20. oktobar
3
ђ Е
СТРАНА 4
__ Кино руководнови предузећа схватају |—___ Знају и они нешто
и спроводе ТОХАНЧКО- ХигАТенску ОШТАР РОДИ
у оквиру акције коју то следњих дана спроводе органи опште државне контроле по привредним предузећима, а у циљу испитивања у којој се мери од стране руководилаца предузећа примењују прописи закона о техничкој и хигијенској заштити радника, о чему је дневна штампа објавила већ прве резултате, инспекторат Контролне комисије Народне Републике Србије за град Београд са своје стране је извршио преглед једног низа предузећа на територији Београда и том приликом је установио да код појединих директора предузећа постоје нејасна схватања о потреби сталног побољшања техничко-хигијенске заштите рада. Поред добрих примера, на које су органи Контролне комисије наишли, постоје и лоши примери, Као што је управа предузећа „Дитип“ која, може се рећи, до данас у отклањању техничких и хигијенских недостатака није предузела скоро никакве мере.
И поред протекле две и по године рада у том предузећу још се запажају остаци старога начина рада, а исто тако и стари начин руковођења, јер су радници који раде и који се залажу у испуњавању петогодишњег плана електрификације н индустријализације наше земље по питању техничке заштите у том предузећу потпуно незаштићени, Чим се уђе У радна одељења овога предузећа виде се тешки услови под којима радници раде, јер машине око којих радници проводе 8 часова, па и више, нису у довољној мери заштићене. Одељења, а нарочито се истиче ковачко 'ји швајсерско одељење, управа предузећа још и дан данас није схватила за потребно да окречи и доведе у исправно стање, како би радници могли удобније и под хигијенскијим условима да раде и тиме повећају своју радну способност. Поред прљавог посла који се у овом предузећу обавља, радници немају потребног уређаја за одржавање личне чистоће, те због тога су приморани да после рада годлазе прљави својим кКућама, Овде је кара. гристично нагласити да је по сзим овим питањима синдикална подружница скретала пажњу директору предузећа Бранку Гргићу, међутим досада од стране директора нису предузете никакве мере у отклањању ових основних недостатака, како би се раднику омогућили удобнији услови рада. На стално тражење синдикалне подружнице да се оспособе купатила, у којима би се радници купали после рада, јер зато постоје повољне просторије у самом предузећу, директор предузећа после дужег размишљања сложио се са предлогом подружнице, под условом да радници уклоне велику количину гвожђа, која у килограмима износи око 20.000 и која се на том месту налази, Радници су ударничким радом и залагањем ово и учинили. Међутим, када је тај читав посао завршен и када је требало прићи оспособљавању купатила, директор предузећа је одустао од из градње, што је правдао тиме да ће се предузеће ускоро селити и тај разлог користио да у ослобођене просторије у којима је требало бити смештено купатило смести непотребан материјал (стару трску и разне друге отпатке).
У непосредној близини радионице налази се насред дворишта пољски клозет који уопште не одговара хигијенским условима, Синдикална подружница, раднички инспектор, а исто тако и сви радници по овом питању су скретали пажњу директору предузећа, а што је најважније и нудили своје слободно време како би се њиховим напорима ово место заразе у најкраћем времену уклонило. Међутим, директор предузећа и овде није хтео да изађе У сусрет радницима како би и он као руководилац допринео да се заједничким напорима омогући извођење предложених радова.
Ова немарност од стране директора предузећа не види се само по горе изложеном, већ и по томе што је задатак који је добио од инспекције рада исто тако схватио и на исти начин поступио, На тражење. Контролне комисије решења које је дала Инспекција рада, директор предузећа је одговорио да се сећа да је Инспекција рада дала наређење, али да га он моментано сада не може да пронађе, из чега се
види да директор предузећа
није ни водио рачуна о роковима који су у решењу постављени, нити поштује наређења
која му даје Инспекција рада. А, што је најглавније, ово показује да је он сам врло мало уложио труда у отклањању горе наведених недостатака,
Због оваквог рада н несхватања својих дужности у вези са заштитом радника, директор „Дитипа“ Бранко Гргић узет је на одговорност од стране Инспектората Контролне комисије. Док с једне стране имамо 0вакво схватање и овакав рад директора, дотле с друге стране контролни органи обиласком предузећа „Искра“ наишли су на пуно разумевање и свестан рад директора Миладина Николића, који је уз помоћ подружничке управе, радничког инспектора и свију радника успео да отклони један део недостатака који би могли у току рада да нанесу повреде радницима, Ма да је само предузеће у упоређењу са „Дитипом“ у много горем стању, директор предузећа заједничким _ снагама са радницима створио је подношљивије услове рада и то на тај начин што је искористио стари неупотребљиви материјал и од њега направио потребну инсталацију за одвођење штетних плинова. Тиме је, с једне стране, омогућио радницима да лакше раде, а с друге — повећао радну способност упослених радника на том радном месту. Осим ових мера учињено је и следеће: заштићени су зупчаници на струговима, направљена је заштитна ограда код сушарс и на тај начин су обезбеђени радници од тежих повреда које би се могле без овога десити. Поред ових радова, на иницијативу директора, синдикалне подружнице као и радничког инспектора, предузет је низ мера како би се радницима омогућио лакши рад, а уједно и заштитили од тежих и лакших повреда. Ове резултате у раду око заштите радника постигао је на тај начин што се свакодневно саветовао како са управом подружнице, тако ни са радницима на свим радним местима а уједно и са радничким инспектором;, те је тиме себи омогућио да уочи пробле-
"ме у вези са заштитом радни-
ка и уједно да предузме мере за њихово најхитније отклањање. Из ова два примера лошег и доброг рада директора предузећа могу да се извуку неколико општих закључака које би требало управе предузећа у свом раду да примењују.
1. Да је нужно познавати У детаље и спроводити све законе и уредбе које даје наша влада.
2. Имати чврсту везу са синдикалним подружницама, радничким инспекторима и свим радницима који су укључени у производњу.
3. Да је потребно ви::: размишљања, залагања и упорности у спровођењу техничкохигијенске заштите рада.
Ово је један од услова да производни план који преду зеће добија буде У целости испуњен, а и да се одржи радна способност сваког радника појединачно,
Бора НАЈДАНОВИЋ
20 ОКТОБАР,
5! Због несавесности одговор них органа лежао је четири дана, на станици Београд — Сава, пакет са спортским реквизитама за једну радну бригаду на Омладинској прузи.
завршити,
Ка Ин
_— Види молим те, „хитно“2 Као да ће се та пруга сутра
7
ббњнњее== 25 АПРИЛ 1941
ПРЕД ПРОСЛАВУ ПРВОГА МАЈА
Проглашење одорннно, новатора | и роцнонолизотора по предузећима
мајски део такмичарске ета-
пе дао је велики број ударника, рационализатора и нова“ тора. Огромно залагање и уложени напор радног Београда уродио је плодом. Производ“ ни планови за прво тромесечје године планске привреде испуњени дуга често и премашени. Најбољи радници, сви они који су уложили максимум зна“ ња и труда у свој рад, пребацујући производњу и усаврша“ вајући производни процес, на свечаним конференцијама које се ових дана одржавају по тредузећима Београда добијају називе ударника, новатора и рационализатора.
На бродоградилишту „Чукарица
Увођење нових метода рада, пре
пизнија монтажа на пловилима, ре-
У ЈЕКУ ГРАЂЕВИНСКЕ ДЕЛАТНО СТИ
ВОГОДИШЊА ПРОНЗВО
ДЊА ЦИГЛЕ И ЦРЕПА
знатно ће премашити прошлолтодишњу
С ли на време ну довољној количини цигле и црепа, претставља свакако један од основних пре дуслова за пун и брзи размах грађевинске _ делатности У Београду. Ако се узме у обзир да ће, према плану Извршног народног одбора, од укупних инвестиција 48% бити утрошено за грађевинске радове, онда се тек може добити јасна слика величине потребе обезбеђења довољног броја цигли и црепа. Налазећи се већ У грађевинској сезони, поставља се питање да ли су и у коликој
мери у пигланама на територији Београда и Земуна, извршени припремни радови
прел потпаљивање пећи, и да ли ће циглане, у зависности од тога, бити у стању да од-
говоре _ постављеним _— задацима7 У. Београлу и Земуну има
већи бпој циглана које се палаве под руководством _ Извршног народног одбора, а један део у рукама приватних власника. Да ли су, дакле, извршени сви припремни радови на цигланама у _Београду и Земуну:
За Градску индустрију цигле ин црепа »Дунав«, која се налази у Земуну, може св рећи да је у потпуности извршила овај задатак, На свим цигланама предузећа. приступило се проширењу плацева за штампање цигли, при, чему је коришћен сваки метар земље. На двема пигланама подигнуте су две нове шупе за преп, а у свим дигланама, оправљени су колосеци за вагонете пи обновљене водоводне инсталације. У једној од циглана постављен је и потпуно нов инвентар. Свуда, су раднички станови реновирани и у њима спроведено електрично осветљење. Иосхрана радника, који ће тек доћи,
потпуно је обезбеђена, Сав тај посао завршен је у току зиме,
Захваљујући томе, овогодишња сезона, печења цигли отпочела је месец дана раније. Већ сада у штампању цигли производња је У односу на предратну повећана за 20 до 25%, а да квалитет од тога ништа, не трпи,
На осталим цигланама, ИНО-а у Београду ватрећесе упалити па време, али нв и раније, као што је случај са цигланама предузећа _ »Дунав«. До овога, је дошло с једне стране услед објективних тешкоћа око оспособљавања,
потпуно уништених циглана од којих неке нису радила већ десет - петнаест година, (као. на пример, »Авала 5), а с друге стране, и због тога што радници нису дошли пре ус осим у
хршњих празника,
На свим цигланама предузећа »Дунава ради се већ увелико
изузетним случајевима. Због свега тога, нису на време извршени припремни радови. Са, печењем цигли ипак ће се почети за који дан. У сваком случају, план производње сигурно ће бити пребачен,
На цигланама _ приватних власника тек сада се врше прнпремни радови, осим на циглани Стојића — Недељковића, која, је на време завршила са овим радовима. То значи да је рад у застоју за читавих месец дана. Власници се изговарају како није било инвентара, материјала, новчаних средстава итд.
Тачно је да су постојале објективне тешкоће. Али је тачно и то да ће пиглане које се налазе под руководством
ИНО-а, нако су многе биле потпуно упропатћене, _ппак прорадити на вроме, Знали, да постоји нешто друго, АЛ то нешто. — то је пасиван став Тих приватних власпика ппема обнови ин иноградњи наше земље,
Карактопт гичан је птимећ власника џиглане »Македонијаж браће Аћимовића. Они су почели са ралом тек на ноколико интервенција народних власти, а и талас тешком
муком. Изговаралн су се па
разне начине. Оглновли пазлог био је — нема поруге тих средстава А новчаних срелстава није било злто., тто нису дозволили ла им се стави интабулашија на кућу.
Но поред свега овога, по-
ред извесних пропуста од стране Извршног _ народног одбора, п пасивног става неких приватних власника, опе тодине капацитет производње цигли У односу На проттлу годину биће пребачен за 50%, захваљујући оспособљавању великог броја циглана, Наравно то ће, извесним делом, зависити и од временских прилика.
РАДНИЦИ ГРАДСКОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ЧИСТОЋУ ОД СТАРОГ ГВОЖЂА НАПРАВИЛИ ДВЕ НОВЕ ПРСКАЛИЦЕ
у кругу Пионир парка ле“ же гомиле старог железа, читаво „гробље“ — како то радници кажу, То гвожђе лежи већ дуго тако и нико га није! искоришћавао. Радници пи о младинци Градског предузећа за чистоћу дошли су на идеју да од тог старог, неупотребљивог материјала граде нешто ново, да искористе то мртво благо.
Боривоје Максимовић мн неколико омладинаца — ученика склапали су део по део тог старог гвожђа, правили нове
делове и, после напорног рада и свакодневног залагања, створили су две нове прскалице за поливање градских улица. Ових дана довршавају они једну чистилицу > прскалицу, која је такође направљена од старог материјала.
Механичар из аутомеханичарске радионице Управе градске чистоће Боривоје Максимовић није занемарио свој редовни посао. Он је, заједно са омладинцима — ученицима Видојем Мисићем, Димитријем Степићем, Драгишом Димитри-
Уни ар
| УАуто-чистилица састављена од старих делова
јевићем и Станимиром Јеремићем, од 1 марта после свакодневног посла, посвећивао по неколико часова изради камиона прскалица н чистилица за београдске улице,
'— Мзвадили смо материјал из старог гвожђа које је требало да иде у „Обнову“, која би то послала на претапање, прича бравар Мисић. Ми смо на време извукли све што смо могли употребити, па чак и два расходована и бачена мотора које смо уклопили у прскалице. Нови камиони-прскалице за поливање
Троја новосаграђена моторна кола, која ће ускоро почети да прскају и чисте београдске улице, јачине су 275 коњских снага. Вредност тих кола је око милион и по динара.
Изградњом моторних кола — прскалица ови радници су
умногоме помогли Управи за чистоћу да одржава чистоћу
по београдским улицама. Поред неколико трамвајских прскалица • цистерни, почеће ускоро да функционишу и ове, новоизграђене прскалице.
улица
довна радионична производна савез товања и колективно такмичење с јадранским _ бродотрадилиштима у Сплиту проузроковали су на градилишту »>Чукарица« скоро масо, ну појаву новатора и рационализат), ра, чије је изуме прихватила кому сија за проналаске и рационализацију при Синдикалној подружници бродо. градилишта на Чукарици,
ЕДУАРД _ ПЛОВИЦКИ, — проглашех је за новатора зато што је пронашао справу за глачање карика код пи. линдера експлозивних мотора, Њетоу проналазак је од значаја за све ауту, мобилске радионице и тракторске сла. нице, Својим другим проналаском омб гућио је искоришћавање постојећег материјала за дужи период времена У раду на проширавању болцни ход клипова сксплозивних мотора,
РОБЕРТ ТЕНКА, бродоковач, глаштн је за новатора због тога што је израдио справу за исправљање кр, ме, граника и за пренос разних те шких предмета. Његовим проналаском, рад који је некад обављало људи, постижу за исто време чет радника. Он је такође пронашао ну. бијач за избијање болцни из носача лопата на бродовима.
ДУШАН ЖУРЖУЉЕВИЋ, аутогећо. варилац, проглашен је за рационади. затора због тога што је направи справу коју сам обрће при варењу котловских цеви, На тај начни о штеди сваког дана један кубни метар оксигена и висугаса. Употребом ве истрошених електрода за електрично варење, које су биле расходоване, од је уштедео предузећу око 65.000 ди нара.
ДЕСИМИР МАРИЧИЋ, алатничар у бродотесар, проглашен је за рациона. лизатора зато што је постављањем криве плотне, уместо праве, на маши. ни за рендисање дасака, постигао при изради кривих површина дрвета уште; ду у времену и у физичкој снази радника за око 450 процената.
БРАНКО ДРАКУЛИЋ, бравар, пре. глашен је за рационализатора, јер је израдом цевасте опруге у конденцу за радијаторе парног грејања на бро. довима, спречио даљу зависност од иностране продукције. Овако израђе“ ва опруга кошта сада свега око 50 динара.
ДУШАН ЈОВАНОВИЋ, бравар, пре. гтлашен је за новатора и рационализа. тора зато што је израдом цевне спи: рале у пећи за загревање воде омо“ гућио непрекидно снабдевање врућом
водом у негграниченој колччини. За“
гревање воде врши се отпацима од
дрвета, а процес загревања траје све-
га 10 до 15 минута, Његов проналазак
може да се користи за велика преду“ зећа и за радничка купатила.
АЛЕКСАНДАР __ РИСТИЋ, бравар,
проглашен је за рациоавлизатора јер
је израдио пито за извлачење шља«
ке из бр "х ложишта. Овим је
љшиана чузање бродског
погу зожачп од 0400•
1 тога, уштеђено је око
свако чишћење ложи“
ТОЛОРОВИЋ, — бравар,
: је за рационализатора зато
што је направио машину за оштрење
тестера за гвожђе На тај начин пло-
стигао је велику уштеду у материја“ лу, јер су досада тупе тестере за гвожђе бацаме,
ПРОКА МИШЉЕНОВИЋ, металострутар, проглаинеа је за рационализатора јер је израдио моторне мака. зе за сечење лима. На овај начин успео је да замени рад пет људи, по“ стигамни огромну уштеду у времну
и велику прецизност при сечењу лима.
УРОШ ШАЈТИНАЦ, металостругар, проглашен је за рационализатора зато што је израдио направу за преноше ње великих мера са предмета који «се раде на стругу, Његов проналазак се користи код израде многих вели ких клипаих прстенова на бродовима, где се при преносу великих мера тра жи нарочита прецизност,
ДРАГИ РАДОЈЕВ, столар, прогл“ шен је за рационализатора, зато што ј5 успео да помоћу три кружне тесте ре вади канале на дрвеним гредица скела за прелаз са шлепа на шле чиме је постигао стопроцентну ушт“ ду физичког рада, а уштеду у 829 мену побољшао за 200 процената.
Поред ових новатора и рационалћ затора, комисија за проналске и Р' ционализацију примила је такође » универзални нож ЈОВЕ ЈЕВТОВИЋА металостругара, затим нови струг латничара ЈОВАНА ФИШЕРА и МЕ ЛУТИНА МИХАИЛОВИЋА, као и се цијални сплав рационализатора оси“ ПА КИРЦА, техничара, који ће имати трајност од десет година. Комисије је нарочито истакла и похвалила У пех и рад БРАНКА ОРЛОВИЋА, У талостругара, Он је успео да Монти“ ра, склопи и пусти у рад без нкахе“ погрешке нове машиме: универзалну бор-фрезалицу и шлајф-машину, К0. су у предузеђе дошле размонтиран“ и спаковане у неколико сандука >
љ А,
У предузећу „Моргвија“
У предузећу »Моравијас проглаше но је за ударпике 48 радница и Ра“ ника. То је велики успех, јер У 790 шлом такмичењу предузеће » Морван“ ја« није имало ниједног ударвика.
У одељењу полуготове робе а најбоља радница МАТИЛДА БАРУЈ која је у овом делу такмичења преза“ штаа норму за 77 од сте, због 41" 4е по псти пут проглашена за УР ницу. Она је за свој изванредни рад и несебично залагање на послу пре4 ложена за Орден рада. Поред њ |! у овом одсљењу проглашено 88 Харлике још пет радница и раднике У одељењу »Апретура« због шења нормт, које је достизало 46 од сто, проглашено је за ударнике 6 раа: вика и радница.
Поред 48 ударника, их има предузеће »Моравија«, њи број радника н радница таграђ у новчаним наградама и похваљено.
с Б,
а колико ИХ 684