20. oktobar
Теразије “
ЈП знас, када на главној саобраћајној артерији наше престонице, на Теразијама, све ври од рада и стварања, где кроз тутњаву мешалица бетона раоник булдозера скида травњаке и некадање скверове да би се начинила једна мо. дерна улица са савременим условима за саобраћај _ једног великог и динамичног града, било би занимљиво бацити летимичан поглед на прошлост и изнети неколико тренутака из развитка тог дела Београда, који се сада налази само на старим фотографијама и у сећању најстаријих становника.
Сам назив турског порекла и означавао "је водомер који се налазио из"међу данашњих хотела „Москва“ и „Балкан“, а који је разводно воду за све некадашње многобројне београдске чесме. Још у првим деценијама прошлога века, када се Београд, мала источњачка паланка, простирао од Стамболкапије, код Позоришта па до Калемегдана, Теразије су биле туста ледина са водомером, 0. дакле се вода сливала до данашњег Зеленог венца, где се налазила велика баруштина устаЈале воде. Од Теразија према Славији пружало се поље, а на месту данашњег Уметничког
МУ.
И 11447 А
Теразије између 1870 године и
1912-14 год. (скица бр. 1)
музеја биле су мочваре обрасле трском, које су служиле за лов на дивље патке,
Али је ускоро Београд постао тесан за застареле турске опкопе, те је почео да се шири. Наметао се правац Теразија, јер су се ту стицали главни трговачки путеви и везе са унутрашњошћу: _ Смедеревски друм, данашњи Булевар Црвене армије, Ваљевски Балкан-
„Теразије“ је,
у рих дана,
Изглед Теразија
улицом и Крагујевачки Булеваром _ Југословенске армије. Када је тридесетих година прошлога века „член Совјета“ Стојан Симић насуо мочваре и подигао кућу испред данашњег Етнографског музеја, то је за оно доба било као кад би неко данас поди“ гао кућу негде у Миријеву. Али је развитак вароши као и друштва у њему био диктиран економским условима и Београд се почео ширити баш У томе правцу, према својим везама са залеђем. Тако су Теразије почеле да се формира ЈУ као саобраћајни центар. Ни. цале су лево и десно куће чији су се плацеви у почетку делили бесплатно, само под условом да се ограде. Биле су то ниске кућице, покривене ћера. мидом и повучене у баште, ко. је су према улици биле огра-
ском
ђене _ тарабом, На Теразијама је лежала дебела прашина " блато око водомера, а увечг
су се преко њих враћале краве са паше код данашње поште.
1860 године на месту турског водомера подигнута је висока камена чесма која се сада налази код топчидереке цркве. У то време Теразије су већ лдобијале озбиљнији изглед центра; подизале су се солидније зграде, трговачке ратње и хотели, а када је 1867 год. Јосимовић начинно први регулациони план Београда, на Теразијама је била пијаца за поврће. Некако у то време почели су да се формирају ни травњаци, али не средином Улице, као што је то било до пре неки дан, већ поред тротоара, док је средина остала чиста (види скицу бр. 1).
Такав изглед Теразија |видимо и на генералном плану од 1878 год. а и 1894 год. кад је уведен коњски трамвај, а нешто доцније и електрични. Негде између 1912—1914 год., за време балканских _ ратова, теразиска чесма је уклоњена а првобитни травњаци разрушети, да би начинили места скверовима на средини улице и клозету. Трамвајска пруга је померена лево и десно. од скве. рова. Нарочито од како је уведена линија данашњим Булеваром Црвене армије. Таква је ситуација остала све до скокада се приступило модерној регулацији Теразија (види скицу бр. 2).
Сасвим је природно ла су Теразије, као саобраћајни центар једног модерног града коЈи се развија убрзаним темпом,
крајем прошлог века
ошлости ГПр
.
морале да добију једно целисходније решење и са саобраћајне и са урбанистичке тачке гледишта. У првом реду је требало решити Теразије као чвор трамвајске мреже. То је учињено растерећењем Теразија у правцу суседних улица, увођењем тролејбуса а у будућности подземном железницом и подвожњацима. Савремени Ур банистички назори нису могли да дозволе ни скверове, који нису били ни органски ни е-
Чесма на Теразијама 1912 год.
стетски везани за осовину Улице, нити паланачку фамилијарност једног клозета који је био ругло градског центра и разбијао динамику простора.
Као некада бгруштине, уско. ро ће скверови на Теразијама остати само успомена да њихове фотографије музејски материјал, као и ранији травњаци и коњски трамваји.
М. КОЛАРИЋ кустос музеја града Београда
пе
СС
О
И
с >
Теразије између »1912-14. године и 1947 године (скица бр 9)
Изградња великог магацина и биоскопске дворане „у кругу Градског саобраћајног предузећа
У оквиру првомајског так-
мичења решили су службеници Градског саобраћајног предузећа да уреде и очисте свој круг. У кругу предузећа леже разни делови гвозденог, електричног, дрвеног и пружног материјала, Сав тај материјал лежао је до недавно разбацан, неуређен и давао врло ружну слику. Радници су решили да тај материјал склољ не, изаберу делове који се још могу употребити и очисте потпуно круг, Иницијативу за тај рад дало је саобраћајно особље, нарочито кондуктери и кочничари трамваја. Они су сваког дана радили, поред редовног посла, по неколико сати на рашчишћавању и уређењу круга. Велики део материјала је сакупљен и употребљив део ће се опет узети у проИЗВОДЊУ. Направљен је један магацин у који се смешта сав пробрани материјал. Посао око прикупљања материјала су започе-
ли кондуктери и кочничари, а доцније је радовима приступило и остало особље Градског саобраћајног предузећа. До 1 маја круг ће бити потпуно рашчишћен и уређен.
У изградњи је у самом кругу Градског саобраћајног предузећа велики модеран депо за смештај трамвајских кола. У једној згради у кругу уређује се велика дворана, која ће моћи да прими 1.000 особа. Дворана је намењена приредбама, великим конференцијама, а служиће и за биоскопске претставе, Изградња ове дворане је од великог значаја не само за особље Градског саобраћајног предузећа, већ и за цео дунавски крај. У том крају нема великих дворана и ова дворана ће бити културни центар за све грађане тог перифериског на сеља крај Дунава,
Ових дана ће се завршити и изградња гараже за тролејбусе, који ће ускоро почети да саобраћају. | а
Завршени су радови на трамвајској прузи број 6
Због потпуног преуређења Теразија извршене су неке измене у градском саобраћају, Трамвај број 6 је саобраћао, откад су почели радови на Теразијама, само до Дечанске улице. Пошто о остаје сталан пут „шестице, у Дечанској улици је направљена окретница. Окретница је направљена на празном простору прекопута „Борбе“. Круг окретнице има пречник од 45 метара да би се моторна кола са приколицама могла окретати. __Радови на окретници трам-
вајске пруге број 6 су завршени. Извршени су пружни радови на постављању колосека и ваздушне мреже. Терен који окружује окретница биће засађен травом, шибљем и дрве-_ ћем, тако да ће тај део земљи= шта изгледати као парк, до маја зеленило ће бити засађено. С СХЕМИКУС- 5 Дони
тамад убија (а 122
| анцијом И плино ад :
Трамвај број шест већ саобраћа новом окретнипом
292
сађено дрвеће н посејана трава
у Дечанској улици: У.
кругу ће бити за-
осветни течајеви као виша форма
описмењавања
У кампањи за сузбијање неписмености, поред аналфабетских течајева, предвиђени су и просветни течајеви. Просветни течајеви, као виша форма описмењавања, врло су погодни за културно уздизање, нарочито радника, У року од пет месеци, коли“ ко траје течај, марљиви полазници могу да стекну 0: ште образовање и знање из српског језика, историје са земљописом, рачуна, хигијене, природе и привреде.
У Београду постоји 67 просветних течајева са 888 полазника. У току месеца марта завршило је рад седам течајева и група са 102 полазника, Приступ на течај имају она лица која су завршила аналфабетски течај, као и полуписмена лица, На просветним течајевима ради се по скраћеном програму за четврти разред основне школе. После завршетка рада, ако је полазак редовно похађао течај и марљиво учио, може да, полаже испит и да се даље школује, или да се упише на стручни курс.
Поред свих горњих бројки и делимичних успеха, рад 0 вих течајева за, сада не задовољава, Многи се проблеми појављују и траже да се њима озбиљно позабавимо. Прво, недостатак просторија за 0државање течајева прететавља, У сваком случају, један од најважнијих проблема, Ту још игра веома важну улогу небрижљивост и несавесност одговорних лица која још нео могу да схвате озбиљност и
важност описмењавања. — Изгледа да понегде још влала уверење да се може живе“ без писмености. Истина. >
же се живети, само се непи-
смени људи не могу потпуно укључити у опште напоре на планској обнови и изградњи земље; они су »слепи код о тију« — како то народ кажо. Јер, непиесмвеност спутајљва. ралнике у производњи, не да им да се развијају, да усавршавају своје способности, да, се користе тековинама, науке, па, постану продуктивнији. У фабрици »машина, постаје _сјајна етвар само онда, кад њом управља, способан човек« (Клдрич). Многа предузећа, фабрике и установе ни мало не показују интересовања за описмењавање својих неписмених намештеника. Њихова је дужност да омогућавају сваком свом неписменом или полуписменом намештенику да похађа по један такав течај, јер ће културним уздизањем радника убрзати и развитак и процват самог предузећа.
Наравно, кривице има и до самих полазника. Екипе за
убеђивање у овом случају У,
многоме би могле помоћи.
_ Није редак случај да се на-
понека, неправилност и У раду самог руководиоца просветних течајева. Приликом обиласка _ течаја, просветни референт ИНО-а, патао је једном у школи број 21 да руководилац течаја није дошао, па, је он сам одржао час. Управитељ школе није о свему томе ништа знао све док пије био извоштен од стране Просветног одељења ИНоО-а,
Рад просветних течајева, је од огромног значаја за опњ смењавање ин ликвидирање неписмености. Њима треба, посветити _ највећу _ пажњу, Нарочито управе предузећа, морају о овом повести рачуна и основати просветне течајеве за раднике, првенствено омладинце. На пример, У ци »Иван Милутиновић« запослен је велики број омладинаца ин ту би требало да се оснује најмање два до три просветна течаја. Међутим, ни до данас нема, викаквих извештаја да љи је нешто по томе учињево,
Постављени план културнопросветног рада свакако ће брзо ликвидирати досадашње недостатаке. Но већ сада, на почетку иланског рада, просветни раднипи ин ЗКТИВИСРИХ треба Ождно да мотре не са~
мо на уклањање познатих слабости већ, н нарочито, па појаву нових – недостатака, како они не би, као досад, хватали дубљег корена ни до-
водили на крају до нежељеоних последица. иу
ЗА БОЉЕ ИСКОРИШЋАВА. ЊЕ ШКОЛСКИХ ЗГРАДА
Нова подела “
школских рејона
у Београду Да тоне школске зграде не задовољавају потребе Београда, па је израђен план за стварање нове. школске мреже и зидање нових школских зграда. Према том плану, већ су отпочели радови — на зидању гимназије на Лекином Брду, која ће бити једна од најмодернијих школских зрра да у целој земљи. Приступи
ће се и зндању нових зграда за основне школе,
Међутим, јоти пре нето што се план школске мреже спроведе у дело могу се постоје“ ће зграде основних школа У Београду рационалније _ искористити, Због тога је нужно извршити нову поделу школских рејона основних школа и на тај начин уклонити – многе недостатке који су запажени у досадашњој пракси.
Ти недостаци у досадашњој подели школских рејона умногоме су ометали правилнији и бољи рад основних школа. Због неправилног | распореда неке основне школе (на при“ мер школе број 4 и 16) преоптерећене су великим бројем ученика, а оближње школе имају много лакше прилике У том погледу. Типичан пример преоптерећености показује Основна школа број 19 на Ду“ шановцу, која има само 8 учионица у којима ради 21 0 дељење, а У истој згради _ се налази и стручна школа број 6, Нека одељења Основне школе број 19 имају око 50 ђака, а због малог броја учионица радила су једно време сваки други дан по 4 часа, и“ ли су радила сваки дан у три смене са смањеним бројем часова. Двориште је мало, а по ложај школске зграде – непогодан. Јасно је да под таквим условима настава у тим одеље“ њима не може бити на потребној висини, Међутим, три 0 ближње школе — број 18, 23 и 27 према школским просто“ ријама имају могућност ла приме већи број ученика. тееоли број 18 има одељења која броје само око 30 учени“ ка. Тако се због неправилне поделе школских рејона на једном месту скоро просипају наставничке снаге, а на другој страни је настава веома оте“ жана, Да би неправилност |била још већа, извесне улице су ближе школи број 18, а по до
| садашњој подели припадају пребптерећеној и удаљенијој нжоли број 19.
Најзад по досадашњем Ра спореду улица школским Ррејо“ нима деца су у извесним слу' чајевима при доласку м ПО вратку“ из школе морала 24 прелазе преко великих и 40" браћајно живих улица, као што је случај са многим ђаци“ ма школе број 8. Та деца била изложена опасности саобраћајних возила.
Новим _ распоредом _ улипа школским рејонима треба Ре; шити углавном ове проблеме: што равномерније оптеретити бројним стањем ђака просто“ рије основних школа, а 70 дотринети _ бољем — извођењу наставе и бољем успеху ђакт свуда, где је то изводљиво, У“ лице припојити _ рејону – 089 школе која им је најближа најзад, да се при новој поде“ ли избегне да.деца при одле ску у школу морају прелази“ ти важне _ саобраћајне 2070" рије.
У интересу је наставе, ђака и ђачких _ родитеља, да (6 створи нови план _ школских рејона, и да се тога Новог плана придржава приликом | вогодишњег уписа деце У разред основне школе.
Чредраг СТАНКОВИЋ
од