичној операцији. Али је на тај начин и производ постао производ не једног пара руку појединачног радника; него производ много руку. Сваки поједини радних у том ланцу само је делимични радник, а сви они заједно чине једног многоруког укупног радника. Исто то. само измењено према новим условима и потребама самог проце. са производње, имамону данашњим творницама. Сваки радник је само делимични радник. Сви заједно чине једног укупнног радника. • ИНДИВИДУАЛНИ И КОМБИНОВАНИ РАДНИ ДАН. У друштвеној подели рада ма под каквим се конкрет. вим друштвеним _ односима она остваривала — свани поједини произвођач ограничен је у погледу масе и разноврсности производа које ствара. Његов лични, индивидуални радни дан биће оличен у једној ограниченој количини производа. Да би се подмириле потребе за разноврсним производима — како његове тако и друштвене —не. опходно је да производи читав низ произвођача. Разуме се да радни дани сваког од њих чине део укупне количине рада коју су сви они дали у току производње. Сав њихов јкупан дневни рад чини ужкупни друштвени радни дан. Радни дан појединца не може никад прећи 24 сата, чак не можо пи досећи 24 сата, јер један део животног дана мора да от. падне на одмор и обнављање радне способности. Радни дан колектива или комбиновани радни дан са. држи многе стотине, хиљаде па и милионе сати рада. Зависи од броја радника и од броја појединачно датих радних сати.