20. oktobar
Ки
у пе
и
Жена чији је Мун но отелужењу војног Роки но добија помоћ
Ма муж је 25 новембра
прошле године отишао на отслужење кадровског рока у Југословенску армију. Ја сам остала са двоје деце без средстава за живот и поднела сам истог дана молбу Социјалном отсеку Седмог рејона са свим потребним документима за додељивање помоћи по Уредби, Од 25 новембра одлазила сам често у рејонски одбор и молила да ми се молба реши, дер немам од чега да живим. Од данас до сутра обијала сам прагове одбора, плакала и тек кад сам надала вику добила сам 200 динара и још једанпут 400 динара.
Седмог априла ове године, значи после више од четири месеца, добила сам од Социјалног отсека Седмог рејона решење да ми се од 11 фебруара 1947 године треба да исплаћује помоћ. На решењу стоји да је ИНО Седмог рејона решио 30 марта ове године!
Новчану помоћ нисам добила већ су ме послали у Финансиско одељење ИНО-а. Тамо су ми рекли да је молба решена 30 марта и да решење треба оверити за април месец, да би се уверили да се у априлу месецу моје стање није ништа променило. Обећали су да ЋУ после тога добити помоћ.
Опет сам отишла у Социјални отсек Седмог рејона који је решење оверио за априљ Са овереним решењем наставила сам шетњу у Финансиско одељење и најзад добила 800 динара. Речено ми је да ће ми се остало накнадно — исплатити. Пошто ми је чекање досадило, отишла сам у Социјално одељење ИНО-а и запитала шта ће бити са исплатом помоћи. Одговорено ми је — за два дана ће поштар донети. Поштар је заиста разносио. помоћ по 8300 динара — али само оним другарицама које ту суму раније нису добиле.
Опет сам чекала и ништа нисам дочекала. Храброст ме није напустила, а ноге ме нису издале. Отишла сам у Министарство социјалне политике и упитала шта да радим. Друг начелник Поповић изашао ми је у сусрет и позвао телефоном у Социјалном одељењу ИНО-а _ другарицу _ Љубицу Живковић и разговарао са њом, Рекао ми је да одем до ње и одељење ће ми из сопствених средстава исплатити део помоћи која ми није досад исплаћивана.
Отишла сам у Социјално одељење код другарице Љубине Живковић. Она ми је рекла да се са другом Поповићем на телефону није добро разумела и да Социјално одељење не може исплатити, већ да ће У понедељак бити потписан тај буџет из кога треба ја да добијем помоћ,
Немоћна сам више да се шетам по надлештвима гле ме разне бирократе шиканирају и не испуњавају уредбе које је прописала Савезна влада. Више од четири месеца нисам успела да добијем помоћ која ми по закону припада. Сума од 1.400 динара коју сам укупво примила, требало је да служи за издржавање мене и моје двоје деце за сва четири месеца, Да нисам плакала. викала и обила ноге не бих ни толико добила.
Мој случај није усамљен, И-
Изненађење
мам другарица са двоје, чак и са троје деце чији су мужеви на отслужењу кадровског рока и до данас исто као и ја нису добиле помоћ. Марија ДИМИТРИЈЕВИЋ Зрмањска 24 =»
ШТА СВЕ ПОТПИСУЈУ НЕСАВЕСНИ РУКОВОдиоци тсек за канализацију Извршног народног одбора добио је од Градског грађе винског предузћа акт следеће садржине: »Дирекцији градског предузећа — Београд За отпочетак радова на везивању већ постојеће организације У згради канализацијом неопходно кота уличне анализа“
грађевинског
са уличном је потребно ције. ; Пошто у Отсеку за канализациту не постоје детаљни планови са котама уличне канализације, потребно де да изађе од Отвека за канализацију једно стручно – лице које ће
фикцирати коту. Руководилац радова
инж, К. Калиновски, с. Р. Градско грађевинско предузеће Бр. 809 10 априла 1947 год. Београд ОТСЕКУ ЗА КАНАЛИЗАЦИЈУ ИНО-а БЕОГРАД Молите се да што хитније издате пам „потребне квоте уличне канализације за П мушку гимназију у улици Стаљинградској. Смрт фашизму — Слобода народу! М. П. Директор Градсмог грађевинског предузећа Инж, Град. Ђ. Вукобратић, <. р-4 »
У акту се, као што се вИДЊ тражи да се ради везивања већ постојеће канализације а не „организације“, одреди то јест „фикцира“ кота,
Руководилац радова инжењер Калиновски потписао је акт сигурно и не прочитавши његову садржину.
Да би се линија бирократсоког потписивања. очувала следећи потписник акта није поступио ни за длаку друкчије од првог. У акту стоји „квоте уместо коте. Инжењер Вуко“ Оратић _ потписује пропратни акт са том грешком, свакако га не прочитавши.
На страну граматичке грешке. Изгледа да у неким Установама не сматрају за (то требно да се бакћу око таквих ситних ствари као што је чистота језика и правилност Изражавања,. У. овом случају нису важне граматичке грешке, већ аљкавост и бирократски поступак руководилаца, који су могли потписати оба акта не прочитавши их.
Основна црта бирократе рус ководиоца је да сматра својом дужношћу да потписује акта не контролишући њихову са држину. Таквом руководиоцу може се десити да потпише не“ ко требовање или налог који је сувишан, чиме се може нанети велика штета нашој држави.
За грешке које су се догодиле у наведеном акту крив је и службеник, али је за њих, У, првом реду, одговоран руководилац који је могао ставити свој потпис не прочитавши шта потписује, Овакве грешке мо“ гу далеко дотерати. Руководи“
· лац који овако поступа може
пропустити тешке грешке, чак и злоупотребе себи потчињених службеника.
Новопоправљенпи брод „Београд“
УСПЕХ РАДНОГ КОЛЕКТИВА БРОДОГРАДИЛИШТА НА ЧУКАРИЦИ
БРОД „БЕОГРАД“
биће пре рона предат саобраћају
а таласима Саве, под то-
плим априлским сунцем, сав бљешти бело обојен велики путнички брод „Београд“. Радници Бродоградилишта завршавају на њему последње радове да би га пре рока предали саобраћају. Они су У свој рад уложили изванредне напоре и пожртвовање. Залагали су се не само радници већ и руководство предузећа, инжењери и техничари,
„Београд“ нам је враћен зимус из америчке окупационе зоне у Аустрији. Окупатор га је за време рата злоупотребљавао, а пред крај рата га одвукао из наше земље.
Зато је брод „Београд“ враћен са упропашћеним целокупним намештајем, са пропалом палубом која је прокишњавала и са низом других недостатака. Поправка брода изискивала је велике машинске, столар“ ске, фарбарске и друге радо
ки путнички
ве, као и израду новог целокупног инвентара. Поносан што му је додеље-
на поправка „Београда“, једнот од највећих путничких бродова на Дунаву, радни колектив Бродоградилишта на Чукарици приступио је послу са оним еланом који је својствен само радничкој класи наше земље У обнови, изградњи и остваривању плана. Сваки радник, који је радио на броду, трудио се да свој део посла обави пре одређеног „рока. Тај такмичарски рад допринео је брзој поправци брода „Београд“, који ће знатно пре одређеног времена бити предат саобраћају.
Ускоро ће таласима Дунава поново запловити лепи и велипароброд „Београд“. Предраг ДИМИТРИЈЕВИЋ
„Чекај, друже Лапчевићу!...“
У Топчидеру је пре кратког времена отворен др-
жавни ресторан смештен у са мом парку. Његовом отварању обрадовале су се хиљаде оних Београђана, који свој једини слободни дан недељу проводе у природи, на чистом ваздуху, далеко од градске буке и прашине, Надајући се да ће у ре сторану добити пристојну храну и окрепу, многи од њих ни су ни носили хране јер је то и иначе тешко, с обзиром на гужву која тога дана влада у. трамвајима.
Међутим, доћи до хране у 0
вом ресторану не само тито је тешко због великог броја »злетника, него човек још може да буде извргнут руглу и Дру“ гим непријатностима од стране послуге, Тако су, на пример, прошле недеље гости сатима чекали на поручене оброке, а када су питали келнере зашто поруџбине већ не стижу, они су врло грубо одговарали; „Е“ то иде... Тек што није стигла... Полазт.. Сад баш цврчи на ватри...“ м осорно пролазили поред излетника чисто ужива“ јући у својим „шалама“, Ако се неко усудио да поред хране наручи и пиво, — е, тај је тек био извргтнут правом потеме-
њ— Хе, чекај, друже Ланчевићу!., То је мало тежа ствар!.. Чекај док се скува, није то само посркати!., — и тако даље.
Наљућен овако некоректним понашањем пошао сам у кан: целарију да тражим руководи“ опа ресторана да бих му се
узбудио!- пожалио, Међутим, у канцела
г . . рији нико није знао ни како
се тај „руководилац“ зове. Једна чиновница је само знала да каже да му је презиме Поповић, а о „руководиоцу“ ни трага! Ипак сам сазнао да су келнери, који су се овако „уљудно“ понашали према публици, били најмљени из Дирекције за посредовање рада само за један дан и, сматрају ћи ваљда то своје „намештење“ пролазним, увртели себи у главу да се тај дан могу с публиком „нашалити“ до миле воље у чему је — мора се при знати — предњачио келнер Лука Томић. · ЕЈ Не чуди нас толико овакав поступак келнера, колико нас чуди да се они могу трпети У једном државном локалу, на мењеном широким масама излетника који сваке недеље излазе у Топчидер. Наше на родне масе имају пуно новерење у државни сектор привреде који их штити од експлоатације и оне у том погледу с правом траже да буду коректно и уљудно услужено, Не сме се дозволити да се У државна предузећа ни привремено примају људи тек онако „одока“ и такорећи са улице, без икаквог претходнот познавања. У овакве ресторане, напротив требало би нарочито недељом слати најбоље и најспособније келнере, који би помагали у послу, и својом спретношћу и коректним понашањем задовољили · потребе широки слојева публике, | С. ШЕХАГИЋ Московска. 40
хм
а пептидне ме
Со
ПИТИ
(Осветљавање улица у насељу Маринкова Бара
(Скоро на свим масовним конференцијама грађани Маринкове Баре истицали су захтев да се постави осветљење у улицама у доњем делу Маринкове Баре. Улица Ђакона Авакума, која има 102 броја, осветљена је само до броја 44, а Стевана Првовенчаног има 155 бројева а осветљена_је само до 110 броја, насеље Ђуринци, које се налази на крају Маринкове Баре и има око 1500 становника, нема у улицама уопште електричног осветљења. Мислим да увођење електричног осветљења у улице доњег дела Маринкове Баре не би претстављало велику тешкоћу ни знатне материјалне издатке, јер у свим тим улицама постоје електрични водови и само их треба монтирати на бандерама, Радни свет Маринкове Баре, који ради по фабрикама и предузећима, често се враћа са смена ноћу и нарочито кад је лоше време тешко се креће по улицама без 0светљења. Грађани Маринкове Баре верују да ће им ЕПС изићи УСУсрет и уважити једну од многобројних молби које су до сада упућиване.
Владимир В. МИЛИЋ Ђакона Авакума 100
.
ВИШЕ ПАЖЊЕ ЧИСТОЋИ ТРАМВАЈА и АУТОБУСА
У Београду нема довољно превозних возила, нарочито трамваја, Кад трамвај наиђе настане гужва око улаза. Наравно, у тој пометњи нико не води рачуна о чистоћи трамваја. Овако је задовољан што је најзад ушао У трамвај. У свим колима постоје корпе за бацање карата и отпадака. Међутим, ретко који путник баца карту У корпу. Није редак случај да, путници пљују у трамвају. Исто је тако и у зутобусима. И тамо има корпа, за хартију и отпатке, али ретко ко тамо бада карте и отпатке. Што се тиче одржавања чистоће по трамвајима и %утобусима, требало би у првом реду да сами путници поведу мало више рачуна. Треба“ ло би да пазе где бацају отпатке, карте, да пазе на чистоћу ствари које њима свима служе за употребу, Мислим да би и Градско еаобраћајно предузеће могло, са своје стране, да, повећа, број чистачица кола, Недо-
вољно је чишћење кола, само у подне, Требало би да на евакој полазној станици чека
“7 „4.
– леш ја Ме – ма претсказање! = Јест', јес. И газда Матина манка омацил јуче прно „мане е-пет ногу, чмадиа мавка јомемила лузе_ме
чистачица сваки пут кад ко
ла дођу да их чисти, Меланија СИНГЕР
Војводе Гантора 64
НАСЕЉУ ЂУРИНЦИ ПОТРЕБНА. ЈЕ ПРОДАВНИЦА ХЛЕБА
У насељу "Ђуринци, које има преко 1500 становника, нема ни једне приватне нити градске продавнице хлеба, Најближа продавница хлеба налази се у суседном насељу у Маринковој Бари, Како ни Маринкова, Бара нома,
много продавница хлеба, становници насеља, Ђуринци често су принуђени да пешаче по четири до пет километара, да би набавили хлеб. Отварање једне продавнице у насељу Ђуринци не би претстављало никакву _велику тешкоћу. У Мокролушкој улици број 50 „постоји једна затворена, пекара, коју би требало отворити и тиме омогућити становницима овог насеља да у (близини набаве хлеб. Владимир М. МИЛИЋ Ђакона Авакума 100
ГДЕ СЕ МОГУ ДОБИ«< ТИ ТАЧНИ ПОДАЦИ О ТЕЛЕФОНСКИМ БРОЈЕВИМА
ре кратког времена за-
тражио сам преко. телефона. 08 број Градске комисије за утврђивање ратних злочина. Службеница са телефона дала ми је број 21-871. Да бих био сигуран, замолио сам другарицу да прочита у свом именику име надлештва чији је то број. Она ми је тачно одговорила да је то број Градске комисије, која се налази у Јована Ристића улици, Назвао сам. Јавило се Културно друштво Југославија — Албанија, Поново сам од телефонисткиње на
08 затражио број Градске комисије за утврђивање ратних злочина, мислећи да ми је она први пут погрешно дала тај број. М овога пута добио сам исти одговор.
Крајње је време да се изврши ревизија телефонских бројева и да, ако већ не може да се штампа нов именик, бар службенице на телефону за обавештења добију тачне бројеве надлештава и предузећа.
11. Драгутин КНЕЖЕВИЋ ЕТ Тр 1 Чика Љубина 30
Претсказање
У Београду се показала прилично јака поларна светлост.