20. oktobar
·„ ца утврди
-тојам о
. говине антиквитета“ _ Најобичније старинарнице,
_је под
"се Ту продају одела,
ЈЕ:
— ЛАНА СТВАР —
„Неки београдски поштари несавесно врше своју дуЖНОСТ А
=— Станује ли овде Ђока Петровићг — Не знам, куће!
— Значи: непознат!
Нисам из ове
И
ДРАГА АРАГ АРА АРАРАТА АРАДА РРА АРА АРА АРА АРА ЕР МР А АГА А АРАРАТА АРГ АРА И АГ АРГ АГ АРГ АГ АГА АРАГ АРАГ ДЕА
Кад „повлака и медицинска флашица вреде више од лека
о рецепту лекара филијале Земаљског завода за социјално осигурање био ми је потребан један течан лек и отишао сам по њега у Пету државну апотеку на Смедеревском ђерму. Међутим, лек нисам могао добити због тога што је лекар на рецепту подвукао реченицу „Суд је донет“, што значи да се флашица мора донети,
Без обзира што сам другарици у апотеци рекао да флашицу уопште немам, да први пут узимам лек и да ми У том случају и флашица следује, да је лекар ту реченицу омашком подвукао и да ћу, најзад, флашицу сам платити само да бих добио лек, одбијен сам мотивацијом „да је за њу меродавна само — повлака“.
ТРГОВЦИ КОЈИ ОБМАЊУЈУ И ВЛАСТ И НАРОД
Трговине антиквитета — старинарнице
РА пред сам рат Београд је имао 2—3 трговине антиквитета тј. трговине у којима су се продавале ствари античке и уметничке вредности.
За време окупације ове су радње почеле да расту упоре-
_ до са бедом становништва, та.
ко да их је у једно време било преко 300. Пало је у очи да је окупатор ову врсту трговина повлађивао. Роба коју су ове радње продавале није била контролисана, а претседник њиховог удружења имао је титулу „комисар“. Зато је окупатор, благодарећи _ нестручности сопственика _ ових радњи, многе драгоцености ин ствари од уметничке вредности покуповао за багателу и однео у Немачку.
Иначе, ове радње ни онда нису нимало личиле на трговине антиквитета, јер су поред слика или какве старине продавале старе ципеле, одела, рубље, штедњаке, стеничав намештај итд.
Слике на ова тешка времена почеле су да бледе и Београд је сав у знаку обнове, док ове старинарнице са камуфлираном фирмом „трговина антиквитета“ и даље су остале раштркане по целом граду.
Сви велики градови имају трговине антиквитета и стари•нарнице, само што је свуда пречишћен појам о томе, шта је трговина антиквитета а шта је старинарница, _ Међутим, код нас није тај случај. Наше трговине антиквитета нису ништа друго него обичне старинарнице. Да се ова чињенидовољно је завирити у те радње, јер се под антиквитету не могу подврћи стеничав – намештај, стари штедњаци, сулундари и остала старудија која је у тим радњама изложена као „комисион .
· Велики градови имају за овакве радње одређен простор (гето), изван _ кога старинарнице не би могле постојати, али су сопственици у нашем граду, да би ова правила из-
· бегли, протоколисали своја 32-
нимања под „трговина 'антиквитета“ чиме су обманули власт, јер су под фирмом „тротворили Намеће — се старинарнице
питање: зашто треба да имају
_ одређен рејон — што даље од
центра. Скоро сва роба, којом тргују старинарнице, ако никонтролом санитета, прави је расалник заразе, јер рубље,
" намештај итд, а када су те
радње груписане лакше се врши дезинсекција. Исто тако,
· власти лакше врше контролу
"порекла ствари. Најзад, естет-
"ски разлози не дозвољавају да
"се овакве радње
налазе раштркане по великом и напредном граду. ,
Стари Београд имао је свој рејон за старинарнице „Фишеклију , део око цркве Св. Марка, а доцније су ове радње добиле нов рејон на Булевару Црвене армије од кафане „Старца Вујадина“ па на-
више. И с привредне стране, 066 вадње ку штетне због свора.
начина и система рада. Оне ра. де по сумњивом систему .„.пријем робе у комисиону продају“, а не пружају никакву материдалну, па ни моралну гаранцију својим повериоцима.
Начин рада им није такође исправан, јер продају „добро очуване“ ципеле 2—4 пута ску. пље од нових ципела које се продају у државним и задружниим продавницама, Половно одело и рубље скупље се продаје него што се добија на тачкице.
Потребно би било извршити најстрожију контролу свих тих старинарницама са. камуфлира-
ном фирмом „трговина антиквитета“ и преселити их на одређено место, уколико има
места за њих; У противном треба их затворити, јер њихова протоколација и овлашћење не одговарају њиховом раду. На тај начин би се за планску производњу појавио већи број пословних просторија У којима наш град оскудева. Драгомир ТОМИЋ Обилићев Венац 25/П а
Постоје ли ЧИНОВНИЦИ због народа или народ због чиновника 2
ана 18 фебруара ове го. дине позват је у Станбено одељење ИНО-а Кића Рогановић, управник фабрике обуће „Балкан“, да са Станбеним одељењем регулише питање смештаја предузећа којим руководи, Пошто је обавио свој посао, Рогановић је изишао из канцеларије и пошао изласку. У ходнику га је срео Иван Николић, шеф Општег отсека Станбеног одељења који, чим је угледао Рогановића и његовог пратиоца, обратио им се оштрим тоном: „Шта ћете овде» Губите се из зграде!“ и потом позвао вратара да их избаци из зграде. Изненађен оваквим поступком и речима, за што није дао никаквог повода, Рогановић је покушао да ле. пим речима Николићу објасни, да је дошао службеним послом, али Николић се и даље арогантно држао, не дајући никаво објашњење. Рогановић је упозорио Николића, да такав став и поступак са грађанима не приличи једном државном службенику, после чега је мирно изишао из зграде. Поступак Николићев је за сваку осуду и указује да има још таквих државних службеника који на служби у односу са грађанима, задржавају и даље такав став који не одговара једном народном службенику. Наша је дужност да такве државне службенике и њихове поступке износимо на јавност и да захтевамо од народних власти њихово кажњавање и отклањање та државног апа· рата,
После овога отишао сам У Седму државну апотеку. И та мо сам одбијен истим „разлогом“ и сви моји наводи остали су безуспешни,
Да не бих узнемиравао лекара ради исправке ове „повлаке“ решио сам да покушам срећу и у трећој апотеци. На моје задовољство у апотеци Св. Прендића наишао сам на разумевање и добио сам одмах тра жени лек и флашицу и то на
ж
• поверење, јер апотекар није хтео да ми наплати одговара-
јућу цену, већ да му флашицу вратим када буде испражњена,
ж
Какву корист имају лица са месечним трамвајским картама
[7 радско саобраћајно предузеће издаје месечне трамвајске карте које служе за 120 вожњи. За те карте плаћа се свега, 150 динара, То је повластица, јер док редовно једна карта, стаје 2 динара, са месечном картом вожња стаје 1.25 динара. Међутим, дешава се да сопственик месечне карте не искористи сваку вожњу. Некипут му је потребно да се вози трамвајем седам до осам пута, а некипут само два пута, Једна незгода самих карата, је да се једнога дана може
искористити _ само – одређен број вожњи, Ако се искориж сти мање од одређеног броја, остале вожње сутрадан не важе, Ако се деси да сопственик карте два-три дана уопште не иде трамвајем, пропадају му све вожње претходних дана. (Па истеком датума истиче могућност искоришћавања тих неискоришћених вожњи. Тако се често догађа да месечно пропадне по 30 до 40 вожњи,
Зар не би могло да се уре-
ди тако да неискоришћени дан важи, без обзира колико је дана прошло, без обзира
који је латум, 1! Јован ВРАНИЋ Гепратова 64 ж
„Организација“ продаје улазница на футбалским утакмицама
риметио сам на футбалским утакмицама, које су се одиграле 13 априла између „Партизана“ и „Црвене зве-
зде“ и „Локомотиве“ и „Будућ- .
ности“, да распродаја карата пре утакмице није била добро организована, Карте се продају само на једном или највише на два шалтера, док су остали
Блоа а алел даде
КАСА
прете
шалтери затворени. Многи љубитељи футбалског спорта враћају се без карата, јер прође чак и прво полувреме, а још не дођу на ред за карте. Све је ово последица слабо органи-
зоване распродаје карата пре саме утакмице, Предложио бих да се од
стране фискултурног руководства постави пре утакмице на сваки празан шалтер по један омладинац који би продавао карте. На тај начин би се избегли дуги редови и гужва за куповање карата пре утакмица,
а љубитељи спорта добили би карте на време, <
Гојко АЋИМОВИЋ економ ! дома занатских ученика ИНО-а"
Жж. Скупа разонода
еветнаестог априла, при-
суствовао сам на ТалМајдану бокс-мечу, који је! приредио Фискултурни савез Србије. Изненадио сам св кад сам на благајни дознао да за, улазницу треба да платим 831 динар.
Сматрам да би требало да, се Фискултурни савез Србије побрине да цене на оваквим приредбама не буду више
тако високе, већ приступачне радном свету.
Приредба је трајала један сат, Рад. ПРОДАНОВИЋ Цетињска 4
Верујући да овај мој случај није усамљен, добро би било да лекари обрате мало већу пажњу на подвлачење реченице „Суд је донет“ како би се избегле непријатности на које У таквом случају наилазе осигураници, сами апотекари пак, морали би бити еластичнији У таквим изузетним случајевима где се ради о здрављу осигураника, а не о флашици на коју осигураник има пуно права код првог узимања лека и која, најзад, и служи само У ТУ сврху.
Бранко ГУЦУНСКИ Градиштанска 12
АРА 247 РАДАРА,
_ДЕГЕНСКА ЛОГИКА
— Вери вел, бој! Шта човек од те фабрике може добит кад служи пелом народу!
' САРАДЊА ДОМА И ШКОЛЕ А и
Улога рејонских и педагошких саветовања у васпитању претшколске деце
олико се Код вас све до
овог рата мало поклањала пажња претшколском васпитању и дечјем питању уопште, говоре ови статистички подаци: За три године, од 1930 до 1932, рођено је у Југославији укупно 1,424.376 живе деце, За то време умрло је свега 810.440 лица, од којих 369.257 деце испод навршене десете године живота, Дакле број умрле деце испод десете године износио је 25,92% од живе рођене деце у овом времену. То значи да је свако четврто дете умрло пре навршене десете године живота, А смртност деце испод десет година износила је 46,08% од свих смртних случајева, што значи да је у старој Југославији, и то у миру, У нормално доба, безмало сваки други гроб био гроб детета испод десет година живота.
Тек после ослобођења дете је постало главна пажња, главна брига наше нове државе: заштићена је мајка, пре и по сле порођаја добија отсуство и појачан оброк намирница; дете, исто тако, добија појачан оброк ин специјалну исхрану, која потпомаже његово
" правилно физичко развиће. За
врло кратко време појавио се велики број породилишта и дечјих установа за негу и васпитање деце (дечје јасле за децу до три године, дечја 0обданишта за децу од три до седам година и дечји домови за претшколску и школску децу).
Поред овог малог броја претшколске деце у дечјим установама, с којом се изводи планско васпитање, имамо много већи број деце ван њих, чије је васпитање остављено само родитељима, Начин живота родитеља у кући, њихови поступци, њихови узајамни односи, а нарочито њихов пример, и-
Самоиницијатива
У Београду још није почело поливање улица.
грају у раном детињству Глав« ну н одлучујућу улогу на фор. мирање човечије личности, Зато велики руски педагог Ма каренко каже: „Немојте мисли“ ти да ви, родитељи, васпитавате дете само онда када с њим говорите, кад га учите, саветујете или када му нешто наређујете. Ви га васпитавате свакога часа вашег живота, чак и онда, кад нисте код ку: ће“, — Од толиког је силног утицаја пример и начин живо“ та родитеља на васпитање детета у раном детињству.
Због ове огромне важности
породице у васпитању, народ не власти су, на иницијативу Просветног одељења ИНОб-а, основале педагошке активе у свим рејонима Београда — са задатком да организују пелагошка саветовања за родитеље претшколске деце На тим
састанцима осветлиће се мно га питања из ове важне обл сти васпитања; на њима ће се указати родитељима како тре ба да се опходе према деци у појединим случајевима; како треба да буде јединствена ли нија у васпитању и опхођењу према деци не само обадва ро: дитеља, већ и осталих одра. слих у кући; указати на штетност у васпитању кад је један родитељ врло груб према де ци, а други опет, сувише благ; указати родитељима на штет ност неоправданих забрана Н ограничења с једне и на размаженост и сувишну милошту према деци с друге стране; У путити на потребу доследно“ сти да оно што се обећа де ци треба и испунити итд, итд: Само за неколико месеци показали су се видни резултати на овом широком и важном пољу васпитног рада. Тако је у месецу марту одржано у Бе ограду четрнаест педагошких саветовања, на којима су се расправљала ова важна пита ња: о претшколском васпитању а сузбијању штетних навика У раном детињству, о дечјим питањима и одговорима одра слих, о важности дечјих игарг и играчака у васпитању, о не!" возној деци и њиховом васпи“ тању, о васпитању за искре ност, о васпитању претшкол ске деце за рад итд. 6 Успех педагошких саветова“ ња, у једном рејону зависи пр" венствено од заузимљивости педагошког актива тога рејоне нарочито од његовог секрета" ра. Зато имамо педагошких актива који су врло добро ор“ ганизовали саветовања као што су Седми и Други рејон, док извесни (Трећи и Шести) #" су довољно на том пољу УР“ дили. _ Потребно је да се знатно 10' јача рад педагошких актива нарочито оних који су У 3: стоју. Потребно је да активу позову на широку сарадњу ш10 већи број предавача учитеља васпитача и других педагога Који ће моћи овај велики " племенити рад на обавештава њу и саветовању родитеља васпитању мале деце да пре несу из рејонских центара сва насеља, до последње пер“, фериске улице, као што су “ већ почели правилно да РаА педагошки активи Седмог Другог рејона.
Рад, МИХАЈЛОВИЋ